OHRID – OKOSNICA MAKEDONSKOG TURIZMA
Ljudi su od pamtiveka dolazili na obale velikog jezera u prostranoj kotlini na jugu Makedonije, podizali naseobine, trgovali, radovali se životu, ratovali i nestajali u pukotinama istorije. U temelje drevnoga grada su utkane kosti ilirskih Dasareta, antičkih Grka, legionara Starog Rima, pripadnika staroslovenskih plemena, hordi Otomanskog carstva i ko zna kojih sve naroda koji su protutnjali ovim delom Balkana. Na malom prostoru su se, kao malo gde u svetu, smenjivale civilizacije, a grad je propadao i ponovo rastao, sve dok nije prošlo doba vojevanja. Ali gungula i graja ni danas nisu utihnuli na obalama jajolikog jezera. Samo što došljaci više ne nose mačeve i koplja, već vaučere i kofere, a pripadaju najvećem osvajačkom plemenu moderne civilizacije – turistima...
Još od vremena kada je nastalo, pre deset miliona godina, priroda je Ohridsko jezero obdarila nekakvim tajnovitim čarima. Naučnici kažu da su ga stvorile tektonske sile pred kraj tercijera i da je takvih tvorevina veoma malo na našoj planeti, pa su mu generacijski drugovi jedino Bajkalsko i Kaspijsko jezero, jezero Tanganjika i nekoliko jezera na Celebesu, Filipinima i u Kini. Zovu ga i Muzej živih fosila, jer njegove vode skrivaju endemske i reliktne vrste životinja i biljaka, a među njima je svakako najčuvenija ohridska pastrmka, mada mnogo ne zaostaje ni ohridska jegulja. Ali, većina gostiju shvati njihovu lepotu i ukus tek kada se nađu na tanjiru i kada natanane mogu da ih seciraju, posle tradicionalne pripreme za neponovljivo gastronomsko uživanje. Naučna vrednost ovih jedinstvenih stanovnika ohridskih dubina može da se otkrije u nekom od elitnih restorana, kao što su „Letnica”, „Orijent” i „Biljanini izvori”, a još je bolje u restoranu „Dolgo”, uz starogradsku muziku...
U Ohridu i okolini ima više od 20 pravoslavnih bogomolja, a većina potiče iz srednjeg veka. Crkva svetog Jovana Bogoslova – Kaneo, nezvanični je simbol grada i najčešći motiv na razglednicama ovog kraja, a za impozantnu Crkvu svete Sofije kažu da je najakustičnija na Balkanu. Ona je sve do dolaska Osmanlija bila katedrala Ohridske arhiepiskopije, a danas se u njoj tokom leta održava poznati Festival klasične i duhovne muzike. Veliki broj turista obavezno poseti i crkve svetog Klimenta i svete Bogorodice bolničke, kao i Muzej slovenske pismenosti i Galeriju ikona. Tridesetak kilometara od grada je najčuveniji pravoslavni manastir – Sveti Naum, sagrađen 900. godine na visokoj steni iznad obale, a legenda kaže da srce sveca i čudotvorca i danas kuca u posmrtnom kovčegu. Naravno, ko god dođe u Ohrid najpre obiđe dobro očuvanu Samuilovu trvđavu i uživa u pogledu, jer se grad sa njenih bedema i kula vidi kao na dlanu. Ljubitelji starina nikako ne zaborave da vide Antički teatar, odnosno koloseum iz doba Rimljana, kao ni ostatke monumentalne episkopijske crkve na mestu zvanom Plaošnik...
Grad zaljubljenih
Šetnja neravnim ulicama u starom delu Ohrida, kroz Gornju portu i Gornji i Donji saraj, prosto vraća čoveka u daleku prošlost, a na svakom koraku se mogu videti tragovi svih kultura koje su ovde živele. Centralni gradski trg ukrašavaju velika fontana i razgranati platan – Činar ili Činarot, a na tom mestu, kako tvrde, raste više od osam vekova. Moćni reflektori osvetljavaju noću ovo dugovečno stablo, široko 20 metara, pa igra senki i ritmičko žuborenje vodoskoka stvaraju romantični ambijent, pa nije čudno što je ovde najviše zaljubljenih parova...
http://www.casopishorizont.com/ohrid.html
