poezija sopstvenosti

morphea

morphea

Iskusan
Poruka
5.024
da objasnim :arrow:
Mislim da svaki trenutak koji prodje nosi poeziju u onome koji ga posmatra. Manje vise ona se izrazava putem stihova, slika, gestova, raspolozenja,pokreta...Mozda ova tema jeste pomalo glupa i ne pripada ovde ali mozda mozete svaki trenutak, bilo koji koga se setite ,nekako da obelezite i objasnite (slika ,prica,stihovi, vicevi tj. POEZIJA SOPSTVENOSTI/ako me razumete sta hocu da kazem)
 
cheznem da ti kazem najskrivenije reci moga srca,
moje strepnje i moje tajne,
ceznem da ti pokazem svetlost moje duse,
i moju srecu sto te imam u svom zivotu,
ali se bojim strela iz tvojih ociju,
sto pogadjaju srz moga bitja


e sad sam skenjan :cry:
 
Vremenom ces se navici na rastajanje.Naucices da se secas,a secanje je isto tako susret.Pomalo ces se navici da volis mnoga bica u uspomeni.Kao sto deo sebe dajes drugima,tako ce i oni tebi davati najbolji deo sebe.Na kraju ces videti da si ti pomalo svi koje si nekada voleo/la.

Eto,to sam ja izmislila ..... :?
 
nisam sigurna da razumem temu... no...
ovaj trenutak. mislim da mi je doshlo do mozga da je najgore razocharanje ono u sebe. kada se desi neshto bezveze shto je lako moglo da se sprechi, a na shta je neko mogao da utiche. neko kao ja. a nisam. to nosi neko osecjanje praznine, besmislenosti. stihove necju ni pokushati da slozhim, ne umem.
 
evo..na ovom forumu nisam postovala pesme...bilo bi ih jos al sam negde zagubila papire :? I
Negde je bio put
Negde sam imala san
U ovoj mracnoj sumi
Na svakom cosku vreba novi dan
Pridji blize,dodji u moj svet
Lisce pada umesto kise
U suzama svojim davim se
Imas li svetlosti snop?
Ili tracak nade na dar
Da li ti oci sjaje kao ovo mesto nekad
Bledo sunce na trnje je okaceno
Magla zaustavlja dah
Nece ti biti jednom zao
Kad kao ovo lisce
Postanem zemlja I prah



II
Bos hodaj po ledu od sna
Srce otvori s iglama spremna je zima
I reci ces da nije lepo sada
Kad ceo spava svet
I kad je hladno da prestaje nada
Ne znas ti kako je peci se lagano
Po zaru trcati sam
Ne znas ti kako prija srce hladno
Zeljno da sebe samo smrvi,zdrobi zauvek
Dok ti vetar peva uspavanku za kraj
A kosti cvile za jos
Dok te grize nada gde ne osecas vise
Shvatices poruku,sta tvoj dah sapuce
Ali tvoje telo disati nece…vise…
Penji se grebuci noktima uz liticu
Znajuci da nemas cilj
Mraz ti nece dati da zaklopis oci
Samo na mene secanje bice
Shvatices da niko nigde I ne stize
I sad reci da nije lepo kad "spava" ceo svet
U svojoj glavi svako okovan ostaje
Dok ti vetar peva uspavanku za kraj
I kosti cvile za jos
Dok te grize nada gde na osecas
Shvatices poruku,sta tvoj dah sapuce sve tise
Ali tvoje telo disati nece nikad vise


III
Na mestu gde pocinje san
Zeleno bio je sve
Prvi korak na tvoj dlan#na puteve gde su izgubljene price
Blizu tebe boli manje
Hodati kroz zivot nezasticen
Umor,oseti te I nestade na tren
Gde su nestale lazi,
Kud odose varke
To novi je osecaj,skriven?
Tezk korak,spojeni zauvek
Samo o d tebe zelim da cujem
Da bizu mene manje boli
Hodati kroz zivot nezasticen
 
a ja sam izgubio celu glavu, tako da mi nishta ne ide da pishem :(
____________________________________________________
This body holding me reminds me of my own mortality.
Embrace this moment. remember. we are eternal.
All this pain is an illusion.
 
jeste, to je dnevnik, ali ne dnevnik dnevnih dogadjaja nego dnevnik momenata... shvati kako zhelish i pucaj po zheli. josh tebe da vidim u poetsko-filozofskom raspolozhenju i mogu da 'mrem mirne dushe :lol:
____________________________________________________
This body holding me reminds me of my own mortality.
Embrace this moment. remember. we are eternal.
All this pain is an illusion.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top