Paulovnija

Nisu sve iste, imas stotine hibrida Paulovnije. Tako je i sa drugim kulturama, volovsko srce je krupna sorta paradajza dok sorti ceri precnik nije veci od pikavca.
 
IMG_20160619_180646.jpg
 
Ima dosta poludivljih vrsta paulovnije na našem tržištu i to je ono što stvara zabunu i misao da je paulovnija prevara. Te sorte zaista ne mogu da prežive zimu, ili bar veliki broj biljaka ne može. Medjutim, postoje hibridi koji su selekcionisani i sertifikovani za područje cele Evrope. Udruženje Princess Paulownia iz Kruševca pruža garanciju svojim članovima, a od skora je obezbedilo i plasman paulovnije kao tehničkog drveta. Ono što je sada aktuelno jeste plasman u svrhu energetike kroz pelet i biomasu za energane.

Hibrid koji naše udruženje radi zove se Paulownia Bellissima i možete ga saditi u proleće kao malenu biljčicu od 15cm, ili u jesen - to su čepovane biljke, dakle biljke koje su već stare godinu dana/takozvana nulta godina/. Jesenja sadnja se obavlja baš sada u novembru, a najkasnije do 15.novembra. Hibrid Bellissima trpi do -26 stepeni, a praktično jedino što ga može uništiti je dugotrajna poplava, recimo da voda stoji u mestu 10 ili više dana. Pišem na osnovu iskustva koju je imala naša plantaža u okolini Trstenika. Paulovnija je ozbiljan posao, jer spada u grupu komercijalnih šuma, a ove stoletne su kao što znamo na izdisaju, a postoje informacije da se, pogotovu u Srbiji, vrši nekontrolisani otkup hrasta. Što se biomase tiče, cena je naravno mnogo niža nego za tehničko drvo ali se takodje može saditi gušće,što je dobro za vlasnike manjih parcela, i brže vam stiže za naplatu - već u trećoj godini.


Vrlo zanimljiv prilog o udruženju napravio je Uroš Davidović pa preporučujem i to:

Drvo ne treba da ide preterano u visinu, već treba tražiti lepu proporciju, kidanjem zaperaka, i naravno obaveznim čepovanjem nakon prve godine, što će reći sečenjem do zemlje, jer tako dobijamo bolju masivnost i šire drvo u punoj zrelosti. Svako drvo u punoj zrelosti mora da da prinos između 0,9 i 1,1 kubik - u proseku kubik. Na hektaru se može saditi 800 sadnica za tehničko drvo u sistemu 4x3. Za biomasu ide 3x3, čak i 3x2 bez problema.
 
Poslednja izmena od moderatora:
... Kako se vrši rasađivanje i u kojoj razmeri treba pripremiti mešavinu za sadnju?
Koliko često treba zalivati zasad i kojom količinom vode?
Kada, kako i kojim sredstvima se biljke prihranjuju?
Kada se Paulovnija seče za biomasu...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Pošto je zima kritičan period za paulovniju, stručnjaci savetuju krečenje stabala kao meru zaštite, pre svega, od temperaturnih šokova koji se dešavaju pogotovu u prva 2 zimska meseca.
Da bismo to sprečili stabla premazujemo krečom jer bela boja odbija svetlost i usporava zagrevanje stabla a samim tim i kretanje sokova kroz stablo.
Osim sprečavanja izmrzavanja stabla, pucanja kore i zaštitnog delovanja koje ispoljavaju kreč i sumpor , premazivanjem stabla belom bojom utiče se i na odlaganje kretanja vegetacije. Krečenje stabala je mera koja se primenjuje kod zasada koji su prošli period čepovanja i veoma je korisna mera.

Važno je krečenje stabala uraditi pravovremeno, tokom novembra ili decembra (nakon opadanja listova) jer do temperaturnih oscilacija koja izazivaju oštećenja na deblu najčešće dolazi karajem januara i tokom februara meseca .

Smeša za premazivanje :
-30-100 litara vode
-5 kg negašenog kreča
-0,5 kg kuhinjske soli
-250 grama sumpora u prahu

Ako želimo da smeša bude gušća i bela boja intenzivnija onda smanjimo količinu vode na 30-50 litara.

Pripremljena smesa treba da se povremeno meša i odstoji 3-4 dana.
Premazivanje smesom obaviti po lepom vremenu.
Kuhinjska so daje lepljivost smesi i bolje prijanjanje za koru prilikom premazivanja a sumporima i zaštitno dejstvo.

Ukoliko dođe do oštećenja na stablu ili granama koja su nastala tokom vegetacije ili u periodu mirovanja, potrebno je oštećena mesta što pre premazati sa kalemarskim voskom koji ima ulogu da spreči ulazak zaraze i gubitak tečnosti iz stabla.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Najveći broj ljudi u Srbiji, želeći da uštedi novac, pokušava da odgaji paulovniju iz semena. To je razumljivo, imajući u vidu standard ljudi i nedostatak novca. Ipak, treba reći da se na taj način ne može steći prava slika o dometima ove biljke. Naime, razmnožavanjem iz semena suočavate se sa 2 problema:
1. Ne znate, niste sigurni koja je sorta u pitanju, te kakve su osobine te sorte. Sorta može biti invanzivna ili neotporna na niske temeperature, a može varirati i u prinosu.

2. Čak i ako dobijete seme dobrog hibrida, njegove genetske osobine se ne mogu sačuvati ovakvom vrstom razmnožavanja. Razmnožavanjem iz semena najbrže se gube osobine poput otpornosti, te se zato, radi očuvanja originalnih svojstava hibrida radi takozvano IN VITRO razmnožavanje, to jest razmnožavanje iz tkiva.

Hibrid Bellissima patentiran je za područje EU, a njegovi geni čuvaju se u holandskom patentnom zavodu. Ima i drugih hibrida koji su kvalitetni, ali naše udruženje se odlučilo usključivo za ovaj jer, prema svim karakteristikama, pokazuje najbolje rezultate na našem području.

Zato, savetujemo svim budućim odgajivačima, da sertifikovane sadnice plate više ali da dobiju kvalitet i sigurnost. Seme jeste jeftino i nije isključeno da ćete postići uspeh. No, verovatnoća da ćete uspeti je, u zavisnosti od vašeg znanja i iskustva, polovična, a možda i ispod toga... Zato su i razočarenja i nepoverenje u paulovniju porasli, tokom godina.

Naše udruženje, do sada se trudilo, da informisanje vrši samo putem svojih kanala komunikacije, kao što su sajt, YT kanal i FB stranica. Medjutim, imajući u vidu količinu dezinformacija koja se pojavila na forumima, pokušavamo u poslednje vreme da učestvujemo i u takvim diskusijama. Hvala ovom forumu jer nam je omogućio da iznesemo naše informacije i iskustva, a otvoreni smo za bilo kakvu razmenu argumenata.

Koliko ima laži o tome da je paulovnija čarobna biljka koja se samo zabode i dobije se džinovski rezultat, toliko ima i laži da je nemoguće uspeti i napraviti rezultat sa njom. Prava istina je da kvalitetni hibridi paulovnije traže adekvatnu negu u prve dve godine i da postoji ogromna razlika između zapuštenih i nestručnih zasada u odnosu na kvalitetno tretirane plantaže.
 
Poslednja izmena od moderatora:
@NikolasKejdz, хвала на свим информацијама.

Пишем из Македоније.
Многи су покушали одгајити Пауловнију код нас, али још нисам чуо да је неко и продао бар једно стабло.
Ти си ми дао могућа објашњења: неквалитетне саднице, дивље врсте, нестручна нега.

Као продужетак расправе на овој теми, интересује ме:
1. Да ли се откупљују саднице искривене од ветра?
2. Да ли имате дистрибутера у Македонији?
3. Да ли откупљујете стабла у Македонији, одн. дали би откупљивали, ако има понуде тамо?
4. Кад се стабло посече, корени остају. Од нових ластара се одабире једна, па се наставља даље. Да ли опет треба заливање и нега као прве две године, или је корен довољно дубок, па се наставља као са трећом, четвром годином првичног стабла?
5. Да ли има насада Пауловнија у Србији као појасеви у шумама, ради ограничавања ширења могућих пожара? Прочитао сам да се то радило у Низоземској.
6. Да ли има Пауловнија у Србији посађених као овде на слици, ради раскошне крошње и изобиља кисеоника испод оваквих дрвета?

$_35.JPG
 
Preko zime, orežeš je, umotaš u stare krpe i gurneš u podrum, na proleće je opet zasadiš i tako u krug. Mislim tako je radio moj drugar dok konačno nije shvatio da od toga nema leba :lol:

Vidi ovaj gore šta lupeta, od hibrida nevalja seme :lol: Pa hibrid ti je ukrštena biljka, nije kalemljena ghahahaha sve sami diletanti, ovaj što valja seme, priča kako ima divljih sadnica, ovaj što valja sadnice, priča kako je seme loše :lol:

Sve sami prevaranti a u srbiji nema nijedne paulovnije više od 5 metara ;)
 
Jotanka:
@NikolasKejdz, хвала на свим информацијама.

Пишем из Македоније.
Многи су покушали одгајити Пауловнију код нас, али још нисам чуо да је неко и продао бар једно стабло.
Ти си ми дао могућа објашњења: неквалитетне саднице, дивље врсте, нестручна нега.

Као продужетак расправе на овој теми, интересује ме:
1. Да ли се откупљују саднице искривене од ветра?
2. Да ли имате дистрибутера у Македонији?
3. Да ли откупљујете стабла у Македонији, одн. дали би откупљивали, ако има понуде тамо?
4. Кад се стабло посече, корени остају. Од нових ластара се одабире једна, па се наставља даље. Да ли опет треба заливање и нега као прве две године, или је корен довољно дубок, па се наставља као са трећом, четвром годином првичног стабла?
5. Да ли има насада Пауловнија у Србији као појасеви у шумама, ради ограничавања ширења могућих пожара? Прочитао сам да се то радило у Низоземској.
6. Да ли има Пауловнија у Србији посађених као овде на слици, ради раскошне крошње и изобиља кисеоника испод оваквих дрвета?

Pogledajte prilog 414160
Kliknite za proširenje...
Hvala na pitanjima. Da odgovaram tematski.
OTKUP: Tokom 2017.godine biće formirana 3 centra. Prvi u Beogradu, drugi u Vojvodini (Novom Sadu), treći u Kruševcu. Pregovori sa ino kupcima su u završnoj fazi i ono što je sigurno to je da će se avansi za tehničko drvo isplaćivati u 5.godini starosti zasada, dok je puna zrelost sa sedam punih...
Preporučujem vam da odgledate ovaj kratak film gde možete videti plantaže raznih starosti od par meseci do 5 godina, plantažere, odgovorne ljude iz udruženja a možete čuti i najave u vezi sa otkupom. Otkup iz Makedonije, za sada nemam odgovor na to pitanje, pošto bi se radilo o uvozu, ali kontaktirajte tamošnju firmu koja radi hibrid Bellissima, zaista ne znam da li organizuju otkup kao mi u Srbiji.

FILM

Novina u odnosu na prošli post jeste to što je udruženje sklopilo aranžman sa GENERALI osiguranjem za osiguranje zasada naših članova i to mnogo povoljnije od tržišne cene osiguranja. To je jako bitno jer je bilo raznih glasina kako je sve to prevara pa eto niko neće ni da osigura...
 
Poslednja izmena od moderatora:
Kakvo je to trabunjanje sa otkupnim centrima? To deblo ide u pilanu i obrađuje se a dalje distribuira, za pelet se seče i tovari, vozi na otkup kod bilo koga ko proizvodi pelet a možete i sami da investirate u pogon par iljada evra i proizvodite pelet koji odmah plasirate na tržište bez ikakvih problema.

Znači puste priče..

- - - - - - - - - -

Evo prva koju sam nabo, ima i jeftinijih manjih ljudi proizvode a ko je vešt, može i sam da je napravi:

 
Poslednja izmena od moderatora:
NikolasKejdz:
Pošto je zima kritičan period za paulovniju, stručnjaci savetuju krečenje stabala kao meru zaštite, pre svega, od temperaturnih šokova koji se dešavaju pogotovu u prva 2 zimska meseca.
Da bismo to sprečili stabla premazujemo krečom jer bela boja odbija svetlost i usporava zagrevanje stabla a samim tim i kretanje sokova kroz stablo.
Osim sprečavanja izmrzavanja stabla, pucanja kore i zaštitnog delovanja koje ispoljavaju kreč i sumpor , premazivanjem stabla belom bojom utiče se i na odlaganje kretanja vegetacije. Krečenje stabala je mera koja se primenjuje kod zasada koji su prošli period čepovanja i veoma je korisna mera.

Važno je krečenje stabala uraditi pravovremeno, tokom novembra ili decembra (nakon opadanja listova) jer do temperaturnih oscilacija koja izazivaju oštećenja na deblu najčešće dolazi karajem januara i tokom februara meseca .

Smeša za premazivanje :
-30-100 litara vode
-5 kg negašenog kreča
-0,5 kg kuhinjske soli
-250 grama sumpora u prahu

Ako želimo da smeša bude gušća i bela boja intenzivnija onda smanjimo količinu vode na 30-50 litara.

Pripremljena smesa treba da se povremeno meša i odstoji 3-4 dana.
Premazivanje smesom obaviti po lepom vremenu.
Kuhinjska so daje lepljivost smesi i bolje prijanjanje za koru prilikom premazivanja a sumporima i zaštitno dejstvo.

Ukoliko dođe do oštećenja na stablu ili granama koja su nastala tokom vegetacije ili u periodu mirovanja, potrebno je oštećena mesta što pre premazati sa kalemarskim voskom koji ima ulogu da spreči ulazak zaraze i gubitak tečnosti iz stabla.
Kliknite za proširenje...

Voćke se mažu krečom kako bi se zastitile voćke od mrava i ostalih parazita, to moze da potvrdi bilo koji seljak. Nije ovo prva vrevara ovog tipa, ima i sa ruskim sibirskim limunom (koji je kineski bajdvej) i sa činčilama, puževima itd. Uvek je ista shema, daj pare i sedi čekaj da poraste.

Čuj bela boja čuva stablo od smrzavanja..
 
Poslednja izmena od moderatora:
mario80:
Voćke se mažu krečom kako bi se zastitile voćke od mrava i ostalih parazita, to moze da potvrdi bilo koji seljak. Nije ovo prva vrevara ovog tipa, ima i sa ruskim sibirskim limunom (koji je kineski bajdvej) i sa činčilama, puževima itd. Uvek je ista shema, daj pare i sedi čekaj da poraste.

Čuj bela boja čuva stablo od smrzavanja..
Kliknite za proširenje...

Наишао сам и на ове разлоге:

- зечеви не гложу окречено стабло,
- птице лакше уочавају инсекте на белој позадини,
- црвоточина се лакше види на белој позадини,
- естетски разлози,
- лакше уочавање дрвећа при вожњи.

Иначе, има здраве логике да се дрво заштити од прегревања током зиме.

The white paint is often used to shield the young bark of sensitive trees from the sun- often in winter the south side can heat up and crack when there is a temperature differential....
Kliknite za proširenje...

Most nurseries and sellers of fruit trees will recommend
you paint the trunk of fruit trees with a white latex paint to prevent sun scald during the winter months.
Kliknite za proširenje...

In climates where daytime and nighttime temperatures vary quite a bit in the winter, tree bark heats up enough for liquid water to seep in or for liquid to start flowing up from the root system. As soon as night falls and temperatures drop, that water freezes and expands, which makes the bark split. This causes damage to the tree and can even kill it. Painting the base of the tree trunk with white paint helps protect it as the paint reflects the sunlight rather than allowing it to heat up the bark. A coating of latex paint also helps protect the base of the tree from post-emergence herbicides that affect already-emerged weeds.
Kliknite za proširenje...

"The whole trunk can be painted although the southwest, west, or south parts of trunk may need more protection," Ogutu said. "Parts of the trunk that need to be protected by the paint should be at least 18 inches above the ground and may extend into parts of the trunk above the lower limbs into the 10 to 12 inches from the base of each of the lower branches."
Kliknite za proširenje...

Ево, овде су наведени искази да се ради тога, исто примењује око Божића у Грчкој, у фебруару у Пољској, али и у многим другим земљама.

http://extension.illinois.edu/gardenerscorner/issue_07/winter_05_11.cfm
https://gardening.stackexchange.com...le-paint-some-tree-trunks-white-at-the-bottom
https://www.quora.com/What-is-the-w...unks-of-some-landscaped-trees-are-coated-with

Хвала НиколасКејџу на овом савету.

Него, шта да чинимо ако смеса за ово, мења киселост почве?

It is an old method of protection not used anymore because it's not cost effective due to the high costs of materials and labour and the need to reapply it at least once a year.
On top of this there is another issue related to the change in soil pH as the emulsion gets washed off the tree stem which dramatically changes the neutral or acid soil in hi alkaline soil in very short period of time.
Kliknite za proširenje...

Ах, нашао сам решење - обмотавање стабла јутом, алуминијумском фолијом, посебним папиром или посебним омотачем за дрвећа.

Sunscald can be managed by wrapping the tree trunks and lower branches on the southwest facing side with burlap, aluminum foil, craft paper or special tree wraps. These are referred to as trunk guards. The trunk guards can be used in younger trees that have been in the garden for the last two or more years. The trunk guards should be of light color so that they can reflect sunlight during winter thereby reducing the temperature on the bark. The trunk guards must be removed in early spring.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
mario80:
Ima na novom beogradu čovek zasadio banane, svaku zimu ih dobro umota u stiropor i najlon, drvo izgleda ko svemirski brod do proleća :mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Шта ћеш... Мерак.

Код нас банане умотавају у јуту и сено.

Него, ниси убројио гоџи у твој списак.
Шта мислиш о његовом узгајању?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top