Slucajno sam otkrio ovu temu, ocigledno sa zakasnjenjem ali cu ipak otkucati nesto.
Za pocetak evo adrese (
http://www.wikimapia.org/#lat=42.2084109&lon=20.7377511&z=18&l=0&m=a&v=2 ) na kojoj sam obelezio nasu kucu (dedinu) stan je otac vratio Printexu prilikom naseg odlaska iz Prizrena davne 74. Tu sam rodjen i ziveo nekih 9 godina (OS 17 Novembar), ali sam redovno dolzio sve do kasnih 80-ih. Mislim da je film koji nosim u svojoj glavi mnogo lepsi od nedavnih fotografija koje sam ovde video. Mirisi cevabdzinica, zvuci zapreznih vozila, pobacane kore od lubenica, veciti mali potoci, sveopsta buka, ogromna guzva, muskarci koji cuce po sporednim ulicama i prodaju ogromne sireve i domaci duvan, sto je inace tada bilo zabranjeno, zene u nosnjama koje se bezobzirno probijaju kroz guzvu sa nekakvim drvenim umetcima iznad kukova, ... tako je izgledala jedna uobicajena sreda.
Jako sam voleo da setam bas sredom i to od Papacarsije gde su mi ziveli baba i deda, pa preko Sadrvana i preko mosta, koji je ocigledno nama najcuveniji po pomfritu, pored progresove radnje prema Bazdarani, uskim trotoarom koji je bas te 74. -75. asfaltiran. Secam se jedne berbernice na travnjaku preko puta javnog kupatila, koja je meni tada izgledala jako interesantno jer je bila cela u staklu, pa raznih zanatskih radnjica tipa jorgandzija, kujundzija, saraclija, torbarskih prodavnica koje su sve do jedne pravile neke decije sandale koje bi danas po izgledu najvise licile na grubinove - normalno da su te bile mnogo ruznije i losije ali to su bile 70-te. Ta moja putanja zavrsavala bi tako sto bi kod Doma JNA skrenuo levo i stigao do cilja stan u naselju Lakoric M. Gupca zgrada pored velike samousluge koja gleda na skolu 17. Novembar.
Jos mnogo toga lepog nosim u glavi jedino se dece iz razreda slabo secam, mozda nekolicine po imenu.
