Spletkarenje sa sopstvenom dusom

’’Spletkarenje sa sopstvenom dušom’’
Nekada davno, živela jedna tužna devojka: Zato što je bila usamljena i bez ikog na svetu. Sedela jednoga dana ta tužna devojka na obali sinjeg mora, kad je ugleda Bog sa nebesa i sažali se na nju. Kako se ona igrala sa kamenčićima, on reši da jedan pretvori u kamen sreće. Iznenada, kamenčić koji je ona uzela, snažno je zasijao na njenom dlanu, lepše od bilo kog dragulja. Isprva se silno obradovala, ali je pomislila: možda još ovakvog čarobnog kamenja ima na plaži, pa je pažljivo spustila svoj i krenula da traži drugo. Išla tako, išla. Spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini, i pravljen samo za nju, pa brže potrči nazad, ali više nije mogla da ga nađe. More ga je odnelo sa sobom.
- A zašto ga je more odnelo?
- Zato što nije bila dovoljno dobra. Bog joj je spustio sreću u ruke, a ona nije znala da je zadrži. Polakomila se i htela još.
- Šta je sa njom dalje bilo?
Ostala je na obali i još uvek moli more da joj vrati njen dragi kamen.


Da li se i vama nekada desilo nesto slicno?

Pa to ti je

ko hoće veće izgubi i ono iz vrece

Boze boze, koliko sretnih ljudi na ovoj planeti :wink:

Priča metafora. Za zamisliti se. Jako dobra.
I poučna.

VedarDan:

Priča metafora. Za zamisliti se. Jako dobra.
I poučna.

Kliknite za proširenje...

Pa vidis da niko ne kapira o cemu se radi

Zašto misliš da niko ne razume :?
Nije teško razumeti priču, ali ima ljudi koji se u njoj ne pronalaze, jer znaju da čuvaju svoje kamenčiće

Pa ja za svojih 30 godina jos nisam upoznala osobu koja je toliko iskusna, da u svom zivotu jos ni jednom nije pogresila .....

Mozda sam ja u zabludi ..... a mackice :wink:

divlja u srcu:

Nije. Ja cuvam kamencice!

Kliknite za proširenje...

Hehe, kljucna rec ovde je "kamencici"... Koliko sam mogla da zakljucim na osnovu price devojcica je ispustila kamencic-jedan jedini koji je bio samo njoj namenjen-mislim lepa prica, ali zar stvarno mislite da za svakoga postoji samo jedan kamencic???

Ako je to moguce, ako se spotaknem o kamencic koji je samo meni namenjen, nadam se da se necu poneti brzopleto...

NatasaNatasa:

Pa ja za svojih 30 godina jos nisam upoznala osobu koja je toliko iskusna, da u svom zivotu jos ni jednom nije pogresila .....

Mozda sam ja u zabludi ..... a mackice :wink:

Kliknite za proširenje...

Eh, Nato, druga je stvar - greška, ovde se kaže o KAKVOJ grešci se radi :wink:
Grešila sam i ja, naravno, ali moje greške su uglavnom bile što sam i previše drugo čuvala neke tamne i prljave kamenčiće nadajući se da će jednom posvetleti :? ops:
Što reče jednom jedan moj prijatelj forumaš - priča o zlatnim kočijama :?

Pa samo je pitanje da li smo prepoznali da smo tu gresku uradili ili ne?
Koliko smo svesni kad je bilo i da li je proslo nasih 5 minuta :wink:

Eto srodne dushe ... :wink:

Pa, čuvajmo :wink:

mackica ns:

Pa, čuvajmo :wink:

Kliknite za proširenje...

Cuvamo kad prepoznamo, a sta kad ne prepoznamo kao ova devojcica u prici?

To ne znam, ja ti već rekoh da čuvam i one koji možda i nisu najsvetliji :?
Mada... Pravi, i najsvetliji bi morao da se prepozna :wink:
Srećno nam svima u prepoznavanju... I u čuvanju 8)

ja sam mislio za neki kamencic da je pravi.I zalio sam sto sam ga izgubio.
A onda sam ga vido i malo procao sa njim.I skontao iste razloge zbog kojih sam ga izgubio.

Ili trazis najbolje ili se zadovoljavas prosecnoscu.
Ako zelis najbolje,nikad nema nazad.

Mali milion puta mi se desilo upravo ono o cemu pises (da ne kazem PRICAS). UZASAN OSECAJ!!!! TRAZITI ili CEKATI nekoga, ko se apsolutno nikada nece pojaviti

"On mi je napravio krila, on ih je lepio i sastavljao, on je smislio kako da se izbavimo; kad smo poleteli,ja,usijana glava,mislila sam da mogu vise i bolje; ostavila sam ga i vinula se ka avetinjskom suncu. Krila su se otopila i survala sam se."

"O Vasilisu nisam mislila.
Trudila sam se da ne mislim.
Samo,ponekad, dok bih posmatrala Ozirisa i svog oca, Ozirisa i svoju majku, Ozirisa kako se smeje sa Katarinom, osetila bih bolno probadanje koje bih u zacetku zatrpavala; dobro je da bolje ne moze biti, govorila sam sebi, dobro je, lepo je, NJEGA ne bi ovako prihvatili, ON ne bi mogao ovako sa mojim ocem, ON ne bi... A onda bi proletela slika Vasilisovog lica, secanje na njegov dodir, i ja bih se uplasila unutrasnje praznine u koju bih mogla ponovo da upadnem; brzo bih se trgla, ukljucivala u dogadjanje; ne misli, govorila sam, ne misli, ne secaj se, zaboravi..."

izgubljeni-pravi i utesni "kamencic"...

NatasaNatasa:

Boze boze, koliko sretnih ljudi na ovoj planeti :wink:

Kliknite za proširenje...

[/b]
Cemu ovakava ironicna primedba? Zato sto neki su zadovoljni onim cime imaju i znaju da cuvaju?

Sustina price je da je devojka pozelela jos takvih kamencica...znaci, nije joj bilo dovoljno....

Zasto je neobicno ako se neko ne nadje u ovoj prici?

Nije ironija ... vise je zapazanje

DA DEFINITIVNO...svoju srecu sam propustila onda kad sam za nju imala najvishe shanse...zalim, kajem se, zelim da se vratim u proshlost, da ispravim greshku, da se potpuno prepustim trenutku koji je odleprshao...ALI SADA JE SUVISHE KASNO! ne, nisam bila pohlepna, bila sam zavidna (na neki nachin), bila sam povodljiva (na neki nachin)... chudna situacija... ali nezalost - NEMA LEKA!!! ON odlazi u inostranstvo, da zavrshi ono shto je ovde zapocheo, a ja... JA CU VECHNO ZALITI!!!

po mom skromnom misljenju, imas dva puta:
1) stalno izbegavati krizne situacije, kada se moze pogresiti (malo li ih je?);
2) ziveti zivot, praviti greske i nastaviti dalje.
sta vi birate? ja sam definitivno tip broj 2.

niko se nije naucen rodio da moze iz svake situacije da izadje bez greske. i, usput, onaj sto je napisao da se pametan uci na tudjim greskama, malko je jeo govna. niko se tako ne uci, samo je sopstveno iskustvo merodavno.

a i svi smo mi pomalo cudni. vec sam negde napisao da, cak i da dobijemo pticu koja daje mleko, pitamo zasto ne muce!