Problemi sa roditeljima!

mikajo

mikajo

Zainteresovan član
Poruka
118
Neznam tacno gde bi ova tema trebala da se nadje...mozda dom i porodica ali mislim da je bolje ovde posto je ovaj forum poseceniji :-)
Naime... prosto i jednostavno ja mrzim svoje roditelje...U najboljem slucaju cutim i kuliram ih,ne pricam s njima o nekim obicnim stvarima vec samo sto se kaze poslovno...uradi to to ja uradim i to je to..
U Beograd sam dosao prosle godine i poceo sam da studiram ...znam malo kasno ali mogu da kazem da su oni krivi za to...
Tek kad sam se vise odvojio od njih i sad kad postajem koliko toliko zreo covek vidim koliko su oni promaseni ljudi,dubokeo nesrecni i neostvareni a celog zivota me uveravaju u suprotnoi...nisu sredili sopstvene zivote a misle da su sposobni da uredjuju moj...Otac nesiguran,zivcan,majka zivi u svom svetu gleda serije i gundja po ceo dan...
Znam da nije bas ovo mesto da pricam o svojim problemima ali gde cu...
Kada bih sve pricao verovatno bi neko razumeo...
Jednostavno ih mrzim,nemam hrabrosti da im ucinim nesto lose...jer bi tako unistio svoj zivot a to ne zelim...ali bih bio najsrecniji covek na svetu kada bi umrali u teskim mukama...znam da je ovo suludo sto govorim ali zelim da pate,da umiru polako,da ih pojede rak.Celog zivota sam ja bio nijhov balans,celog zivota su pravili finog decka koji ce ih uvek slusati i koji ce izvrsavati njihove zahteve...i ja sam im udovoljavao,nisu mi dali da im se usprotivim,nikad mi nisu dali,nikad se nisu zapitali da li sam srecan da li to ja zelim,oni su se svadjali,pricali,gundjali ja sam cutao i trpeo,danas sam jako zatvoren covek..tesko izlazim na kraj sa zivotom ljudima komunikacijom ali nikad nikome nisam nista lose uradio to znam.
Oni su moj objekat mrznje...Sve njihove strahove su prenosili godinama na mene...cale nikad mi nista nije kupio...evo ne mogu da se setim ni jedne lepe uspomene.Nikad nisam imao njihovu podrsku.Unistavali su me polako.Kada bih mrznju mogao da pretocim u reci bilo bi mi lakse ali ne mogu.
I znam da je pogresno sto ih mrzim...Ali ne mogu vise da budem savrsen,eto mrzim.Shvatam polako sve svoje probleme,shvatam greske i tako jasno vidim njih kako stoje na mom putu.Bio sam pun ambicija,jako nemirno dete,zivo,zeleo sam sve da vidim sve da uradim,radoznao,svi su me voleli,uvek sam ja bio vodja ekipe kad sam bio klinac svi su trcali oko mene...ustajao sam u 5 sati u zelji da sto bolje iskoristim dan...
A danas sve mi izgleda besmisleno,nemam volje za bilo cim,jednostavno sam postao zombi,samo hodam i nista ne osecam, bezvoljan...i koga da krivim za to...moram njih...znam njihovi roditelji su im te obrasce ponasanja ugradili ali...opet
jednostavno ih mrzim jer nikad nisu pitali sine sta ti zelis? Sada je kasno! Jedini odgovor na to njihovo pitanje bi sada bio! Zelim da umrete u najstrasnijim mukama!
 
mikajo:
Jednostavno ih mrzim,nemam hrabrosti da im ucinim nesto lose...jer bi tako unistio svoj zivot a to ne zelim...ali bih bio najsrecniji covek na svetu kada bi umrali u teskim mukama...
Kliknite za proširenje...

Kakav si ti jadnik... pljujesh po svojima. Ja sam svog oca upoznao sa 17 godina pa ga opet ne mrzim. tachno je da je on odgovoran za jedan deo mog zivota i neke moje mane, ali yebi ga... to je zivot. Borim se dalje na svoj nachin.

jadno brate... jadno.
 
Je li lik, koliko si ispita pao?

Bzv je kriviti druge za sve... Svoje roditelje, društvo, međunarodnu zaveru ili tajanstvene sile... Pokušaj da sagledaš stvari i iz drugog ugla. Razmisli kako je onima koji izgube svoje roditelje. Gledam svog oca, koga njegovi nisu ni u čemu podržali, i puno toga su uradili na njegovu štetu. Ali kada su deda i potom baba umrli, on je žalio za njima. Jer druge nema.

Možda tvoji roditelji ne urade uvek kako bi ti želeo. Ko zna zašto je tako, možda se plaše da priznaju da si u pravu, možda i grešiš, možda se trude da te zaštite od tebe. Možda jednostavno niste u stanju da se sporazumete. Ostavi to iza sebe. Već si gotovo odrastao čovek, i uskoro ćeš i sam biti nekom roditelj. Trudi se da ne činiš isto poput tvojih, ali prvo dobro razmisli da li greše ili se jednostavno ne razumete.
 
@mikajo
Niko nije idealan ,pa ni tvoji roditelji...ali su oni ipak roditelji koji su tebi zeleli najbolje.....ali eto,verovatno nisu bili sposobni da naprave coveka od tebe...
To moras sam da uradis,a njih da shvatas kao ljude sa greskom,koji su ti ipak roditelji...oni nisu u sustini krivi...
 
DisMisaL:
Je li lik, koliko si ispita pao?

Bzv je kriviti druge za sve... Svoje roditelje, društvo, međunarodnu zaveru ili tajanstvene sile... Pokušaj da sagledaš stvari i iz drugog ugla. Razmisli kako je onima koji izgube svoje roditelje. Gledam svog oca, koga njegovi nisu ni u čemu podržali, i puno toga su uradili na njegovu štetu. Ali kada su deda i potom baba umrli, on je žalio za njima. Jer druge nema.

Možda tvoji roditelji ne urade uvek kako bi ti želeo. Ko zna zašto je tako, možda se plaše da priznaju da si u pravu, možda i grešiš, možda se trude da te zaštite od tebe. Možda jednostavno niste u stanju da se sporazumete. Ostavi to iza sebe. Već si gotovo odrastao čovek, i uskoro ćeš i sam biti nekom roditelj. Trudi se da ne činiš isto poput tvojih, ali prvo dobro razmisli da li greše ili se jednostavno ne razumete.
Kliknite za proširenje...

Ma dao sam sve ispite skoro sve...nije to problem...u pravu si ne razumemo se,pa oni se medjusobno ne razumeju a kamoli mewne,niti me sta pitaju,niti uvazavaju moje misljenje,ja nikad nista neznam po njima i znam da ce me ova mrznja proci...da je trenutna...ali ja svoju decu necu tako da vaspitavam,dacu im slobodu...
I nije to poenta nego je poenta kad pogledam oko sebe..pogledam druge ljude,porodice,krecem se,druzim se sa ljudima...I jednostavno vidim...Sada bih menjao i kucu i plac i one zgradetine i roditewlje
za neznam neku kucicu u kojoj zive cigani.
Jer svuda gde sam isao postoji razgovor,razumevanje,nisu bitne pare,nego jedan normalan razgovor,medjuljudski odnosi...ja to nemam,ali dobro
ne mogu sad da se samosazaljevam niti da ih promenim ali zasto nisu svesni svog ponasanja,zasto me stalno drze na uzici, zelim da odem,bilo gde da ostavim sve, da zapocnem zivot u beogradu,da ih ostavim tamo ali jos zavisim od njih daju mi pare za skolovanje...
Znam.naci cu posao i postacu samostalan.
 
Neki ljudi se snalaze u roditeljskoj ulozi, neki ne ... Ne mislim da su ti želeli nešto nažao učiniti, verovatno se nisu snašli u svemu tome. Nemoj ih osuđivati i nikad im nemoj želeti da nestanu (ili umru kako ti kažeš) - to je surovo, samoživo a bespotrebno.
Ako se već ne slažete, dobro je da si se osamostalio i to je jedan korak ka tvom boljem životu.
Ja sam se sa mojima uvek dobro slagala i kapiram kakav defekt imaju porodice koje nemaju dobru medjusobnu komunikaciju ... ali, i to je život.
Ti se potrudi da osnuješ svoju porodicu i da budeš drugačiji od njih ... mada, kažu ljudi iver ne pada daleko od klade .... čuvaj se i ne mrzi. Mržnja samo tebi može doneti zlo.
 
ma daaaaaaaaaj bre! ja ne bih nikada mogla da mrzim svoje roditelje... josh uvek naivno kao dete od 10 godina mislim da su najbolji roditelji na svetu, ali ima ih raznih, stvarno...
imam neku drugaricu koju roditelji u dvadesetoj godini josh uvek drze pod staklenim zvonom, hmm e njih mozda mrzim... ali ih ona ne mrzi...
ne kontam... kako neko moze iz takvih razloga kao ti da mrzi svoje... :?
 
ja negde razumem tvoju ogorcenost, ali bih ti savetovala da izadjes iz toga. ako gledas to iz dosadasnjeg ugla tvoj zivot je mizerija, ali ako svakog dana mrznju s kojom ustajes probas da pretocis u pokusaj razumevanja, odnosno analize njihovih postupaka, pa stavis sebe u taj polozaj mozda, kazem mozda uspes da se bar pomiris sa tim. jer ta gorcina s kojom zivis nece dovesti do toga da oni umiru u mukama i obole od raka, naprotiv dovelo je tebe do toga da ti svaki svoj dan zivis u mukama, a ako tako pogledas neces izbeci ni rak, i smrt koju zelis njima. ponavljam da razumem tvoju ogorcenost negde je opravdavam, pozdravljam iskrenost kojom si opisao stanje, ali opet se vracam na jedan od hriscanskih postulata a to je oprostaj. videces kako ce ti zivot dobiti boje, a ti ces poceti da nazires i smisao i cilj.polako svaki dan odbacuj ljusturu mrznje i nerazumevanja, radi na sebi da budes opet veseli decak okruzen paznjom. oni nisu sasvim krivi za tvoju zatvorenost, gledaj to kao iskusenje pred koje si stavljen u ovom zivotu.pronadji borca u sebi. pozdrav
 
VisionOfDisorder:
Kakav si ti jadnik... pljujesh po svojima. Ja sam svog oca upoznao sa 17 godina pa ga opet ne mrzim. tachno je da je on odgovoran za jedan deo mog zivota i neke moje mane, ali yebi ga... to je zivot. Borim se dalje na svoj nachin.

jadno brate... jadno.
Kliknite za proširenje...
Pa mislim VOD,nije u redu da decku tako kazes, ne znas za SVE njegove probleme sa roditeljima. Ima puno primera gde oni ne obracaju paznju na zelje i potrebe deteta, bukvalno ih ugnjetava i posle se to isto dete okrene protiv njih. I zaista su oni onda i krivi zbog toga. Jer da su se ponasali makar malo drugacije,nebi bilo tako.
 
Prosto ne mogu da verujem da je neko u stanju da ispiše toliki post o mržnji prema roditeljima.

Da li ti je slučajno palo na pamet, da oni isto kao i ti - imaju izbor u ovom životu. I ako su rešili da žive kako žive - to je apsolutno njihova stvar.

Jedino u čemu su promašili, a očigledno je - to je u vaspitanju svog deteta. Sram te bilo - kad možeš ovako javno da ih napljuješ!!! Kakvi su da su - oni su tvoji a ako nisi naučio njih da ceniš i poštuješ, makar iz tog razloga - šta ti nesrećo znaš uopšte?

I samo jedna stvar - mrzi me više da pišem, nerviram se na ovo:

Oni su ti koji su ti podarili život - tako da bi bilo lepo kad bi mogao da ga živiš onako kako sam misliš da treba, bez mešanja u njihove živote i bez osuđivanja njihovih izbora. To jednostavno nije tvoja stvar i ne treba da te se tiče.

 
Јеее...Како не могу да поднесем становиште: ''Треба да смо захвални родитељима само зато што су нас родили!'' Што нас нису оставили у контејнеру, ваљда? Да ли се тиме заслужује поштовање детета? Најлакше је родити дете...и подизати га тако, олако, и очекивати безусловну љубав и поштовање до краја живота!

:x Хало, бре, ја сам родитељ, али ја морам ДА ЗАСЛУЖИМ поштовање своје деце, није ми то богом дано!
Нападосте човека који је решио да отвори срце пред свима!

С друге стране, ти дечко...па имаш већ 23 године, свој си човек! Не желиш више да их видиш? Не мораш! Имаш свој живот и удеси га онако како теби одговара! За њих те везује то што те издржавају? Па откачи се финансијски од њих! Нећеш бити ни први ни последњи који је радио и студирао истовремено.

И та мржња! Јел желиш да уништиш цео свој живот мрзећи? После двадесете године живота људи живе онако како су сами заслужили! И лоши родитељи више не могу да буду изговор за наш промашен живот и незадовољство.
Зато, главу горе, стисни зубе и крени у свој живот!
 
Postoji kljucni momenat u razvoju coveka, kada svojim roditeljima mora da kaze NE. Neki ljudi za to nemaju hrabrosti, pa posle gaje mrznju ili ceo zivot provedu ugadjajuci im i protiv svoje volje. Ne treba ti nijedno ni drugo. Ne postoje savrseni roditelji, ni savrsena deca. Skoncentrisi se na sebe, razmisli sta zelis i budi u skladu sa sobom bez obzira na sve. A njih pusti da zive svoje zivote bez opterecenja da li ih zive ovako ili onako.
 
Procitao sam post ali ne razumeh zasto on u stvari njih toliko mrzi?
On nista konkretno ne napisa sta su mu oni uradili.Na primer poznajem druga koji ima itekako pravo da mrzi svoje roditelje,i to sam se sam i uverio,on sad ima 19 godina a otac mu sve pokupi i zakljuca,ne daju mu para(a bogati su),uvek govore kako je neradnik i lenstina sto je u stvari suprotno,nikad mu nista nisu pruzili u zivotu samo ono najophodnije,skoro je poceo da radi bez njihovog znanja i kad mu otac saznao rekao mu cim primi prvu platu moze da se gubi iz kuce i da se ne vraca...
 
mikajo:
U Beograd sam dosao prosle godine i poceo sam da studiram ...znam malo kasno ali mogu da kazem da su oni krivi za to...
Studiraš, što je veoma dobro, rekao si i da daješ ispite, promenio si sredinu u kojoj živiš - i to je odličan način da se čovek proširi i obogati.

Tek kad sam se vise odvojio od njih i sad kad postajem koliko toliko zreo covek vidim koliko su oni promaseni ljudi,dubokeo nesrecni i neostvareni a celog zivota me uveravaju u suprotnoi...nisu sredili sopstvene zivote a misle da su sposobni da uredjuju moj...Otac nesiguran,zivcan,majka zivi u svom svetu gleda serije i gundja po ceo dan...
Dobro je suočiti se sa objektivnom predstavom o svojim roditeljima, ali na tome ne treba da se zaustaviš. Odvoji se u glavi od njih. Odrasti do kraja.

Celog zivota sam ja bio nijhov balans,celog zivota su pravili finog decka koji ce ih uvek slusati i koji ce izvrsavati njihove zahteve...i ja sam im udovoljavao,nisu mi dali da im se usprotivim,nikad mi nisu dali,nikad se nisu zapitali da li sam srecan da li to ja zelim,oni su se svadjali,pricali,gundjali ja sam cutao i trpeo...
Svi roditelji žele finu, poslušnu decu. Moji roditelji, majka posebno, su bili vrlo strogi. Ja sam pružila otpor oduvek. :lol:
Poenta ovog što ti govorim - i ti si taj koji se nije "pobunio"... Neka vrsta "pobune" treba da bude prirodan deo pubertetskih godina.
Otkud znaš da se nisu pitali, i da se i danas ne pitaju jesi li srećan???
Neki ljudi jednostavno ne umeju da pokažu.
Što ne znači da ne misle i ne osećaju.
Razmisli ponekad i o tome.

Shvatam polako sve svoje probleme,shvatam greske i tako jasno vidim njih kako stoje na mom putu. Bio sam pun ambicija,jako nemirno dete,zivo,zeleo sam sve da vidim sve da uradim,radoznao,svi su me voleli,uvek sam ja bio vodja ekipe kad sam bio klinac svi su trcali oko mene...ustajao sam u 5 sati u zelji da sto bolje iskoristim dan...
Čekaj, da su oni tako crni, ne bi ni ti bio ovakvo dete - divno, nemirno, od svih voljeno.
Šta se desilo i kada si tačno počeo da se menjaš? Što bi rekli Englezi, re-trace your steps!

A danas sve mi izgleda besmisleno,nemam volje za bilo cim,jednostavno sam postao zombi,samo hodam i nista ne osecam, bezvoljan...i koga da krivim za to...moram njih...
Život je težak. Stvarno jeste, i ima puno s r a nj a u njemu. I to takvih za koje niko nije kriv.
NE MORA UVEK NEKO DA BUDE KRIV.
Ali, na kraju si uvek ti odgovoran za ishod tvog života.
Pa, možda je bolje da to onda budeš od početka?
Odgovoran, mislim.
Ko je odgovoran za sebe i svoj život, ko jednom zauvek prihvati taj teret, jedini je istinski slobodan čovek.
Sve najbolje na tom putu!

P.S. Za mržnju nemaš vremena. Život je prekratak.
Kliknite za proširenje...
 
Ako su oni takvi prema njemu, sigurno da postoji neki razlog, samo sto on mozda, to ne zeli da prizna.
Ako je on na primer zadovoljan svojim zivotom (ima odgovarajuce prijatelje, devojku, fakultet...) zasto se onda uopste bavi roditeljima ? Neka se pomiri sa tim, jer kad razmisli, videce da nece nista posebno da mu fali. To o cemu prica deluje pateticno i detinjasto.
Mozda sve ovo i nije tako, jer nista nije konkretnije napisao.
 
majcheki:
Prosto ne mogu da verujem da je neko u stanju da ispiše toliki post o mržnji prema roditeljima.
Kliknite za proširenje...


u ja verujem. i ja bi pre neki dan to ali sam shvatila da sam ja mlakonja i da ne uzimam druge mogucnosti. kao zalim se na njih ali ipak biram da budem tu iako postoje i druge varijante. zasto? stvar navike...ili udobnost? pa i ta udobnost ima cenu. enmam pojma
 
mikajo:
Jednostavno ih mrzim,nemam hrabrosti da im ucinim nesto lose...jer bi tako unistio svoj zivot a to ne zelim...ali bih bio najsrecniji covek na svetu kada bi umrali u teskim mukama...znam da je ovo suludo sto govorim ali zelim da pate,da umiru polako,da ih pojede rak.

Ovo je poslednje sto sam procitala iz ove "tuzne" price i ne mogu da verujem sta pises! Ti bi morao pod hitno da odes kod nekog profesionalca koji bi te saslusao i pokusao da ti pomogne.
Kakvi god da su tvoji roditelji, ti bolje nemas, pocni da radis da ne bi od njih uzimao pare, pa ces tek onda u oblake da ih dizes!
Jadno!

:?
Kliknite za proširenje...
 
spring_storm:
Ako su oni takvi prema njemu, sigurno da postoji neki razlog, samo sto on mozda, to ne zeli da prizna.
Ako je on na primer zadovoljan svojim zivotom (ima odgovarajuce prijatelje, devojku, fakultet...) zasto se onda uopste bavi roditeljima ? Neka se pomiri sa tim, jer kad razmisli, videce da nece nista posebno da mu fali. To o cemu prica deluje pateticno i detinjasto.
Mozda sve ovo i nije tako, jer nista nije konkretnije napisao.
Kliknite za proširenje...

Мислиш, заслужио је да родитељи буду такви према њему? :roll: Ох, Боже, шта све нећу прочитати овде!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Da li biste živele sa njegovim roditeljima?
2
Odgovora
41
Pregleda
707
leki1
L

Back
Top