FataMorgen
Legenda
- Poruka
- 64.174
KO JE UBIO SLOBODANA MILOŠEVIĆA I ZAŠTO
Misteriozna smrt Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu sve više zaokuplja zapadne medije i nezavisne istraživače. Ovih dana iz štampe izlazi knjiga Robina de Rajtera, holandskog istraživača, istoričara i novinara u kojoj on ne postavlja pitanje da li je Slobodan Milošević ubijen ili ne. On istražuju ko će odgovarati za Miloševićevo ubistvo s predoumišljajem i ko je naručio ovaj zločin.
Milošević je 11. marta 2006. Godine pronađen mrtav u svojoj ćeliji u Ševeningenu. Prema izveštaju Holandskog instituta za sudsku medicinu uzrok smrti je srčani infarkt. Pored autopsije Tužilaštvo je tražilo da se uradi i toksiološka analiza.
Miloševićevo zdravstveno stanje, koje se naglo pogoršalo posle početka suđenja, bilo je pod redovnom kontrolom visokokvalifikovanog medicinskog zatvorskog osoblja. Ali, otkriva nam na samom početku knjige autor, niko nije spominjao da to osoblje čine samo jedan lekar opšte prakse i jedna medicinska sestra.
Takođe saznajemo da se lečenje Miloševića tokom prve godine njegovog zatočeništva sastojala samo od jednog aspirina dnevno. Miloševićev advokat Zdnko Tomanović je već tada tvrdio da se zdravlje njegovog klijenta sistematski podriva. Ruski lekar dr Lav Bokeria sa poznatog specijalističkog instituta Bakuljev otkrio je novinarima:
- Poslednje tri godine neprekidno smo insistirali da se Milošević pošalje u bolnicu da bi doktori mogli da postave tačnu dijagnozu, ali bez uspeha. Da je Miloševiću bilo dopušteno da ode u bilo koju specijalističku kliniku, preuzelo bi se odgovarajuće lečenje i on bi bio živeo još dugo.
- Zanimljivo je da su i 13 nemačkih lekara pisala Tribunalu izražavajući svoju zabrinutost za zdravlje Miloševića. Ali, sugestije doktora su odbaćene i terapija je izostala.
- Grupa lekara koju je odredio sam Tribunal ustanovila je sledeću dijagnozu: Sekundarna oštećenja na raznim organima, izuzetno visok krvni pritisak koji u odrađenim uslovima mođe dovesti do moždanog ili srčanog udara kao i smrti. Nasuprot ovom nalazu Karla del Ponte izjavljuje da se Milošević oseća izuzetno dobro.
- Medicinski nalaz iz 2005 godine pokazao je prisustvo „nepoznatih“ lekova u krvi Miloševića koji neutrališu dejstvo lekova protiv visokog krvnog pritiska. Zato Milošević traži da ga leče ruski specijalisti. Iako je Ruska Vlada 18. Januara 2006. Godine dala garanciju da će Milošević posle lečenja biti na raspolaganju Tribunalu, njegova molaba je u februaru odbijena.
- Mnogi međutim smatraju da je zvanični izveštaj o smrti Miloševića lažan.
- Ruski general Leonid Ivašov je izjavio: To je političko ubistvo po narudžbini!
- Ivica Dačić: Milošević nije umro u Hagu, on je ubijen!
- Nik Varkenviser: Postupanje sa Slobodanom Miloševićem, pogotovo kad je reč o sudijama Robinsonu, Kvonu i Bonomiju, dovoljan je razlog da se Tribunal optuži za ubistvo.
- Vladimir Kršljanin: Mnogi Srbi misle da se radi o ubistvu sa predumišljajem.
- Holandse novine Targets: To što su sudije odlučile da mu se ne izađe u susret, već je dovoljan razlog da se Tribunal optuži za ubistvo s presumišljajem.
- Gotovo sve srpske novine: Hag je ubio Miloševića!
- Srpski ministar Rasim Ljajić je prisustvovao autopsiji i to je trebalo da rasprši sve sumnje u uzrok smrti, međutim to je imalo suprotan efekat pošto je ministar bio zakleti Slobin neprijatelj, konstatuje autor knjige.
- Porodica je insistirala na nezavisnoj autopsiji van Holandije ali je to ignorisano.
- Robin de Rajter dolazi do ključnog trenutka ove misterije, a to je izjava Hajkeline Verajn Stjuart iz Amnesti Internešenel. Ona je rekla da je Miloševićeva smrt direktna posledica lekova nađenih u njegovoj krvi. Sigurni smo da je to uzrok smrti! Prirodna smrt je apsolutna isključena.
- Potom se u knjizi navode brojne spekulacije o trovanju bivšeg predsednika u Ševeningenu, ali dolazimo do još jednog ključnog dokaza:
- Još krajem avgusta 2004. Godine za vreme večere u zatvoru u Ševeningenu zatvorsko osoblje se jako uznemirilo kada je Miloševićev obrok dobio neko drugi pritvorenik. Na suđenju, septembra 2004. Milošević je spomenuo ovaj incident:
- Već tri godine moji lekari me smatraju zdravim i sposobnim da se lečim. I onda se dešava nešto čudno: iznenada se pojavljuje neki „nezavisni“ doktor iz Belgije, zemlje gde je sedište NATO-a i najavljuje da nisam dovoljno zdrav… Imajte na umu da koristim lekove koje su mi vaši doktori prepisali. Ja nisam sasvim siguran šta se ovde dešava ali mogu da pozovem kompletno zatvorsko osoblje da posvedoči šta se desilo kad mi je donet obrok namenjen osobi koja se di na suprotnoj strani prolaza.
Digla se prava uzbuna da dobijem hranu koja je baš meni namenjena, iako su svi obroci naizgled isti. Ja imam određene pretpostavkemkoje mogu biti opravdane ili ne, ali za njih postoje jaki dokazi… Međutim, sudije su u tom trenutku ućitkale Miloševića tako što su mu isključile mikrofone i nikada se nije povela istraga povodom ovog alarmirajućeg slučaja.
- Miloševićevo stanje se iz dana u dan pogoršavalo. Sve češće je patio od užasnog pritiska iza očiju i ušiju. Džejms Biset, bivši kanadski ambasador ga je posetio u zatvoru, on svedoči da je Milošević iznenada strašno pocrveno u licu i zgrabio glavu šakama. U glavi mu je odzvanjalo kao da govori u metalnu posudu. U martu 2006. Milošević je po ko zna koji put izrazio svoju zabrinutost:
- Za pet godina u zatoru nisam uzeo ni jedan antibiotik, nisam imao ni jednu infeksiju osim jednog gripa, pa ipak u lekarskom izveštaju od 12. Januara 2006. (koji je dobio dva meseca kasnije) stoji da su mi u krvi pronađeni lekovi koji se koriste protiv tuberkuloze i lepre – rifampicin.
- U međuvremenu pojavile su se mnoge zvanićne izjave velikih eksperata za ratne zločine, da se suđenje Miloševiću koje je najavljeno kao proces nad procesima postalo tajno suđenje. Milošević je već u uvodnom govoru izneo senzacionalne činjenice i neoborive dokaze o ulozi koje su odigrale Amerika, Nemačka i druge Nato zemlje. Čovek može da prežuti istinu, ali ne može da je pobedi.
Misteriozna smrt Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu sve više zaokuplja zapadne medije i nezavisne istraživače. Ovih dana iz štampe izlazi knjiga Robina de Rajtera, holandskog istraživača, istoričara i novinara u kojoj on ne postavlja pitanje da li je Slobodan Milošević ubijen ili ne. On istražuju ko će odgovarati za Miloševićevo ubistvo s predoumišljajem i ko je naručio ovaj zločin.
Milošević je 11. marta 2006. Godine pronađen mrtav u svojoj ćeliji u Ševeningenu. Prema izveštaju Holandskog instituta za sudsku medicinu uzrok smrti je srčani infarkt. Pored autopsije Tužilaštvo je tražilo da se uradi i toksiološka analiza.
Miloševićevo zdravstveno stanje, koje se naglo pogoršalo posle početka suđenja, bilo je pod redovnom kontrolom visokokvalifikovanog medicinskog zatvorskog osoblja. Ali, otkriva nam na samom početku knjige autor, niko nije spominjao da to osoblje čine samo jedan lekar opšte prakse i jedna medicinska sestra.
Takođe saznajemo da se lečenje Miloševića tokom prve godine njegovog zatočeništva sastojala samo od jednog aspirina dnevno. Miloševićev advokat Zdnko Tomanović je već tada tvrdio da se zdravlje njegovog klijenta sistematski podriva. Ruski lekar dr Lav Bokeria sa poznatog specijalističkog instituta Bakuljev otkrio je novinarima:
- Poslednje tri godine neprekidno smo insistirali da se Milošević pošalje u bolnicu da bi doktori mogli da postave tačnu dijagnozu, ali bez uspeha. Da je Miloševiću bilo dopušteno da ode u bilo koju specijalističku kliniku, preuzelo bi se odgovarajuće lečenje i on bi bio živeo još dugo.
- Zanimljivo je da su i 13 nemačkih lekara pisala Tribunalu izražavajući svoju zabrinutost za zdravlje Miloševića. Ali, sugestije doktora su odbaćene i terapija je izostala.
- Grupa lekara koju je odredio sam Tribunal ustanovila je sledeću dijagnozu: Sekundarna oštećenja na raznim organima, izuzetno visok krvni pritisak koji u odrađenim uslovima mođe dovesti do moždanog ili srčanog udara kao i smrti. Nasuprot ovom nalazu Karla del Ponte izjavljuje da se Milošević oseća izuzetno dobro.
- Medicinski nalaz iz 2005 godine pokazao je prisustvo „nepoznatih“ lekova u krvi Miloševića koji neutrališu dejstvo lekova protiv visokog krvnog pritiska. Zato Milošević traži da ga leče ruski specijalisti. Iako je Ruska Vlada 18. Januara 2006. Godine dala garanciju da će Milošević posle lečenja biti na raspolaganju Tribunalu, njegova molaba je u februaru odbijena.
- Mnogi međutim smatraju da je zvanični izveštaj o smrti Miloševića lažan.
- Ruski general Leonid Ivašov je izjavio: To je političko ubistvo po narudžbini!
- Ivica Dačić: Milošević nije umro u Hagu, on je ubijen!
- Nik Varkenviser: Postupanje sa Slobodanom Miloševićem, pogotovo kad je reč o sudijama Robinsonu, Kvonu i Bonomiju, dovoljan je razlog da se Tribunal optuži za ubistvo.
- Vladimir Kršljanin: Mnogi Srbi misle da se radi o ubistvu sa predumišljajem.
- Holandse novine Targets: To što su sudije odlučile da mu se ne izađe u susret, već je dovoljan razlog da se Tribunal optuži za ubistvo s presumišljajem.
- Gotovo sve srpske novine: Hag je ubio Miloševića!
- Srpski ministar Rasim Ljajić je prisustvovao autopsiji i to je trebalo da rasprši sve sumnje u uzrok smrti, međutim to je imalo suprotan efekat pošto je ministar bio zakleti Slobin neprijatelj, konstatuje autor knjige.
- Porodica je insistirala na nezavisnoj autopsiji van Holandije ali je to ignorisano.
Misteriozna smrt Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu sve više zaokuplja zapadne medije i nezavisne istraživače. Ovih dana iz štampe izlazi knjiga Robina de Rajtera, holandskog istraživača, istoričara i novinara u kojoj on ne postavlja pitanje da li je Slobodan Milošević ubijen ili ne. On istražuju ko će odgovarati za Miloševićevo ubistvo s predoumišljajem i ko je naručio ovaj zločin.
Milošević je 11. marta 2006. Godine pronađen mrtav u svojoj ćeliji u Ševeningenu. Prema izveštaju Holandskog instituta za sudsku medicinu uzrok smrti je srčani infarkt. Pored autopsije Tužilaštvo je tražilo da se uradi i toksiološka analiza.
Miloševićevo zdravstveno stanje, koje se naglo pogoršalo posle početka suđenja, bilo je pod redovnom kontrolom visokokvalifikovanog medicinskog zatvorskog osoblja. Ali, otkriva nam na samom početku knjige autor, niko nije spominjao da to osoblje čine samo jedan lekar opšte prakse i jedna medicinska sestra.
Takođe saznajemo da se lečenje Miloševića tokom prve godine njegovog zatočeništva sastojala samo od jednog aspirina dnevno. Miloševićev advokat Zdnko Tomanović je već tada tvrdio da se zdravlje njegovog klijenta sistematski podriva. Ruski lekar dr Lav Bokeria sa poznatog specijalističkog instituta Bakuljev otkrio je novinarima:
- Poslednje tri godine neprekidno smo insistirali da se Milošević pošalje u bolnicu da bi doktori mogli da postave tačnu dijagnozu, ali bez uspeha. Da je Miloševiću bilo dopušteno da ode u bilo koju specijalističku kliniku, preuzelo bi se odgovarajuće lečenje i on bi bio živeo još dugo.
- Zanimljivo je da su i 13 nemačkih lekara pisala Tribunalu izražavajući svoju zabrinutost za zdravlje Miloševića. Ali, sugestije doktora su odbaćene i terapija je izostala.
- Grupa lekara koju je odredio sam Tribunal ustanovila je sledeću dijagnozu: Sekundarna oštećenja na raznim organima, izuzetno visok krvni pritisak koji u odrađenim uslovima mođe dovesti do moždanog ili srčanog udara kao i smrti. Nasuprot ovom nalazu Karla del Ponte izjavljuje da se Milošević oseća izuzetno dobro.
- Medicinski nalaz iz 2005 godine pokazao je prisustvo „nepoznatih“ lekova u krvi Miloševića koji neutrališu dejstvo lekova protiv visokog krvnog pritiska. Zato Milošević traži da ga leče ruski specijalisti. Iako je Ruska Vlada 18. Januara 2006. Godine dala garanciju da će Milošević posle lečenja biti na raspolaganju Tribunalu, njegova molaba je u februaru odbijena.
- Mnogi međutim smatraju da je zvanični izveštaj o smrti Miloševića lažan.
- Ruski general Leonid Ivašov je izjavio: To je političko ubistvo po narudžbini!
- Ivica Dačić: Milošević nije umro u Hagu, on je ubijen!
- Nik Varkenviser: Postupanje sa Slobodanom Miloševićem, pogotovo kad je reč o sudijama Robinsonu, Kvonu i Bonomiju, dovoljan je razlog da se Tribunal optuži za ubistvo.
- Vladimir Kršljanin: Mnogi Srbi misle da se radi o ubistvu sa predumišljajem.
- Holandse novine Targets: To što su sudije odlučile da mu se ne izađe u susret, već je dovoljan razlog da se Tribunal optuži za ubistvo s presumišljajem.
- Gotovo sve srpske novine: Hag je ubio Miloševića!
- Srpski ministar Rasim Ljajić je prisustvovao autopsiji i to je trebalo da rasprši sve sumnje u uzrok smrti, međutim to je imalo suprotan efekat pošto je ministar bio zakleti Slobin neprijatelj, konstatuje autor knjige.
- Porodica je insistirala na nezavisnoj autopsiji van Holandije ali je to ignorisano.
- Robin de Rajter dolazi do ključnog trenutka ove misterije, a to je izjava Hajkeline Verajn Stjuart iz Amnesti Internešenel. Ona je rekla da je Miloševićeva smrt direktna posledica lekova nađenih u njegovoj krvi. Sigurni smo da je to uzrok smrti! Prirodna smrt je apsolutna isključena.
- Potom se u knjizi navode brojne spekulacije o trovanju bivšeg predsednika u Ševeningenu, ali dolazimo do još jednog ključnog dokaza:
- Još krajem avgusta 2004. Godine za vreme večere u zatvoru u Ševeningenu zatvorsko osoblje se jako uznemirilo kada je Miloševićev obrok dobio neko drugi pritvorenik. Na suđenju, septembra 2004. Milošević je spomenuo ovaj incident:
- Već tri godine moji lekari me smatraju zdravim i sposobnim da se lečim. I onda se dešava nešto čudno: iznenada se pojavljuje neki „nezavisni“ doktor iz Belgije, zemlje gde je sedište NATO-a i najavljuje da nisam dovoljno zdrav… Imajte na umu da koristim lekove koje su mi vaši doktori prepisali. Ja nisam sasvim siguran šta se ovde dešava ali mogu da pozovem kompletno zatvorsko osoblje da posvedoči šta se desilo kad mi je donet obrok namenjen osobi koja se di na suprotnoj strani prolaza.
Digla se prava uzbuna da dobijem hranu koja je baš meni namenjena, iako su svi obroci naizgled isti. Ja imam određene pretpostavkemkoje mogu biti opravdane ili ne, ali za njih postoje jaki dokazi… Međutim, sudije su u tom trenutku ućitkale Miloševića tako što su mu isključile mikrofone i nikada se nije povela istraga povodom ovog alarmirajućeg slučaja.
- Miloševićevo stanje se iz dana u dan pogoršavalo. Sve češće je patio od užasnog pritiska iza očiju i ušiju. Džejms Biset, bivši kanadski ambasador ga je posetio u zatvoru, on svedoči da je Milošević iznenada strašno pocrveno u licu i zgrabio glavu šakama. U glavi mu je odzvanjalo kao da govori u metalnu posudu. U martu 2006. Milošević je po ko zna koji put izrazio svoju zabrinutost:
- Za pet godina u zatoru nisam uzeo ni jedan antibiotik, nisam imao ni jednu infeksiju osim jednog gripa, pa ipak u lekarskom izveštaju od 12. Januara 2006. (koji je dobio dva meseca kasnije) stoji da su mi u krvi pronađeni lekovi koji se koriste protiv tuberkuloze i lepre – rifampicin.
- U međuvremenu pojavile su se mnoge zvanićne izjave velikih eksperata za ratne zločine, da se suđenje Miloševiću koje je najavljeno kao proces nad procesima postalo tajno suđenje. Milošević je već u uvodnom govoru izneo senzacionalne činjenice i neoborive dokaze o ulozi koje su odigrale Amerika, Nemačka i druge Nato zemlje. Čovek može da prežuti istinu, ali ne može da je pobedi.
Misteriozna smrt Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu sve više zaokuplja zapadne medije i nezavisne istraživače. Ovih dana iz štampe izlazi knjiga Robina de Rajtera, holandskog istraživača, istoričara i novinara u kojoj on ne postavlja pitanje da li je Slobodan Milošević ubijen ili ne. On istražuju ko će odgovarati za Miloševićevo ubistvo s predoumišljajem i ko je naručio ovaj zločin.
Milošević je 11. marta 2006. Godine pronađen mrtav u svojoj ćeliji u Ševeningenu. Prema izveštaju Holandskog instituta za sudsku medicinu uzrok smrti je srčani infarkt. Pored autopsije Tužilaštvo je tražilo da se uradi i toksiološka analiza.
Miloševićevo zdravstveno stanje, koje se naglo pogoršalo posle početka suđenja, bilo je pod redovnom kontrolom visokokvalifikovanog medicinskog zatvorskog osoblja. Ali, otkriva nam na samom početku knjige autor, niko nije spominjao da to osoblje čine samo jedan lekar opšte prakse i jedna medicinska sestra.
Takođe saznajemo da se lečenje Miloševića tokom prve godine njegovog zatočeništva sastojala samo od jednog aspirina dnevno. Miloševićev advokat Zdnko Tomanović je već tada tvrdio da se zdravlje njegovog klijenta sistematski podriva. Ruski lekar dr Lav Bokeria sa poznatog specijalističkog instituta Bakuljev otkrio je novinarima:
- Poslednje tri godine neprekidno smo insistirali da se Milošević pošalje u bolnicu da bi doktori mogli da postave tačnu dijagnozu, ali bez uspeha. Da je Miloševiću bilo dopušteno da ode u bilo koju specijalističku kliniku, preuzelo bi se odgovarajuće lečenje i on bi bio živeo još dugo.
- Zanimljivo je da su i 13 nemačkih lekara pisala Tribunalu izražavajući svoju zabrinutost za zdravlje Miloševića. Ali, sugestije doktora su odbaćene i terapija je izostala.
- Grupa lekara koju je odredio sam Tribunal ustanovila je sledeću dijagnozu: Sekundarna oštećenja na raznim organima, izuzetno visok krvni pritisak koji u odrađenim uslovima mođe dovesti do moždanog ili srčanog udara kao i smrti. Nasuprot ovom nalazu Karla del Ponte izjavljuje da se Milošević oseća izuzetno dobro.
- Medicinski nalaz iz 2005 godine pokazao je prisustvo „nepoznatih“ lekova u krvi Miloševića koji neutrališu dejstvo lekova protiv visokog krvnog pritiska. Zato Milošević traži da ga leče ruski specijalisti. Iako je Ruska Vlada 18. Januara 2006. Godine dala garanciju da će Milošević posle lečenja biti na raspolaganju Tribunalu, njegova molaba je u februaru odbijena.
- Mnogi međutim smatraju da je zvanični izveštaj o smrti Miloševića lažan.
- Ruski general Leonid Ivašov je izjavio: To je političko ubistvo po narudžbini!
- Ivica Dačić: Milošević nije umro u Hagu, on je ubijen!
- Nik Varkenviser: Postupanje sa Slobodanom Miloševićem, pogotovo kad je reč o sudijama Robinsonu, Kvonu i Bonomiju, dovoljan je razlog da se Tribunal optuži za ubistvo.
- Vladimir Kršljanin: Mnogi Srbi misle da se radi o ubistvu sa predumišljajem.
- Holandse novine Targets: To što su sudije odlučile da mu se ne izađe u susret, već je dovoljan razlog da se Tribunal optuži za ubistvo s presumišljajem.
- Gotovo sve srpske novine: Hag je ubio Miloševića!
- Srpski ministar Rasim Ljajić je prisustvovao autopsiji i to je trebalo da rasprši sve sumnje u uzrok smrti, međutim to je imalo suprotan efekat pošto je ministar bio zakleti Slobin neprijatelj, konstatuje autor knjige.
- Porodica je insistirala na nezavisnoj autopsiji van Holandije ali je to ignorisano.
