Marchelo

Prolece i Smrt...

"... i u ime svih onih lepih trenutaka, oprosti mi! ... pa jednom se zivi ... Katarina ..."- govorio je neki covek zeni jednog neobicno suncanog dana.
Teska situacija. Bas nelagodno, tako je prijatno vreme bilo. A scena, kao iscupana iz jednog od starih crno - belih filmova. Nekako se te dve stvari
nisu trpele. Bilo je prolece. Ipak, desavalo se bas to i bas tada. Zaista, nema tog proleca koje smo bas svi uspeli da udahnemo, neki su alergicni na
pojedine cvetove, neki na citavo prolece i Amorovo visece prisustvo u vazduhu. Ono postoji zbog zaljubljenih i samo se sa njima razume, ostali su manje
-vise u nekoj od pomenutih podkategorija alergicnih. "Ja bez tebe nista ne vredim ... zasto sumnjas u moje reci posle svega?" "Zasto? Zato sto si lazov!
... i nece te izvuci ti naivni citati iz tinejdzerskih casopisa, davno smo pregazili cetrdesetu! Smesan si mi ..." Zoran se sav uziveo u ulogu,
a nije uspevalo. Najteze mu je padalo to sto je sada istinski mislio ono sto je govorio, a i dalje nije uspevao da ocisti reci od prljavstine patetike
. Strasno! Ona mu ne veruje. Pored toga, sve u zivotu ide mu naopako u poslednje vreme, hvata sebe kako svakog dana psuje Marfija i njegov prokleti,
nesnosno tacni zakon. I kakva mu se ovo hartija mota oko nogu bas sad kad ... "Covece sutni vec jednom taj papir, vuces ga jos od raskrsnice kao neki
beskucnik!" - zapazila je i Katarina. Umesto da ga sutne od sebe, Zoran je podigao komad hartije da vidi sta to pise po njoj, kad se tako uporno prilepljuje
za noge prolaznika. I dok je Katarina ispaljivala suvisne reci, bas onakve kakve se govore vise radi sebe nego radi onoga kome su navodno upucene, Zoran je,
iskljucivsi usi (ma sta osecao prema njoj, bio je siguran da ona sada nece reci ama bas nista vazno, pa nije nuzno da je slusa), pogledom analizirao spisak.
Tu je mnogo imena, raznih... ko zna o kakvom se spisku radi. Ali evo i Katarininog imena. "Zamisli, pa ovo je neki spisak, i nasao sam tvoje ime ..." -
iznenada uzviknu on. Katarina se zarumenela.

"Eto! On mene dakle uopste ne slusa!" " Ama slusam te ali skrenulo mi paznju ... Katarina Nicic, lepo pise ... i neki simboli ..." "Daj da vidim to ..."
Katarina je nervozno preletela pogledom, zakljucivsi: "To je neka decja glupost. Takav si ti, kao da to sad ima ikakvu vaznost, neka tamo Katarina Nicic
i niz crtica i zvezdica ... ma ajde." "Katarina,ljubavi!" - bacivsi 'decju glupost' i vec sledeceg trenutka potpuno zaboravivsi na nju, Zoran se vratio
matorskim glupostima od malocas. - "... ali ti meni znacis vise od svega, ti ... pa sta god se izdesavalo medju nama, to sad vise ne sme da bude bitno,
Katarina, molim te ... nisu ovo godine za ... mislim, kazu da su bas ove godine najbolje godine ali ipak ... nije to vise mladost! Nije mladost! Mozda
vec sutra umremo i ..." "Na sta se ti pozivas!" - Katarina se hladila lepezom, potajno uzivajuci u trenucima kada on tako ponizno mili pred njom i govori
detinjarije. Prolece, prolece ...- "Ne bih bila sa tobom ponovo pa makar umrla danas, ne sutra. Ne opet, razumes me, ne ponovo, to se ne desava!"

"Ovo se ne desava!" - progundjala je Smrt, pritiskajuci dlan na ostricu kose. "Dakle nista gore od starosti, tako sam umorna ... i eto sta se onda dogodi.
Kako mrzim ovakve dane. Brojala sam nekoliko puta, sasvim sam sigurna: nedostaje mi jedan list sa danasnjeg spiska, tu negde pri sredini ako ne gresim ...
ispao je negde! ... i da sam samo koji milenijum mladja ... pa da se prisetim sta je tamo pisalo. Moram se setiti, moram ... znaci,onaj izvesni ...
da, znam ... onda, tu je bio onaj drugi ... zatim ... ne znam dalje. Moram se setiti ... da, u stvari, tu je bio i ..."

Gospodin Zaric se cisto nasladjivao: parkirao je svoj luksuzni automobil na zabranjeno mesto, a saobracajac ga je, skidajuci kapu, ljubazno pozdravio.
Njemu, eto, nije zabranjeno. Njemu nista nije zabranjeno. Cak stavise (dobro je to znao i posebno u tome uzivao), ako bi njegov auto, tako parkiran,
zasmetao nekim drugim kolima koja tuda ne bi mogla da se provuku, sasvim je izvesno da bi saobracajac, ukoliko dodje do rasprave, kaznu napisao vozacu
tog drugog auta, ne njemu. Neki ljudi misle da su uspeli da ukrote zivot, on je cak i to dobio na poklon, i prenece dalje sve blagodeti ovakvog pogleda na svet.
Svoju decu vaspitava upravo u tom duhu: radi kad ti se radi, kad ti se ne radi onda nemoj, obezbedjen si do kraja zivota, ti i jos otprilike tri generacije
ispred tebe, gledaj da obezbedis makar onu tamo cetvrtu generaciju i od tebe, vala, dosta, puna kapa. I nikad se ne raspravljaj sa nizom rasom, a slobodno
se podsmevaj, ma sta rekli sutra ce biti tvoji radnici. A to je nesto sasvim drugo: oni ce uvek morati da rade, i nikad nece biti nacisto mogu li bar sebe da
obezbede do kraja tekuceg meseca. Sada, dok ste deca, kazu da si glup i uzasno ih nervira sto je tebi svejedno, ali samo uzivaj. I sutra ce, obliveni znojem
i izborani brigama, na istu stvar biti besni a ti ces jednako da se smesis iz fotelje. Ko je glup?

Ulazeci u zgradu, gospodin je zacuo jedno molecivo, isprekidano "... pomozite ... dinar, dva ..." Iz krpa i rita sijala su dva tuzna oka; naravno sve
ovozemaljski tuzno za gospodina Zarica bilo je u najmanju ruku ravnodusno, ako ne cak smesno. "Dinar ili dva?" - podrugljivo upita. Prosjak je pogladio
bradu kao da se dvoumi, pa ipak rece: "Dva!" "O, kako smo bahati danas! Bez lazne skromnosti, jel? Dva! Hoce dva!" "Dobro, onda jedan ..." " Ma sad
ti ne dam ni jedan!" - jedva je docekao gospodin, deklamujuci unapred pripremljeni odgovor. Prosjaku su oci na trenutak zasijale jace; mozda je to bio
tracak besa, necega potpuno zaboravljenog, nagonskog. Necega sto uvek nestane sledeceg momenta, kad se seti da je prosjak. Jednako molecivo, nastavi:
"... molim vas ... jedan dinar ... sta je to za vas ... sta vam znaci ..." "Da ja tako razmisljam, odavno bismo postali kolege!" - pala je jos jedna planirana
recenica. Pa da, pomisli gospodin, sitnice su zadovoljstva, eto na primer razgovor sa ovim covekom: ovaj je jos jadniji, cak u njemu nema ni besa, ovaj moli.
Zato je dodatno ulepsao dan, potrosice jos koji minut s njim da se naslusa moljakanja,a dinar mu ne bi dao ni u ludilu. Da ne poverujes kako ovaj ostatak coveka
umilno mili oko nogu i kako se nada, a nece dobiti nista. "Bog ce da te kazni, gospodine. Sve Bog vidi ..." Gospodin se delimicno smracio; razgovor ga vise nije
zabavljao, prezir je postajao sve dominantnije osecanje. "Jadnicima Bog. Ostalima zivot." - procedio je. Prosjak se bolno nasmejao; zamalo se drznuo da pita,
otkud to da ovaj zna sta je zivot, ali ne bi se usudio; povrh svega, ni sam nije bio sasvim nacisto sa tom problematikom. Ne znajuci sta ce drugo, zapoce
jednu od onih tipicnih prosjackih prica koje odlaze u vetar. Da imamo vremena da se zagledamo u njih tada, videli bismo te oci kako sanjaju i lutaju, i pomislili
"da,covek je." "... i ja sam bio bogat nekad ... kad sam bio mali ... a nista nisam imao! Ali celi svet je bio moj! Ih, nigde granica ... imao sam ulice i snove ...
sad imam samo ulice ... siromasan sam." Gospodina je vec obuzeo potpuni, iskonski prezir. "I da imas sve snove sveta bio bi bednik. Ne bi ti snovi pomogli kad
ogladnis. Isto bi tako slinio za dinar. Jadnice." Dva siromaha su se rastala.

Usavsi u zgradu, gospodin Zaric se raspitao gde je salter koji trazi. Sin mu je prekjuce polozio vozacki ispit, predao dokumente za izdavanje vozacke dozvole,
i eto zgodna je prilika da se to pokupi ukoliko je gotovo. Nije zatekao nikoga, iako je pisalo da salter radi od dva. Pogledao je na sat: dva i pet. Sluzbenik
kasni. U redu, sacekace. Dva i dvadeset, pripalio je cigaretu. Dva i trideset, cekanje ga izludjuje. Prosetao je naokolo da se raspita zasto sluzbenik kasni.
Niko niti zna, niti pridaje narocit znacaj tome. Vratio se salteru. Roletna je podignuta ali nikoga nema. U stvari, kada je bolje pogledao, iz tog knjiskog sivila
istaklo se mrsavo, bledunjavo lice coveka. I on sam je sasvim posiveo i potpuno se stapao sa okolinom. Bilo je neceg zraceceg u tom sivilu, ono nikako nije bilo
pasivno; cak je delovalo kao da agresivno grize i uvlaci u sebe svakoga ko se priblizi. Lupivsi dlanom, gospodin viknu: "Kasnite cetrdeset i kusur minuta! Kakav
je to nacin?" Sivac je podigao svoj melanholicni pogled. "Sta ti treba?" - hladno upita, duvajuci dim cigarete u lice bogatasu. " Treba mi ..." - poce nervozno
Zaric, ali ga sluzbenik prekinu. "Ne ti! Nego ovaj drugi, pre je dosao. Valjda se zna neki red ovde." - zgadjeno rece, ne menjajuci svoj melanholicni ton.
Gospodin je tek tada zapazio jos jednog coveka pored sebe. Taj ranije nije bio tu. " Ali ja sam dosao pre njega, on je tek sad naisao, dok sam ja bio da se
raspitam kad..." "Pa sad, dok si ti bio tamo, dok si ti bio ovamo... valjda se zna neki red ovde." - jednako iritirajuce, a i dalje sasvim nezainteresovano,
ponovi sluzbenik. Gospodin je pobesneo: "Ma slusaj ti ..." "Ajde lepo stani iza da ne zovem obezbedjenje! Pazi molim te, razmahao se tu ... o, ljudi moji ..."
- zivahnije i zgrozenije rece sivo bice, ali su oci ostajale napola zatvorene. Bogatas je prilepio jedan 'platices za ovo' pogled na saltersko staklo, i izleteo
vani. Covek koji je ostao upitao je sluzbenika sta da upise u jednu od rubrika na dokumentu. Sluzbenik je nervozno vrteo glavom, a potom se posvetio uvlacenju
dima cigare kao da je to nekakva zasebna, krhka umetnost, koja zahteva punu koncentraciju, kao da se pitanje nije ni odnosilo na njega. Covek je upitao
ponovo. Igrajuci se dimom, sluzbenik je napokon, nevoljno, bacio pogled na dokument i prokomentarisao: " ... jao svasta ... stvarno ima nepismenih ... tu
znaci pises ..."

"Zapamtices ti Zarica, samo polako! Ne znas ti ko sam ja ..." - urlao je gospodin u sebi, dok je nervoznim brzim koracima prelazio ulicu. Seo je u auto i
spremio se da krene negde na dobar rucak, kako bi se smirio. Stavio je cackalicu u zube, to mu je i inace zastitni znak. A kad se bude vratio sa rucka,
jedan kratki telefonski poziv i onaj sluzbenik leti sa posla. Ta ga je misao prijatno uljuljkivala, i verovatno je bila jedna od poslednjih u trenutku kada je
jedan auto, u punoj brzini, naleteo na njegov i razneo ga. "Dobro, jos jedan manje ..." - blazeno se osmehnula Smrt - "... mada ce izdrzati do bolnice i
verovatno jos koji sat. Neka. Ja castim, prolece je ... ko je ono bio sledeci na toj izgubljenoj stranici ... ?"

Sunce je lagano odlazilo na pocinak, brisuci sve velike brige i male radosti. Prosjak se zamislio; nije se mogao oteti utisku da bi nekuda trebalo krenuti,
vratiti se necemu. Ali cemu bi se on mogao vratiti? Cemu covek uopste moze da se vrati? Stize jos jedna noc. Jos jedan dan postao je "juce", mozda ga
nekad pomenemo, mozda ne ... Zavukao je ruku u dzep; nije se prevario, tu je zaista jedan loz. Mozda bi trebalo otici i proveriti nije li se sreca ovog puta
osmehnula bas njemu, kome se obicno mrsti. Uzalud. Glupavo je sto je kupio tu srecku, srecu treba nekako prizvati, a on u nju odavno ne veruje. Trebalo bi
se smesiti sreci da bi ona uzvratila osmeh. Mozda. A mozda to nije ni u kakvoj vezi. Ko bi znao. Jos jedan dan odlazi, niko nije osetno pametniji, sve nas muce
ista pitanja kao i sinoc ....

"Cestitam, imali ste srece!" - izvestaceno se nasmejala debela prodavacica lozova. "Imao sam srece ..." - ponovi siromah, i tek tada se uveri da je upravo to
cuo. Zena je nastavljala: "Zaista vredna nagrada, bicete zadovoljni. Evo tu je slika, pogledajte. Sutra cete moci podici svoju nagradu izmedju dva i pet
popodne. Fenomenalna stvar: taj model miksera je potpuno nov!" "Mikser?" - prosjak se zbunio. "I to kakav!" - narocito svecano uskliknu prodavacica - "Sa
tri brzine!" "Znaci, sa tri ..." "Nema vise problema pri mucenju slaga ili bilo kakvog drugog krema, samo se podesi i sve ide lako!" "Znaci, samo se podesi ...'
- mucao je beskucnik. "Slozicete se da je takvo nesto danas neophodno u kuhinji. Bas fina nagrada!" "Slozicu se... bas..." "Onda, dovidjenja! Dodjite nam
sutra. I jos jednom, cestitam!" "O,hvala ... vi ste neobicno ljubazni ... nije to tako obican mikser ... ima tri brzine i ... da ... hvala ... dovidjenja ..."
Tik pored njega, nakon sto je izasao, protutnjala su kola hitne pomoci. Neki su ljudi komentarisali slucaj izvesnog salterskog sluzbenika koji je umro pred sam
kraj radnog vremena. Verovatno je to bio srcani udar, kazu, samo ga pokosilo; nije osetio, laka mu zemlja. Lekari nisu ni imali posla. "Ko zna hoce li i sutra
uvece govoriti o njemu?" - pomislio je siromah, prelazeci ulicu. Nehotice, pogledao je u zalasece sunce. Zastao je na trenutak. Nesto u njemu je raslo, osecao
je kako se zavrsava to rastenje necega sto je dugo vec cekalo, svi misici postali su iznenada napeti, zenice su se rasirile, noge dobile snagu... Ljudi su posle
govorili o ovom dogadjaju sa nevericom; oni koji su bili prisutni kazu da
je prosjak trcao ka suncu, ispruzenih ruku, kao da zeli da ga uhvati za zlatne krajeve i ne dozvoli mu da zadje. Neki su, kako to najcesce biva, prosto
zakljucili da je taj covek bio lud. Neki o tome nisu mislili nista. Stvar je bila jasna i nije imalo sta da se misli, kazu. Covek je bio nepazljiv i zgazila su ga kola.
U pitanju je bio kombi koji raznosi srecke, doneo je novu turu. Nista neobicno, sve u svemu.

Gospodin Zaric je bio vise zbunjen nego uplasen. Kroz veliko staklo, mogao je jasno videti doktore koji se vrzmaju oko coveka u krevetu pokusavajuci da mu
spasu zivot. Pala mu je na um uobicajena misao: "Sta se ovo mene tice." Nije mogao da se seti sta on radi na ovom mestu, ali mu to nije ni bilo vazno. Spremao
se da krene kada ga je sa suprotnog kraja hodnika obasjala plava svetlost. Izgledalo je kao da se u toj plavoj magli nazire beskrajna staza. Negde iz dubine
plavetnila zacuo se glas: "Tvoj cas je kucnuo." "Mora da sanjam ..." - stresao se gospodin, i sledeceg momenta zamalo vrisnuo od uzasa: lekari iz prostorije
sa druge strane stakla izgubili su pacijenta i lagano mu prekrivali lice pokrivacem; lice je bilo njegovo. Shvatajuci sta se desava, ocajnicki je zavapio: "Ne,
molim vas, ne ... nemojte to da cinite! Nije fer, ja... ja imam jos toliko stvari da uradim u zivotu..." Ni sam nije znao zasto, ali prva misao koja mu se javila
kad je ovo izgovorio bila je ona o sredjivanju osvete salterskom sluzbeniku. " Vi sigurno znate ko sam ja... culi ste o meni, zar ne? Slusajte... pa zar da sve
ono propadne ... sve sto imam ... sve nekretnine, sve tri firme, jahta ... novac ... imam i sina ali njegovo vreme jos nije doslo ... vreme je jos moje! ...
ostavite me ... u redu? Mozda mozemo da se nagodimo nekako ... samo me ostavite ..." Tisina. A onda gromoglasni smeh od kojeg se krv ledila. "Daj mi svoju
dusu. Samo to me zanima. To je jedina nagodba na koju pristajem, cak vrlo rado." Videvsi da je druga strana spremna za poslovnu saradnju, bogatas stade
da razmislja o eventualnom pogadjanju. Nakon kraceg premisljanja, on upita: "Reci, ako ti dam dusu ... onda mi ostaju sve nekretnine, i sve tri firme, i jahta,
i sve pare, jel tako?"

Mladji lekari su prvi put prisustvovali slucaju klinicke smrti. Svega nekoliko minuta nakon sto je smrt konstatovana, pacijentovo srce je ponovo zakucalo. "Ima
Boga!" - uskliknula je jedna od sestara. Zaric, sveze osvescen, vec je imao dovoljno snage da se ironicno osmehne.

"Prosjak, sluzbenik ... sta je bilo sa bogatasem? Da, u redu, bogatas je uzeo odlozeno placanje ... svi su tu, fali samo jedno jedino ime! Nikako mi ne polazi
za rukom da se setim ..." - negodovala je Smrt. A park je predivno mirisao na prolecno vece. Na jednoj od klupica sedela je zena, hladeci se svojom lepezom,
i slusala reci coveka kojeg je volela. "Dosta je, Zorane. Ovaj razgovor predugo traje, a ni po cemu se ne razlikuje od ranijih." Zoran kao da je samo ovo
cekao citavog popodneva. "O da, razlikuje se! Zavrsice se drugacije ... Slusaj me sad dobro! Da li si spremna da sve nesrecno ostavis iza sebe i da ponovo
verujes u ono "nikad nije kasno"? Reci da jesi, Katarina, molim te, jer ... zelim da se udas za mene!" Katarina ga je sumnjicavo pogledala. "Posle svih ovih
godina i svega sto se izdesavalo?" Zoran je bio jasan: "Da." Nastupila je najcarobnija tisina, ona u kojoj plivaju pogledi a recima se ne da da izlete; iako se
upravo reci iscekuju, carolija je u tom iscekivanju vise nego u samim recima. "Onda ..." - prosaputa on - "... gospodjice Nicic ... smem li vas od danas zvati
gospodjom Maric?"

"Katarina!" - odjednom se trgla Smrt - "Tako je, Katarina Nicic! To je ime koje nedostaje. Kakva slucajnost, nije ni daleko – to bi trebalo da je ona zena tamo
... fino, bice brz posao … mozda cu cak imati i malo odmora pred nocnu smenu. Pa, da obavimo to ..." "Katarina Maric! Moja gospodja Maric!" - vikao je na
sav glas covek, ponovo mlad, grleci zenu svog zivota i ljubeci je nezno po vratu. " Izvinite, nije li to Katarina Nicic?" - stidljivo upita Smrt. "Ne!" - radosno
uzviknu Zoran - "Ovo je gospodja Katarina Maric!" "Maric? Maric a ne Nicic? To je onda neka greska, ne razumem ... to nije ta zena onda ..." - zamislila
se Smrt. "Ti su spiskovi u zadnje vreme puni gresaka, a prodje i po pedesetak godina dok oni to isprave ... uostalom ne mogu ja o svemu da brinem, to nije

moj posao. Ceka me nocna smena ... da sam makar malo mladja, sve bi to islo mnogo ... ali sta je tu je. Da vidimo novi spisak za ovu noc ..."

Tako je jednog proleca ljubav, igrom slucaja, jos jednom, po ko zna koji put, pobedila smrt.


"Trebalo bi da ti se pred ocima odmota film tvog zivota, ali projektor namenjen tebi je bas sada nasao da se pokvari. Dok cekas, popunjavaj formular." -
rekla je krastava spodoba, bez ikakvih emocija. Sluzbenik je bojazljivo pruzio ruku ka dokumentu, ali se sledeceg trenutka stresao od dreke. Na svih
sedamnaest usta, iza salterskog stakla, spodoba je krestala: "Ama ne ti nego ovaj sto je dosao pre tebe! Kakav je to nacin, vidi ti njega!" Sluzbenik je
naglo izgubio strpljenje. Nije ni sanjao da je sa ove druge strane saltera tako beznadezno. "Molim vas, to nije tacno, ja sam taj koji je stigao prvi i to bi
trebalo uvaziti a ne da ..." "Ne galami, ne galami ... glava mi puca, znas li ti koliko je vas takvih koji mi defiluju tu pred salterom? Samo dolazite ... ponekad
pomislim da se unutra prepunilo i da vise nema mesta ... ajde stani tamo u red i cekaj, nemoj da zovem obezbedjenje!" Srknuvsi kafu iz ogromne solje sa
sedamnaest cevcica, spodoba, vise za sebe, progundja: "Valjda se zna neki red ovde."

prica by: Marcelo
 
Artist: Marcelo
Album: De Facto
Track 04 - 4 /featuring Shorty
text: Marcelo & Shorty
muzika: Skabo (BS)
aranzman: Skabo (BS) & Marcelo
skrecevi: Dj Ko6a33

( Dame & gospodo - dugoocekivani "De facto".
Shorty & Marcelo. Skabo Maestro. Dj Kobazz)

Uvod (Shorty & Marcelo):
Za sam pocetak predstave,
dozvoli da se predstave
dva rariteta,
dva unikata,
dva majstora zanata
u masi plagijata,
wannabe-a, fejkera i kopija
- tim sto se probija!
Prava ekipa dobija
- na svakom polju, svakom terenu,
u svakoj strofi, svakom refrenu,
ne staju kad jednom krenu...
Shorty & Marcelo se probijaju na scenu!
(...probijaju na scenu...)

1. strofa (Marcelo):
Hiphop je plima u svima iz mog tima:
dok tece rima, u ritmu glava nek klima i cima
i svaka rec perfektno nek stima!
Nisam faca ni teen-ikona, klinke ne lepe moj poster,
preko usta nemam flaster - lajem na svakog ko je taster,
nigde ne pripadam, nista ne gubim, budim usnula cula,
zelim svoj lik na jebenoj novcanici s mnogo nula
i da se prizna moja kultura - zatisje pa bura,
i da pseta prestanu da laju...
A u sva pseta sto laju na kraju znaju da daju postovanje sjaju:
na bini blistam, nisam im u domasaju!
Nadajte se promasaju u pokusaju sabotaze,
nista blaze - imam sta da kazem vraze!
Doter'o sam cara do duvara - i sad duvare zajedno,
meni svejedno, ja vanredno imam penisalne bolove:
Kad cujem glupe hejtere dobijem genitalno ziganje,
ako cujes puckanje - to meni pucka za njihovo igranje!
Podzemlje je podzemlje - nema polemike,
mikrofon ne trpi anemike & laike:
samo hiphop akademike & prave lirike,
ne repujem iz navike - nisam ovakav jer sam reper;
reper sam jer sam ovakav! A zivot cupav i dlakav
cini da budes svakakav,
i sve sto imam jesu snovi jednog skitnice, ljubav za ulice,
-batice, pusti one sto ne kontaju da je hiphop magija...!

Refren (Shorty & Marcelo):
U oku svakog crtaca!
u srcu svakog B-boya!
u ruci svakog DJa!
u reci svakog MCa!
...talenat plamti, carolija opija - vise od hobija,
probija woofere: dobijas novog sebe!

2. strofa (Shorty):
Slusaj me pazljivo, razdrazljivo, gledaj bojazljivo
kako se snalazim kroz nesnalazljivo
-plovim kroz ritam! Svakog procitam!
...pa sve sto zelis da cujes cu reci, vec sada govorim,
mali milion puta cu da ponovim
da sam sam svoj - svoj na svome- i, sto se mene tice,
bice po mome!
...u sve cetiri grane hiphopa sam umesao prste,
kako se uzme!
Oni sto nisu nase vrste se krste: neki me mrze;
moje patike brze jos mnogo toga mogu da izdrze.
Mrznja se radja i svadja - ne znas ko pije ko placa,
mnogi su otisli odavde - ja se ponovo vracam,
ponovo radjam. Ponovo rodjen,
svim svojim zvezdama vodjen, odem pa dodjem
-a ti zapamti! Pamti pa vrati,
sta god da dam ti. Ne zaboravi,
unutar mene mrznja boravi, gori!
..a ti izvoli, samo me izazovi!
Ja bicu spreman, problema nema!
...gde mrznje nema - ljubavi nema, razumes?

Refren (Shorty & Marcelo):
U oku svakog crtaca!
u srcu svakog B-boya!
u ruci svakog DJa!
u reci svakog MCa!
...talenat plamti, carolija opija - vise od hobija,
probija woofere: dobijas novog sebe!

3. strofa (Marcelo):
Prvi put sa Shortijem bio po kepove,
gradom izlupao grafove & tagove, ostavio tragove
- nek znaju sta predstavljam za vek i vekove: podzemlje!
Ne ***** jeftine trikove. I dalje imam pikove na fensi - likove...
I ne dam im da likuju! Iako i dan danas kad prodjem
dobacuju, dovikuju i naivno namiguju...
Pa se posle pitaj zasto ih stalno imam na repertoaru,
navucen sam na mikrofon a njih sve navucem na...
Veruj drugaru, znam sve k'o obavestajna sluzba,
fejka na bini zguzvam pa mu stvarnost dodje tuzna,
verbalna guzva - mikrofon, dva gramofona i bina,
sa ulica Paracina do BGa, Tuzle, Skoplja
- reci k'o koplja! Ko me zna, zna me: Marcelo de Facto
- liricki zakon! Jel' tako? Tako!:)
... a sad aplauz molim, za postovanje novoj skoli,
MC na bini roka - DJ, izvoli!

(DJ Ko6a33- skrecevi)

Refren (Shorty & Marcelo):
U oku svakog crtaca!
u srcu svakog B-boya!
u ruci svakog DJa!
u reci svakog MCa!
...talenat plamti, carolija opija - vise od hobija,
probija woofere: dobijas novog sebe!

(DJ Ko6a33- skrecevi)
...Kobazz...
 
Artist: Marcelo
Album: De Facto
Track 08 - 3 (Lutanje, mastanje & sanjanje) /featuring X3M
text: Marcelo & X3M
muzika: OneYa
aranzman: OneYa & Marcelo

Refren (Marcelo):
...i opet ostaje jedino lutanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se!
...i opet ostaje jedino mastanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...i opet ostaje jedino sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...ostaje lutanje, mastanje, sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se!
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se... i celi zivot je samo lutanje.
(sta? sta? sta?)

1. strofa (Marcelo):
Gubim se, posrcem, padam -izneveren, trovan i trosen,
mucen i skucen, talasima nosen, kocen i kosen,
usporavan i osporavan, ponekad zbunjen, cesto varan
stvaran da bih bio stvaran
-tek sada kontam svoju knjigu: stranice i strane...
Pusimo dane. Dane i dane, i kad svane,
kad iluzija stane, gledam svoj zivot sa strane i mane
-suvise moje da bih im se sad odjednom cudio...
Poricem sve! Previse sam se trudio da bih se sad probudio!
A, ipak... sreca se ne juri, sreca se srece.
Jos vece umece da se ne skrece sa puta,
cak i da ne znas novo vreme i novo stolece...
Mozda obolece? Mozda odolece?
Mozda se iskra iskrade danas a mozda i nikada nece.
Ko ume da volil srecan je kao Hesse kad se zanese,
ali finese zivota te vrate - filozofija se prosto strese s ramena...
I kao zamena - srce od kamena, bez plamena
-nije ni vredno pomena, i stalno se pitam: koja je namena?
Igram se staklenim perlama, izlizanim pertlama izlizane obuce,
pamtim ulice, poneko lice lutajuce, u bunilu...
Kroz kaput siba zima, a vec sutra nasli bi nekog
novog Marcela... i novog X3Ma... (sta?)

Refren (Marcelo):
...i opet ostaje jedino lutanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se!
...i opet ostaje jedino mastanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...i opet ostaje jedino sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, ja svetla bojim se! (sta?)
...ostaje lutanje, mastanje, sanjanje...
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se!
...a snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve vise plasim se,
svetla bojim se... i celi zivot je samo lutanje.
(sta? sta? sta?)

2. strofa (X3M)
Pobedi svoje strahove kroz vekove - um se muci.
Odluci. Manje se kurci. Nauci. Sam si u tuci.
Lose zvuci, da ti se smuci - iluzije su stale,
negde tamo ostale, zaostale, prah postale
i sada fale zvuci ilegale sa Bagdale!
Reci za anale. Zivot pise romane, drame,
daleko od galame, panorame iste igre svetla i tame...
Svaki dan nosi novi san - nova epska avantura:
zivot posta karikatura: sund - kultura - cenzura,
dosadna kao kic. Matura: otvori oci! ZASHTO SVI ZMURE?
Strah rulje: park iz doba jure i tropske temperature...
O mocni Eskalibure, necu da idem u viteze,
jer su danadnje princeze bez veze
- samo se na kes keze!
A lovac opet vuce poteze - zato svoj trag krijem,
zaveru kujem, ne preterujem, dok delujem druge trujem hiphopom!
Prave postujem. Psujem ulice sto znaju me,
sto stalno varaju me, retko daruju me, zamaraju me
gledaju me kroz djonove, prazne dzepove. Za nocne letove
iluzije jos nisu gotove, doci ce nove. Za lopove
uvek bice love. Za crne tonove u glavi:
treba biti pravi - u stvari, ne odaj se slavi,
napravi od zivota nesto ili batali - u univerzumu, mi smo mali.

Iskustvo stihove kali - da bi veci postali, opstali.
Da li smo dovoljno dali ljubavi, mudrosti, ludosti
sa bi ovo postao put vecnosti, prvi korak ka buducnosti???
 
Artist: Marcelo
Album: De Facto
Track 13 - 2 (Bol & Revolt) /featuring Dexstarr
text: Marcelo & Dexstarr
muzika: OneYa
aranzman: OneYa
*remix*
muzika i aranzman: Big Boss

(Eyo... svi vi koji drzite "De facto" u plejeru, hocu da sada pojacate ton.
Jer ova stvar je specijalna stvar. Od Paracina za sve male gradove. Bol i Revolt.
035 za celi svet. Svi znate svoju pricu. Marcelo i Dexstarr. Rhyme Animal.
Za sve godine ponizavanja. Reci su suvisne.)

1. strofa (Marcelo):
Sve vase reci su suvisne. Jasno je i bez:
furas fens - slusas dens - na mene iskaljujes bes
-tesno je!
Paracin - provincija, k'o nocna mora:
koncentracija dizela na kvadratnom metru - nigde gora,
a od skora je fora: kozna jakna + "Diadora"
...pravda nije sporna, al' je neosporno spora...
Pa zivim kako se mora.
Nema prilika za klinca iz komsiluka:
eho podsmeha i, kao uteha, lirika.
Velika razlika izmedju nasih svetova:
vi ste finjaci - za vas smo ortaci i ja
bezveznjaci, ludaci, ulicari...
vi bas ne kontate urbano?
Ni ja ne kontam city-klub, pa ne znam sta je moderno.
0-3-5. Sto vojnika s istog fronta.
Sve sto imamo je kontra i srednji prst u ime revolta i bunta.
Omladini Paracina svest i dalje kunta.
Glavna atrakcija Lukas, OK Bend, Kurta & Murta.
...ovo je za nas i za sve druge male gradove,
za sve nasminkane gadove i smradove!
Zatvaraju nas kub na foru "***** propalice!"
...trikovi i smicalice da nas sutnu na ulice...
I dalje furamo svoje: hardcore, bez zvuka mekoga!
Serite i vredjajte, al' samo taknite nekoga!
Kakvi su -takvi su, moji su! Dajem zivot za svakoga!
Seljacine, niste vredni ni pogleda prekoga!
Ja sam sve sto kazete da jesam - i jos gore od toga!
...i da nisam - ipak jesam. Sta imam od toga?
Kazes: dranker - dzanker - fikser i tableticar,
izrod devedesetih, sektas, apokalipticar...
U ***** krasan! Kosinice-zenice,
sto sire zenice, u cudu slazu recenice traca...
Sta smislis - to lupis. Dizel, da sve pare skupis,
srce imas ili ga nemas - to ne mozes da kupis.

Refren (Marcelo):
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Jedna ljubav za ulice i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Srednji prst u vis! U srcu samo bol i revolt! (sta?)
Bol i revolt, i samo bol i revolt! (sta?)
Bol i revolt, i samo bol i revolt! (samo bol i revolt!)
Bol i revolt, i samo bol i revolt!
(...u srcu samo bol i revolt, osecam zlo...)

2. strofa (Dexstarr):
Opet nista se ne menja. Osim silnog razocarenja,
svaka sitnica me skenja. U nikog nemam poverenja.
Zar da sledim tudja uverenja?
Ako mora tako - dovidjenja!
Cekam epilog unistenja svih buducih pokolenja...
Suocen sa teskim lazima u sluzbi vaseg rezima,
necu da skidam kapu zverima i ratnim profiterima,
nekim ljudima sa mudima, drugim lepljivim prstima,
herojima u skupim kolima, kao i njihovim poltronima!
Gradom hodaju odrpanci, kucke, saneri, pijanci...
Klinci deluju k'o stranci, jer ih kite zlatni lanci.
Cerke mamine i tatine i ne znaju sta su batine:
drolje vuku vucibatine, od bronze pa do platine...
Homice - nastrane mladice uvek gledam ispod oka.
Sto me mrzi takva stoka - stvarno zabole me djoka.
Da dusu spasite od uroka i zbrisete od poroka,
spremite brdo novcanica, pa pravac kod proroka.
Procitacu niz splacina - novih novina iz novina.
Gledacu slike jebacina k'o neka matora seljacina.
Znacu razloge ludila sto idila nije pobedila.
Koja vam sila daje krila? Gde se to istina sakrila?

Refren (Marcelo):
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Jedna ljubav za ulice i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Srednji prst u vis! U srcu samo bol i revolt!

3. strofa (Marcelo):
Bogati cale i njegovi drugari opstinari nam skacu po kari,
kvarni k'o karijes, i niko ne mari za nas bes...
I mi smo necija deca! Buduci ljudi!
Ludi svet nam sudi po nasoj garderobi a ne po cudi...
A mene sad startuju neka nova lica na ulici.
Pitaju kad ce album da mi zagnjure po muzici.
Po mojoj muzici sve do juce pljuju, a sad me satro vole:
juce niko - danas Marcelo... ne mogu da odole!
Satro, druga vremena:)
Pa gde ste do sad, pickice?
Salonski pederasi, crvene cipelice, fensi-ribice:
album stize i sad padate nicice, pticice...
a ja sam isti, ne micem se, dicim se!!!
Svi moji ljudi, znate ko ste: Goga, Piza, Zoka,
cela ekipa iz starog bloka - odvali zvucnik, nek' roka!
Ta stoka sto nas mrzi nek popizdi od zavisti!
Uvek isti: pred Bogom cisti, sad prvi na top listi
- zamisli!

Refren (Marcelo):
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Jedna ljubav za ulice i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Rame uz rame i srednji prst za revolt.
Sto vojnika - jedan front. Isti horizont.
Srednji prst u vis! U srcu samo bol i revolt! (sta?)
Bol i revolt, i samo bol i revolt! (sta?)
Bol i revolt, i samo bol i revolt! (samo bol i revolt!)
Bol i revolt, i samo bol i revolt!
(...u srcu samo bol i revolt, osecam zlo...)

Bol i revolt, i samo bol i revolt!
(...2003...) ... bol i revolt!
Bol i revolt, i samo bol i revolt!
(...Marcelo i Bassivity...) ... bol i revolt!
Ekipa kluba tarantino: srednji prst za revolt!
Moj covek Zion Selectah: srednji prst za revolt!
0-3-5 Paracin: srednji prst za revolt!
...i sve ulice Srbije: srednji prst za revolt!
 
Artist: Marcelo
Album: De Facto
Track 11 - Klos Vs Ljax
text: Marcelo
muzika: OneYa
aranzman: Rexxxona
skrecevi: DJ Ko6a33

(Kh-hm... kritika, fenseri, *****-palac - slusaj ovamo sad:
Fens, fens! ...klos, klos, klos, klos...
Fens, fens! ...klos, klos, klos, klos...
Fens, fens! ...klos, klos, klos, klos...
Fens, fens! ...eyo pazi ovamo...)

1. strofa
Cale & keva i dalje brinu sto sam knjizevnost bir'o za studije,
kazu, nema tu para... oke, al bar nisam deo kalakurdije
sto pred intervjue srice napamet stranice iz Vujaklije
- bre recitiji sam od vas i posle pet piva i tri stomaklije!
Imas kritiku- makni je. Sve sto imam da kazem na traci je,
verbalne akcije uz ovacije celog urbanog dela nacije!
...a tvoje kritike i pridike vaze samo unutar tvoje rubrike,
gubi se, vazi se samo misljenje publiike - ubij se,
i uzmi pornice umesto na mene da drkas, bre,
ja ne bih ni bio underground MC da od takvih primam pohvale!
Od vas likova kojima smeta moj akcenat, godine i kefalo,
a da repujem o *****, picki i dzidzi nikome ne bi smetalo.
E onda slusaj fensere -al to sto Fred Durst na kiti drzi Britney
nikako ne znaci da su fenseri postali bitni!
Deset dina unazad calci intelektualci i majke
kazu, sinko ne budi reper - oni su krimosi i dzanke;
kazu, sinko ne budi sektas - ne budi roker ni panker;
slusaj fino Cecu & Acu - kad tamo, jebase vam mater...
Drage mame i tate, cas je da se jezici skrate!
Nek novi klinci shvate da nismo prava tema debate!
...samo smo deca sto se u mikrofon inate, pljuju
i blate plate sa kojima ne mogu da se bahate...
...a ja bih na Bahame...
da zbacim kamen sa srca i sve do *****, sa Timdzom ispred skc-a,
i dalje tu sam za vinil sto pucka,
za sprej sto po zidu prska, MCa sto s bine rimuje,
B-boya sto spinuje - sve sto mi treba tu mi je!

Refren:
I ako Fred Durst kara Britney - fenseri nisu bitni!
I ako mi je u dzepu sitnis - fenseri nisu bitni!
I ako nisam u eliti - fenseri nisu bitni!
...ma daj da skupimo za pivo! Aj uleti s dva'es' kinti!:)
I ako Fred Durst kara Britney - fenseri nisu bitni!
I ako mi je u dzepu sitnis - fenseri nisu bitni!
I ako nisam u eliti - fenseri nisu bitni!
...ma daj da skupimo za pivo! Aj uleti s dva'es' kinti!:)

2. strofa:
Jos kao vrlo mali skontao sam sta je pogon ove planete:
ljudi jure pare kad god mogu - gde god se sete:
parama lete, parama se svete, parama vole,
od para obole - gledam mentole sto nisu dole
gde im je po intelektu mesto: cistaci WCa!
...al' furaju porsea novcima od pedigrea
-dileja: jedan kroz jedan, ipak na vrhu lanca ishrane,
a po zakonima prirode, izrodi izrode nove izrode,
jure nove prihode... ode, rode, nasa sansa da se sica zabode...
Pazi na sta se price svode:
nasminkana fufa sa sponzorom karikaturom
-to nije cura s puderom - to je, bre, puder sa curom
sto ispod sminkovnog zastora krije lice gabora,
ne pusi nista sem marlbora; ja cirkam pivo ispred dragstora,
prodju pa kazu "eno klosara" - molim, molim, sta, sta?
A ti si sponzorka sto cima majmuna, jel da?
...moja bivsa sada ima decka dizela,
ide na koncert Lukasa, sa kilom ukrasa bez ukusa ...
A ljudi iz mog kraja s kintom nisu bili ni prosek:
nisu nikad imali para al' su uvek imali osmeh!
Kad ima za vopi - super, kad nema - onda nema:
po celu noc blejali, pricali - nije bilo problema.
A ljude smo znali da delimo na one dobre i one zle,
a ne na to ko ima para, a ko jebeno ne!
...i bas me libo ckura sta o meni spika dizel, bre
na koji god kanal bacis TV - tu sam i smejem se!!!

Refren:
I ako Fred Durst kara Britney - fenseri nisu bitni!
I ako mi je u dzepu sitnis - fenseri nisu bitni!
I ako nisam u eliti - fenseri nisu bitni!
...ma daj da skupimo za pivo! Aj uleti s dva'es' kinti!:)
I ako Fred Durst kara Britney - fenseri nisu bitni!
I ako mi je u dzepu sitnis - fenseri nisu bitni!
I ako nisam u eliti - fenseri nisu bitni!
...ma daj da skupimo za pivo! Aj uleti s dva'es' kinti!:)

(Klosario, blejao - sad rokam hop i fax, e!
Ti si se smejao - al' ostao si ljakse!
Klosario, blejao - sad rokam hop i fax, e!
Ti si se smejao - al' ostao si ljakse!
Klosario, blejao - sad rokam hop i fax, e!
Ti si se smejao - al' ostao si ljakse!
Klosario, blejao - sad rokam hop i fax, e!
Ti si se smejao - al' ostao si ljakse!
...yoyoyo...
Marcelo de Facto, Bassivity 2003...
Na beatu moj covek OneYa...
sto roka onako kako svaki beatmaker moze samo da sanja!
I bas nas briga ko su s druge strane.
Bokey MC, El Prezidente, Marcelo, Timjah... sve crnje klosari:)
...i sta nas briga sta ko misli! Mi smo uvek isti, to svi znaju...
nadjes nas na trgu, nadjes nas na Kalisu, nadjes nas gde god..
pije se pivo i sve je iskreno do kraja...
i sve je do jaja...
liricka azdaja... pis:):):) )

(DJ Ko6a33 - skrecevi)
...jeb'o te ja! Pusi ga!
 
Artist: Marcelo
Album: De Facto
Track 18 - ...de facto...
text: Marcelo
muzika: Rexxxona
aranzman: Rexxxona & Marcelo
skit: Marcelo & Shorty


(Gluva soba. Mrak. Moj mikrofon. Lirika. I ja. De facto.)

1. strofa:
Devedeset treca... cale se vraca iz sverca
ja i deca ispred zgrade, naivni, puni nade...
stezem ruku tati, ljubim ga... nemam pojma da gubim ga,
inflacija ga izborala i ubila...
Vraca se umoran i tmuran, bilo je sranja na granici...
Sljaka samo da bude oke porodici,
pa se smesi po navici da ne skontam...
I nisam kontao: blejao s klincima iz kraja,
tripovao da je Bugarska neka zemlja do jaja...
Dobro je, kazem, dobro je - tata se samo vraca sa sluzbenog puta...
Trese prasinu s kaputa, dok moje radoznale oci pilje:
Ej cale, sta si mi doneo?
...on se tuzno smesi, kesu dresi... dve cokoladice...
Dve cokoladice - ******, ja skroz hepi!
Kad si mali, malo fali da od srece odlepis
...al ti malo fali i da se totalno zaslepis:
godinama nisam kontao sto su cokolade bile opore...
dok sam shvatio da se mucio da ne zivimo najgore,
da bude bolje... u zemlji gde je malo ko iskreno voljen...
Matori o tome retko spika, na tu temu cutljiv je...
tako je mnogo sanjao a zbog para nije nikad zavrsio studije.
I sve sto zna, zna iz tuzne zivotne prakse...
celog zivota slusa kako mu naredjuje neki ljakse
kome kinta pljusti, kupljena diploma sa zida sljasti...

a moj cale nije mogao... jer moje cale nije imao...
Moj se cale celi zivot cimao i bes se na mene preneo:
kad sam pricu skontao, zatvorio sam se u sobu i plakao..
popizdeo, a onda ustao i po prvi put pozeleo
da u mikrofon kazem sta mi je na dusi kad mi se celi svet rusi..
I od tada giljam. Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja...
Cizme od sedam milja...pa kako bude... pa kako bude.

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!

2. strofa:
Rhyme Animal stupa na scenu: Dex, Nesa i ja,
krenuli sa dna, sa mnogo snova u dzepu - i, ko zna?
mozda i uspemo u tom repu... ma, ja bih samo da kazem sta mislim
makar me svi terali u materinu lepu...
I to je to: bina k'o tron, pojacaj ton, srokaj mikrofon
bacao iskrenu liriku preko Bossove matrice, slusao X3Move smernice...
Skitnice sa ulice sad pisu poeziju, od grada do grada prave koncerte!
Podzemlje sirom zemlje: svi zajedno, kao jedno,
placeni nikako ili bedno al smo znali da je vredno:
ma ***** sve te pare, covece, samo nek je pozitiva,
bili k'o braca, nastupali za pljuge i flasu piva.
Tih sam dana bio srecan zbog svega sto nas spaja...
Al me rastuzilo kad sam sreo ortaka iz starog kraja.
Kaze: "De si, care... u kraju raspad sistema...
otkad te nema sve se promenilo, kontas koja sema:
stara ekipa se spucala, a mladji su u *****
-nit se smeju nit znaju da puste suzu; totalno hladni...
...osecaji gadni, da ti se zgadi... jos smo mladi,
a na sutra vec ne smes da se kladis - juce vuce pozadi...
Dani jadni, sta da radis... a mali burzuji se smeju:
uobrazeni, razmazeni...pa ne kontaju bleju...
Al' u tebe verujem, covece: srokaj svoju stvar,
i zaheftaj tim majmunima kar k'o car!"
Nisam skontao jel to bio savet il' zavet, al nisam nikad izbio iz glave
nameru da sjebem te cave, pa makar samo verbalno...
Makar samo da kazem sta bi trebalo...
Makar nista ne vredelo...
Moj mikrofon - moje ogledalo!
I zato giljam. Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja...
Cizme od sedam milja...pa kako bude... pa kako bude.

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!

3. strofa:
Konacno resen za solo, sve stare rane preboleo, odoleo,
spremno hitam u novo... sta god da se desi.
Pravi ortaci uz mene: Sale, Jelena, Zarko, Milos, Sima
-sve sto imam! Sa njima do kraja spreman da se cimam.
...i prva velika ljubav... neocekivana sila
kao na platnu filma idila sto daje snagu i krila...
Po prvi put voleo! Drzao oblake u rukama
cekao da je ponovo sretnem, deset meseci na slatkim mukama
do casa kada ce usne ponovo da se spoje,
kad vise ne postoje dvoje... jer smo jedno!

(skit: scena sa trga, Shorty & Marcelo se srecu i Shorty ga pita koliko ostaje u BGu,
posto OneYa radi mixtape i trebalo bi da i Marcelo odradi stvar. Marcelo objasnjava da
je u BG banuo samo na kratko, ali kroz nedelju dana on ce doci opet posto se, nakon
desetak meseci, vraca njegova ljubav koja je otisla u inostranstvo. Zapravo je tada
pao dogovor da se njih dvojica cuju u vezi prve saradnje izmedju Vanje i Marcela,
i Marcelo obecava da ce se javiti, te pocinje da iscekuje svoj "duplo-veliki" dan...)

Cela vecnost i svaki moj san stali su u taj jedan jedini dan,
od maste tkan vise nego od jave...
mozda je bilo prerano da se jave ljubavi prave, ni danas ne znam...
al' od tog dana redje sam trezan...
moje cutanje, njen osmeh... a ispod magicnog smeska
krila se nova prica: sada ima novog decka;
samo je svratila da mi to kaze, sad mora da zuri,
kaze, zeli mi sve najbolje, i dalje svoje snove da jurim...
(zvuk pucnja)
...i nesto je u meni tad puklo...
odjeknulo celim telom i negde u dubini umuklo,
i resio sam pratim samo svoju intuiciju:
Shorty, vodi me kod Vanje da srokamo tu "Definiciju"...
...i tako je sve pocelo: rimujem, dakle postojim
-bilo, jeste i bice. Dokle god stojim.
I dalje giljam! Do kraja, do cilja, do dogorenja fitilja,
cizme od sedam milja!

Refren:
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dok god stojim - dane brojim i sam sudbinu krojim!
...i rokam bas ovako... de facto!
Dokle god stojim - ukljuci mikrofon da kazem svoje!
Dok god stojim - kad sam srecan i kad se brige roje!
Dokle god stojim - dokle god stojim, dokle god stojim....
Dokle god stojim! De facto!



...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
...i dalje tu sam. I dalje u snu buncam.
I dalje spucan. I dalje recima pucam...
De facto!
I dalje tu sam! I dalje tu sam! I dalje tu sam!!!


...uvek i zauvek... dokle god stojim.
 
Ulice i Snovi...

Filip se nervozno setao po prostoriji i glasno razmisljao.

"I sta sad? Prodjes svasta, uspes u svemu, a sve to samo zato da bi shvatio da 'sve' ipak nije dovoljno i da su glupavi pisci u pravu kada kazu da je sustina
u ljubavi. I zaista, evo me: nalazim sebe savrseno nesrecnog. Ali sta bi, uostalom, trebalo da radim? Sta jos da joj kazem? Koje mi to reci uporno izmicu?"
Toni ga je pazljivo slusao, puseci cigaretu. Bio je jedan od onih kojima je sve unapred jasno, jos pre nego sto izlozis problem, ali strpljivo, osmehujuci se,
cekaju da zavrsis. "Sreca se srece, i tacka!" - nastavljao je Filip - "Ne vidim zasto bi se bilo ko borio za bilo koga! Jednostavno, takve stvari su suvise velike
da bismo ih mi izborili nasim malim borbama. Smesno. To, prosto, postoji, ili ne. Jedno ili drugo. Nema mesta za bilo kakve borbe i dokazivanja... i eto,
tako i ovde: sve je receno, sve je uzaludno, nije se desilo i kraj. Nema, dakle, za cime da se zali." Toni je ugasio cigaretu. "Lepo. Otkud, onda, to da nisi
miran?" Filip ga je upitno pogledao. "Vidis, Fili....nije da nema borbe. Tvoja nervoza, tvoja razmisljanja, tvoja svest o tome... sve je to borba. Ako je sve
bas tako jednostavno kao u tvojoj prici... pa zasto se onda ne ostavis toga, posto se vec 'nije desilo'?" Filip je cutao. "Znaci, nije jednostavno. Na kraju
izlazi da ipak moramo da se borimo za ljude." "Ma, da..." - nastavio je Filip svoje neverovanje. Toni se osmehnuo. 'Cuj... lezi, odmori se, razmisli.
Ima istine u tom tvom 'sreca se ne juri, sreca se srece'... ali pored toga, znas, ponekad postoji i opcija da, kad sreca trci brze, krenes precicom i
sacekas je iza ugla. Tako cete se sresti."
Ostavsi sam, dugo je razmisljao. Poslednje sto mu je Toni kazao bilo je da 'nikad nije kasno i da uvek ima nade'. Filip se unervozio i sipao sebi pice. Bas cudno.
To su valjda ti trenuci u zivotu kad upravo stereotipne i pateticne fraze dopiru do nas, i kada shvatamo da nema velikog izbora; veruj ili umri. Sta je glavna
prepreka verovanju? Mozda ponos. Sta je ponos? Rec kojom se pravda kukavicluk. Istina je ta da ni ljubav ni prijateljstvo nemaju granica, sem, naravno, onih
koje mi postavimo, najcese bas ponosom. Stalo nam je do necega ali mi to ugusimo, onda kad postanemo svesni da je ta ljubav pogresna. Ali kako bi ljubav
mogla biti pogresna? To je upravo ono sto nas izdvaja od jadnika kojima je ovo osecanje strano, i ako pronadjemo to u sebi, kako bi onda moglo ikako biti
pogresno? Filp je sipao jos jedno pice. Da, zaista, koji je odgovor? Mozda tako mislimo jer je doticna osoba navodno pogresna. S druge strane.... pa do
svakoga se moze dopreti, mora! Mora da postoji trenutak, mora da postoji mesto.... zar nije svakome iskonski usadjeno umece voljenja? Sigurno jeste! Svi se
sa time radjamo, pitanje je do koje cemo mere degenerisati ovu moc tokom zivota. Ali ne moze biti kasno! A mi se tako malo trudimo... sta ce biti sa nama
ako posle necega zaista ima? Kad je malo bolje pogledao, Filip je u ogledalu video osmeh. Jedan mali, stidljivi, ali neosporni... osmeh. Da, zaspace, i sanjace
ruzno. Ali samo zato da bi sve to ruzno ostalo zarobljeno u snu i da bi se istopilo pod prvim lakim jutarnjim zrakom. Filip je zaspao sa osmehom.
"Jos uvek si ista kao ranije. Pa dobro, dokle mislis tako?" - pitao je Nikola ugradivsi sav svoj sarm u recenicu, pre nego sto je studiozno zagnjurio nos u kafu.
Tamara se, jos uvek sanjiva, samo smeskala i nekontrlisano zasladjivala svoj kapucino. Nije videla svog poznanika godinama, a ne moze da mu posveti punu
paznju jer joj se tako nesnosno spava. Ali je, sa druge strane, i volela da deluje na ljude indiferentno. Lepo je kad niko ne zna sta mislis. Upravo to joj je
proslo kroz glavu kad je prenuo Nikolin glas, podesen na 'znam sta mislis' frekvenciju: "Nisi ti tako nedodirljiva." Tamara se na trenutak uvredila; sta on
zna o njoj pa da tako zakljucuje, bas je drzak. Nikola je nastavio istim tonom: "Kazem, nisi. Hajde, sto me gledas tako? Znam te oduvek, znam kakva si."
Ovo je vec previse! U redu, znaju se 'oduvek' ali on je samo poznanik koji ne moze znati o njoj nista vise od odgovora na pitanje 'kako si'... istini za volju,
cudo jedno kako se taj covek uvek pojavljuje upravo onda kad je ona najkrhkija, i kao da zaista sve savresno cita sa lica i iz ociju. To mu ipak ne daje za pravo
da razmatra ono sto u stvari ne zna. "Ne mozes tako. Pazi, niko nije nedodirljiv. Svakome je potreban neko, i bas je jadno sto se neki ljudi tome opiru...
pa da su barem srecni. Ali nisu ni to! Cim zines izlajes svu svoju slabost, a mislis da si mnogo jaka i da ti niko ne treba - sta radis to sa sobom? Ozbiljno,
dokle ces tako? " Preterao je. " Slusaj, ja stvarno mislim da..." "Ti stvarno previse mislis! Zato ti i promice sustina! Devojko, ti imas toliko filtera da kad
kroz njih propustis bilo koga na kraju ne izadje apsolutno nista. Cemu to? Cemu tolike dubinske analize?" Simpatican je kad se ovako udubi u izlaganje. Ali
neosporno preteruje, u redu, ponesto i zna o Tamari, iz nekog malo opsirnijeg odgovora na 'kako si' ali ipak...
"Uostalom mogli bismo malo i o tebi da pricamo... jedva ti znam i ime, uvek kad se sretnemo mi o meni pa o meni..." - pokusala je da skrene tok razgovora,
ali cim je to izgovorila shvatila je da tu nema niceg neistinitog. Stvarno nije znala nista o njemu. "Znaci opet analiza? Prestani, cujes devojko, prestani! Sta te
briga bilo sta o meni, o tebi pricamo!" - rece, i razvuce onaj njegov cuveni osmeh protiv koga se nije moglo. "Problem je u tome sto ljudi ne razumeju, a sve
sto ne razumeju oni zakomplikuju - shvatas, i onda kazu 'hej pa to je komplikovano, zato ja ne razumem', jel da?" Tamaru je savladao smeh ovog puta. Pa
taj covek je stvarno neverovatan. Jedva ga poznaje a oseca se tako sigurno kad je tu, bas zato sto on zna sve iako nista ne zna. "Neka ti bude... ali zasto
si tako uporan sa time bas danas? Zar ne bi trebalo da pricamo o milion drugih stvari kad smo se vec..." "Nema vremena..." - rekao je Nikola, i nesto se
na njegovom licu promenilo, kao da je slucajno kazao nesto sto ona nece razumeti, pa je samim tim to potpuno bezrazlozno. Brzo je preleteo preko toga -
"...ti moras na posao, ja zurim, a i inace, necemo valjda o sitnicama, zna se sta je najbitnije u zivotu, ...Kad bi samo to svi shvatili, jednom... ne znam,
eto mozda je ovo neki moj predosecaj. Desava se, zar ne? Mozda ti se danas dogodi nesto jako vazno i lepo…Cuvaj ovu pricu u glavi i seti se, za slucaj da
sam u pravu."
Filip je uzurbano koracao bulevarom, razmisljajuci o Toniju. Secao se kako ga je upoznao, jos dok su bili deca, jednom kad je ostao sam pa se puno uplasio a
Toni je naisao, kako ga jeToni jednom izvukao iz reke kad je pao s bicikla, kako mu je dobacio papiric sa zadacima na jednom jako bitnom ispitu koji nije bas
najbolje spremio.... bilo mu je zao sto nikad nije bio u prilici da mu uzvrati na pravi nacin. Ali bio bi tu za njega u svako doba.... svejedno, ovog puta mu je on
doneo novo otkrice... i sada zna. I vec je srecan. Ali zar onaj sto dolazi u susret nije bas Toni? Delovao je nekako setno, zamisljeno, ali cim je ugledao Filipa
citavo lice pretvorilo se u osmeh. "Hteo sam da ti kazem da... sve sam shvatio, sve znam! Hvala ti! Evo... idem da se borim! Hajdemo negde na pice, hoces?
Toliko toga hocu da ti kazem i..." "Vec si rekao, Fili... vec si rekao." - kazao je Toni, spremajuci se da pripali cigaretu. "Ali... pa ne moze tako! Toni, uvek
to radis, uvek se pojavljujes i nestajes, uvek negde zuris.... da li te nesto muci?" Toni se samo smesio. "Ne zameri mi. Stvarno moram da idem... ali bitno je
da si ti shvatio. Hajde, samo napred. Samo napred!"

"Filipe?" - Filip nije mogao da veruje, to je bas Tamara, krenuo je kod nje, a evo sreo je jos ranije nego sto je mislio. "Hej! Otkud ti? Ja evo bas pricam sa...
" - i okrenuo se da pogledom pronadje Tonija, ali se ovaj vec izgubio u masi uzurbanih nogu prepodnevnog spica. Stari dobri Toni, pomislio je, uvek voli da se
igra nestajanja. "...sa jednim starim prijateljem kojeg godinama nisam video, ali vec je otisao... sta ima kod tebe? Ides na posao?" Cim je postala svesna da
joj je drago sto ga vidi, navukla je svoju neprocitljivu masku na lice. "Da, idem....interesantno, i ja sam srela jednog prijatelja koji... koji uvek iskrsava u
nekim cudnim momentima i misli da je mnogo pametan. Inace, ti....kako si?"

Cutali su. To je bilo to. Kosmos kao da je stao, i tu su bili samo oni, pogledi su se sreli. Pogledi se srecu svakog dana ali se kosmos zbog njih zaustavlja samo
kad smo reseni da tako bude. "Tamara,slusaj.... u vezi one price... u vezi nas..."

'Filipe,stvarno... sve je vec receno, necemo o tome vise. Znas da ja..." "Molim te, slusaj me sad! Zaboravi sve, razumes? Polomi sve to sto te vezuje, dozvoli
da osetis... nije bitno sta se desavalo ranije, bitno je ovde i bitno je sada. Izbrisi sve! Hajde da se uhvatimo za ruke, da idemo ulicama i da sanjamo...
da se zagrlimo i da postojimo samo mi, jedno za drugo, da nista drugo ne bude vazno, makar samo danas, makar danas bio sudnji dan.... pusti sve.... ti i ja,
samo ti i ja..." Tamara se trenutak kolebala, potpuno iznenadjena... a onda je jednostavno, kao nikada ranije, spustila svoju masku ispod koje je sijao osmeh
lepsi od svih osmeha. Nije ni sanjala da ce to biti tako lako.... ako se zeli. Pruzila je ruku, pruzajuci sebe. Niko nije znao zasto, niko nije znao otkud...
ali ljubav je bila tu. I niko nije trazio objasnjenja. A objasnjenje je bilo u netrazenju objasnjenja. Ljudi su prolazili i cudili se, ali oni ih nisu videli. Zaista,
nista nije bilo vazno.... makar danas bio sudnji dan.


--------------------------------------------------------------------------------

Na vrhu jedne zgrade sedeo je Toni i zamisljeno posmatrao zalazak sunca. Trgao se kad je pored sebe zacuo Nikolin glas: "Ne mogu da verujem da si to ti!
Nisam te sreo jos od poslednjeg armagedona, i evo bas sad kad... da li je to slucajnost ili je postalo pravilo?" Toni se, i dalje izgubljen u svojim mislima,
ljubazno nasmesio: "...eto..." Nikola nije odustajao od svecanog tona: "Bas mi je drago sto te vidim. Sa ostalima se nekako cesce srecem, ali sa tobom...
putevi nam se retko spajaju. Pa? Kako stojimo sa rezultatom ovog puta? Jesu li ljudi shvatili i naucili?" Toni je upalio cigaretu. Nekako ga je unervozilo ovo
krajnje uzaludno, retorsko Nikolino pitanje, malo je falilo da odgovori kako dolikuje, ali se vec bio previse utopio u besmisao. Uostalom ovaj je jos mlad i nov
u poslu da bi razumeo, da bi shvatio tuznu besmislenost... "Uce,uce..." - odsutno rece. Nikola je seo pored njega i zagrlio ga, shvativsi sve. "Hajde, stari....
znam sta te muci. Ali... pa ne smes tako. Ti si prvi, sta bismo mi bez tebe? Uostalom... uvek ima nade i nikad nije kasno, zar ne? Pa nije to valjda samo
recenica iz nasih udzbenika! Eto, poneki od njih i uspeju da shvate, valjda ce jednom svi moci da... A stize jos jedan novi pocetak.... sve iznova, pa mozda
ovog puta uspemo... mozda oni nauce." Ucutao je. Zapazio je da Toni jednako izgubljeno gleda u zalazece sunce i da nece dopreti do njega ma sta rekao.
"...mozda..." - kazao je Toni jos odsutnije. Kao da se iznenada necega setio, Nikola je ustao, pogledao na sat, i rasirio krila. "Pa, idem. Nema jos mnogo
vremena, a znas da ja nikad ne gledam te scene... nekako, sta znam.... ne volim, pa to ti je.” Toni nije skidao pogled sa horiznonta. Jos jednom, Nikola mu
je spustio ruku na rame. "Onda, vidimo se ponovo... na kraju sledeceg kruga, ako se ovo nase pravilo nastavi." "...da... vidimo se.... cuvaj se..." - blago se
osmehnuo Toni. Pre nego sto je krenuo, Nikola se jos jednom osvrnuo.

"Hocu, hvala. Cuvaj se i ti. Zbogom, Sizife."
Sizif je izgubljeno gledao sunce koje zalazi dok je svet pod njim goreo.

prica by: Marcelo
 
Teshko mi je da poverujem da mogu da razumem Kanta i Platona dok gore navedeni Marcelovi tekstovi i dalje izgledaju kao gomila nekoherentnih izjava.

Al' dobro.

Poshalji mi e-mail kada izbaci svoje prvo filosofsko delo...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top