PENTESILEJA
Početnik
- Poruka
- 35
"EH DA SMO SE UPOZNALI U NEKO DRUGO VREME..."
Ovo je mozda vise pitanje za momke.Ne znam ni ja..Nekako mi se u zivotu potrefilo da imam duge veze.Naravno,nisu mogle da opstanu jer se ljudi menjaju i zeljni su izlazaka,zivota,provoda sa drustvom,menjanja devojaka...Narocito ako su u pitanju rane dvadesete,a jesu.Decko me je posle dve godine velike ljubavi,jakih emocija ostavio upravo iz tog razloga.Hteo je sa se IZIVI?I razumela sam ga i pustila da ode.Godinama me vec zove,pusti neku tuznu pesmu,napise neku rec ili jednostavno cuti a ja znam da je on.Zove i kada mu je tesko i to je u redu.Ja ga razumem kao covek.Kaze kako ni jedna nije kao ja,kako je sve na kraju dana tuzno i prazno..Kaze KAKO BI VOLEO DA SMO SE UPOZNALI U NEKO DRUGO VREME,a ne tako rano...
Ali ta prica je za mene davno gotova.Sada sam takodje 2 godine u vezi sa drugim deckom sa kojim takodje imam jednu posebnu vezu,jaku ljubav ali nazalost imam i decka koji je i dalje mlad i sto je najgore poznat i uspesan u svom poslu koga tak ceka zivot,kome se devojke nude da cak ne mora da ulaze neki napor da dodje do njih,decko koji ima mogucnosti da uziva u svojoj mladosti.Sada je uzeo stan,kao biramo namestaj,planiramo nesto ali ja ga jednostavno dobro ppznajem.Imam osecaj da ga sve to plasi,da bi verovatno voleo slobodu,da mozda nekada zeli da izlazi i da se provodi kao njegovi drugovi..Naravno da to ne kaze.Tako ja mislim i to i razumem.Polazim od sebe,ja bih takodje volela,da sam na njegovom mestu, da uzivam po principu "UZMI SVE STO TI ZIVOT PRUZA" a o vezivanju misli kasnije...Zar tako ne razmisljate svi?
Izvinjavam se ako mi je tema konfuzna.I ja sam.Jednostavno se plasim da ce mi se isti problem javiti i da cu ja to opet razumeti i da ce jos jedan divan decko otici zato sto je mlad i neizivljen.Gledam ljude oko sebe i ceo ovaj svet.Svi se nesto mimoilazimo.Retko se osobe pronadju i poklope.Imamo problem da nadjemo normalnog decka za razgovor a ne za zivot,a ja koja sam imala tu srecu moram da gledam kako to od mene odlazi i da razumem i da cekam NEKO ODGOVOVARAJUCE VREME kada ce mi decko reci da je pojebao dovoljan broj riba i da sada moze da bude sa mnom a do tada ce da me zove i da kaze da sam ipak ja ta koja je posebna sa kojom bi voleo da provede ostatak zivota da me ME JE MALO KASNIJE SREO>>>...
Mi fine devojke bas nemamo srece...
Ovo je mozda vise pitanje za momke.Ne znam ni ja..Nekako mi se u zivotu potrefilo da imam duge veze.Naravno,nisu mogle da opstanu jer se ljudi menjaju i zeljni su izlazaka,zivota,provoda sa drustvom,menjanja devojaka...Narocito ako su u pitanju rane dvadesete,a jesu.Decko me je posle dve godine velike ljubavi,jakih emocija ostavio upravo iz tog razloga.Hteo je sa se IZIVI?I razumela sam ga i pustila da ode.Godinama me vec zove,pusti neku tuznu pesmu,napise neku rec ili jednostavno cuti a ja znam da je on.Zove i kada mu je tesko i to je u redu.Ja ga razumem kao covek.Kaze kako ni jedna nije kao ja,kako je sve na kraju dana tuzno i prazno..Kaze KAKO BI VOLEO DA SMO SE UPOZNALI U NEKO DRUGO VREME,a ne tako rano...
Ali ta prica je za mene davno gotova.Sada sam takodje 2 godine u vezi sa drugim deckom sa kojim takodje imam jednu posebnu vezu,jaku ljubav ali nazalost imam i decka koji je i dalje mlad i sto je najgore poznat i uspesan u svom poslu koga tak ceka zivot,kome se devojke nude da cak ne mora da ulaze neki napor da dodje do njih,decko koji ima mogucnosti da uziva u svojoj mladosti.Sada je uzeo stan,kao biramo namestaj,planiramo nesto ali ja ga jednostavno dobro ppznajem.Imam osecaj da ga sve to plasi,da bi verovatno voleo slobodu,da mozda nekada zeli da izlazi i da se provodi kao njegovi drugovi..Naravno da to ne kaze.Tako ja mislim i to i razumem.Polazim od sebe,ja bih takodje volela,da sam na njegovom mestu, da uzivam po principu "UZMI SVE STO TI ZIVOT PRUZA" a o vezivanju misli kasnije...Zar tako ne razmisljate svi?
Izvinjavam se ako mi je tema konfuzna.I ja sam.Jednostavno se plasim da ce mi se isti problem javiti i da cu ja to opet razumeti i da ce jos jedan divan decko otici zato sto je mlad i neizivljen.Gledam ljude oko sebe i ceo ovaj svet.Svi se nesto mimoilazimo.Retko se osobe pronadju i poklope.Imamo problem da nadjemo normalnog decka za razgovor a ne za zivot,a ja koja sam imala tu srecu moram da gledam kako to od mene odlazi i da razumem i da cekam NEKO ODGOVOVARAJUCE VREME kada ce mi decko reci da je pojebao dovoljan broj riba i da sada moze da bude sa mnom a do tada ce da me zove i da kaze da sam ipak ja ta koja je posebna sa kojom bi voleo da provede ostatak zivota da me ME JE MALO KASNIJE SREO>>>...
Mi fine devojke bas nemamo srece...
