Comrade11
Početnik
- Poruka
- 3
Pocetak ili uvodni deo knjige na kojoj radim neko vreme, svaki komentar dobrodosao bio pozitivan ili negativan. Gramaticke greske prisutne u velikoj meri...nazalost
Po razlicitim izvorima dobijamo razlicite informacije o dužini boravka ljudskog roda na ovoj planeti zemlji. Pre ljudi koji su ovde najvise 10 hiljada godina planeta zemlja postoji nekoliko milijardi godina. Uporedjivanjem ta dva pojma dobijemo nezamislivo veliku proporciju odnosa starosti planete i ljudi. Ta proporcija je jos veća ako pogledamo tek ceo univerzum koji je mnogo mnogo stariji. Ne samo u godinama vec i u razmeri ljudski rod se ne moze porediti sa ostatkom univerzuma. Veličanstvene stvari koje su se desavale i koje se i dan danas desavaju can naseg prostora života su nezamislive i neuporedive sa onime sto danas ljudi rade na ovako maloj planeti kao sto je zemlja. To je sve rečeno da bi shvatili koliko su ljudi ustvari nebitni u odnosu na celokupni svet i kosmos. Sa te ogromne perspektive ljudi su nebitini naravno i nisu nista sem prasine u ogromnoj hali i neznace i nista, ali sa naše ljudske male prespektive mi smo najbitniji i najvazniji što je naravno razumljivo razmiljanje i jasan stav ljudi jer je u suštini ostatak kosmosa nebitan većini populacije. Bitno je šta ćemo sutra jesti, da li ćemo stići na posao, da li ćemo imati novca za letovanje,znaci svakodnevne potrebe ljudi koje u većini slucajeva stavljamo kao prioritet u današnjem zivotu. Tu su i naravno velike stvari koje čovek može osetiti ili iskusiti u svom životu kao što je ljubav, porodica i sve opšta zivotna sreca kao i naravno patnja i tuga i mizerna strana koju život donosi sa sobom. Potrebe ljudi su se menjale kroz vekove ali su u suštini osnovni ljudski principi ostali isti, hrana, skolinšte, produžetak vrste,sve ukupno -preživljavanje. Sve ostalo je nebitno za ukupnu ljudsku rasu ali jeste za individualne ljude kao što je malo pre obajšnjeno. Šta znace potrebe ljudi i kako su se menjale kroz vekove? Danas imamo veći izbor stvari u kojima mozemo uživati i koje nam mogu pomići da lakše preživimo i ispunimo malo pre navedene ljudske potrebe za preživljavanje, dok je to nekad bilo ne zamislivo, što znaci da ako danas ne jedem zivo životinsko meso sutra necu biti tu. Olakšanje života ljudi je samo dokaz o prirodnoj adaptaciji ljudi na ovom prostoru koji uništavaju vec nekoliko.. pa od kad su postali. Naravno razvitkom ljudskih mogućnosti da olakšaju svoje postojanje i boravak na mestu koje naseljavaju ne znaci dobro za sve. To je plus za ljude ali ne za njihovu okolinu. Ujedno sa olakšanjem dolazi i do procveta skrivenih talenata i predivnih mogucnosti čovecanstva ali i takodjekao i najbolje ostobine otkrivaju se i one najgore, a kada saberemo sve što su ljudi uradili od kad postoje dobijemo da je ono negativno odavno premašilo ono pozitvino. Kroz svoju istoriju, tačnije kroz svoje milijarde godina postojanjaplaneta zemlja je iskusila stvari koje su destrutivnije od najmoćnije sile poznate ljudskoj populaciji, što obuhvata ospste promene pozicija kontinenta , poplave svetske razmere, erupcije vise hiljada vulkana, opšti zemljotresi, uragani, prirodne sile koje su mnogo mnogo desktrutivnije od ovih koje danas vidjamo, i sve te pojave zemlja je prezivela bez većih posledica na dugorocni njen zivot, sistem koji se sam vraca u ravnotezu i balansira sam sebe-planeta zemlja. Koroz sve navedene pojave 99,99% svih vrsta koje su ikad postojale na Zemlji su nestale, obrisane i zaboravljene delom onoga ko ih je i stvorio. Posle svega toga mozemo da zakljucimo da ako je toliko vrsta izumrllo , nista nije beskonacno i besmrtno. Onda se pojave ljudi-ljudska rasa, koji su isto samo prolaznici na ovoj zemaljskoj kugli, i uspeju da uniste, zapale, zagade, isprljaju, izgaze, poruse, pregaze, iseku mesto na kojima im je doduse slucajno ali dat zivot, i onda neko bude toliko neuk da kaze da u svemu ovome postoji eng.( Sanctity of life) ili svetost zivota u grubom prevodu, mora da je ili veoma glup ili veoma arogantan. Sve to najgore i najlosije naravno i najgluplje što je ikada ljudska priroda mogla da smisli dolazi iz najveceg sredstva za kontrolisanje ljudi a to naravno bez sumlje religija.
Odakle potiče religija? Gde se prvo pojavila? Da li postoji od kad i covek? Ta i još mnogo mnogo drugih možemo zapitati sebe kad razmišljamo o postanku i religiji samoj. Probaću da odgovorim na ova pitanja i da pokušam da približim i objasnim moje shvatanje svega toga.
Za početak uzmimo dve prosečne porodice iz dva različita vremenska perioda. Jedna iz velike i bogate istorije covecanstva pre velikih civilizacija ljudi i jednu iz danasnjeg zivota u „civilizovanom“ drustvu. Kao sto je rečeno osnovni prinicip ljudskosti je prezivljavanje, a u ovom slucaju samo na dva različita. Porodica u staroj istoriji je morala da lovi za hranu, da bude u konstantnoj opasnosti od predatora što uključuje divlje zveri ali i druge ljude koji predstavljaju opasnost i pretnju svojim postojanjem. Povecana opasnost od bolesti, infekcija, prirodnih katastrofa i ostalih stvari koje prete na svakom koraku. Dokaz da je sve ovo bilo realna opasnost dokazuje zivotni vek od otprilike 20 do najvise 30 godina. Tome naravno doprinosi i težak fizicki rad svih pripadnika jedne zajednice, mukotrpan svakodnevni rad bez neke specijalno posebne nagrade ili zadovoljstva nakon zavrsenog rada sto naravno ide u prilog i mentalnom stanju tadašnje porodice. Sve ukupno, sve nabrojano doprinosi tome da primitivni ljudi koji su tada postojali nalaze utehu i objašnjena za neke stvari koje ne razumeju u magičnim i nadprirodim pričama-ranim obilicima religije. Prvo, tadašnji primitivni i mentalno ne razvijeni ljudi nemogu naravno objasniti pojam vatre, groma, zemljotresa, kiše i ostalih sasvim normalnim pojavama koje mi danas vidjamo i koje smatramo normalnim i imamo objašnjene za iste. Rani čovek nije znao šta je atom, od cega se sastoji atnosfera u kojoj zivi, zasto pada kiša kao i hiljade drugih stvari, a čim neke od tih svakodnevnih pojava ne moze objasniti logickim putem, uz taj zakljucak ide i onaj da tada takav primitivan čovek ne moze da objasni logičkim razmišljanjem i racionalnim putem sve što se dešava oko njega on prebegava u neke druge metode, one koje mu daju utehu i neko razumevanje, doduše netačno ali bar neko da lakše moze preziveti svoj bedan i kratak period na ovoj planeti. Sada dolazimo do zaključka da je čovek morao da ima neku utehu da može da kaže odakle je sve poteklo i da može da se nada da njegov i život njegovih prijatelja i porodice ima smisla, i to iskazuje kroz neke načine koje danas većina ljudi koji su sposobni da kritički razmišljaju kažu da je potpuno netačno i beskorisno. Nama danas ništa njima tada sve. Ako pogledamo da je ovako nešto navelo prve ljude da izmisle „smisao“ zivota, koji nisu imali sredstva i znanja današnjice, možemo reći da je u tom kontekstu potpuno razumno i normalno to njihovo razmišljanje. Ovakva bezopasna i mozda čak i poželjna tadašnja razmišljanja se mogu nazvati privim oblikom religije i verovanja u nešto vanprirodno, nadprirodno i neprirodno. Pogledajmo šta imamo ovde, jednu bezopasnu misao i teoriju da je sve što se dešava oko nas delo bogova, i dobijemo za tadašnje vreme normalno objašnjenje za postojanje života, misao koja je bezopasna i nepovrediva, dobra i poželjna, utešna i logična. To jeste slucaj za teorije i misli tadašnjih ljudi koje su do nekog kratkog perioda vremena ostale samo u pričama i objašnjenjima, ali problem leži kada takve ideje ljudi koji su nazalost dovaljno sposobni i pametni iskoriste u sopstvne svrhe za bogacenje, olaksice u životu, beneficije raznih vrsta, i naravno moc za kontrolom koja sama po sebi donosi skoro sve od predhodno navedenih stvari. Ljudi koji ideje pretvore u dela su odgovorni i krvi za stvaranje svih vrsti religija na svetu. Da pojasnim, ako postoji ideja koja je bezopasna i utesna i ona se prica kao rec utehe i nade onda je ona korisna i dobra , pogotovu za primitivne i neinteligentne ljude kakvi su tada ziveli to stoji i to je jasno ali kada se ideja pretvori u delo, to jest kada imamo ljude kojima je posao da tu ideju naturaju drugim ljudima u glavu, ispiraju im mozgove, daju im to kao jedini nacin za iskup i jednini nacin za zivvot posle smrti, pritom ih ucenjuju, muce, uskracuju im i to malo zadovoljstva koje imaju na planeti zemlji onda je to naravno loše i nepoželjno i totalno nepotrebno ikome sem ljudi koji isto to praktikuju. Ali ako imamo većinu ljudi koja je dobra i koja zeli da prati moralne standrade njihovih prica onda je nekolicina losih ljudi spremnih da ih iskoristi u svakom pogledu bezopasno i prakticnoo pretnja ne postoji. To je naravno netacna recenica, ljudska dobrota nazalost ne ide u srazmeri ljudskoj pameti i inteligenciji. Nazalost kao i danas i tada je vecina ljudi prihvatala sve ono sto im je receno bez ikakvog kritckog misljenja o tome, u nadi da ce svoje sopstvene price ostvariti sa stoprocentnom sigurnošcu u njihocu tačnost. Misao postaje delo, ljudi postaju životinje, jedna strana ovce druga strana pastiri ( što je ironično u nekoliko religija iskarano kao moralna prica i moralna misao). U ovom delo rane ljudske civilizacije mozemo reci da leze koreni korova koji ce u kasnijim vekovima svog postojanja trovati i zagadjivati sve vise i vise. Pogledajmo šta imamo ovde, jednu porodicu kojoj opasnost vreba sa svih strana, uplašena i sama počinje da objašnjava svoje postojanje kroz magiju i nadprirodne moci, tako uplasena nalazi utehu u njima ali opet biva uplasena od strane ljudi koji zele da manipulisu i iskoriste te iste ljude terajuci ih da se predaju njima uz objašnjenje da su oni, bas oni poslati sa neba da ih spasu. Ovde se i moze videti kako je to uspelo i kako su primitivni ljudi uspeli da budu prevareni u verovanje i organizovanje verovanja u magiju.
Po razlicitim izvorima dobijamo razlicite informacije o dužini boravka ljudskog roda na ovoj planeti zemlji. Pre ljudi koji su ovde najvise 10 hiljada godina planeta zemlja postoji nekoliko milijardi godina. Uporedjivanjem ta dva pojma dobijemo nezamislivo veliku proporciju odnosa starosti planete i ljudi. Ta proporcija je jos veća ako pogledamo tek ceo univerzum koji je mnogo mnogo stariji. Ne samo u godinama vec i u razmeri ljudski rod se ne moze porediti sa ostatkom univerzuma. Veličanstvene stvari koje su se desavale i koje se i dan danas desavaju can naseg prostora života su nezamislive i neuporedive sa onime sto danas ljudi rade na ovako maloj planeti kao sto je zemlja. To je sve rečeno da bi shvatili koliko su ljudi ustvari nebitni u odnosu na celokupni svet i kosmos. Sa te ogromne perspektive ljudi su nebitini naravno i nisu nista sem prasine u ogromnoj hali i neznace i nista, ali sa naše ljudske male prespektive mi smo najbitniji i najvazniji što je naravno razumljivo razmiljanje i jasan stav ljudi jer je u suštini ostatak kosmosa nebitan većini populacije. Bitno je šta ćemo sutra jesti, da li ćemo stići na posao, da li ćemo imati novca za letovanje,znaci svakodnevne potrebe ljudi koje u većini slucajeva stavljamo kao prioritet u današnjem zivotu. Tu su i naravno velike stvari koje čovek može osetiti ili iskusiti u svom životu kao što je ljubav, porodica i sve opšta zivotna sreca kao i naravno patnja i tuga i mizerna strana koju život donosi sa sobom. Potrebe ljudi su se menjale kroz vekove ali su u suštini osnovni ljudski principi ostali isti, hrana, skolinšte, produžetak vrste,sve ukupno -preživljavanje. Sve ostalo je nebitno za ukupnu ljudsku rasu ali jeste za individualne ljude kao što je malo pre obajšnjeno. Šta znace potrebe ljudi i kako su se menjale kroz vekove? Danas imamo veći izbor stvari u kojima mozemo uživati i koje nam mogu pomići da lakše preživimo i ispunimo malo pre navedene ljudske potrebe za preživljavanje, dok je to nekad bilo ne zamislivo, što znaci da ako danas ne jedem zivo životinsko meso sutra necu biti tu. Olakšanje života ljudi je samo dokaz o prirodnoj adaptaciji ljudi na ovom prostoru koji uništavaju vec nekoliko.. pa od kad su postali. Naravno razvitkom ljudskih mogućnosti da olakšaju svoje postojanje i boravak na mestu koje naseljavaju ne znaci dobro za sve. To je plus za ljude ali ne za njihovu okolinu. Ujedno sa olakšanjem dolazi i do procveta skrivenih talenata i predivnih mogucnosti čovecanstva ali i takodjekao i najbolje ostobine otkrivaju se i one najgore, a kada saberemo sve što su ljudi uradili od kad postoje dobijemo da je ono negativno odavno premašilo ono pozitvino. Kroz svoju istoriju, tačnije kroz svoje milijarde godina postojanjaplaneta zemlja je iskusila stvari koje su destrutivnije od najmoćnije sile poznate ljudskoj populaciji, što obuhvata ospste promene pozicija kontinenta , poplave svetske razmere, erupcije vise hiljada vulkana, opšti zemljotresi, uragani, prirodne sile koje su mnogo mnogo desktrutivnije od ovih koje danas vidjamo, i sve te pojave zemlja je prezivela bez većih posledica na dugorocni njen zivot, sistem koji se sam vraca u ravnotezu i balansira sam sebe-planeta zemlja. Koroz sve navedene pojave 99,99% svih vrsta koje su ikad postojale na Zemlji su nestale, obrisane i zaboravljene delom onoga ko ih je i stvorio. Posle svega toga mozemo da zakljucimo da ako je toliko vrsta izumrllo , nista nije beskonacno i besmrtno. Onda se pojave ljudi-ljudska rasa, koji su isto samo prolaznici na ovoj zemaljskoj kugli, i uspeju da uniste, zapale, zagade, isprljaju, izgaze, poruse, pregaze, iseku mesto na kojima im je doduse slucajno ali dat zivot, i onda neko bude toliko neuk da kaze da u svemu ovome postoji eng.( Sanctity of life) ili svetost zivota u grubom prevodu, mora da je ili veoma glup ili veoma arogantan. Sve to najgore i najlosije naravno i najgluplje što je ikada ljudska priroda mogla da smisli dolazi iz najveceg sredstva za kontrolisanje ljudi a to naravno bez sumlje religija.
Odakle potiče religija? Gde se prvo pojavila? Da li postoji od kad i covek? Ta i još mnogo mnogo drugih možemo zapitati sebe kad razmišljamo o postanku i religiji samoj. Probaću da odgovorim na ova pitanja i da pokušam da približim i objasnim moje shvatanje svega toga.
Za početak uzmimo dve prosečne porodice iz dva različita vremenska perioda. Jedna iz velike i bogate istorije covecanstva pre velikih civilizacija ljudi i jednu iz danasnjeg zivota u „civilizovanom“ drustvu. Kao sto je rečeno osnovni prinicip ljudskosti je prezivljavanje, a u ovom slucaju samo na dva različita. Porodica u staroj istoriji je morala da lovi za hranu, da bude u konstantnoj opasnosti od predatora što uključuje divlje zveri ali i druge ljude koji predstavljaju opasnost i pretnju svojim postojanjem. Povecana opasnost od bolesti, infekcija, prirodnih katastrofa i ostalih stvari koje prete na svakom koraku. Dokaz da je sve ovo bilo realna opasnost dokazuje zivotni vek od otprilike 20 do najvise 30 godina. Tome naravno doprinosi i težak fizicki rad svih pripadnika jedne zajednice, mukotrpan svakodnevni rad bez neke specijalno posebne nagrade ili zadovoljstva nakon zavrsenog rada sto naravno ide u prilog i mentalnom stanju tadašnje porodice. Sve ukupno, sve nabrojano doprinosi tome da primitivni ljudi koji su tada postojali nalaze utehu i objašnjena za neke stvari koje ne razumeju u magičnim i nadprirodim pričama-ranim obilicima religije. Prvo, tadašnji primitivni i mentalno ne razvijeni ljudi nemogu naravno objasniti pojam vatre, groma, zemljotresa, kiše i ostalih sasvim normalnim pojavama koje mi danas vidjamo i koje smatramo normalnim i imamo objašnjene za iste. Rani čovek nije znao šta je atom, od cega se sastoji atnosfera u kojoj zivi, zasto pada kiša kao i hiljade drugih stvari, a čim neke od tih svakodnevnih pojava ne moze objasniti logickim putem, uz taj zakljucak ide i onaj da tada takav primitivan čovek ne moze da objasni logičkim razmišljanjem i racionalnim putem sve što se dešava oko njega on prebegava u neke druge metode, one koje mu daju utehu i neko razumevanje, doduše netačno ali bar neko da lakše moze preziveti svoj bedan i kratak period na ovoj planeti. Sada dolazimo do zaključka da je čovek morao da ima neku utehu da može da kaže odakle je sve poteklo i da može da se nada da njegov i život njegovih prijatelja i porodice ima smisla, i to iskazuje kroz neke načine koje danas većina ljudi koji su sposobni da kritički razmišljaju kažu da je potpuno netačno i beskorisno. Nama danas ništa njima tada sve. Ako pogledamo da je ovako nešto navelo prve ljude da izmisle „smisao“ zivota, koji nisu imali sredstva i znanja današnjice, možemo reći da je u tom kontekstu potpuno razumno i normalno to njihovo razmišljanje. Ovakva bezopasna i mozda čak i poželjna tadašnja razmišljanja se mogu nazvati privim oblikom religije i verovanja u nešto vanprirodno, nadprirodno i neprirodno. Pogledajmo šta imamo ovde, jednu bezopasnu misao i teoriju da je sve što se dešava oko nas delo bogova, i dobijemo za tadašnje vreme normalno objašnjenje za postojanje života, misao koja je bezopasna i nepovrediva, dobra i poželjna, utešna i logična. To jeste slucaj za teorije i misli tadašnjih ljudi koje su do nekog kratkog perioda vremena ostale samo u pričama i objašnjenjima, ali problem leži kada takve ideje ljudi koji su nazalost dovaljno sposobni i pametni iskoriste u sopstvne svrhe za bogacenje, olaksice u životu, beneficije raznih vrsta, i naravno moc za kontrolom koja sama po sebi donosi skoro sve od predhodno navedenih stvari. Ljudi koji ideje pretvore u dela su odgovorni i krvi za stvaranje svih vrsti religija na svetu. Da pojasnim, ako postoji ideja koja je bezopasna i utesna i ona se prica kao rec utehe i nade onda je ona korisna i dobra , pogotovu za primitivne i neinteligentne ljude kakvi su tada ziveli to stoji i to je jasno ali kada se ideja pretvori u delo, to jest kada imamo ljude kojima je posao da tu ideju naturaju drugim ljudima u glavu, ispiraju im mozgove, daju im to kao jedini nacin za iskup i jednini nacin za zivvot posle smrti, pritom ih ucenjuju, muce, uskracuju im i to malo zadovoljstva koje imaju na planeti zemlji onda je to naravno loše i nepoželjno i totalno nepotrebno ikome sem ljudi koji isto to praktikuju. Ali ako imamo većinu ljudi koja je dobra i koja zeli da prati moralne standrade njihovih prica onda je nekolicina losih ljudi spremnih da ih iskoristi u svakom pogledu bezopasno i prakticnoo pretnja ne postoji. To je naravno netacna recenica, ljudska dobrota nazalost ne ide u srazmeri ljudskoj pameti i inteligenciji. Nazalost kao i danas i tada je vecina ljudi prihvatala sve ono sto im je receno bez ikakvog kritckog misljenja o tome, u nadi da ce svoje sopstvene price ostvariti sa stoprocentnom sigurnošcu u njihocu tačnost. Misao postaje delo, ljudi postaju životinje, jedna strana ovce druga strana pastiri ( što je ironično u nekoliko religija iskarano kao moralna prica i moralna misao). U ovom delo rane ljudske civilizacije mozemo reci da leze koreni korova koji ce u kasnijim vekovima svog postojanja trovati i zagadjivati sve vise i vise. Pogledajmo šta imamo ovde, jednu porodicu kojoj opasnost vreba sa svih strana, uplašena i sama počinje da objašnjava svoje postojanje kroz magiju i nadprirodne moci, tako uplasena nalazi utehu u njima ali opet biva uplasena od strane ljudi koji zele da manipulisu i iskoriste te iste ljude terajuci ih da se predaju njima uz objašnjenje da su oni, bas oni poslati sa neba da ih spasu. Ovde se i moze videti kako je to uspelo i kako su primitivni ljudi uspeli da budu prevareni u verovanje i organizovanje verovanja u magiju.
