Republika Hrvatska-zbirna tema 5

....

  • ........

  • ......

  • ........

  • .........


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Proleteše godine k'o turski avion preko Hrvatske

http://www.vecernji.hr/hrvatska/tur...i-prostor-mig-ovi-se-nisu-ni-pomaknuli-988246

Naš dežurni dvojac MiG-ova 21 nije poletio premda bi bilo logično da krene u presretanje neidentificiranog zrakoplova. Nakon 11. rujna sve neprijavljene zrakoplove presreće se jer predstavljaju potencijalno veliku opasnost zbog terorizma i napada na civilne, energetske ili druge ciljeve i mogu počiniti veliku štetu i brojne žrtve. Turski Embraer nesmetano je nastavio letjeti hrvatskim zračnim prostorom još 25 do 30 minuta,
 

Ni jedan mig nije u letnom stanju, jos ne, pripreme za jedan let traju mjesecima. Pod uvjetom da je lijepo vrijeme i po danu. Za nocne letove kao i borbene zadatke bilo koje vrste nisu sposobni.
Nemaju ni rakete zrak-zrak. Kante nad kantama.
Remont u UKrajini, bolje da su ih odmah spremili za Jakusevac a sve one milijune podijelili gladnima, taman da svaki gladni Hrvat dobije 10 kuna.
 
Ni jedan mig nije u letnom stanju, jos ne, pripreme za jedan let traju mjesecima. Pod uvjetom da je lijepo vrijeme i po danu. Za nocne letove kao i borbene zadatke bilo koje vrste nisu sposobni.
Nemaju ni rakete zrak-zrak. Kante nad kantama.
Remont u UKrajini, bolje da su ih odmah spremili za Jakusevac a sve one milijune podijelili gladnima, taman da svaki gladni Hrvat dobije 10 kuna.
Nema gladnih Hrvata.Kad je neko Hrvat,onda ima višak mozga.A što se gladi tiče,šiptari beže i neće kod hrvatske braće.
 
Вечерњи лист: Група од двадесетак хрватских добровољаца придружила се пуковнији Азов у Украјини
PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 08. фебруар 2015.

Украјинској војсци прикључила се група од двадесетак добровољаца из Хрватске коју чине, углавном, ратни ветерани, бивши припадници међународних војних мисија и фудбалски навијачи, а међу њима су двојица 20-годишњака.

Хрватски добровољци су се придружили пуковнији Азов, добровољачкој јединици коју су основали учесници "Мајдан револуције" у Кијеву још у мају прошле године као једну од првих добровољачких јединица у саставу украјинског МУП-а, пише загребачки "Вечерњи лист".

На одлазак у Украјину они су се одлучили јер желе да помогну Украјинцима који су се својевремено као добровољци борили у Хрватској.

Новопридошлу групу добровољаца из Хрватске прошле је седмице у Мариопољу дочекао Француз Гастон Бесон, њихов саборац из рата у Хрватској, који је у Украјини од почетка сукоба у тој земљи.

Још одраније у бази у Мариопољу стационирано је десетак Хрвата.

(Срна)

Добровољци из Хрватске и Србије на супротним странама украјинског ратишта

КИЈЕВ - На истоку Украјине у склопу добровољачких јединица, на украјинској страни, бори се двадесетак Хрвата, а на страни сепаратиста педесетак ратника из Србије. Рат у Украјини, односно на истоку те земље, гдје се воде борбе између украјинских снага и проруских побуњеника, привукао је и двадесетак драговољаца из Хрватске.

Они су из Загреба крајем јануара кренули пут Маурипоља, гдје су се придружили украјинској постројби која прима странце, јављају хрватски медији.

Њихов неформални вођа је Денис С., који као разлог одласка у Украјину, у рат, наводи чисти идеализам. "Прешућује се отворена руска агресија на Украјину, какву смо ми прошли још 1991. године. Ови људи су сви препознали ту чињеницу, зато идемо помоћи", рекао је прије одласка за Украјину Денис за портал слобода.хр.

Каже како су га посебно разочарале институције Украјинаца у Хрватској. За разлику од њих, додаје, "у Украјини су од првог тренутка били одушевљени. Морам рећи да су нам помогли, у контакту смо с многима у Украјини и сви нас подржавају".

У Украјину је отишло нешто више од 20 драговољаца, већином искуснијих. "Најмлађи су двојица с 20 година. Ови сви остали су људи од 35, 40, 45 година, који су били у Домовинском рату и неким међународним мисијама", истиче Денис.

Они ће бити дио пуковније "Азов", украјинске драговољачке постројбе. Бојну "Азов" устројили су украјински националисти, судионици Мајдан револуције у Кијеву, још у свибњу прошле године као једну од првих драговољачких постројби у склопу Министарства унутрашњих послова.

"Сви смо ми још и прошле године слали молбе, међутим није било ништа од тога. Све се то било одужило, па је потписано примирје, итд. Онда смо се ми скупили и одлучили да се скупно пријавимо, након чега су рекли да нас требају и да ће нас примити", испричао је прије одласка Денис.

База ће хрватским драговољцима у Украјини бити у Мариупољу на Азовском мору. "Ми се надамо најбољем, али бити ће тешко с обзиром на унутарње проблеме у Украјини, сустав какав имају, а и с обзиром на снагу Руса, но мислим да се може побиједити", увјерен је Денис.

Управо на том ратишту смјештена је и једниница сепааратиста махом попуњена од добровољаца, међу којим је и њих педесетак из Србије. На снимку који је угледао свјетлост дана 30. јануара види се неколико добровољаца који су из Србије, а боре се на страни сепаратиста. Један од њих се представља као “Деки”, који је изјавио како се бори за слободу православних земаља. Такођер, птед камером је изјавио како је извјесни “Деки” један од оснивача Српске напредне странке.

(Вијести.ба)
 
Хроника
Требиње: Дубровачки бискуп позвао католичке и православне вернике на међусобно опраштање
PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 09. фебруар 2015.
Дубровачки бискуп Мате Узинић позвао католичке и православне вернике на међусобно опраштање, поручивши да је то једини пут за градњу боље будућности.



"Не може се заборавити све што се догодило на овим просторима у протеклом периоду, али то народ не сме спречити да опрости и почне градити нову будућност", поручио је монсињор Узинић, а пренео "Јутарњи".

Узинић је у Требињу учествовао на симпозијуму “Теологија у јавној сфери”, на позив епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија.

"Ово је наставак заједничких напора и молитва које владика Григорије и ја већ годинама имамо у Дубровнику и којима настојимо некако залечити ране наших народа и цркве", рекао је Узинић и оценио како су се две цркве, католичка и православна, суочиле с прошлошћу, што се, међутим, није догодило код политичара.

Владика Григорије је поручио како је задовољан што је бискуп Узинић први пут дошао у Требиње, називајући га “храбрим пастиром Римокатоличке цркве” који је показао отвореност за сарадњу.



"Овај долазак је веома важан догађај. Ми смо као црквени људи показали како би они који су из јавне сфере требало да делују, односно градоначелници и политичари, који су задужени да људи живе једни крај других и једни уз друге у миру - рекао је владика захумско-херцеговачки.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије извинио се 2012. године, током једне проповести у катедрали Узнесења Блажене Дјевице Марије у Дубровнику за ратна разарања тога града.

(Б92)
 

:hahaha: :hahaha:

Da si čitao pročitao bi i ovo:
"...Pravnica SNV-a Tatjana Spasojević Vukobratović kaže da je produljivan rok onima kojima su istekli dokumenti.
- U redu je da se izbrišu iz evidencija ljudi koji su otišli i nikad nisu izvadili novi dokument, što znači da nisu ni namjeravali živjeti ovdje. Problem su ljudi kojima su osobne karte prestale vrijediti zbog nepostojećeg kućnog broja. Nije to jednostavno nekom starijem čovjeku iz Drniša objasniti da mora mijenjati osobnu, ako na njoj piše da je trajna”, kaže ona.

Pametnom dovoljno!
 
ИСПОВЕСТ КРАЈИШКОГ СРБИНА: Мене је протерала моја жена, а да не бих ишао сам она је кренула са мном

Након што сам с пажњом одслушао пресуду Међународног суда правде (МСП) у Хагу, по тужби Хрватске против Србије за злочин геноцида и противтужби Србије против Хрватске за злочин геноцида, све ми је јасно: мене је из Хрватске, у лето 1991. године, протерала моја жена. Јер нас, а више нас је од 150 000, који смо 1991. и 1992. протерани из урбаних места Хрватске нико нигде не спомиње. Нас као да није ни било. Нас као да нису одводили, затварали, мучили, убијали… Нама као да нико никад није претио. Нас нема ни у хрватској тужби ни у српској противтужби.
Према томе, нема ми друге: мене је жена! Јер је она је другачија мене: она је и тада била женско, а таква је и данас, а ја сам тада донекле још био мушко. Она је по народности Српкиња, за разлику од мене који сам по народности Србин. Што ниједно никад није ни истицало али ни скривало. Обоје смо родом из Крајине, а живели смо и радили у једном индустријски средњеразвијеном граду Хрватске. И обоје смо до доласка Хрватске демократске заједнице на власт били народ.

А онда су почели да се редају злочини над Србима у сплитској Лори, у загребачком Керестинцу, у на Загребачком велесајму, у Госпићу, Сиску, Осијеку… Касарне заједничке Југословенске народне армије Хрвати су опкољавали, секли електричну струју, искључивали воду, спречавали снабдевање. На све стране око нас рушена је и разарана СФРЈ. А о томе хрватска страна у тужби – ни речи. А о томе српска страна у противтужби – ни речи. А о томе МСП у пресуди – ни речи.

Моја жена, која је тада имала 43 године, и ја, који сам тада имао 49 година, најпре смо отпремили троје наше деце за Србију. Могла су деца онима који су у црним униформама и наоружани до зуба обилазили, зграде, минирали српске куће и одводили… могла су деца да се зезну па да им кажу да су Срби.
Затим се моја другачија жена предомислила и одлучила да и она иде са мном. Она је у две најлонске кесе убацила по неколико гаћа, поткошуља и грудњака. Осим личних, без било каквих других докумената. Она је, изгонећи ме, вриштала како ћемо се ми брзо вратити. Ја сам био другачији од ње: говорио сам да се ми никад нећемо вратити. Па смо, да не бисмо ишли ближом стазом Братства-јединства ка Београду, кренули преко Словеније, па смо у Мађарску. Баш леп излет.

Данас је близу двадест три и по године од тих дана.
Покушали синови да се врате. Али би у Хрватској да их збрињавају. И да морају да пронађу адресу на кују ће им достављати “писмена”, они су, не желећи да било кога доводе у опасности сличне онима као кад “Озна све дозна”, одустали. А о томе хрватска страна у тужби – ни речи. А о томе српска страна у противтужби – ни речи. А о томе МСП у пресуди – ни речи.
А нас, више од 150 000 Срба из Хрватске, који смо протерани 1991. и првих месеци 1992. године, протерала је “олуја” која је почела доласком Туђманове Хрватске демократске заједнице на власт у Хрватској. И још раније. Много раније. И каква црна агресија на Хрватску!
А “Олуја” из августа 1995. године, после ове пресуде, није оно што је Хрватима била пре ове пресуде.
Док је моја жена, испоставило се, и сад ми је јасно: била у праву што ме протерала. И што је и сама кренула са мном.
Јер српске жртве судови не признају. Осим Међународног суда правде у Хагу, у четвртак, 3. фебруара, и његове пресуде, с констатовањем злочина, без геноцида.

Zakolege iz CRO koji mozda ne znaju ili ne smeju da znaju, prilika da stave prst na celo a vlastima u SRB da prestanu da zastupaju ameicku pricu o Srbima iz CRO.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top