Čitaoci tiražnog kanadskog lista „Gloub end mejl“ imali su juče jedinstvenu priliku da od prvog komandanta mirovnih snaga u Bosni, generala Luisa Mekenzija saznaju istinu o događajima u Srebrenici 1995. godine, koja je daleko od slike koju pokušavaju da prikažu pojedini strani mediji.
- Bio sam tamo, znam šta se dešavalo i želeo sam da pokažem da slika nije crno-bela, da „loši“ nisu odjednom došli i poubijali „dobre“. Situacija je mnogo kompleksnija - kaže u razgovoru za „Blic“ general Mekenzi koji u svom tekstu tvrdi da ni približno 8.000 muslimana nije ubijeno u Srebrenici, kao i da su snage pod komandom Nasera Orića ubile nekoliko hiljada srpskih civila.
- Svestan sam da će me možda optužiti da ću ovim tekstom stati na srpsku stranu, ali ljudi moraju da shvate da istina nije jednostavna. Ljudi greše jer žele da stvari uproste i ne žele da prihvate da u Srebrenici nije bilo „crnih“ i „belih“ nego da su svi bili manje-više krivi. Ja nemam nikakvih problema da optužim Mladića za zlodela, ali isto tako tražim i da oni koji su ubijali Srbe budu kažnjeni - kaže Mekenzi za „Blic“.
On svoj tekst u „Gloub end mejlu“ počinje podsećanjem na događaje iz marta 1993. kada je njegov naslednik na čelu Unprofora, francuski general Filip Morijon, protivno savetima njegovih šefova iz UN, došao u Srebrenicu sa malim kontingentom kanadskih vojnika i rekao stanovnicima da će ih UN štititi.
„Njegovi šefovi u UN u Njujorku bili su besni zbog tog obećanja, ali pošto su mediji bili na strani Morijona, odlučili su da uvedu koncept ‘zaštišćenih zona’ za šest oblasti u Bosni, uključujući i Srebrenicu“, piše Mekenzi.
Kanadski general dalje piše: „Kada su me pitali koliko vojnika je potrebno da bi se zaštitila oblast, rekao sam 135.000 računajući da Srbi imaju snažnu artiljeriju. Novi komandant UN u Bosni, belgijski general Fransis Brikemon kazao je da je spreman da oblast brani sa 65.000 vojnika. Tadašnji generalni sekretar UN Butros Butros-Gali preporučio je Savetu bezbednosti da UN pošalju 27.500 vojnika, a Savet bezbednosti je prihvatio 12.000. Šest meseci kasnije manje od 2.000 vojnika Unprofora dobilo je zadatak da brani Srebrenicu.“
Mekenzi navodi da nije proteklo dugo dok bosanski muslimani nisu shvatili da UN nisu u mogućnosti da održe obećanje o odbrani Srebrenice. „Uz pomoć sa strane oni su uspeli u oblast da ubace na hiljade boraca i dosta oružja. Kako su postajali bolje opremljeni i obučeni, počeli su da napadaju van Srebrenice, pale srpska sela i ubijaju njihove stanovnike, a onda bi se hitro povlačili u bezbednu oblast pod okriljem UN. Napadi su dostigli kulminaciju 1994. godine, i nastavili su se u 1995. kada su kanadske snage zamenjene sa holandskim. Kada se 1995. godine sneg otopio, Naseru Oriću, koji je vodio muslimanske borce, postalo je jasno da će srpske snage napasti Srebrenicu kako bi ga sprečili da i dalje napada srpska sela. Zbog toga on sa velikim brojem svojih vojnika beži iz grada. Srebrenica je ostala nebranjena s uverenjem da će ako Srbi napadnu nebranjeni grad, NATO i UN napasti Srbe. I tako su Srbi ušli u grad bez velikog otpora.“
Mekenzi dalje beleži:
„Muslimanski muškarci i stariji dečaci su odvojeni, a starci, žene i deca su prebacivani u pravcu Tuzle na bezbedno. To je strašno, ali isto tako treba reći da ako neko želi da izvrši genocid, on neće dozvoliti ženama da odu, jer su one ključne za održanje jedne grupe koju pokušavate da eliminišete. Mnogi muškarci i dečaci su ubijeni i sahranjeni u masovne grobnice.
Zbirom dva loša nikada se ne dobija dobro, ali oni momenti iz istorije zbog kojih nas je sramota zbog nečinjenja da se ona spreče, ne mogu da se gledaju izolovano bez konteksta koji su do njih doveli“, zaključuje Mekenzi.
- Bio sam tamo, znam šta se dešavalo i želeo sam da pokažem da slika nije crno-bela, da „loši“ nisu odjednom došli i poubijali „dobre“. Situacija je mnogo kompleksnija - kaže u razgovoru za „Blic“ general Mekenzi koji u svom tekstu tvrdi da ni približno 8.000 muslimana nije ubijeno u Srebrenici, kao i da su snage pod komandom Nasera Orića ubile nekoliko hiljada srpskih civila.
- Svestan sam da će me možda optužiti da ću ovim tekstom stati na srpsku stranu, ali ljudi moraju da shvate da istina nije jednostavna. Ljudi greše jer žele da stvari uproste i ne žele da prihvate da u Srebrenici nije bilo „crnih“ i „belih“ nego da su svi bili manje-više krivi. Ja nemam nikakvih problema da optužim Mladića za zlodela, ali isto tako tražim i da oni koji su ubijali Srbe budu kažnjeni - kaže Mekenzi za „Blic“.
On svoj tekst u „Gloub end mejlu“ počinje podsećanjem na događaje iz marta 1993. kada je njegov naslednik na čelu Unprofora, francuski general Filip Morijon, protivno savetima njegovih šefova iz UN, došao u Srebrenicu sa malim kontingentom kanadskih vojnika i rekao stanovnicima da će ih UN štititi.
„Njegovi šefovi u UN u Njujorku bili su besni zbog tog obećanja, ali pošto su mediji bili na strani Morijona, odlučili su da uvedu koncept ‘zaštišćenih zona’ za šest oblasti u Bosni, uključujući i Srebrenicu“, piše Mekenzi.
Kanadski general dalje piše: „Kada su me pitali koliko vojnika je potrebno da bi se zaštitila oblast, rekao sam 135.000 računajući da Srbi imaju snažnu artiljeriju. Novi komandant UN u Bosni, belgijski general Fransis Brikemon kazao je da je spreman da oblast brani sa 65.000 vojnika. Tadašnji generalni sekretar UN Butros Butros-Gali preporučio je Savetu bezbednosti da UN pošalju 27.500 vojnika, a Savet bezbednosti je prihvatio 12.000. Šest meseci kasnije manje od 2.000 vojnika Unprofora dobilo je zadatak da brani Srebrenicu.“
Mekenzi navodi da nije proteklo dugo dok bosanski muslimani nisu shvatili da UN nisu u mogućnosti da održe obećanje o odbrani Srebrenice. „Uz pomoć sa strane oni su uspeli u oblast da ubace na hiljade boraca i dosta oružja. Kako su postajali bolje opremljeni i obučeni, počeli su da napadaju van Srebrenice, pale srpska sela i ubijaju njihove stanovnike, a onda bi se hitro povlačili u bezbednu oblast pod okriljem UN. Napadi su dostigli kulminaciju 1994. godine, i nastavili su se u 1995. kada su kanadske snage zamenjene sa holandskim. Kada se 1995. godine sneg otopio, Naseru Oriću, koji je vodio muslimanske borce, postalo je jasno da će srpske snage napasti Srebrenicu kako bi ga sprečili da i dalje napada srpska sela. Zbog toga on sa velikim brojem svojih vojnika beži iz grada. Srebrenica je ostala nebranjena s uverenjem da će ako Srbi napadnu nebranjeni grad, NATO i UN napasti Srbe. I tako su Srbi ušli u grad bez velikog otpora.“
Mekenzi dalje beleži:
„Muslimanski muškarci i stariji dečaci su odvojeni, a starci, žene i deca su prebacivani u pravcu Tuzle na bezbedno. To je strašno, ali isto tako treba reći da ako neko želi da izvrši genocid, on neće dozvoliti ženama da odu, jer su one ključne za održanje jedne grupe koju pokušavate da eliminišete. Mnogi muškarci i dečaci su ubijeni i sahranjeni u masovne grobnice.
Zbirom dva loša nikada se ne dobija dobro, ali oni momenti iz istorije zbog kojih nas je sramota zbog nečinjenja da se ona spreče, ne mogu da se gledaju izolovano bez konteksta koji su do njih doveli“, zaključuje Mekenzi.
