- Poruka
- 19.509
Beogradski proces je naziv za suđenje generalu Dragoljubu - Draži Mihailoviću i grupi od još dvadeset trojice optuženika. Zvaničan naziv postupka je bio Suđenje Dragoljubu-Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941-1945).
Beogradski proces je organizovan po ugledu na Nirnberški proces, koji je vođen u Nemačkoj 1945-46] Proces je poprimio ogroman publicitet u svetu i u tadašnjoj Jugoslaviji. Na procesu su pored domaćih prisustvovali i strani novinari, fotoreporteri i izveštači. Suđenje je otvoreno uz prisustvo oko 60 stranih novinara.
Suđenje saradnicima okupatora bila je međunarodna obaveza Jugoslavije kao članice antifašističke koalicije. Još dok je rat trajao saveznici su na više susreta i konferencija na vrhu (Moskva, Teheran, Potsdam itd) kao jedan od glavnih zajedničkih zadataka utvrdili kažnjavanje ratnih zločinaca, što je sve dobilo pravni izraz u Sporazumu o osnivanju Međunarodnog vojnog suda, kojem je pristupila i Jugoslavija.
Uoči suđenja nacističkim zločincima u Nirnbergu, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju XXXIX kojom je obavezala sve članice Ujedinjenih nacija da odmah preduzmu sve potrebne mere kako bi ratni zločinci bili “uhapšeni i isporučeni organima gonjenja država na čijim su teritorijama zločine počinili”.
Sud je iz mnogobrojnih pismenih dokumenata, originalnih depeša i pismenih izveštaja četničkih komandanata, utvrdio da su komandanti izvršavali Mihailovićeva naređenja, a ne da su radili na svoju ruku ili mimo njegove volje. Sud je na osnovu mnogobrojnih originalnih četničkih depeša utvrdio da je Dragoljub Mihailović naređivao komandantima da vrše ratne zločine, ubijanje zarobljenih partizana, paljenje, pljačku, uništavanje civilnog stanovništva itd. Mihailović redovno naređuje svojim komandantima da napadaju, uništavaju i istrebljuju svakog onog ko ma čime pomaže partizane, a posebno da istrebljuju muslimane i Hrvate.
Od 47 tačaka optužnice koju je Miloš Minić pročitao 10. juna 1946. u Beogradu, Draža je osuđen po osam tačaka.
Beogradski proces je znacajna istorijski dogadja, gde se utvrdila istina o Drazi Mihailovicu i cetnickom pokretu.
Draza na sudjenju ne moze da se sti, ne zna,nije mu poznato....
-ZAPOVEDAO LJOTIĆEVCIMA BEZ LOŠE NAMERE
Tužilac: Jesu li se nedićevci stavili pod vašu komandu? Jesu li se ljotićevci stavili pod vašu komandu?
Optuženi: Jeste, ali sam imao druge namere.
-ZATEČENO STANJE SE NIJE MOGLO MENJATI NI POPRAVITI
Tužilac: Je li uopšte bilo borbe protiv Italijana? Navedite jednu jedinu borbu protiv Italijana?
Optuženi: Ja sam zatekao stanje koje mi se nije dopalo.
Tužilac: Mi konstatujemo istoriske činjenice. Je li bila makar i jedna borba protiv Italijana?
Optuženi: To je bilo zatečeno stanje, koje se nije moglo menjati ni popraviti.
-SA NEPRIJATELJIMA SE MOŽE RAZGOVARATI
Tužilac: Da li ste se sastali sa Šterkerom?
Optuženi: Jesam.
Tužilac: Koliko puta?
Oituženi: Četiri puta ukupno.
Tužilac: Da li ste se sastali sa Nemcima 1941 godine?
Optuženi: Jesam.
Tužilac: Da li ste se sastali sa Milanom Nedićem?
Optuženi: Jesam. Sa neprijateljima se može razgovarati. I to nije ništa za osudu. Nemce posle Divaca nikada ne bih primio da nije bilo pukovnika Mak Dauela.
-Nedic nije bio pod slovm Z, a sve izdajnike je stavljao pod slovo Z !!!!
-OPTUŽIVAO PARTIZANE DA SARAĐUJU
Tužilac: Vi ste neprekidno javljali u inostranstvo da partizani sarađuju sa neprijateljem. Je li to bila propaganda?
Optuženi: Ja ne mogu bez materijala da odgovaram na pitanja ovako u skokovima.
Tužilac: Niste vi čovek bez memorije. Kad je nešto povoljno za vas onda se svega sećate, a kad dođe ovako, onda sve okruglo pa na ćoše.
Tužilac: Da li ste davali direktive Gojku Boroti da traži municiju od Nemaca?
Optuženi: Ja mislim da ne.
Tužilac: Ako vam predočim depeše?
Optuženi: (Ćuti)
-Pokolj u Vranicima i Drugovcima
Draza - Cuo sam nesto....
Beogradski proces je organizovan po ugledu na Nirnberški proces, koji je vođen u Nemačkoj 1945-46] Proces je poprimio ogroman publicitet u svetu i u tadašnjoj Jugoslaviji. Na procesu su pored domaćih prisustvovali i strani novinari, fotoreporteri i izveštači. Suđenje je otvoreno uz prisustvo oko 60 stranih novinara.
Suđenje saradnicima okupatora bila je međunarodna obaveza Jugoslavije kao članice antifašističke koalicije. Još dok je rat trajao saveznici su na više susreta i konferencija na vrhu (Moskva, Teheran, Potsdam itd) kao jedan od glavnih zajedničkih zadataka utvrdili kažnjavanje ratnih zločinaca, što je sve dobilo pravni izraz u Sporazumu o osnivanju Međunarodnog vojnog suda, kojem je pristupila i Jugoslavija.
Uoči suđenja nacističkim zločincima u Nirnbergu, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju XXXIX kojom je obavezala sve članice Ujedinjenih nacija da odmah preduzmu sve potrebne mere kako bi ratni zločinci bili “uhapšeni i isporučeni organima gonjenja država na čijim su teritorijama zločine počinili”.
Sud je iz mnogobrojnih pismenih dokumenata, originalnih depeša i pismenih izveštaja četničkih komandanata, utvrdio da su komandanti izvršavali Mihailovićeva naređenja, a ne da su radili na svoju ruku ili mimo njegove volje. Sud je na osnovu mnogobrojnih originalnih četničkih depeša utvrdio da je Dragoljub Mihailović naređivao komandantima da vrše ratne zločine, ubijanje zarobljenih partizana, paljenje, pljačku, uništavanje civilnog stanovništva itd. Mihailović redovno naređuje svojim komandantima da napadaju, uništavaju i istrebljuju svakog onog ko ma čime pomaže partizane, a posebno da istrebljuju muslimane i Hrvate.
Od 47 tačaka optužnice koju je Miloš Minić pročitao 10. juna 1946. u Beogradu, Draža je osuđen po osam tačaka.
Beogradski proces je znacajna istorijski dogadja, gde se utvrdila istina o Drazi Mihailovicu i cetnickom pokretu.
Draza na sudjenju ne moze da se sti, ne zna,nije mu poznato....
-ZAPOVEDAO LJOTIĆEVCIMA BEZ LOŠE NAMERE
Tužilac: Jesu li se nedićevci stavili pod vašu komandu? Jesu li se ljotićevci stavili pod vašu komandu?
Optuženi: Jeste, ali sam imao druge namere.
-ZATEČENO STANJE SE NIJE MOGLO MENJATI NI POPRAVITI
Tužilac: Je li uopšte bilo borbe protiv Italijana? Navedite jednu jedinu borbu protiv Italijana?
Optuženi: Ja sam zatekao stanje koje mi se nije dopalo.
Tužilac: Mi konstatujemo istoriske činjenice. Je li bila makar i jedna borba protiv Italijana?
Optuženi: To je bilo zatečeno stanje, koje se nije moglo menjati ni popraviti.
-SA NEPRIJATELJIMA SE MOŽE RAZGOVARATI
Tužilac: Da li ste se sastali sa Šterkerom?
Optuženi: Jesam.
Tužilac: Koliko puta?
Oituženi: Četiri puta ukupno.
Tužilac: Da li ste se sastali sa Nemcima 1941 godine?
Optuženi: Jesam.
Tužilac: Da li ste se sastali sa Milanom Nedićem?
Optuženi: Jesam. Sa neprijateljima se može razgovarati. I to nije ništa za osudu. Nemce posle Divaca nikada ne bih primio da nije bilo pukovnika Mak Dauela.
-Nedic nije bio pod slovm Z, a sve izdajnike je stavljao pod slovo Z !!!!
-OPTUŽIVAO PARTIZANE DA SARAĐUJU
Tužilac: Vi ste neprekidno javljali u inostranstvo da partizani sarađuju sa neprijateljem. Je li to bila propaganda?
Optuženi: Ja ne mogu bez materijala da odgovaram na pitanja ovako u skokovima.
Tužilac: Niste vi čovek bez memorije. Kad je nešto povoljno za vas onda se svega sećate, a kad dođe ovako, onda sve okruglo pa na ćoše.
Tužilac: Da li ste davali direktive Gojku Boroti da traži municiju od Nemaca?
Optuženi: Ja mislim da ne.
Tužilac: Ako vam predočim depeše?
Optuženi: (Ćuti)
-Pokolj u Vranicima i Drugovcima
Draza - Cuo sam nesto....
