Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
Након дугих одлагања, Апелациони суд у Битољу је, 22. јуна 2005. године, коначно заседао по жалби Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског Господина Јована, који је у августу прошле године био осуђен од првостепеног суда у Битољу на казну тешке робије у трајању од 18 месеци.
Председник Апелационог суда г. Кице Јузевски је, 23. јуна 2005. године, објавио пресуду Апелационог суда у Битољу који је по жалби судио у саставу? Васко Кузевски – судија председник, Владимир Радевски- судија известилац и Неџат Ајро-судија.
Као и много пута до сада, за суђења епископима, свештеницима и верницима, Православне Охридске Архиепископије, суд у Републици Македонији се показао као циркус, но лошег, крајње провинцијског карактера. Поред овог, као и у многим другим случајевима, у којима је неправедно пресуђивано, сваком је јасно зашто је суд у Републици Македонији најкорумпиранија институција и зашто има најмањи углед код грађана.
Од гомиле политичких полтрона, каква је већина судија у судовима Републике Македоније, на крају се и не може очекивати да ће поставити темељ доброг судства које је темељ успешне државе. Петнаест година од пада комунизма Република Македонија није подигла главу, и остала је, управо због корумпираног судства, последњи бастион комунизма у Источној Европи.
И такав један суд је, данас у XXI веку, судио православној вери Архиепископа охридског и Митрополита скопског Господина Јована. Много пута је његовој вери суђено, али ју је он још више пута посведочио. Такав суд је, судећи вери, Архиепископа Јована осудио на 18 месеци робије зато што није желео да се поклони људима на власти који замишљају да су богови.
Пресуда Поглавару помесне Православне Цркве за распиривање националне и верске мржње, значи осуду његовог вероисповедања, јер он не представља сам себе него Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Да су данас у Битољу пред горепоменутим судским већем били Патријарх константонопољски или Патријарх руски, или било који други Поглавар помесне Цркве, више него сигурно је да би овај ?часни суд? и њима пресудио.
Судило се данас вери свих православних хришћана у свету, свима онима који такозвану Македонску Православну Цркву сматрају расколничком и немају јединство са њом. Данас је суђено и пресуђено свим епископима свих православних Цркава у свету које не опште са јерархијом расколничке организације у Републици Македонији, не зато што они то не желе већ је разлог томе јерес коју производе расколници у Републици Македонији што је препрека јединству. Но, данас се судило и историји Републике Македоније и њеној будућности.
Народ који брани историју мачем, а не аргументима, није достојан будућности. Људи који нису свесни да на лажним темељима не могу изградити своју будућност, личе на оног бедника из Јеванђеља који гради кућу на песку. Црква која је нашла савезника у власти како би са њом вршила инквизицију, нити је била, нити ће бити Црква.
Уосталом, ако се боље анализира случај Архиепископа Јована, видеће се да националну, верску, па чак и међудржавну мржњу не распаљује Архиепископ већ управо државне институције Републике Македоније.
Очито је за читав свет да су, за власти Републике Македоније, све суседне државе непријатељске. Како такви да уђу у Европску унију, или у НАТО, са својим комплексом да праве проблеме свима?
Ипак, и у овој жалости окриљује нас Божја благодат. Тужни смо, но и радосни, што нам је Господ подарио достојног Архипастира да сведочи веру. Подарио нам је прави светионик који је просветлио трон охридских Архиепископа као 84. по реду. Реч мученик није дослован превод грчке речи ?мартис?. Мартис је сведок, онај који сведочи веру, када је потребно, и сопстевном крвљу. Управо такав је наш Архипастир. Као јагње непорочно пред онима који га стрижу. Са надахнутом молитвом и вером храбри нас све. Онај којег ?воде на клање?, налази утеху за све нас, бодри нас и вели: ?Нисам се молио да ме ослободе затворске казне него сам се молио: Господе, нека буде воља Твоја и преко овога Ти да се прославиш. Саветујем и вас, када се молите за мене, но исто тако и када се молите за себе, тражите од Бога да буде воља Његова. То ће бити најбоље и за мене и за вас.”
Шта друго да ти кажемо, оче и Владико изузев: Достојан! Достојно носи свој крст за нас који смо слаби и за оне који не знају шта раде, да би молитвама Твојим задобили васкрсење и живот вечни.
Редакција Информативне службе
Православнe Охридске Архиепископије
_________________
Председник Апелационог суда г. Кице Јузевски је, 23. јуна 2005. године, објавио пресуду Апелационог суда у Битољу који је по жалби судио у саставу? Васко Кузевски – судија председник, Владимир Радевски- судија известилац и Неџат Ајро-судија.
Као и много пута до сада, за суђења епископима, свештеницима и верницима, Православне Охридске Архиепископије, суд у Републици Македонији се показао као циркус, но лошег, крајње провинцијског карактера. Поред овог, као и у многим другим случајевима, у којима је неправедно пресуђивано, сваком је јасно зашто је суд у Републици Македонији најкорумпиранија институција и зашто има најмањи углед код грађана.
Од гомиле политичких полтрона, каква је већина судија у судовима Републике Македоније, на крају се и не може очекивати да ће поставити темељ доброг судства које је темељ успешне државе. Петнаест година од пада комунизма Република Македонија није подигла главу, и остала је, управо због корумпираног судства, последњи бастион комунизма у Источној Европи.
И такав један суд је, данас у XXI веку, судио православној вери Архиепископа охридског и Митрополита скопског Господина Јована. Много пута је његовој вери суђено, али ју је он још више пута посведочио. Такав суд је, судећи вери, Архиепископа Јована осудио на 18 месеци робије зато што није желео да се поклони људима на власти који замишљају да су богови.
Пресуда Поглавару помесне Православне Цркве за распиривање националне и верске мржње, значи осуду његовог вероисповедања, јер он не представља сам себе него Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Да су данас у Битољу пред горепоменутим судским већем били Патријарх константонопољски или Патријарх руски, или било који други Поглавар помесне Цркве, више него сигурно је да би овај ?часни суд? и њима пресудио.
Судило се данас вери свих православних хришћана у свету, свима онима који такозвану Македонску Православну Цркву сматрају расколничком и немају јединство са њом. Данас је суђено и пресуђено свим епископима свих православних Цркава у свету које не опште са јерархијом расколничке организације у Републици Македонији, не зато што они то не желе већ је разлог томе јерес коју производе расколници у Републици Македонији што је препрека јединству. Но, данас се судило и историји Републике Македоније и њеној будућности.
Народ који брани историју мачем, а не аргументима, није достојан будућности. Људи који нису свесни да на лажним темељима не могу изградити своју будућност, личе на оног бедника из Јеванђеља који гради кућу на песку. Црква која је нашла савезника у власти како би са њом вршила инквизицију, нити је била, нити ће бити Црква.
Уосталом, ако се боље анализира случај Архиепископа Јована, видеће се да националну, верску, па чак и међудржавну мржњу не распаљује Архиепископ већ управо државне институције Републике Македоније.
Очито је за читав свет да су, за власти Републике Македоније, све суседне државе непријатељске. Како такви да уђу у Европску унију, или у НАТО, са својим комплексом да праве проблеме свима?
Ипак, и у овој жалости окриљује нас Божја благодат. Тужни смо, но и радосни, што нам је Господ подарио достојног Архипастира да сведочи веру. Подарио нам је прави светионик који је просветлио трон охридских Архиепископа као 84. по реду. Реч мученик није дослован превод грчке речи ?мартис?. Мартис је сведок, онај који сведочи веру, када је потребно, и сопстевном крвљу. Управо такав је наш Архипастир. Као јагње непорочно пред онима који га стрижу. Са надахнутом молитвом и вером храбри нас све. Онај којег ?воде на клање?, налази утеху за све нас, бодри нас и вели: ?Нисам се молио да ме ослободе затворске казне него сам се молио: Господе, нека буде воља Твоја и преко овога Ти да се прославиш. Саветујем и вас, када се молите за мене, но исто тако и када се молите за себе, тражите од Бога да буде воља Његова. То ће бити најбоље и за мене и за вас.”
Шта друго да ти кажемо, оче и Владико изузев: Достојан! Достојно носи свој крст за нас који смо слаби и за оне који не знају шта раде, да би молитвама Твојим задобили васкрсење и живот вечни.
Редакција Информативне службе
Православнe Охридске Архиепископије
_________________
kakve ima to veze? pa evo vi srbi ste ovde u voshi preuzeli neke evangelistichke crkve koje su pripadale nemcima i madjarima, pa nikom nishta.
