Glas Sauronov
Primećen član
- Poruka
- 674
Преузето са другог форума:
Декларација о деталибанизацији
У тренутку када се указује потреба да један поглед на свет разлучи своје становиште од оног другог које му се са стране намеће, ми, Сенат и народ сматрамо:
Да је демократско право сваког човека да мисли шта хоће и осећа шта хоће.
Да тренутна расположења већине не могу утицати на вредносне судове о тој већини, а посебно нема смисла да такве судове изричу они који су остали у мањини.
Да сваки човек има слободу збора и договора, што је основни постулат демократије, ма шта он том приликом причао и какве год политичке ефекте то имало (као што је рекао председник Тадић поводом једне трибине на Правном факултету).
Да мањина не треба да се чуди што не успева да промени већину када ничим не одаје расположење да се тој већини прилагоди.
Да је демократски критеријум један човек – један глас, иако не савршен, ипак најегзактнији и да се не може наметати некако мишљење „елите“ које није прошло кроз утакмицу на политичком тржишту; барем док се не установи бар толико егзактан критеријум који би квалификовао „елиту“ да о нечему одлучује.
Да су избори једини легитиман начин доласка на власт.
Да се не може један партикуларни поглед на свет сматрати општим референтним системом, посебно по питању појмова „добра“ и „зла“.
Да је основни критеријум рада једне власти задовољство народа коме она служи, а не бирократа са стране који њен рад „процењују“.
Да саосећање народа са другим народима нема никаквог ефекта на економију.
Да би најбоље било да неки заћуте, бар на неко дуже време. Наравно, иста права важе за све, па и њихово да причају, упозоравају и ламентирају, а нама остаје наше право да им се онда смејемо.
Више о томе видети на:
http://forum.dsomladina.org.yu/viewtopic.php?t=3741&start=225&sid=e728859141272ed990bd13842b2ff911
Декларација о деталибанизацији
У тренутку када се указује потреба да један поглед на свет разлучи своје становиште од оног другог које му се са стране намеће, ми, Сенат и народ сматрамо:
Да је демократско право сваког човека да мисли шта хоће и осећа шта хоће.
Да тренутна расположења већине не могу утицати на вредносне судове о тој већини, а посебно нема смисла да такве судове изричу они који су остали у мањини.
Да сваки човек има слободу збора и договора, што је основни постулат демократије, ма шта он том приликом причао и какве год политичке ефекте то имало (као што је рекао председник Тадић поводом једне трибине на Правном факултету).
Да мањина не треба да се чуди што не успева да промени већину када ничим не одаје расположење да се тој већини прилагоди.
Да је демократски критеријум један човек – један глас, иако не савршен, ипак најегзактнији и да се не може наметати некако мишљење „елите“ које није прошло кроз утакмицу на политичком тржишту; барем док се не установи бар толико егзактан критеријум који би квалификовао „елиту“ да о нечему одлучује.
Да су избори једини легитиман начин доласка на власт.
Да се не може један партикуларни поглед на свет сматрати општим референтним системом, посебно по питању појмова „добра“ и „зла“.
Да је основни критеријум рада једне власти задовољство народа коме она служи, а не бирократа са стране који њен рад „процењују“.
Да саосећање народа са другим народима нема никаквог ефекта на економију.
Да би најбоље било да неки заћуте, бар на неко дуже време. Наравно, иста права важе за све, па и њихово да причају, упозоравају и ламентирају, а нама остаје наше право да им се онда смејемо.
Више о томе видети на:
http://forum.dsomladina.org.yu/viewtopic.php?t=3741&start=225&sid=e728859141272ed990bd13842b2ff911
