Dva hleba je mala zarada, to je oko 100 dinara za oko 6 sati rada. Da se ne lažemo, i onaj ko mora otićiće da nađe posao u kojem može bolje zaraditi. Ali, sve što je Sarvas rekao o prpblemima proizvodnje je tačno. Njegov problem je u tome što je odabrao pogrešan posao u kojem ne može da se zaradi, a ne u lenštinama, jer prosto u okruženju nema para. Jesu jaja prepelice lekovita, ali nemaju ljudi pare. Kupili bi oni sve, što da ne bi, i banane i drugo voće, i jaja...sve, ali nemaju od čega. Tako je sa svim prozvodima, a bez prodaje nema ni proizvodnje, bez proizvodnje nema ni posla(radnih mesta). Možda je i deo problema u nama, u prevelikim očekivanjima, željama, precenjivanju sebe. Svi mi za sebe želimo najviše i najbolje od života, ali život nije pravedan, ponekad i najboljima da najmanje, a kamo li prosečnima. Svako treba i mora da se bori za bolje, ko se bori taj će nešto i dobiti, ko se ne bori uvek može kukati. Nije da ima mnogo posla, ali nije da nema i onih koji posao biraju. da se razumemo, iz iskustva znam da posao treba birati, i ja ga biram, kad god mogu i koliko mogu, ne toliko zbog sebe, već naprosto što bi me okruženje svrstalo i onu kategoriju koji pristanem da radim i budem, i niko me ne bi priznavao, ni zvao da radim nešto drugo. Mogu da budem fizikalac i veremnom će svi početi da me zovu da fizikališem, niko se neće ni setiti da mogu i hoću nešto drugo da radim. No, ja se ne stidim ni da fizikalešem, ako moram, a morao sam pre 12 godina, srećom da sad ne moram i niko mi ne drobi nad glavom niti veđa moje dostojanstvo, ali opet i ovaj posao ima svoje nedostatke. Ne može čovek sva dobra da skupi. Mi bismo trebali biti realniji prema sebi i drugima, a i skromniji i štedljiviji, s tim što skromnost i štedljivost ne podrazumevaju i nedostatak ambicije i borbe za bolje i ugodnije sutra, a mnogi to tako vide.
