Plasim se da ne poludim

Plasim se da ne pocnem da pricam sam sa sobom...nekad mi se desi da toliko potonem u razmisljanje kad se setam po gradu da se osecam kao da izgovaram sve te reci! Niko mi dosad nista nije sugerisao!
Zanima me da li neko od vas prica sam sa sobom....ali iskreno da odgovori!...Znate ono sami ste u sobi....ne postoji nikakva opasnost da vas neko uhvati...da li pocnete da pricate i zamisljate sagovornike....meni se to desava!
Verovatno sam lud...ali jos uvek niko nezna za to...da li je to normalno... i sta da radim?

zar je moguce da niko ne prica sam sa sobom ili sam samo ja lud pa to priznajem

prica bre moja baba kao "gde si posla luda ljubice,izgubila si se skroz.qq mene pricam sama sa sobom"
sta ti pricas?

a ne to onako usput nego stvarno...izgleda da sam ja jedini odlepio...
ja ponekad kada sam sam sedim u sobi i drzim govore o slobodi i ljudskim pravima...o ljubavi i zivotu...i toliko toga pametnog kazem da mi dodje da se u s e r e m o d s r e c e dobro srece ne mora odvojeno moram jednom da snimim sve to...probao sam ja ali onda ni da beknem...valjda trema..kao onaj zabac sto nece da peva pred publikom...
zamisli ja se zbunim kad sam sebe snimam a kamoli da pricam na nekom skupu...a izgovaram tako jake stvrai da bih ladno moga tim frazama da dignem revoluciju...i ubedim ljude da se poskidaju goli i da trckaraju po ulici...

Једна моја колегиница прича сама са собом, али у смислу:''Е, сад ћу још ово да урадим...Где ли сам то оставила... Откуд сад ово овде''...и све тако...иако је потпуно сама у просторији!
А ја сам редовно причала са својим џукцем, чак и на улици. ops: Наравно, нисам држала говоре, као ти!

da ja to radim a ne znam koji je lek..vlajda seks...mada nisam sigurna

ma.sujeta

ja pricam sta sam radila a nekad drzim govore mada ne secam se ni ja vise

pitanje je da li su to tako jake reci kao sto ti se cini.

a kome pricas ja nekim kao drugarima najcesce ih poznajem..ili se svadjam s nekim kao zamislim celu svadju..ali svesna sam sta radim i mogu da prekinem ali ne prekidam.. e da sa dirigentom sam se svadjala

ma mozda je to i dobro

A da nađete društvo? Po mogućstvu neke od onih likova koji su uvek oko vas, ali vas u stvari nikad ne slušaju. Tako možete da se siti ispričate sami sa sobom, a da ostanete društveno prihvatljivi. Neki brakovi se zasnivaju na takvom odnosu, ali to već ne bih nikom preporučio.

niko nije pitao za resenje, sta se ti trpas ispravni majmune

ma nasla sam...evo ti na seljacino...ali ipak vise volim da zamisljam da me slusaju..ja ne volim da slusam, osim ako nemam neku korist iz toga

E tebi se obracam znaku pitanja! Evo da budem jos iskreniji sto kaze jedan do bola...
Ja cesto muvam devojke kad sam sam u sobi...totalno sam odlepio...smisljam prilaz...pa izovaram ono sta ona treba da kaze ...sve se uvek poklopi...i na kraju ja zaplacem i ona me zagrli i ostanemo tako zajedno...jednom me je jedan lik video kroz prozor kako grlim zid...lud sam ja!

Egoisti... samodovoljni, ali ne u meri koja bi dozvolila da govorite zatvorenih usta, znate onako, kako se to kaže, mislite. Kad imam potrebu za tako nečim, razmišljam. I nije mi potrebno da naglas sričem slova, jer tako samo usporavam svoju ekspresiju. Mada ponekad poželim da vrisnem, da ispustim taj krik iz sebe. Ali i tada pribegavam drugim metodama. Često pustim neku muziku i igram, zavrtim se...

Ko misli da sam egoista moze slobodno da ide kuci...ko kaze da sam lud to je ok.

mikajo:

E tebi se obracam znaku pitanja! Evo da budem jos iskreniji sto kaze jedan do bola...
Ja cesto muvam devojke kad sam sam u sobi...totalno sam odlepio...smisljam prilaz...pa izovaram ono sta ona treba da kaze ...sve se uvek poklopi...i na kraju ja zaplacem i ona me zagrli i ostanemo tako zajedno...jednom me je jedan lik video kroz prozor kako grlim zid...lud sam ja!

Kliknite za proširenje...

da osnujemo klub...dismisal moze da pomogne u izgradnji prostorija..za dz poshto je altruista..dobro nosi malter

DisMisaL:

Egoisti... samodovoljni, ali ne u meri koja bi dozvolila da govorite zatvorenih usta, znate onako, kako se to kaže, mislite. Kad imam potrebu za tako nečim, razmišljam. I nije mi potrebno da naglas sričem slova, jer tako samo usporavam svoju ekspresiju. Mada ponekad poželim da vrisnem, da ispustim taj krik iz sebe. Ali i tada pribegavam drugim metodama. Često pustim neku muziku i igram, zavrtim se...

Kliknite za proširenje...

dobro ti si divan...

ahahhahaha.........IGRA!!!!!! ribe obratite paznju..

ne bih rekao da si lud. vidi o metodi aktivne imaginicije.
sto se mene tice, ponekad vodim dijaloge sa sobom, ili bodrim sebe, psujem, korigujem, ima tu svega i svacega i dobrog i loseg. sve se to desava u periodima samoce kad radim neku fizicku radnju ili kad ucim.

npr kad sam radio tu oko kuce neke gradjeviske poslove i to sam, toliko sam se uneo i isprojektovao da sam tek tad shvatio sta je zapravo funkcija svih onih radnji cuvenih alhemicara, sve te njihove bocice, preparati i ostali poslici sluzili su im kao poligon da se nesvesno ispolji i da se stupi u kontakt s njim. to je i jung doziveo i prepozao rekavsi da su alhemicari zapravo prolazili kroz neki vid individuacionog procesa. jung je zato proveo citave decenije zivota proucavajuci njihove spise kao riznicu u kojoj je sadrzan zapis iz kolektivno nesvesnog.

tokom tih radova rasciscavanja oko kuce, paralelno se desavao i preobrazaj moje licnosti, gotovo da sam upao u trans unutrasnjih tokova psihe a sve je kulminiralo pronalazenjem cokota vinove loze u obliku dvostruke krilate macke. osetio sam ono sto je jung nazvao da se unutrasnje moze javiti kao spoljasnje i spoljasnje kao unutrasnje, da jasne granice nema.... bilo je to kao san na javi, osecao sam se da se desava nesto tajnovito i bitno....

A zamisli da si građevinac i da tako ceo život, ha! Ma rešio bi i problem biovlasti, garant.

Pa ako ne zidas kucu onda bi trebalo da potrazis profesionalnu pomoc

U Londonu u Hajd Parku postoji mesto sa govornicom gde svako pa moze da prica do mile volje. sta god hoce i sta mu god padne na pamet. neko ih slusa, neko ne ali predstava tece. Evo ovo lepo prihvati kao savet. Ako bas i ne mozes do Londona imas Kalemegdan kod nas pa probaj.Nikada se ne zna. Mozda osnujete i klub.Salim se naravno,

vidi ovu olupinu od choveka...zashto on dishe
jbga shta sad...nije da mozhesh neshto da promenish
znam...ali strashno me nervira sve to
ma daj...nema svrhe...zavrshitjesh kao neki chudak usamljeni
ma boli me...vidish bre kakvi su ljudi...slepci
a mozhda si ti narcis?
mozdha...ali ja volim ljude
da volish ih...al mislim da je to vishe saosetjanje
mislish?
naravno...volish ih...al to je onako...ti si gore oni dole...pa kao zhao ti
mogutje da je tako...ustvari jeste...al nisam ja kriv..mislim to me ne chini loshijim chovekom
pa i ne chini te...al morash da nauchish da su ljudi takvi
znam da su takvi...to me strashno deprimira...mozhda nisu svuda takvi...mozhda su rumuni bolji
ma ne lupetaj..ljudi su svuda isti
da u pravu si...navike su drugachije...al praznina je u osnovi svuda ista
pa da...
al deprimira me to...


a onda negde se probudish i skontash da si nasred ulice i da zhuchno polemishesh sam sa sobom...svakodnevna stvar...chak se i dogovaram sam sa sobom...ma sam sa sobom kicks ass

mikajo:

zar je moguce da niko ne prica sam sa sobom ili sam samo ja lud pa to priznajem

Kliknite za proširenje...

Da, i ja to radim. U pocetku, pre mnogo mnogo godina desavalo se da se uplasim zbog toga, ali sad uzivam u tim razgovorima - solilokvijumima, kako se to strucno kaze. Ali, pazi, obrati paznju o cemu to pricas, koga zamisljas u tom razgovoru i pokusaj da sve to bude i receno naglas nekome..

Mislim da ti Snova i mikajlo bi trebalo da sednete pred kom. i umesto sto pricate sami sa sobom lepo napisete neku knjigu i kroz nju se siti ispricate.A i drugi to posle citaju

random_cloud_form:

tokom tih radova rasciscavanja oko kuce, paralelno se desavao i preobrazaj moje licnosti, gotovo da sam upao u trans unutrasnjih tokova psihe a sve je kulminiralo pronalazenjem cokota vinove loze u obliku dvostruke krilate macke. osetio sam ono sto je jung nazvao da se unutrasnje moze javiti kao spoljasnje i spoljasnje kao unutrasnje, da jasne granice nema.... bilo je to kao san na javi, osecao sam se da se desava nesto tajnovito i bitno....

Kliknite za proširenje...

Joooj, sorry Random, moram da se nasmejem
A i ti građevinski poslovi u poređenju sa alhemičarima... Dobro, to mi je nešto lično tako opet smešno; nevažno :?

'Aj' tema - ja pričam sama sa sobom :? Pričam sa televizorom, sa stolicom, jastukom, krevetom... Ne mislim da sam baš luda; mada ne držim baš takve i tolike monologe... To što ti kažeš, deluje mi malo kao 'vežba pred ogledalom'. To ne radim, kad mi je baš tako onda pišem... I to ti dođe kao priča sa papirom :?
Al' dešava mi se tako da objašnjavam neke bitne stvari stvarima oko sebe ops: Kao - zamisli, šta se desilo

I moram da priznam da me od srca nasmejao i DisMisalov post posle ovog Randomovog o građevinarstvu i biovlasti

E ljudi volim vas kad ste tako dobri...
kad predjes onu granicu koja postoji u tvojoj glavi...oslobodis um, mozes da dozivis neverovatna iskustva i postajes mudriji...
shvatas kako je zivot lep...i da nisi sam.
ponekad u meni pocne da vri neka nebeska energija osecam se tako jako...pozelim da sve pokrenem...da stvorimo nesto novo...zajedno da spasemo svet od samih sebe...da osnujemo klub buntovnika...da podrivamo j e b e n i sistem polako globalno...ako radis pojedinacno na malim stvarima...lako ce te ugusiti...slomiti...treba raditi globalno....naterati ljude da se pokaju....isterati istinu iz njih...kako...tako sto cemo samo hodati gradom onakvi kakvi smo....bez obelezja bez cilja...samo hodati i gledati ljude u oci...i pustiti da boli...kog vise zaboli taj je vise gresio...pogledaj dete u oci...da li vidis strah...naravno da ne...ono je cisto...pogledaj ljude prljave i iskvarene...pokusaj da potpuno smirenim i tihim glasom kazes ono sto mislis sto osecas bez ustezanja...jednostavno zaneme...stegne im se grlo...zele da kleknu i placu...zalosno je ali je istinito!

ja od kada znam za sebe pricam sama sa sobom, i to je sasvim u redu.samoj sebi sam najbolji sudija i sagovornik. moja mama je imala obicaj da me onako kroz vrata od sobe pita sine je l ti to neko dosao? naravno da nije sto pitas? prvo se brinula, posle se smejala, sad vise ne obraca paznju.naravno ne radim to non stop ali desava se, do duse kako prolazi vreme sve manje, jer sam izgleda iscrpela fond namenjenih mi reci za glasnogovornu komunikaciju. mada je i chatovanje na netu dovelo do toga da sve manje komuniciram sa ljudima pa time i sa samom sobom na glas.

Ko nezna da prica sam sa sobom taj nezna ni sa ljudima...a onaj koji prica sa ljudima samo tako...taj ili je pohlepan ili nesiguran pa pokusava to da sakrije pricom...jer primecujete da kada pricate sa ljudima jednostavno ne dozivljavate taj trenutak potpuno vec ste fokusirani na razgovor...tako vecina radi...to je valjda ono kolektivno nesvesno...retki su ljudi koji mogu da pricaju i da osecaju stvari oko sebe u istom trenutku...zato je tesko pricati kad su cula nadrazena dok vodimo ljubav ili tako to...jednostavno smo posveceni tim drazima i lepo nam je...reci su suvisne...

lepo si ti to napisao miko dovidjenja svima do sutra