Usled kritika od strane feminiskinja, naglašeno je da se ova ponašanja ne povezuju sa odgovorom ili anticipacijom fizičke, seksualne ili psihološke zloupotrebe i da se ne javljaju jedino kada je osoba depresivna. Naime, ovaj poremećaj je izostavljen iz klasifikacionog sistema poremećaja jer je grupa feministkinja smatrala da će zlostavljanja u porodici moći da se tumače tako što će žene biti okrivljivane za čin zlostavljanja. Ta grupa je smatrala da je sama definicija poremećaja nedovoljno neutralna.
http://www.navidiku.rs/magazin/wp-content/themes/navidiku-magazin/scripts/********.php?src=http://www.navidiku.rs/magazin/wp-content/uploads/2009/08/sadomazo.jpg2.jpg&h=200&w=350&zc=1&q=100
Smatrate li sve ljude koji se upuštaju u BDSM bolesnicima i teško devijantnim ljudima, ili mislite da je i to normalno, samo drugačije od onoga što praktikuje većina?
Takav poremecaj - sadisticki poremecaj, mazohisticki poremecaj, sadomazohisticki poremecaj LICNOSTI u medjunarodnoj klasifikaciji NE POSTOJI. Postoji u okvriru poremecaja seksualnosti, ali to je potpuno druga prica. Razlozi su brojni, a jedan od njih je verovatno ovaj koji si i sam naveo.
Drugi razlozi su sto su etiologija i patogeneza nejasne. Fizioloski korelati nisu nadjeni, a psihodinamska i kogntivno-bihejvioralna terapija daju, ali prilicno neutemeljena objasnjenja, od samoporazavajuceg obrasca ponasanja, do erotizacija bolnih drazi iz detinjstva. Kada je mazohisticki karakter u pitanju verovatno je prisutan jak superego (moralna norme i nacela, savest) koji su kod ovih osoba izrazeni te kroz kaznjavanje dozivljavaju glorifikaciju. Zatim mehanizmi odbrane, projektivna identifikacija, te kroz identifikaciju sa agresorom dozivljavaju zadovoljstvo. Prilicno pausalna objasnjenja. Dalje, ne postoji adekvatan nacin lecenja. Farmakoterapija, verovatno nije nikakav izbor, psihoanaliza jeste, i bihejvioralna terapija, samo jako je tesko promeniti okidac seksualnog uzbudjenja, mislim da nijedna psihoterapija nije toliko uznapredovala. A savremena psihijatrija se drzi toga da bi nesto bilo klasifikovano kao poremecaj, neophodno je da remeti sopstven ili tudji uobicajen zivotni tok (kao sto npr. opsesivno-kompulsivni, depresija, anksioznost radi) sto se ovog tice, pitanje je da li je tako. Seksualno ponasanje je u velikoj meri povezano i sa opstom energijom (libidom) i sa vaspitanjem i sa traumama i detinjstvom i na kraju krajeva sa partnerom. Mislim da su ovo dovoljni razlozi zasto ne bi trebalo da bude u sistemu klasifikacije.
A sto se lecenja tice, mnogi ljudi to i ne prepoznaju kao problem, ako neko prepoznaje verovatno ga se stidi, a najgore od svega sto iako neko zeli pomoc pitanje je koliko adekvatnu pomoc moze da dobije jer psihoterapija usko usmerena za to- ne postoji. Meni je mazohisticko ponasanje zanimljiviji fenomen za razmisljanje. Sadisticki se nekako moze i objasniti agresivnim impulsima i zelji za kontrolom. A sta cemo sa onima koji vole da menjaju uloge?
Eh...I da, dodala bih Lakanovu spekulaciju o mazohistima, gde ih opisuje kao ljude koje zapravo previse vole da kontrolisu (vole da budu ponizeni, ali bas onako kako oni isplaniraju, "muci me, ja cu da ti kazem kako")
