kuca nece povodac

Imam stene pudle staro 3 meseca. Kada sam pokusala da mu stavim povodac da se malo navikava da seta sa povodcem, kao i svi normalni psi, poceo je da histerise, da cvili i kuka i na kraju se zakopao u mestu i nije hteo da mrdne. Svaki sledeci put kad sam pokusala on se tresao kao prut i nije hteo ni da se pomeri sa mesta. Sta da radim?

U sustini moras da budes strpljiva, i polako da psa naviknes na povodac u stanu. Malo se setkajte po dnevnoj sobi, cisto da skapira sta treba da radi. Tek onda kreni na ulicu. I nemoj da brines sto se trese i pravi scene. Pudle su sklone teatralnosti i bespotrebnoj drami. :wink:

tijana2b:

Imam stene pudle staro 3 meseca. Kada sam pokusala da mu stavim povodac da se malo navikava da seta sa povodcem, kao i svi normalni psi, poceo je da histerise, da cvili i kuka i na kraju se zakopao u mestu i nije hteo da mrdne. Svaki sledeci put kad sam pokusala on se tresao kao prut i nije hteo ni da se pomeri sa mesta. Sta da radim?

Kliknite za proširenje...

Nemam nikakvo iskustvo sa pudlama, ali sam imala psa koji nikako nije hteo na povodac.
Najpre, kao što je već rečeno: treba ti puno strpljenja.
Mi smo to rešili ovako: Najpre sam mu stavljala samo ogrlicu... nekoliko dana povremeno, onda ostavila da mu stoji stalno. Sledeći korak je bio da mu vežem kanap (nikako povodac - izgrize ga skroz! ) i pustim ga da tako šeta... Bilo je problema da čim neko uhvati za kanap, on se ukopa i ne mrda, ali onda sam počela sa tim da izađem ispred vrata (pas je bio u dvorištu) i totalno ga ignorišem, pa ga uzmem za kanap... dok nije ukapirao da napolje može samo sa povocem! Kad je to skontao, više nije bilo problema - da je sam sebi mogao da stavi ogrlicu i zakači se za povodac - radio bi to stalno!

tijana2b:

Imam stene pudle staro 3 meseca. Kada sam pokusala da mu stavim povodac da se malo navikava da seta sa povodcem, kao i svi normalni psi, poceo je da histerise, da cvili i kuka i na kraju se zakopao u mestu i nije hteo da mrdne. Svaki sledeci put kad sam pokusala on se tresao kao prut i nije hteo ni da se pomeri sa mesta. Sta da radim?

Kliknite za proširenje...

A gde pise da pas mora da ide na povodcu. Pogotovo ako je mali pas koji nije agresivan. Moj pas Shi cu rase ide pored mene bez povodca. Od kad je bio stene sam ga dresirao da ide pored noge. Probaj tako da ga setas, mozda ga frustrira povodac. Moj pas se ljuti na mene kad mu povremeno stavim povodac, tako da ga veoma retko setam na povodcu.

Blackaquarius:

tijana2b:

Imam stene pudle staro 3 meseca. Kada sam pokusala da mu stavim povodac da se malo navikava da seta sa povodcem, kao i svi normalni psi, poceo je da histerise, da cvili i kuka i na kraju se zakopao u mestu i nije hteo da mrdne. Svaki sledeci put kad sam pokusala on se tresao kao prut i nije hteo ni da se pomeri sa mesta. Sta da radim?

Kliknite za proširenje...

A gde pise da pas mora da ide na povodcu. Pogotovo ako je mali pas koji nije agresivan. Moj pas Shi cu rase ide pored mene bez povodca. Od kad je bio stene sam ga dresirao da ide pored noge. Probaj tako da ga setas, mozda ga frustrira povodac. Moj pas se ljuti na mene kad mu povremeno stavim povodac, tako da ga veoma retko setam na povodcu.

Kliknite za proširenje...

Piše, recimo, u Zakonu (koji, naravno, ne poštujemo ni kad su u pitanju mnogo važnije stvari) :wink:
Narano da meni nikad nisu smetali psi koji slobodno šetaju, štaviše, i moji su često tako išli (ali vsam uvek imala povodac u ruci da reagujem ako treba), ali nemojmo preterivati. Ima ljudi koji, jednostavno ne vole pse, ili ih ovi frustriraju, plaše, ko zna... da ne pominjem decu koja ih se plaše. Makoliko da volimo svoje ljubimce i da nam je nerazumljivo što ih drugi ne trpe - treba biti korektan čak i prema njima.

A pas je na kraju krajeva sigurniji na povocu, pogotovo ako je u pitanju manji pas. Postoje mesta gde je povodac neophodan (npr. prometne ulice). Ako se pas buni zbog povoca to verovatno znaci da voli da se vrzma oko vlasnika, a samim tim da moze da podleti nekom pod noge. Ako hoda lepo pored noge, onda verovatno ne konstatuje razliku izmedju imanja povoca i "slobode", koja je u ovom slucaju diskutabilna.

Jasno je da pas treba da ide na povodcu, i ja nosim moj povodac kad setam psa, ali mi se cini da mu je lepse kad mu skinem povodac.

Blackaquarius:

Jasno je da pas treba da ide na povodcu, i ja nosim moj povodac kad setam psa, ali mi se cini da mu je lepse kad mu skinem povodac.

Kliknite za proširenje...

Uopšte nema dileme da mu je lepše kad ide slobodno!
Ali, kao što već rekoh, treba ispoštovati i druge ljude i brinuti o bezbednosti psa.
Pozdrav!

Samo budi uporna Tijana,mada se on vec sigurno i navikao! Inace je jako bitno da pas ima Respekt prema tebi (ne strah).Pas koji zivi bez pravila on polako ima tendenciju da namece sopstvena tako da on preuzima vlast.Ako mu to vlasnik dopusti potpisao je kapitilaciju!To je moj kratak savet za pocetak,posebno ako ti je to prvi pas!(nebitno koje rase).Pozdrav.

imam labradora, zenku, staru tri meseca. bilo je velikih problema setati sa povodcem i kao sto je vec neko napisao treba puno strpljenja. iskreno, u pocetku nisam imao puno strpljenja i cak cesto odustajao od ucenja psa da seta na povodcu, ali sam se nekako naterao da u tome istrajem. znaci prvi korak je da vlasnik psa mora biti bezgranicno strpljiv i istrajan, nikako grub i naporan. mladi pas u pocetku ne razume ono sto se od njega ocekuje. zbog toga je neophodno biti krajnje prijateljski nastrojen prema svom ljubimcu. problem mog labradora je bio u tome sto se u pocetku bojao svega onog sto cini spoljni svet: automobili, buka, ljudi, drugi psi. polako je uspela da napravi prve korake van dvorista, ali kad god oseti da je nesto zateze oko vrata, ona se uplasi i sedne, gledajuci tuzno u mene. tada treba kleknuti i pas ce prici. pomazite ga, blagim glasom ga pohvalite i pokusajte da se izmaknete sa ciljem da pas krene za vama. posle predjenih 10 "psecih koraka", moj pas vise nije zeleo da hoda. jednostavno se ukopa i sedi. nikako ne zeli dalje. to me je jako nerviralo i ubrzano smo se, posle takvih tura, vracali kuci. cim bi usla u dvoriste, ponasala se sasvim normalno, srecno i razdragano. priznajem, takvih bezuspesnih pokusaja je bilo na desetine. skoro svakog dana. kako je vreme prolazilo, moj pas je bio hrabriji i najveci uspeh je bio 20-ak metara od kuce, ali ni makac dalje u nepoznato. strpljenje me je sve vise napustalo i mislio sam da se nikada nece nauciti da ide dalje, slobodnije, hrabrije. posle nedelju dana, takvih pokusaja, odlucio sam da idem na sve ili nista i to sledecim principom. krenuli smo u setnju, uvece, kada je barem malo mirnije, bez guzvi i puno zvukova koji je mogu uplasiti. dosli smo do granice do koje je prethodnih dana zelela da ide i tu je stala, sa blagim i tuznim pogledom u mene. ja sam stajao pored nje i cekao. bio sam resen da celu noc na tom mestu zajedno stojimo dokle god ona zeli i dokle god se ne pokrene. par puta je pokusala da se vrati i krene ka kuci odakle smo dosli, ali sam je drzao na povodcu i nisam dozvoljavao da krene dalje. imala je dve mogucnosti: ili da stoji ili da krene ka meni u neistrazeni prostor. nisam je prisiljavao ni na sta, nisam zatezao povodac, nisam je vukao, nisam je grubo i ostrim glasom terao da krene, sve dok se ona sama ne odluci na takav potez. blago sam joj izgovarao ime i bodrio je da krene. sve vreme je cula moj glas, jer sam na taj nacin zeleo da je ohrabrim. stajali smo tako nekoliko minuta i ona je krenula prema meni. cim se je pomerila i ja sam napravio par koraka napred ne zatezuci povodac, pustajuci je da se ona slobodno krece i istrazuje novu sredinu. posle nekoliko koraka opet je stala. tada sam klekao, ona je prisla, malo se mazili, ohrabrio je i ponovo krenuo napred. i ona je napravila nekoliko koraka, ali opet stala, zamislila se, osluskivala okolne zvukove, gledala napred i stajala bez pomeranja. resio sam da opet stojim sa njom, onoliko koliko je potrebno i koliko ona zeli. pokusala je ponovo da se vrati, ali se uvek sama zatezala na duzinu povodca i nije mogla nazad. stajali smo zajedno nekoliko minuta i uz moje ohrabrivanje glasom, napokon je sama krenula napred. vise nije bilo problema, isla je pored mene. dozvoljavao sam joj na trenutke da ona odredi ritam kretanja a onda malo ja preuzimao inicijativu. hodali smo paralelno, ponekad ona ispred, ponekad smo blago trcali i ona je pratila, ali vise nije bilo problema, napravili smo krug u naselju u kome zivim i drugim putem se vratili do kuce. vise nije nijednom nepoverljivo stala. sve vreme se kretala i povremeno proveravala pogledom da li sam pored nje. dozvoljavao sam joj da onjusi poneku ogradu ili kapiju dvorista, kako bi se upoznala sa okolinom i osecala sigurnije.

mozda nije trebalo da sve ovo ovoliko detaljno napisem, ali mislim da moze biti od velike koristi svima onima koji imaju slican problem sa psom. slazem se da treba imati puno strpljenja, prijateljske podrske i vremena za nekoliko dana navikavanja psa na povodac. sreca je za one vlasnike, koji nemaju ovakav problem sa svojim psom, koji vec posle par dana presrecan pristaje na neumorne setnje sa svojim vlasnikom. kod nas je taj period privikavanja i ucenja trajao mnogo, mnogo duze, ali bez strpljenja vlasnika i prijateljskog odnosa, tesko da ce pas pravilno shvatiti ono sto je za oboje dobro.

Nisam bas siguran da ce ovo mnogo da pomogne, ali citajuci razne postove i odgovore na njih i baveci se psima dugi niz godina jednostavno moram reci sledece:
Osnovno pravilo (koje se vrlo retko postuje) je da pas kojeg smo odabrali odgovara nasenm karakteru a bogami i mi njegovom....i ovde ne mislim na rasu mada je i to bitno..cesto ljudi nabave psa jer im se dopao ili su culi ili ga ima poznaik e .kad pas stigne i kad apocne svakodnvni zajednicki zivot e onda to cesto problematicno...nije bas najsrecnije poredjenje ali i kod nas ljudi je maltene identicno......
Drugo psa treba uzimati od odgajivaca (ne pre dvanaeste nedelje zivota) jer ce svaki savestan odgajivac stene delimicno(a mozda i u celini) privici na odredjene stvari(ogrlica,higijenske navike.pocetak socijalizacije itd)...
Trece a vrlo vazno stene mora[/B] biti naviknuto na ono sto ste vi zamisli(naravno da ovde mislim na normalne stvari,tipa gde mi je mesto sme li na kauc,fotelju,krevet i sl ili ne itd,itd) i ono sto vam je odgajivac rekao..... tu jednostavno nema popustanja,jer psi su robovi navika i funkcionisu po tom principu.....znaci,ne je uvek ne .da je uvek da.....
Cetvrto nema nikakvog razloga da se sami upustate u stvari koje ne znate i ne mozete pa je najbolje to prepustiti profesinalcima(naravno,ako to finansije dozvoljavaju,a ako ne e,onda cete se ipak morati namuciti)
Peto,nema univerzalnog nacina dresure jer kao sto smo mi posebni tako su i psi prica za sebe....
Svasta nesto sam ja ovde napisao sto bas i nije vezano jako za temu.....no nadam se da mi necete zameriti.....ja to u najboljoj nameri....

Ima li neko predlog kako odraslog psa koji je 4 godine proveo na ulici da naucim na povodac?

Ja sam mom psu,nemackom ovcaru koji sad ima 4 godine,stavila povodac kad je imao dva ipo meseca.On to nije ni primetio,kao da se rodio na povocu.
Malo sta ti mozes psa nauciti,sve je to kako se rodio,tj ostenio.