absonic
Domaćin
- Poruka
- 3.197
Srpska gubi vojsku
D. STOJAKOVIĆ 24.07.2005, 18:34:35
Od stalnog dopisnika
MINISTAR odbrane Bosne i Hercegovine Nikola Radinović kaže u intervjuu "Novostima" da predloženi nacrt reforme oružanih snaga predviđa postojanje tri multietničke brigade, što je urađeno kao imperativ da se postigne efikasnost prema zahtevima NATO. Ali, i da se uvaži posebnost, odnosno postojanje Vojske Republike Srpske i dve komponente bošnjačke i hrvatske u Vojsci Federacije BiH.
- U ponuđenom modelu uvodi se, pored operativnih jedinica, tri brigade i sistem pukova - kaže naš sagovornik. - Reč je o modelu koji se primenjuje u Velikoj Britaniji, Kanadi, donekle u Švedskoj, SAD i slično. U tim pukovima se nastavljaju i čuvaju tradicije i istorija jedinica Vojske Republike Srpske, Hrvatskog veća odbrane i Armije BiH. Dakle, Srba, Hrvata i Bošnjaka. Iz tih pukova, koji se popunjavaju profesionalnim vojnim licima, formiraju se tri brigade. Da razjasnim, svaka od tri brigade biće sačinjena od po tri pešadijska, da kažem nacionalna puka, kao i ostalih delova potrebnih da bi brigada funkcionisala. Komanda bi bila mešovitog sastava od pripadnika više pukova. Najmanja jedinica koja bi se popunjavala po nacionalnom principu je bataljon.
Kako će se popunjavati ti pukovi i bataljoni? Da li recipročno broju stanovništva, ili sa jednaka tri nacionalna dela?
- To je jedna od tema. Prvi kriterijum je efikasnost sa NATO standardima, a standardna veličina bataljona je oko 500 pripadnika. Dakle, bilo bi devet takvih bataljona, u svakom puku po tri bataljona. Ne bi bilo moguće operativno koristiti te pukove u kontekstu NATO, ako bi oni bili različitog brojnog stanja. Drugi zahtev je da se ukupna struktura oružanih snaga izražava na osnovu popisa iz 1991. godine. Jasno je da se postavlja problem, recimo, pripadnika iz reda hrvatskog naroda u nekim drugim strukturama.
Da zaključimo, u nacionalnim pukovima bi bilo po 1.500 vojnika iz sva tri konstitutivna naroda?!
- Tako je.
Dakle, Hrvati bi imali isti broj pešadinaca kao Bošnjaci, bez obzira na to što ih u BiH prema statistikama ima više nego dva puta manje.
- Moguće je da jedan od tih pukova bude rezervni, kako bi se izjednačila hrvatska zastupljenost i u takozvanim vojnicima - prednjacima.
Kako rezervni, kada nacrt odbrane predviđa ukidanje rezevrnog sastava?
- Postojeće rezervni sastav, ali ne u dosadašnjoj formi. Oružane snage bi trebalo da se sastoje od profesionalnog i rezevnog sastava. Profesionalni bi bio sastavljen od vojnika po ugovoru, i ne bi bilo regruta. Ukinulo bi se redovno služenje vojnog roka. Ukinula bi se opšta rezerva, odnosno svi građani bi bili oslobođeni obaveza u rezervnom sastavu. U rezervni sastav bi ušli vojnici po ugovoru koji su od 2002. godine prekinuli vojnu službu. Njima bi bio ponuđen ugovor za službu u rezervi. Oni bi imali obavezu da do 30 dana godišnje obavljaju određene vojne dužnosti. Ta veličina rezerve bi bila oko 4.500. To bi bilo polovina od planiranog profesionalnog sastava od devet do deset hiljada. Inače, trenutno imamo 12.000 profesionalnih vojnika i 60.000 rezervnog sastava.
Objasnite kako da se reši problem nacionalne popunjenosti, jer ako u pešadiji od 4.500 vojnika bude jednak broj Srba, Hrvata i Bošnjaka, to znači da bi ostali rodovi bili nesrazmerno popunjeni?
- Dakle, kada ostavimo pešadiju koja će slediti tradicije VRS, HVO i ABiH, imamo još pukova vezanih za rodove, kao što su artiljerija, inženjerija, veza itd. Ako bi Hrvata bilo 1.500 u pešadijskim brigadama, onda bi ih bilo manje u drugim rodovima. Eventualno, jedan hrvatski bataljon od 500 ljudi mogao bi se staviti u rezervu kako bi se nacionalna struktura u drugim rodovima popravila.
Kolika je verovatnoća da se prihvati ova reforma?
- Ne mogu da ulazim u tu vrstu procena. Činjenica je da su na ovom modelu radili predstavnici sva tri ministarstva odbrane - državno i dva entitetska. Tako da je taj izveštaj potpisan. Predlog reforme je rezultat kompromisa. Ima onih koji su zadovoljni, ima i onih koji imaju primedbi. Bolje reći da sve tri strane imaju primedbi. Očekujem da bude dosta komentara u javnosti, i u parlamentima.
SVIMA - ISTO
ŠTA ovim modelom uređenja oružanih snaga dobija Republika Srpska, a šta gubi?
- Prednost ovog modela je što se njime stavlja tačka na nove reforme odbrane, i što je taj model zadovoljavajući za NATO. On omogućava da BiH u nekom periodu postane članica NATO i da se otklone sve naše unutrašnje sumnje. Dakle, svi dobijaju isto, a isto i gube. I Federacija BiH i Republika Srpska. Meni je bitno da profesionalci koji zadovolje kriterijume, ostanu u službi, i budu zadovoljni. Republika Srpska dobija garancije da neće biti upotrebe vojske unutar BiH za rešavanje nekih političkih pitanja, za koje ja smatram da RS ima manji kapacitet nego Federacija BiH. Ipak, RS gubi Ministarstvo odbrane, Generalštab i svoju Vojsku na način na koji je do sada funkcionisala - kaže Radovanović
D. STOJAKOVIĆ 24.07.2005, 18:34:35
Od stalnog dopisnika
MINISTAR odbrane Bosne i Hercegovine Nikola Radinović kaže u intervjuu "Novostima" da predloženi nacrt reforme oružanih snaga predviđa postojanje tri multietničke brigade, što je urađeno kao imperativ da se postigne efikasnost prema zahtevima NATO. Ali, i da se uvaži posebnost, odnosno postojanje Vojske Republike Srpske i dve komponente bošnjačke i hrvatske u Vojsci Federacije BiH.
- U ponuđenom modelu uvodi se, pored operativnih jedinica, tri brigade i sistem pukova - kaže naš sagovornik. - Reč je o modelu koji se primenjuje u Velikoj Britaniji, Kanadi, donekle u Švedskoj, SAD i slično. U tim pukovima se nastavljaju i čuvaju tradicije i istorija jedinica Vojske Republike Srpske, Hrvatskog veća odbrane i Armije BiH. Dakle, Srba, Hrvata i Bošnjaka. Iz tih pukova, koji se popunjavaju profesionalnim vojnim licima, formiraju se tri brigade. Da razjasnim, svaka od tri brigade biće sačinjena od po tri pešadijska, da kažem nacionalna puka, kao i ostalih delova potrebnih da bi brigada funkcionisala. Komanda bi bila mešovitog sastava od pripadnika više pukova. Najmanja jedinica koja bi se popunjavala po nacionalnom principu je bataljon.
Kako će se popunjavati ti pukovi i bataljoni? Da li recipročno broju stanovništva, ili sa jednaka tri nacionalna dela?
- To je jedna od tema. Prvi kriterijum je efikasnost sa NATO standardima, a standardna veličina bataljona je oko 500 pripadnika. Dakle, bilo bi devet takvih bataljona, u svakom puku po tri bataljona. Ne bi bilo moguće operativno koristiti te pukove u kontekstu NATO, ako bi oni bili različitog brojnog stanja. Drugi zahtev je da se ukupna struktura oružanih snaga izražava na osnovu popisa iz 1991. godine. Jasno je da se postavlja problem, recimo, pripadnika iz reda hrvatskog naroda u nekim drugim strukturama.
Da zaključimo, u nacionalnim pukovima bi bilo po 1.500 vojnika iz sva tri konstitutivna naroda?!
- Tako je.
Dakle, Hrvati bi imali isti broj pešadinaca kao Bošnjaci, bez obzira na to što ih u BiH prema statistikama ima više nego dva puta manje.
- Moguće je da jedan od tih pukova bude rezervni, kako bi se izjednačila hrvatska zastupljenost i u takozvanim vojnicima - prednjacima.
Kako rezervni, kada nacrt odbrane predviđa ukidanje rezevrnog sastava?
- Postojeće rezervni sastav, ali ne u dosadašnjoj formi. Oružane snage bi trebalo da se sastoje od profesionalnog i rezevnog sastava. Profesionalni bi bio sastavljen od vojnika po ugovoru, i ne bi bilo regruta. Ukinulo bi se redovno služenje vojnog roka. Ukinula bi se opšta rezerva, odnosno svi građani bi bili oslobođeni obaveza u rezervnom sastavu. U rezervni sastav bi ušli vojnici po ugovoru koji su od 2002. godine prekinuli vojnu službu. Njima bi bio ponuđen ugovor za službu u rezervi. Oni bi imali obavezu da do 30 dana godišnje obavljaju određene vojne dužnosti. Ta veličina rezerve bi bila oko 4.500. To bi bilo polovina od planiranog profesionalnog sastava od devet do deset hiljada. Inače, trenutno imamo 12.000 profesionalnih vojnika i 60.000 rezervnog sastava.
Objasnite kako da se reši problem nacionalne popunjenosti, jer ako u pešadiji od 4.500 vojnika bude jednak broj Srba, Hrvata i Bošnjaka, to znači da bi ostali rodovi bili nesrazmerno popunjeni?
- Dakle, kada ostavimo pešadiju koja će slediti tradicije VRS, HVO i ABiH, imamo još pukova vezanih za rodove, kao što su artiljerija, inženjerija, veza itd. Ako bi Hrvata bilo 1.500 u pešadijskim brigadama, onda bi ih bilo manje u drugim rodovima. Eventualno, jedan hrvatski bataljon od 500 ljudi mogao bi se staviti u rezervu kako bi se nacionalna struktura u drugim rodovima popravila.
Kolika je verovatnoća da se prihvati ova reforma?
- Ne mogu da ulazim u tu vrstu procena. Činjenica je da su na ovom modelu radili predstavnici sva tri ministarstva odbrane - državno i dva entitetska. Tako da je taj izveštaj potpisan. Predlog reforme je rezultat kompromisa. Ima onih koji su zadovoljni, ima i onih koji imaju primedbi. Bolje reći da sve tri strane imaju primedbi. Očekujem da bude dosta komentara u javnosti, i u parlamentima.
SVIMA - ISTO
ŠTA ovim modelom uređenja oružanih snaga dobija Republika Srpska, a šta gubi?
- Prednost ovog modela je što se njime stavlja tačka na nove reforme odbrane, i što je taj model zadovoljavajući za NATO. On omogućava da BiH u nekom periodu postane članica NATO i da se otklone sve naše unutrašnje sumnje. Dakle, svi dobijaju isto, a isto i gube. I Federacija BiH i Republika Srpska. Meni je bitno da profesionalci koji zadovolje kriterijume, ostanu u službi, i budu zadovoljni. Republika Srpska dobija garancije da neće biti upotrebe vojske unutar BiH za rešavanje nekih političkih pitanja, za koje ja smatram da RS ima manji kapacitet nego Federacija BiH. Ipak, RS gubi Ministarstvo odbrane, Generalštab i svoju Vojsku na način na koji je do sada funkcionisala - kaže Radovanović
