Parra-Bellum
Buduća legenda
- Poruka
- 40.087
Srbi iz Dalmacije i Krajine osnovali poljoprivrednu zadrugu, kako bi obezbedili egzistenciju u Hrvatskoj. Milorad Bjedov: plantaže sa 100.000 stabala će se prostirati od Zadra do Knina
KADA je na srpskom imanju u Ravnim Kotarima i Bukovici prošle nedelje zaorana prva brazda buduće plantaže badema, zadovoljni vlasnici ovog voćnjaka su podigli po čašicu i sa nadom nazdravili:
- Nek nam bude srećno i berićetno!
Tako je započeo da se realizuje prvi projekat Udruženja za razvoj poljoprivrede u Dalmaciji - URPD, koje kroz etnički biznis želi da reši mnoge egzistencijalne probleme Srba u Hrvatskoj.
- Večna izbeglička kriza i strategija preživaljavanja Srba u Hrvatskoj, naterali su nas srpske biznismene iz Dalmacije i Krajine da formiramo deoničarsko društvo kako bismo na našim imanjima proizvodili 200 tona badema godišnje i prodavali ga širom Balkana i Evrope - otkriva suštinu ovog projekta Milorad Bjedov, član URPD.
Kako tvrdi Miroslav Rajčević, prvi čovek ove poljoprivredne zadruge, desetak akcionara će pokušati da rešava imovinsko-pravne problema Srba u Hrvatskoj, da se uključe u hrvatsku privrednu reformu, evropske integracije i tako obezbede svoju i budućnost svog zavičaja.
- Naš strateški cilj je da kroz biznis Krajišnici i Dalmatinci spasu svoja ogromna imanja od ukupno 800.000 hektara u Hrvatskoj, tako što ćemo ih uzorati i posejati. Država Hrvatska po novom zakonu ima pravo da oduzima neobradivo zemljište Srbima. Nas desetorica koji smo vlasnici 25 hektara zemlje uradili smo projekat plantaže badema u Dalmaciji sa čak 100.000 stabala, koja će se prostirati od Zadra do Knina. Čitav projekat je vredan 1,5 miliona evra - objašnjava Milorad Bjedov.
Sadnice badema kupljene su u subotičkom rasadniku i ovih dana se sadi prvih 10.000 stabala. Samo oranje jednog hektara plantaže košta 700 evra, a na njemu može da se posadi 400 sadnica.
ČISTA RAČUNICA
EKONOMSKA logika ovog projekta je vrlo jasna. Jedna sadnica badema košta 3,5 evra i rađa oko 20 kilograma ploda, koji se prodaje po ceni od pet evra. Na srpskom imanju od 25 hektara sa 10.000 stabala očekuje se prinos od 200 tona badema.
- Badem ili bajam, kako ga zovu u Dalmaciji, nije zahtevna kultura kao što su jabuka i breskva. Voćari ga zovu "kralj krša", jer raste na slabo plodnoj i plitkoj zemlji. Ne zahteva duboko oranje, ne traži mnogo vode i otporan je na niske temperature. Badem drvo ima dug period berbe i plod se lako skladišti. Nutricionisti kažu da je badem riznica retkih vitamina i minerala. Tražen je na celom evropskom tržištu, posebno u industriji hrane i slatkiša - kaže Miroslav Rajčević, koji kao biznismen ima zadatak da pronađe tržište za prvi rod srpskog badema u Dalmaciji, koji se očekuje kroz pet godina.
Interesovanje već pokazuju fabrike slatkiša u Srbiji, Hrvatskoj, Italiji i Španiji. U međuvremenu, čelnici srpskog Udruženja za razvoj poljoprivrede u Dalmaciji pokušaće da animiraju Srbe u dijaspori da se kao akcionari uključe u ovaj projekat. Podršku su već dali Fond za razvoj Vojvodine, Kancelarija za dijasporu i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije.
- Krenuli smo u veliki posao, i ja sam, uprkos skepticima, ubeđen da ćemo uspeti, jer je ovo siguran biznis. Na profitu od badema ćemo da realizujemo program jačanja srpskih opština, obnove škola, ambulanta, vrtića, domova za stara lica. Pokrenućemo program srpskog seoskog- etno - turizma u Dalmaciji i Krajini, program zanatskog preduzetništva i proces zapošljavanja Srba povratnika. Ako nas Srbe badem ne spase, hrvatska politika sigurno neće - kategoričan je Milorad - Miša Bjedov, agilni član poljoprivrednog udruženja Srba iz Dalmacije.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:412679-Dalmacija-Bademi-cuvaju-srpska-imanja
----------------------------
Iako drzava Hrvatska cini sve da preostali Srbi napuste tu drzavu, i da se proterani nikad vise ne vrate, ovi ludo hrabro ljudi pokazuju kako se zajedno moze i protiv najveceg zla.
Treba stvarno biti sposoban da se u drzavi nastaloj na zlocinu nad Srbima, koja je ekonomski totalno na dnu, postigne bilo kakav poslovni uspeh.
Svaka cast.
KADA je na srpskom imanju u Ravnim Kotarima i Bukovici prošle nedelje zaorana prva brazda buduće plantaže badema, zadovoljni vlasnici ovog voćnjaka su podigli po čašicu i sa nadom nazdravili:
- Nek nam bude srećno i berićetno!
Tako je započeo da se realizuje prvi projekat Udruženja za razvoj poljoprivrede u Dalmaciji - URPD, koje kroz etnički biznis želi da reši mnoge egzistencijalne probleme Srba u Hrvatskoj.
- Večna izbeglička kriza i strategija preživaljavanja Srba u Hrvatskoj, naterali su nas srpske biznismene iz Dalmacije i Krajine da formiramo deoničarsko društvo kako bismo na našim imanjima proizvodili 200 tona badema godišnje i prodavali ga širom Balkana i Evrope - otkriva suštinu ovog projekta Milorad Bjedov, član URPD.
Kako tvrdi Miroslav Rajčević, prvi čovek ove poljoprivredne zadruge, desetak akcionara će pokušati da rešava imovinsko-pravne problema Srba u Hrvatskoj, da se uključe u hrvatsku privrednu reformu, evropske integracije i tako obezbede svoju i budućnost svog zavičaja.
- Naš strateški cilj je da kroz biznis Krajišnici i Dalmatinci spasu svoja ogromna imanja od ukupno 800.000 hektara u Hrvatskoj, tako što ćemo ih uzorati i posejati. Država Hrvatska po novom zakonu ima pravo da oduzima neobradivo zemljište Srbima. Nas desetorica koji smo vlasnici 25 hektara zemlje uradili smo projekat plantaže badema u Dalmaciji sa čak 100.000 stabala, koja će se prostirati od Zadra do Knina. Čitav projekat je vredan 1,5 miliona evra - objašnjava Milorad Bjedov.
Sadnice badema kupljene su u subotičkom rasadniku i ovih dana se sadi prvih 10.000 stabala. Samo oranje jednog hektara plantaže košta 700 evra, a na njemu može da se posadi 400 sadnica.
ČISTA RAČUNICA
EKONOMSKA logika ovog projekta je vrlo jasna. Jedna sadnica badema košta 3,5 evra i rađa oko 20 kilograma ploda, koji se prodaje po ceni od pet evra. Na srpskom imanju od 25 hektara sa 10.000 stabala očekuje se prinos od 200 tona badema.
- Badem ili bajam, kako ga zovu u Dalmaciji, nije zahtevna kultura kao što su jabuka i breskva. Voćari ga zovu "kralj krša", jer raste na slabo plodnoj i plitkoj zemlji. Ne zahteva duboko oranje, ne traži mnogo vode i otporan je na niske temperature. Badem drvo ima dug period berbe i plod se lako skladišti. Nutricionisti kažu da je badem riznica retkih vitamina i minerala. Tražen je na celom evropskom tržištu, posebno u industriji hrane i slatkiša - kaže Miroslav Rajčević, koji kao biznismen ima zadatak da pronađe tržište za prvi rod srpskog badema u Dalmaciji, koji se očekuje kroz pet godina.
Interesovanje već pokazuju fabrike slatkiša u Srbiji, Hrvatskoj, Italiji i Španiji. U međuvremenu, čelnici srpskog Udruženja za razvoj poljoprivrede u Dalmaciji pokušaće da animiraju Srbe u dijaspori da se kao akcionari uključe u ovaj projekat. Podršku su već dali Fond za razvoj Vojvodine, Kancelarija za dijasporu i Komesarijat za izbeglice Republike Srbije.
- Krenuli smo u veliki posao, i ja sam, uprkos skepticima, ubeđen da ćemo uspeti, jer je ovo siguran biznis. Na profitu od badema ćemo da realizujemo program jačanja srpskih opština, obnove škola, ambulanta, vrtića, domova za stara lica. Pokrenućemo program srpskog seoskog- etno - turizma u Dalmaciji i Krajini, program zanatskog preduzetništva i proces zapošljavanja Srba povratnika. Ako nas Srbe badem ne spase, hrvatska politika sigurno neće - kategoričan je Milorad - Miša Bjedov, agilni član poljoprivrednog udruženja Srba iz Dalmacije.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:412679-Dalmacija-Bademi-cuvaju-srpska-imanja
----------------------------
Iako drzava Hrvatska cini sve da preostali Srbi napuste tu drzavu, i da se proterani nikad vise ne vrate, ovi ludo hrabro ljudi pokazuju kako se zajedno moze i protiv najveceg zla.
Treba stvarno biti sposoban da se u drzavi nastaloj na zlocinu nad Srbima, koja je ekonomski totalno na dnu, postigne bilo kakav poslovni uspeh.
Svaka cast.
Neverovatno koliki entuzijazam imaju a žive u zmijskom gnezdu. Svaka im čast.
Koliko u njoj živi manjina? 2-3%?
