Која је најпрофитабилнија воћарска култура?

Владан

Buduća legenda
Poruka
35.703
Дакле, питање је, улагати у повртарство или воћарство? Повртарство је вероватно профитабилније у краћем временском периоду.

Да имате 50 ари, шта бисте ви од воћа или поврћа посадили?z:p Претпостављам да би за повртарство требала пластеничка производња, али она би она тражила већа новчана улагања.z:cry: На отвореном без пластеника повртарство је неисплативо јер нема раних приноса. Онда преостаје питање: Које воће бисте ви посадили у нади да би вам донело профит? z:hm:
 
Засаде се ораси на прописном растојању,а између њих иду кајсије,брескве,лешници или неко друго воће са краћим веком.Кроз воћњак се нормално расаде јагоде,а кроз њих иде бели или црни лук,јер их штити од штеточина.Неко ће рећи да је то мало много,али није!?Могуће су и неке друге комбинације.
Окамењена свест спречава напредовање човека.
 
Дакле, питање је, улагати у повртарство или воћарство? Повртарство је вероватно профитабилније у краћем временском периоду.

Да имате 50 ари, шта бисте ви од воћа или поврћа посадили?z:p Претпостављам да би за повртарство требала пластеничка производња, али она би она тражила већа новчана улагања.z:cry: На отвореном без пластеника повртарство је неисплативо јер нема раних приноса. Онда преостаје питање: Које воће бисте ви посадили у нади да би вам донело профит? z:hm:


Ja sam za kajsije i dobre tresnje, ali su kajsije neko nezgodno voce, jedne godine rode, druge ne.
 
Од утицаја при избору је свакако битно и за које културе држава даје субвенционе кредите, бесповратна средства и друге подстицаје. Није мало ако држава учествује да ти плати 90% за саднице.. Најбоље би било пречешљати сајт министарства пољопривреде и добро размислити.
 
Aronija.....min. poljoprivrede daje subvencije ali samo mladima, uz biznis plan i otvaranje firme. Mač sa dve oštrice, ali bez rizika i motiva ne ide se nikad napred :) Znam jer jedno od naše a tudje dece prolazi kroz to sa suprugom. Naručili su još sadnica pored ovih 400 koje imaju. Pored toga može se uložiti i u sušaru pa sušiti svašta od voća i povrća koje se kupi od drugih proizvodjača.
Takodje i godži nije loša ideja.

Ovo što kaže Miroslav je odlična ideja i tačna. Tako se najbolje iskoristi cela parcela dok orah ne "odraste" i ne preuzme celu parcelu.
 
Poslednja izmena:
Aronija.....min. poljoprivrede daje subvencije ali samo mladima, uz biznis plan i otvaranje firme. Mač sa dve oštrice, ali bez rizika i motiva ne ide se nikad napred :) Znam jer jedno od naše a tudje dece prolazi kroz to sa suprugom. Naručili su još sadnica pored ovih 400 koje imaju. Pored toga može se uložiti i u sušaru pa sušiti svašta od voća i povrća koje se kupi od drugih proizvodjača.
Takodje i godži nije loša ideja.

Ovo što kaže Miroslav je odlična ideja i tačna. Tako se najbolje iskoristi cela parcela dok orah ne "odraste" i ne preuzme celu parcelu.

Treba razmisliti i o susenju pecurki u tim susarama, o susenju oljustenih semenki od bundeve. Pecurke su jako skupe, narocito vrganji i lisicarke, susene
mogu lepo da se pakuju i da se salju u beli svet.

Ja sam prvi put u Gracu ( Kärnten, Austrija) probala ulje od tikvinih semenki, od tada ( a tome ima i 15 godina) ja bez tog ulja nisam ziva.
Kosta oko 20 evra litar kod seljaka, medjutim za szpermarkete se pakuje u male flasice od 250 ml, cena je oko 5-6 evra, koristi se samo za
zelene salate, ali jew fino i za prelivanje skuvanog povrca. Isto vazi i za ulje od oraha ili lesnika, mada je ovo od semenki zaista vrh.

E sada, za proizvodnju ovog ulja morale bi da postoje zadruge, individualno je to nemoguce raditi.
 
Aronija jako dobar posao, svet ludi za tim, najbolji antioksidans... samo sto da bi se jedan Srbin potrudio da proizvede, da plasira, da izveze... treba da se okrene svet naopacke.
Човек који се преко 30 година бави Аронијом и који је међу првима у Србији почео садњу Ароније каже да Аронија није воћка будућности само због лековитости (кажу неки лечи рак и друго) него што је неуништива јер је коровско-жбунаста врста и може се укрштати са многим биљкама без губитка сортности. Такође предност је што НЕМА болести нити је нападају штеточине па је са економске стране веома исплативо (не бацају се новци на пестициде, хербициде..), тако и предност је ако није третирана хемикалијама веома је здрава за организам без бојазни за опасност по здравље.
Е сад што се тиче теме и економске стране, видим многи у теми саветују Аронију али шта каже човек др мр за Аронију.. цитираћу га:

"Полако са аронијом. Неће побећи, лако ћемо посадити и веће површине али прво да нађемо сигурне откупљиваче . Зато свакоме говорим и већ неколико година пишем да не жури јер треба времена да ово заживи. Коме се жури и мисли да је паметан нека сади колико хоће али немој да ме зове да ми се жали како је плод дао у бесцење или му је исти пропао. Мој мото садите само за своје потребе ради њене лековитости а ако се покаже веће интересовање за свежим плодом онда ћемо лако из својих засада то проширити. Размислите мало шта хоћу да вам кажем и не дозволите да вас други наговарају да садите веће површине јер све је још у повоју и у нашим крајевима прави пионирски подухват који има 50 : 50 шанси за опстанак."

За вас који живите у граду, имате станове са терасама и балконима, купите саксију од 15 литара која је довољна да сваке године уберете око 4 кг плода.
 
Treba razmisliti i o susenju pecurki u tim susarama, o susenju oljustenih semenki od bundeve. Pecurke su jako skupe, narocito vrganji i lisicarke, susene
mogu lepo da se pakuju i da se salju u beli svet.

Ja sam prvi put u Gracu ( Kärnten, Austrija) probala ulje od tikvinih semenki, od tada ( a tome ima i 15 godina) ja bez tog ulja nisam ziva.
Kosta oko 20 evra litar kod seljaka, medjutim za szpermarkete se pakuje u male flasice od 250 ml, cena je oko 5-6 evra, koristi se samo za
zelene salate, ali jew fino i za prelivanje skuvanog povrca. Isto vazi i za ulje od oraha ili lesnika, mada je ovo od semenki zaista vrh.

E sada, za proizvodnju ovog ulja morale bi da postoje zadruge, individualno je to nemoguce raditi.

Odlična salata je od mladog kupusa sa devičanskim maslinovim uljem
i jabukovim sirćetom.
 
Извоз је право решење за нашу пољопривреду и за осталу привреду,јер је српско тржиште мало,али је проблем у томе што наша држава вештачки одржава високу вредност динара и на тај начин ради против наших извозника.
Наши млади људи као зналци страних језика треба да се интересују да ли се плодови ароније,гоџија и други наши производи могу продати ван Србије.Многи би могли живети од извоза разних српских производа.
 
Poslednja izmena:
Аронија подсећа на боровницу,али плод није нешто много укусан.Литар сока је изнад 20 евра.
Гоџи је два пута здравији од ароније и према тврдњама на интернету доста се лако одгаја.Килограм његових плодова је од 3 до 5.000 динара.
Да ли би Србија могла да продаје ово скупо воће на Западу,то је право питање?
Волим да будем на Форуму,али право је уживање користити интернет као бескрајно Свезнање.
Поздрав ѕвим добронамерним Форумашима!
 
Г-дине Мирославе, према неким мојим подацима за српским јагодама, јабукама и другим воћем влада велика помама од стране руских откупљивача. Руси заиста много купују и требало би Срби да искористе потенцијал огромног руског тржишта.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/242476/Rusija-glavni-kupac-srpskog-voca-izvoz-jabuka-dupliran
Rusija glavni kupac srpskog voća, izvoz jabuka dupliran

"- Potencijali ruskog tržišta su ogromni", naglasila je predstavnica "Plodova Srbije", uz napomenu da rusko tržište može da "proguta" sve što je kvalitetno i dobro spakovano, uz ispunjavanje neophodnih standarda."

Колега Тихомир на пдф политици је казао:
"u rusiju izvezemo 90% naseg voca i povrca. Ne u EU vec u Rusiju.
A to sto nam je izvoz nedovoljno velik , je prvenstveno nasa krivica"
 
Poslednja izmena:
Форумаши из иностранства нам могу јавити које су малопродајне цене воћа(малине,јагоде,вишње,јабуке,гоџи,аронија ...) и поврћа(паприка,парадајз,купус,мрква ...) код њих.Нашим произвођачима је проблем да продају,а не да произведу воће и поврће.Могуће је да и фирме које се баве откупом и извозом производа немају најбоље планирање нити добру организацију.
Русија јесте наше највеће тржиште,али то не значи да не треба изналазити и нова.
 
Poslednja izmena:

Back
Top