Slovenstvo
Prikazujem rezultate 1 do 8 od 8

Tema: Slovenstvo

  1. #1
    Primećen član
    Učlanjen
    10.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    634
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano Slovenstvo

    Konstantin Lenotjev u knjizi "Vizantizam i Slovenstvo" kaze sledece;



    Шта je το словенство?


    Говорио сам ο Чесима и ο Бугарима, остају још Словаци, Срби, Пољаци, Руси. Словаци се, етнографски гледано, обично убрајају у чешку нацију, историјски, они су повезани са Мађарима, са судбином Угарског царства, па су културно они до те мере прожети мађарским начелима да их, кад je реч ο начину живота и навикама, можемо назвати Мађарима који су преведени на словенски језик*, као
    што су Чеси, по својој организацији, преведени са не-
    мачког, a Бугари, по свом доскорашњем васпитању, са грчког језика на словенско наречје.

    Ja овде имам у виду не политичке симпатије или антипатије Словака, већ само њихове свакодневне и културне навике. Многи то мешају, и то неоправдано. Малоруси су, на пример, доказали да више нагињу савезу са Великорусима, него са Пољском, међутим, морамо признати да je y њиховом свакодневном животу, у културним навикама, увек било много пољ-
    ског. Таквих примера има много.


    A сада ο Србима.

    Ниједан од словенских народа није тако политички и културно расцепкан као српски народ. Бугари су сви до последњег султанова раја што им не смета да сви себе и даље сматрају православнима; све су Бугаре донедавно васпитавали Грци, на грчки начин. Пољаци су сви католици, сви- деца сопствене пале пољске цивилизације, пољске државе. Иако су политички подељени у три државе, сви они који се нису понемчили или порусшш (тј. већина) слични су међу собом по свом историјском васпитању, - и велможа, и
    шљахта, и сељаци; између шљахте и сељака je, иначе, велика разлика, али ja имам у виду чињеницу да je шљахта, тј. племство у Русији сличније племству у Аутрији.

    Чеси и Моравци су такође имали доста слично
    историјско васпитање. Што се Срба тиче, они су на државном плану подељени на четири дела: 1) на независну кнежевину; 2) на Црну Гору; 3) на турске поседе (Босна, Херцеговина и Стара Србија) и 4) на аустријске поседе (Словенци, Хрвати, Далматинци итд.).

    Подељени су и према религији и то на три вере:

    православну, католичку и муслиманску.

    Православни Срби имају две династије на власти,
    у Београду и на Цетињу. Њихово je племе и географски доста равномерно подељено на две половине: Дунавом и великим планинама; на северо-западу су аустријски Срби, на југо-истоку - турски.

    Аустријски срби су, поврх тога, подељени и по
    свом историјском развоју.Хрвати су политички повезани са Угарском, сада још више него раније, због дуализма Словенци и Далматинци су под непосредним утицајем залитавских Немаца Тако je y административном погледу. Кад je реч ο васпитању уопште, Хрвати имају много мађарског у себи, премда су њихова улога и карактер мање аристократични него код данашњих Мађара.

    Далматинци су дуго били под културним утицајем
    Италије, a и сада се још налазе под њим.
    Граничари имају много козачког у својим навикама и организацији. Код њих j e донедавно постојала њи-
    хова посебна општина (српска задруга).

    Код такве, са бројем становника несразмерне разнородности историјског васпитања, Срби не само да нису могли да код себе развију неке нове, за њих типичне и посебне културне црте славизма (правне, религијске, уметничке итд.), већ су у последње време почели да губе и оне словенске карактеристике које су код њих постојале од давнина Они не само да нису до сада били ствараоци нечег новословенског, него нису билини добри чувари свог, старосрпског. Њима не одговара да кнежевина има стару скупштину са једним домом, већ желе да уведу два законодавна дома, према демократским западним обрасцима. Они потпуно напуштају своју живописну одећу и фолклор; војна лица су готово потпуно одевена на аустријски начин, a цивилна и жене се држе општеевропских узора Убични je већ
    одавно писао да се сеоска комуна-задруга код Словена који живе под влашћу Турака постепено распада, под утицајем оног демократског индивидуатшзма, оног безграничног ослобађања личности од свих спутавајућих веза, коме од средине прошлог века, тежи сав образовани свет Европе.
    У Аустрији je словенски одбрамбени комунизам
    граничара био, углавном, донедавно подржаван инте-
    ресима немачке монархистичке владе. У оној мери у којој je официјелна Аустрија све више корачала путем либералног свераскидања и свестапања, слабила je и чувена словенска комуна Из властитих интереса, Немци су дуго времена били најбољи
    чувари старословенских специфичности.

    Kao и кад сам говорио o Чесима, тако и овде, немам
    намеру да било кога одмах уверим да je το било лоше.
    Ja само износим чињенице, како бих њима потврдио
    ону своју општу мисао - да словенство постоји, али да славизма као културне творевине или више нема, или још нема; или je славизам нестао за свагда, истопио се због своје првобитне елементарности и слабости, под свеукупним деловањем католичанства, византизма, германизма, ислама, Мађара, Италије и т. сл., или, напротив, славизам још није рекао своју реч и тиња, као жишка под пепелом, скривен од погледа у аморфној маси племенског словенства, као заметак живог организма у чврстом жуманцу.

    Може бити, све може бити!

    Али ко може данас да предвиди посебну форму тог
    организованог словенства прожетог како општим иде-
    јама, тако и властитим светским идејама До сада ми те опште и своје свесветско-оригиналне идеје, којима би се Словени јасно разликовали од других нација и култура, не видимо. Ми, напротив, видимо нешто негативно, нешто врло слично романско-германском, али много расплинутије, безизразније, сиромашније.

    То боли и вређа! Али, зар то није истина?

    Ми видимо само опште тежње, делом опште племенске интересе и поступке, али не видимо заједничке, властите идеје, које би биле изнад племенског осећања које их je изазвало, и које би га надвисиле ради сигурнијег путоказа свом и другим народима (човечанству). Словенство постоји, и по броју оних који му припадају оно је врло снажно; славизманема, илије он још врло слаб и неодређен.
    Знам да ће ми бити приговорено да племенско осећање словенства, повезујући Словене културно и
    политички међу собом, може допринети формирању
    тог културног славизма, тог органског система особе-
    них идеја, које стоје изван и изнад појединачних, ло-
    калних и личних интереса, али су дубоко, хиљадама
    жила спојени са тим интересима. Сложићу се да je το могуће и чак врло пожељно; јер нимало није пријатно бити оно што су до сада били сви Словени, не изузимајући чак ни Русе, ни Пољаке: нешто средње, негативно, што у свему духовно заостаје за другима, што je y свему другоразредно. Има примера да овакве негативне појаве могу постати залога нечег изразито позитивног у коначном билансу и то управо због тога што то нешто није било јасно, типично изражено, као код других. Дај Боже!

    Али овде се, прво, поставља питање: шта ће пред-
    стављати тај славизам уздигнут над словенством? Какве ће посебне јуристичке и државне идеје послужити политичком зближавању и делимичном уједињавању Словена? А, друго, хоће ли те општесловенске идеје одговарати руској држави, хоће ли оне ојачати њену моћ, или, напротив, допринети њеном слабљењу? Хоће ли оне учврстити њено вишевековно здање, купљено нашим трудом, крвљу и сузама? Или ће га потопити без трага у оно јадно и недостојанствено шаренило савременог неорганског словенства?


    To cy та два питања A, y ствари, то су две стране
    истог питања

    Ако су Словени склони нечем стваралачком, пози-
    тивном, било као некакав посебан свет у историји или
    само као посебан део европске цивилизације, и у једном и у другом случају њима je потребна снага
    Снага државна пала je y део Великорусима Ту сна-
    гу Великоруси морају да чувају као свети залог историје не само ради себе, него и ради свесловенске независности. A можда, једном, и ради саме Европе, ради помоћи њеној борби против лагане анархије, која прети да je прогута

    A тако, и ради самог човечанства.



  2. #2
    Primećen član
    Učlanjen
    10.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    634
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano ...

    Југо-Словени, уопште узев, врло лако прелазе, кад
    je реч o животу и најопштијим стварима, из епске јед-
    ноставности у крајњу простоту савремене либералне
    грађанштине. Сви они, уосталом, живе слепо се клањајући демократској либералној конституцији. Аустријски Словени су навикли да делују без помоћи
    аристократије или било каквог племства, јер су њихови господари на једном месту били Немци, на другом Мађари, на трећем понемчени или помађарени Словени, на четвртом непријатељски Пољаци (као, на пример, код Малоруса у Галицији).


    Они су, нарочито у чисто словенским питањима,
    навикли да се држе националне буржоазије, професора, учитеља, трговаца, лекара и, делимично, свештеника, који се, уосталом, у свим сличним питањима мало разликују од световњака.
    Код турских Словена je још уочљивије одсуство
    сталешког васпитања, јер су привилеговани сталеж
    представљали и још увек представљају у турској империји муслимани, људи сасвим друге вере, који се нису стопили са поробљеним хришћанима
    Изједначавање je, наравно, у Турској, у поређењу
    са ранијим временима, огромно; муслимани су сачува-
    ли врло мало привилегија, a и њих ће убрзо изгубити;
    али садашње реформе се не састоје у томе да се део
    хришћана уздигне до положаја Турака и да им се дају
    привилегије у односу на друге њихове сународнике,
    већ у томе да се Турци изједначе c хришћанима, у томе да се ранија, у аристократском смислу израженија монархија, у којој би сви Турци, једнаки међу собом, чинили вишу класу, a сви хришћани нижу, зависну класу, да се та аристократска и врло децентрализована ранија монархија претвори у егалитарну и централизовану, у томе да се некаква Персија Кира и Ксеркса, пуна разноразних сатрапа, претвори у култивисану Француску наполеонида. Такав je идеал савременеТурске, коме она, понекад, и против своје воље тежи, услед притиска спољашњих околности. Дакле, код турских Словена ни у прошлости, ни у садашњости (а тако ће, вероватно, бити и у будућности) не налазимо ништа што би подсећало, указивало на трагове, на залогу или аристократског, или општег монархистичког васпитања. То je код њих изражено у много већој мери него код аустријских Словена

    ...

    Срби су, не треба ни говорити, сви демократи; код
    њих епска патријархалност прелази на најбољи начин
    у најпростију буржоаску утилитарност. Они, поред ле-
    кара и трговаца, имају војне службенике и чиновнике
    итд. Али, чиновници и војна лица нигде не чине родовни сталеж, који би васпитавао своје чланове у одређеном правцу; они се регрутују из разних средина и међу њима могу бити људи различитог начина мишљења. Јуче чиновник или војни службеник, a сутра слободан грађанин ичлан опозиције, или, чак, отворенивођа побуне. Како је васпитана сва српска интелигенција, тако су васпитани и људи који служе влади. Гаранције за
    апсолутну монархију ми у Србији не налазимо. Срби
    нису могли да поднесу чак ни оно самовлашће са којим je, на патријархалан начин, желео да њима управља њихов ослободилац и национални јунак, стари Милош. Још док je живот народа био навишем степену патријархалности, Срби су већ хтели даимају устав ипобунили су се. Историја показује чак да су револуције, које су збациле Милоша, довеле на престо Александра Карађорђевића, a затим овог последњег свргле опет у корист Обреновића, биле
    чиновничке. То je била борба бирократских партија задоминацију и власт.

    Дакле, понављам, код Срба очигледно не налазимо
    гаранције за јаку монархију. Кад je y питању било каква родовна аристократија, било какво племство, у Србији од тога нема ни трага. "Сваки Србин je племић!" каже c поносом Србин*. Ово племићко осећање властитог достојанства карактеристично je за читав народ. У турским покрајина маса српским живљем постојало je донедавно локално муслиманско племство словенске крви, али je оно по бројности безначајно. Приликеводе све више и више Турску ка свеопштем изједначавању права. Сами ти босански бегрви, крјипочињу даинтензивније него раније доживљавају своје словенско порекло, ускоро ће
    постати потпуно немоћн и због унутрашње поделе, због супротних утицаја народности и муслиманства на њихову савест и интересе. Уопште, овај племићки елемент словенског муслиманства нема значаја.
    ЦрнаГора je, можда, врло важна у стратешком по-
    гледу за Словене, у случају борбе c Турском или Аустријом, али je у политичком погледу тако мала, a y
    државном тако проста и патријархална да o њој овде не морамо ни говорити.

    Племићког елемента овде такође нема, аристократског васпитања још мање; власт кнеза je врло ограничена. Црногорци су навикли на самоуправу, којој,опет, није тешко да пређе у демократско самоуправљање, као што горштаку-ратнику данас није тешко да постане горштакутилитариста и буржуј, да од јунака или
    паликара постане, a да ни сам није тога свестан, самоуверени демагог-биргер.

    Орловско гнездо Црне Горе врло лако може да по- стане некакав словенски Граубинден или Цирих.
    Дакле, можемо да закључимо: 1)да ни код Чеха, ни
    код Хрвата и Далматинаца, ни код Руса у Галицији, ни
    код православних Срба, ни код Бугара, ни код Црного-
    раца не постоји данас нека стабилна и национална привилегована класа; 2) да готово ни код кога од њих не постоји ни аристократско предање, ни сталешко васпитање; 3) да аустријским Словенима, у свим пословима, посебно словенским, руководе национална буржоазија, трговци, учитељи, лекари, писци итд.; јер, код Чеха, стари племићки родови, слично пољском високом племству, нису повезали своја имена и своје интересе са делом националне опозиције; опозиција чешке аристократије, као што сам већ рекао, има феудални циљ.Словаци су измешани саМађарима, тешко их je одвојити од њих чак и у мислима, a ако се тако и могу одвојити
    од општеугарског живота, онда само као елемент који
    je више демократски него мађарски елемент; код Руса
    у Галицији аристократију чине непријатељски распо-
    ложени према њима Пољаци итд.; 4) да су код турских Словена трагови аристократског начела и сталешког васпитања још много слабији него код аустријских, и да уопште у Турској сви хришћани, и Словени, и Грци, врло лако прелазе са патријархалног начина живота на буржоаско-либерални, са јунака Хомера и Купера, на јунаке Текерија, Пол-де-Кока и Гогоља; 5) да ни код Чеха,
    ни код Хрвата, ни код Срба, ни код Бугара не налазимо у карактеру ону трајну чврстину коју даје постојање једне стабилне националне популарне монархије. Они су и без парламента навикли на парламентарну дипломатију, на разне игре демонстрација и т.сл. Њима свима су већ ушле у крв навике и предрасуде тзв. једнакости и тзв. слободе.
    Једном речју, општи закључак би био тај да су сви
    Југо-западни Словени, без обзира на сву разноликост
    њихове раније историје, на сву испреплетаност и сукобљеност њихових интереса, на њихову исцепканост и доста велику шароликост њихових прописа и обичаја са којима они и данас живе у Аустриј и и Турској (укључујући овде, донекле, и обе кнежевине, Србију и Црну Гору), без изузетка демократи и конституционалисти.

    ....

    Тако je, на пример, код Срба сва
    мржња усредсређена на Турке и Немце; против Грка
    они готово ништа немају, a c Бугарима се чак не може
    ни разумно говорити o Грцима. Православни Срби у
    Турској су навикли да на Немце (у Аустрији) гледају
    хао на најопасније непријатеље, док су католички Срби у Аустрији (Хрвати, Далматинци и др.) навикли да се боре под заставом аустријске државе.

  3. #3
    Primećen član
    Učlanjen
    10.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    634
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano ...

    милина га је читати...

  4. #4
    Buduća legenda gigule (avatar)
    Učlanjen
    15.04.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    mesto za kukce,wilme i sve dobre stvorove
    Poruke
    7.230
    Reputaciona moć
    119

    Podrazumevano

    pa ne bi baš rekla...
    Slovaci se ne ubrajau u češku naciju
    i ne mogu se nazvati "Mađarima koji su prevedini na slovenski jezik" ...kakva laž!!!!!
    sramota!

  5. #5
    Primećen član
    Učlanjen
    10.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    634
    Reputaciona moć
    52

    Podrazumevano

    A од кад то постоји словачки народ?
    Исти су ко Чеси, само што су васпитани у мађарском духу...

  6. #6
    Buduća legenda gigule (avatar)
    Učlanjen
    15.04.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    mesto za kukce,wilme i sve dobre stvorove
    Poruke
    7.230
    Reputaciona moć
    119

    Podrazumevano

    izvini ali šta studiraš? nadam se ne istoriju... jer mi je hm...čudno da student istorije ne zna za Veliko Moravsko carstvo... i kada su Mađari došli na teritoriju panonske nizije? ...
    inače ti na osnovu knjige koju gore citiraš tvrdiš ...ne, ti si SIGURAN da ZNAŠ da su Slovaci "isti kao i Česi samo vaspitavani u mađarskom duhu"
    e Bože svašta!

  7. #7
    Buduća legenda gigule (avatar)
    Učlanjen
    15.04.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    mesto za kukce,wilme i sve dobre stvorove
    Poruke
    7.230
    Reputaciona moć
    119

    Podrazumevano

    Slovaci su se u 5. veku naselili na današnje područje Slovačke. U 7. veku Slovačka je bila središnji deo Samova carstva. Praslovačka država je u 9. veku, poznata kao Velika Moravska, primila Ćirila i Metoda, te se proširila pod kraljem Svatoplukom. Slovačka je u 11. veku postala deo mađarskog kraljevstva, i ostala u Mađarskoj, a kasnije u Austro-Ugarskoj, do 1918. godine. Tada se Slovačka ujedinila s Češkom i susednom Moravskom, pa je stvorena Čehoslovačka.

  8. #8
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    03.06.2004.
    Poruke
    199
    Reputaciona moć
    47

    Podrazumevano

    Slaovaci i Slovenci su nekada bili jedan narod. Germanizacija i madjarizacija je presekla njihove teritorije.
    Velika Moravska nije bila slovacka. Moravci su kontrolisali Slovake kao i ostale.

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •