HLEB OD MOLERA I STRAH OD AFRODITE

E a sad iskreno...kojote ako si ti pisao ono s pocetka tpica...meni se bas svidja kraj !!!!Jer je potpuno drugacijii od ocekivanog...jer rastura iluzije o ljubavi u koje smo ususkani dok citamo pricu i topimo se...uvek su mi takvi krajevi bili efektniji i radnja ostala duze u glavi jer te tera na razmisljanje.To ti je kao one kratke prezentacije za kofi-brejk koje gledas na kompu...bebe,lepe ribe,i na kraju neki gabor koji ti kaze :A SAD,BEK TO WRK !!!

Dakle...svidja mi se !
 
...u lavabou, vonj majice, gaćica i čarapa natopljenih znojem i bačenih u korpu za prljavi veš, zamagljeno ogledalo iznad lavaboa ištrcano pastom za zube, mokar pod kao posle poplave, peškir okačen na kvaku, pikavac u klozetskoj šolji...tako izgleda i miriše kupatilo posle njenog tuširanja.
Mogla je da tekst za svoju rubriku preda prethodnog dana, ali to nije uradila. Iz samo sebi znanih razloga, svesno je odložila taj čin.
 
Sad znam zašto joj je književnost koja se bavi takozvanim moralnim problemima dosadna i lažna. Zato što, po njenom mišljenju, lakrdiju pokušava da podigne na nivo tragičnog.
Od lakrdije se može praviti samo lakrdija ili komedija, a taj žanr joj se nimalo ne sviđa. Ne leži joj. Jednostavno, ne razume ga, ne oseća. Neosetljiva gadura. Još uvek mi soba ječi od njenih reči. Dok je uvijala marihuanu, pričala je. Bolje reći, mrmljala sebi u bradu:
- Književnost mora da liči na dobar trip. Na san. Na putovanje u kome ne postoje pojmovi ni dobrog ni zlog. Samo pojmovi igre, zadovoljstva i lepog. Sve drugo u ovom svetu besmisla i lakrdije - nema smisla!
 
Priče su o meni, ali isto toliko i o drugima. Mogu da ih pričam u svim licima. Zato je meni lakše nego njima. I sebe i druge bojim svim mogućim bojama i nijansama. Svetlost volim, jer ličim na sve ostale ljude koje si srela ili ćeš sresti na svom putovanju kroz snove. Tama je san. Obožavam je. Nijedan od njih ne liči na mene.
 
E dobro, evo malo i moje poezije:

***** kao manijak kita mi se dize
Ali yebena drolja nece da se spusti nize
Zato prilazim jo blize, i pocinjem da lizem
Bivsa riba nije htela spermu da mi guta
Zato repetirao sam kitu dnevno 12 puta
Svrsim joj po sisama pa je bila ljuta
Bolje skokni pa mi kupi pivo preko puta
U staklenoj flasi od plastike mi muka
Puno dpkam pa mi ojacala ruka
***** kao roko sto poznati je glumac
Kada vidim dobru drolju digne mi se ku.ac
Mecem ga u guzu i mecem ga u picu
A kad je drolja lepa svrsim joj po licu...
 
Cek ovako u kratkim crtama da ja proam da izvucem poentu price:
- ti si joj rekao da je volis
- spavala je sa tobom
- ti si joj ujutu rekao da je ruzna
- brijala je noge u lavabou i bila ti je odvratna
- duvala je marihuanu i gadila ti se
- kazes joj da je neosetljiva gadura
- volis knjizevnost
- kazes da nijedan nije kao ti

Ne znam kako drugima ali meni je ova tvoja poezija blago receno ogavna.

Alexejeva je i duhovita i ogavna.
 
Pera_Zdera:
Cek ovako u kratkim crtama da ja proam da izvucem poentu price:
- ti si joj rekao da je volis
- spavala je sa tobom
- ti si joj ujutu rekao da je ruzna
- brijala je noge u lavabou i bila ti je odvratna
- duvala je marihuanu i gadila ti se
- kazes joj da je neosetljiva gadura
- volis knjizevnost
- kazes da nijedan nije kao ti

Neznam kako drugima ali meni je ova tvoja poezija blago receno ogavna.

Alexejeva je i duhovita i ogavna.
Kliknite za proširenje...

To i jeste poenta! Da bude pre svega duhovita, i ono drugo. Ali u svakom slucaju da ne izigrava neke tripove...
 
...U nekim aspektima ličio je na bajku. Na san. Naročito u onom tripu o jednakosti. Materijalnoj i duhovnoj. Svi su u njemu bili dugovi. Drug učitelj, drug seljak, drugarica profesorka, drug radnik, drug direktor, drug sudija, drug predsednik! Sve je u njemu bilo čudesno i nestvarno. Sistem, ljudi, novac, vrednosti. Na svakom koraku su te uhodili i prisluškivali. Najpre ti smeta a onda počne da godi.
Shvatiš da postoji neko ko uzima ozbiljno ono što govoriš.
Kad sam u Moskvi video dugačke redove pred knjižarama, tada sam prvi put poverovao u moć književnosti. S druge strane, kada sam se suočio s činjenicom da za nekoliko dolara, konvertovanih na crnoj berzi, možeš da ručaš u najboljem restoranu ili provedeš noć s bajnom lepoticom, shvatio sam svu tragi-komiku i lakrdiju življenja.
 
Zaspala sam bezbrižnim snom. U tim trenucima nemoći prikadu se tamne zveri da mi pokidaju svilene niti. Skupljam ih i nedam ih, pokrivam se preko glave kako bi sprečila nadiranje nemani. U borbi sa njima počinjem da čujem zvuke stvarnosti, bešnjenje oluje i tupo lupkanje kiše i u probijanje u daljini zvuka crkvenih zvona, najvu nastupajućeg Svetog Dana.
 
...u Berkliju, poznati američki pisac, inače i sam profesor, drži predavanje o modernoj prozi. Jedan stav ilustruje anegdotom iz svog života, koja mi, kako se priča razvija, postaje odnekud poznata.
Negde šezdesetih godina prošloga veka, profesor je boravio u Jugoslaviji povodom izlaska jednog svog romana na srpskom. Na predlog svoje prijateljice (i prevoditeljke) odlučio je da poseti stare i čuvene manastire na jugu Srbije. Krenuli su (on i prijateljica) kolima koja mu je ustupilo ministarstvo za kulturu, sa sve profesionalnim šoferom. Na putu su ostali nekoliko dana, spavajući u malim hotelima s relativno pristojnim i čistim sobama, ali uvek - primećuje profesor - bez toaletnog papira.
Poslednjeg dana planiranog boravka obišli su manastir Sopoćane, koji pamti po freskama s monumentalnim figurama, nalik grčkim bogovima, inače slikanim sto godina pre pojave Đota. Trebalo je da vide još jedan čuveni manastir, udaljen od Sopoćana pedesetak kilometara. Neasvaltirani, izlokani put vodio je preko talasaste, slabo pošumljene visoravni (- pešterske, išli ste prema manastiru Mileševa -, hteo bih da dopunim uglednog pisca, ali se ne usuđujem). Negde na pola puta auto se pokvario. Usred pustog polja. Šofer je pokušao da ga popravi, ali bez uspeha. Pomoći niotkud nije bilo. Belim putem, koji je poput zmije vijugao kroz pusta polja, niko im se nije približavao (opazili bi to po oblačićima prašine). Nigde nikog; ni konjanika, ni bicikliste, ni pešaka. Vrelo sunce ih je nemilosrdno tuklo u potiljak. Na jednom kraju puta, na milju udaljenosti, videlo se nešto što bi moglo biti drvo. A gde je drvo, tu ima i hlada, zaključili su. Pisac i prevoditeljka su odlučili da krenu peške prema drvetu i da tamo sačekaju auto (ukoliko ga šofer popravi) ili neko drugo prevozno sredstvo. Pisac je te noci morao da stigne u Beograd, jer je sutradan trebalo prvim jutarnjim avionom da leti za Atinu, gde ga je uveče očekivao susret sa izdavačem i čitaocima.
Dobar sat pešačenja im je bio potreban (ona milja se udvostručila) da bi stigli do drveta. Kod drveta sa zakržljalim i sparušenim lišćem, koje je bacalo jadni, nikakav hlad, zatekoše dva seljaka neodređenih godina. Obojica su držala po zavežljaj kraj nogu.
Između njih, tačnije između prevoditeljke i seljaka, povede se razgovor. Na pitanje da li ovuda prolazi neki autobus, odgovoriše da misle da bi trebalo, čim postoji put (upravo su ovako odgovorili, kaže pisac, a nema razloga za sumnju u tačnost prevoda, kaže).
Na pitanje da li nekog čekaju ili nekud putuju, potvrdno klimnuše glavom. I pisac i njegova prijateljica se zbuniše! Onda pisac postavi samo prvo pitanje. Opet klimnuše potvrdno. Pošto mu je sve bilo sumnjivo, postavi i drugo. I ovog puta klimnuše bradama.
Možda jedan putuje a drugi nekog čeka, pa ista pitanja postavi svakom ponaosob. I opet dobi potvrdne odgovore, ili bar one koji bi trebalo da budu potvrdni.
- Kuda putuju?, zapitkuje dalje Amerikanac, a sve preko prevoditeljke.
Pokretom glave pokazaše prema jednom kraju puta, pa prema drugom, a onda prema brdima i poljima.
- Koliko već čekaju?, nastavi pisac sa zapitkivanjem.
: Ni dugo, ni malo - odgovori jedan.
: Više nego što treba, a manje nego što su mislili - dodade drugi.
Pisac se već nervirao. Prevoditeljka bespomoćno sleže ramenima i reče da ne zna o čemu se radi. Ili su ludi, ili se prave das u ludi.
- Vrućina!?, obrati se seljacima opet pisac, brišući maramicom znoj s lica i vrata.
: Kad pomislim na zimu, lakše se podnosi vrućina - kaza jedan.
: A kad pomislim na vrućinu, lakše se podnosi zima - dodade drugi.
I tako, pod drvetom sa šturim hladom, na vrelom suncu od koga ne možeš da pobegneš, pored prašnjavog puta kojim niko ne prolazi, u društvu seljaka koji škrtare na rečima kao da su od zlata, proveli su sat ili dva, sve dok se nije pojavio njihov auto, koji je šofer na svu sreću uspeo da popravi.
- :Ako me pitate, izvodi zaključak pisac, - da li je Beket bio u Srbiji, reći ću vam - nije! osim ukoliko njegov eventualni boravak ne predstavlja crnu rupu u njegovoj biografiji.
:: Da li ste uspeli da uhvatite avion za Atinu?, pita jedna studentkinja, vlasnica lica ukrašenog osmehom raskošne lepote.
- Na žalost, ne. Na povratku smo sustigli muslimansku pogrebnu povorku. Nismo mogli da je preteknemo. Sat smo mileli za njom, sve dok nije skrenula u groblje.
Onda smo u jednoj varošici, na glavnoj i jedinoj raskrsnici, naleteli na svadbeno srpsko kolo.
I tu smo morali da čekamo više od pola sata, dok su svatovi okićeni poljskim cvećem, igrali vitlajući bocama rakije iz kojih su često pripijali.
Za vreme večere sa poznatim piscem, na koju sam pozvan zahvaljujući svojoj prijateljici a piščevom biografu C. K. usudim se da mu kažem:
U onom svadbenom kolu igrao sam i ja. Na čelu, kao mladoženja.

Pisac me pažljivo osmotri, kao da pokušava da u meni prepozna kolovođu, a onda se :) i kaže:
- Samo mi još ne reci da su tebe i sahranjivali!
 
klara_monika:
Zaspala sam bezbrižnim snom. U tim trenucima nemoći prikradu se tamne zveri da mi pokidaju svilene niti. Skupljam ih i nedam ih, pokrivam se preko glave kako bi sprečila nadiranje nemani. U borbi sa njima počinjem da čujem zvuke stvarnosti, bešnjenje oluje i tupo lupkanje kiše i u probijanje u daljini zvuka crkvenih zvona, najavu nastupajućeg Svetog Dana.
Kliknite za proširenje...

Vidim oče vuka
Sa rogovima mladog meseca na glavi
Zemlju našu devičansku
Na rogovima nosi

Nosi je i ona se brani
Kao da je mrtva
Ili smrtno zaljubljena

Nijednim je zemaljskim putem ne nosi

Nosi je nekuda uvis
U nebesku valjda svoju jazbinu
Koju smera za nju
I za sebe da iskopa

Otima li je od nas oče
Ili je naprotiv spasava
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Muda od labuda
Odgovora
18
Pregleda
313
DarkMoon
DarkMoon
svorkapa
Šta ona hoće od mene?
2 3
Odgovora
61
Pregleda
915
georgejune
georgejune
Sensei
Šta znači panseksualac i po čemu se razlikuje od biseksualnog i poliseksualnog?
Odgovora
13
Pregleda
248
MrNapokon
MrNapokon

Back
Top