Kakve su to reforme na farmaciji?

Zove me drugarica juče posle upisa(Novi Sad) i čita mi predmete na prvoj godini:botanika, anatomija, genetika,FIZIOLOGIJA... Šta se to desilo? Da li je to sada po bolonjskoj konvenciji? Četiri ili pet godina? Je li priznato preko? Šta je uopšte uslov za drugu? Čini mi se da su im malo zavukli!
Šta je sa nama što smo počeli po starom programu(sad ću treću)? Hoće onda i nama priznati preko?

Nema sanse...Valjda bih nesto cula(ja sam zavrsila cetvrtu)...

Ma sigurno su menjali predmete( u Novom Sadu),to je proverena informacija od ovih što su sad upisivali ali o tome stvarno nije bilo ni reči, pa čak ni glasina, u toku godine. Jedino mi nije jasno da li je farmacija sada priznata preko?

Bio Beograd ili Ns farmacija zavrsena na ovim prostorima se nigde ne priznaje bez teske i mukotrpne nostrifikacije a o polaganju jezika doticne zemlje da i ne govorim. Tako da, deco ne zivite u iluzijama da cete sa farmacijom moci da odete negde u beli svet.Bar ne tako lako.

Čekaj, onda ako je bolonjska, ne mora da znači da je priznata preko? Koja je onda poenta cele priče?
Stvarno, šta je uopšte potrebno da bi se nostrifikovala diploma(valjda se to tako zove). Moja će, nadam se, biti ona po starom programu(5 godina, 32 ispita+diplomski). Pretpostavljam da se razlikuje od zemlje do zemlje,ali onako okvirno! Jel ta razlika baš ogromna? Jezik nije problem

Ja zanm devojku koja sa Farmaceutskim fakultetom sasvim normalno radi u Sloveniji i nije se mnogo cimala oko nostrifikacije jer Slovencima trebaju farmaceuti


http://farmacija.netfreehost.com/index.php?mforum=farmacija

jeca ns:

Čekaj, onda ako je bolonjska, ne mora da znači da je priznata preko? Koja je onda poenta cele priče?
Stvarno, šta je uopšte potrebno da bi se nostrifikovala diploma(valjda se to tako zove). Moja će, nadam se, biti ona po starom programu(5 godina, 32 ispita+diplomski). Pretpostavljam da se razlikuje od zemlje do zemlje,ali onako okvirno! Jel ta razlika baš ogromna? Jezik nije problem

Kliknite za proširenje...

Poenta je da se standardizuju nastavni programi da bi lakse doslo do migracije strucnjaka unutar zemalja EU.
Bilo kako bilo, jako je tesko. POlazu se razlike ispita ako ih ima.A ako ih nekim slucajem i nema, moras obezbediti stalni boravak, a stalni boravak se dobija na osnovu zaposlenja. E, sad ako se zaposlis u McDonaldsu, nemas sansu za nostrifikacijom jer se nostrifikacija moze obaviti nakon godinu ili dve rada u nekoj apoteci, u koju ce da te prime kao apoterkarskog pomocnika, gde ces dobiti svog mentora koji ce da te tretira kao stoku jer si iz SCG.
U toku staza polazes razlike ispita ili delova ispita koji nedostaju jer prepis programa, konkretno farmaceutskog faksa iz BG, ima oko 200 stana i debelo se placa.Taj prepis dajes na prevod, koji se takodje debelo placa pa onda u inostranstvu na farmaceutskom faksu uporedjuju programe ,radis testove iz razlike predmeta ili programa.
Zamisli polaganje botanike ili analitike lekova na nemackom?
E, zato se najpre trazi jezik koji mora biti na akademskom nivou.
Kada zavrsis staz i ispolazes razlike, ides na polaganja drzavnog ispita koji je uglavnom strucno lagan ali je zbog jezika i cinjenice da si iz SCG pakleno tezak.
I konacno, postoje zemlje koje jednostavno nemaju potrebu za farmaceutima jer imaju dovoljno svojih. Postoje i zemlje gde mozes naci posao u industriji ali na nivou stranca-pogonskog inzenjera na pakovanju. Privatne apoteke u npr. Nemackoj primaju strance sa nostrifikacijom i drzavnim ispitom ali je opet-SCG je barijera.
Svedska prima farmaceute, ali je nostrifikacija teska ali i izvodljiva.U svedskoj je problem jezik i cinjenica da strani farmaceuti dobijaju poslove u malim mestoim na severu Svedske.
Ima jos gomila detalja. Neke od gore navedenih stvari ne vaze za neke zemlje, negde jos ima zackoljica ali u principu, jako, jako malo ljudi sa farmacijom radi napolju na dobrom mestu u struci.

Hvala valjda je poenta u tome da li žele ili ne žele farmaceute.No dobro, ima još vremena...