R. Konstantinovic, Filosofija palanke

Ono sto bih ja u uvodu za ovu knjigu kazao jeste da se radi o jednom novumu za postmoderni izraz, a to je ono sto bi prof. dr Vladimir N. Cvetkovic nazvao filozofom-novinarom, covekom koji filozofsku misao pokusava da priblizi obicnom svetu svestan da komunikacija ogranicena na one koji su vec umni nista ne moze da promeni na sirem planu. Ovaj pokusaj priblizavanja stanja stvari obicnom coveku, prosecnom gradjaninu bilo da je u pitanju velegrad, grad, palanka ili selo, jeste pokusaj prosvetiteljskog duha koji zeli da uvede u razumevanje situacije, kulture, misljenja i delanja prosecnog coveka (neintelektualca), i time mu uputi poziv da se uspne makar do dostojanstvenog ljudskog zivota.

Ovde cu povremeno prekucavati citate iz dela Radomira Konstantinovica koje sam samovoljno odredio za relevantne, i za koje kontekst nije neophodan, koji mogu i sami da se posmatraju a da im intencija ne bude narusena u vecoj meri. Inace, tekst sam vec postavio na strani http://forum.krstarica.com/viewtopic.php?t=7974&start=165 ali s obzirom na to kakvi ljudi posecuju taj odeljak foruma ovaj ce tekst na tom mestu ostati neprimecen, i verovatno ne bi bilo stetno i ukinuti ga.

Tekst je provokativan ali tek za one koji ga procitaju i zauzmu realan samokritican stav. Za ostale bice glupost, dosadno stivo koje cak i nema neku svrhu. Ja takve ljude mogu da zamislim jedino kao monstrume. Sa takvim se covekom ne bih ni rukovao, jer bih se bojao da mi ruka ne bude pojedena. Duhovna osakacenost je najveca nakaznost koju covek moze da podnese.


------------------------------------

R. Konstantinovic, Filosofija palanke, Nolit, Beograd, 1981.

Str. 10. U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost. Sve što je pretežno lično, individualno (ma u kom pravcu) nepoželjno je pre svega zato što je obećanje «sveta», kao čiste negacije palanke, dakle, obećanje stilske polivalencije, a ova polivalencija je, za palanački duh, čisto otelotvorenje kakofonije, muzika samog pakla.

Str. 11. Kao što mora da važi svuda (kao što mora svuda da prodre), on mora da važi i uvek. Duh tradicionalizma jedan je od osnovnih izražaja palanačkog duha.

Str. 11. Palanka ne voli nepoznato, u načelu; to je jedna od osnovnih njenih oznaka, kojim se odlikuju njena istorija, njena kultura, njen mentalni svet.

Str. 15. U složenom ima bogatstva, ali nema sigurnosti. Složenost je uvek kriza sigurnosti. Svet palanke javlja se kao idealno prost, jer kao idealno siguran svet, zatvoren u samog sebe, i poznat sebi, on je predviđen unapred...

Str. 18. Da i ne znamo za lekciju istorije (i sociologije) koja nam poručuje da je palanka čardak ni na nebu ni na zemlji, ni selo ni grad, mi bismo njenu genetsku vezu sa plemenskim selom osetili već po ovoj njenoj naglašenoj vernosti jedno-obraznom, uopštavajućem stilu kao čistom poricanju svake pojedinačnosti i, time, kao pokušaju poricanja smrti...

Str. 20. Za duh palanke stil je obrazac koji treba podržati svojim životom, u koji treba bukvalno ugraditi život koji dolazi posle tog obrasca.

Str. 20. Tiranija palanke je tiranija uvida u sve, ili tiranija ove apsolutne jasnosti i javnosti svega.

Str. 21. Podsmeh fizičkoj mani ma koje vrste, uvek spremno čeka u palanci, ali i uopšte podsmeh ma kakvoj odlici po kojoj se pojedinac razlikuje od drugih. Nijedna odlika se ne priznaje, ma kako da je izražena...

Str. 21. Ljudima se nadevaju imena upravo po toj njihovoj odlici, čime se ta odlika ističe, ali ne zato da bi bila poštovana i uvažena, već zato da bi bila ismejana, i na neki način uvek na oku palanačkog duha, koji sve pamti, ništa ne propušta, ništa ne ostavlja nezabeleženo.

Str. 22. Time što je nosilac jedne osobine ili mane, - u koju je pretočeno njegovo ime koje je dobio po rođenju (veoma malo ljudi zovu se u palanci svojim pravim imenom), - on je u praksi trajno podređen palanci: svakim dozivanjem, koje mu se, po ovome nadimku, upućuje, duh palanke pobedonosno likuje: on je neprestano zaposlen.

Str. 22. Pojedinci su slova u azbuci tog sistema, simboli u simboličkoj tablici vrednosti.

Str. 22. Razliku između tih gornjih sfera kao sfera pune duhovne aktivnosti, i sfera svakodnevnog života kao «donjih» sfera, duh palanke ne priznaje i njoj se suprotstavlja snagom koja ide do čiste svireposti.

Str. 23. Ovo palanačko-pozorišno tvoraštvo koje razara i imena, i pojedinačnost, i zidove u koje bi se ta pojedinačnost pokušala da skloni bežeći u tajnu, jeste svojevrsna utakmica za prvenstvo u bliskosti duhu palanke.

Str. 23. Taj pojedinac teži da se poistoveti sa samim duhom palanke, da bude čisto njegovo oličenje upravo progonstvom svoga pojedinačno-izuzetnog, ne bi li time postao subjekt duha palanke i spasao se tako od sudbine njenog objekta.

Str. 23-24. On zna, podsvesnom mudrošću u koju ga posvećuje duh palanke: da će ako stane da se smeje, pasti u sudbinu čistog objekta (tuđeg smeha); njegovo potajno znanje je da se samo objekti ne smeju, odnosno da smeh počinje tamo gde prestaje objekt.


------------------------------------

Mislim da bi ova tema mogla biti narocito posecena, s obzirom na to da imamo ovih dana jak filozofski sastav.

Uskoro sa novim citatima.

PS: Bilo bi jako dobro kad biste pre citanja ovih Konstantinovicevih reci obisli neke gradske odeljke, i videli o cemu se i na koji nacin govori. Tada je citanje ovog stiva nekako mnogo lakse, a intencija autora jasnija.

Nije trebalo da ga postavim na onom odeljku, dok je ovde sasvim u redu. Medjutim, posto sam imao zelju da svoje sugradjane ucinim svesnijim ljudima, postovao sam najpre tamo, mada se nije pokazalo pametnim.

Link ne bi mnogo pomogao s obzirom na to da je onamo tekst postavljen tek usput, tako da bi bio u senci gluposti oko nj.

Dakle, ako hocete negde da brisete, brisite tamo. Ovo je pravo mesto za ovakvu temu.

Misanthropos:

PS: Bilo bi jako dobro kad biste pre citanja ovih Konstantinovicevih reci obisli neke gradske odeljke, i videli o cemu se i na koji nacin govori. Tada je citanje ovog stiva nekako mnogo lakse, a intencija autora jasnija.

Kliknite za proširenje...

Podržavam ovu temu.
A citirao sam ovo zbog sledeće zamke:
-1-posmatranje dela, ideja kroz intencije,namere
-2-tumačenje reči kroz značenja koje pripisuje autor ili društvo (koji apsurd, a trebalo bi da jedino društvo i društveno odgovorni delovi budu ti koji odredjuju značenje reči)

Ovde je -1- potrebno baš da "lenjima" sažvaće.Inače je jako opasna zamka u filozofiji i psihologiji i sociologiji.
-2- napominjem jer sam gledao rečnike srpskog jezika i tražio značenje reči predrasuda,preduverenje, predubedjenje.
"-predubedjenje , preduverenje unapred stvoreno,stečeno obično pogrešno mišljenje o nečemu ,
-predrasuda pogrešno mišljenje , gledište koje nije osnovano na proverenim činjenicama i često je u suprotnosti sa logičkim rasudjivanjem...."

Iz ovoga ili sledi da je predubedjenje isto što i predrasuda ili razlika nije dovoljno objašnjena da bude jasna i običnom čoveku....
Zato javno postavljam pitanje , dali postoji filozofski rečnik (to bi trebao da bude praktični , pragmatični zadatak filozofa , jer standardizacijom pojašnjavaju i svoju filozofiju , a i daju osnovu za uspešniji razvitak ostatka društva)?

Ono što sam hteo da uvedem kao razliku je iskrslo u jednoj raspravi . Predubedjenje je ono što je potrebno (i što sam ja do sada poistovećivao sa predrasudom) , dok recimo osobina da se predubedjenje ne proveri ili čak se izbegava poništavanje samog predubedjenja čak i kada je očigledno iz drugih ljudskih osobina (primer bi bio kad neko ne čita post zato što je autor Patak jer opet nešto filozofira ili .....)
U ovom slučaju mislim da bi svima bilo jasnije šta je šta kada bi rečnik standardizovao i stvarno uveo razliku u definicijama...

--------------------------------------------------
Moram da dodam u vezi teme i još jedan stav.
Filozofi se "plaše" da pojednostavljanjem ideala i filozofskih analiza i dela , osim što će približiti udaljene ideale i standarde duhovnosti , omogućuju karikiranje i degenerisanje ideja u nešto što bi mogli da nazovemo Mediokritetsku filozofiju.
Medjutim , ako se raslojavanje tema vrši pažljivo i sistematski (kao bookmark u "dubokoj" filozofiji) nezaokruženost ideja i slobodna tumačenja su mnogo manji sporedni negativni efekat nego stvaranje sledbenika i podizanje opšte duhovne kulture (ne samo socijalne kulture).

U najboljoj nameri.....P.....atak....

Znao sam da bi ono u predgovoru za tekst moralo da se dopadne T. Patku, jer taj filozof-novinar je upravo ono sto T. P. zagovara i trazi od filozofije.

Sto se tice pojma predrasude, meni odgovara tumacenje Tegularijusa koji je, cini mi se, negde to predstavio kao pred-rasuda, sto znaci da se bez ovoga ne moze makar u pocetku. To je i T. P. negde naveo i dodao da je tu pred-rasudu potrebno dodatno preispitivati, sto jeste posao filozofa.

Filozofskih recnika ima, ali oni nikada nece moci da budu standardni za svaku priliku, jer se filozofski recnik mnogo brze razvija nego bilo koji drugi. Svaki filozof moze da izadje sa novim znacenjem jednog pojma, sto bi istog momenta trebalo dodati u recniku. U ovima se za jedan termin najcesce navodi nekoliko znacenja, cesto slicna, ali u interpretaciji i koriscenju razlicitih filozofa.

No, vratimo se samoj sustini teme.

Kakvo je vase misljenje povodom palanackog duha koji vlada gotovo u svakom gradu? Kakav tretman ovakve kulture i tako kultivisanih ljudi preporucujete?

Ako je neko gledao veceras emisiju Kulturni nokaut, mogao je da vidi kakva je nasa mnenjska elita, ko danas cini kulturni vrh, i cija se rec danas ceni. Spominjem ovo jer ima veze sa ovom temom, posto je ova tema blizu pitanja konzervativne i slobodarske ljudske prirode o kojima se i u danasnjoj emisiji govorilo, mada sa jednog posebnog aspekta.

Gosti su bili glumac Danilo Lazovic, pevacica Sladjana Milosevic, striptiz-devojka Vesna Pocuca i nekakav okrugli profesor sa politickih nauka - Jelisaveta Blagojevic (bila je tu i jos jedna osoba, ali njena rec nimalo nije od koristi ili vazenja).

Tema je bila Sajam erotike koji bi, kako sam razumeo, trebalo uskoro da se odrzi u bgd-u. Govorilo se o tome da li je ispravno ili neispravno sto ce se to odrzati i kod nas, s obzirom na moral koji se tako navodno dovodi u pitanje. Moral koga? Onih koji plesu tamo ili onih koji posecuju?

Danilo Lazovic zauzeo je konzervativni stav, i osudio ono sto predstoji, dok su svi ostali, a narocito okrugla zenska osoba koja predaje na FPN-u, odobravali ekspanziju porno ili erotske supkulture. Glavni argumenti bili su ti sto se time probijaju tabui, potom sto se najzad oslobadjamo konzervativnih stavova, idemo napred oslobadjajuci ono nase "ja", pustamo istinu da govori, ne skrivamo se iza nekih "laznih ideala", zena izlazi iz sumraka podredjenosti onog momenta kad seksualnost dodje u prvi plan, i, naravno, ovim se borimo, kako to kaze Sladjana Milosevic, za legitimitet slobode.

Glumac je navodno bio konzervativac, smatrajuci da se, kao eksponat, "andjeo jednog zenskog bica" vredja, da je to ispod ljudskog, a narocito zenskog dostojanstva. To su, naravno, odmah dotrcale da pobiju striptizeta i okruglo bice, a na glumcev dodatak da ce se zenskom celjadetu koje igra oko sipke najpre radovati majka, opet se pokazuje zacudjenost na licima zenskih osoba, kao da same nikada nece biti majke, pa tako i ponosne na svoje kceri kad bi se pojavile u onoj ulozi koju one na sav glas hvale.

Ovo bi se moglo povezati sa onim o cemu govori Konstantinovic, tj. sa tvrdnjom da se u palanci uvek sve zna, da nema tajni, da postoje kanoni koji se ne daju rusiti, da je uvek na delu nepopustljivost i slicno. Da li je to konzervativnost? I, da li je to znak da je Konstantinovic na strani Jelisavete Blagojevic koja u odobravanju neceg odgovara sa "Cool!", "Pazi, super!", "Strava!", itd. Koje su granice onog idealnog, koje niti pripada konzervativnom kao nepreispitivajucoj datosti ili tradicionalnosti, i onog bezumnog slobodarskog, preterane tolerancije, popustljivosti i onde gde je neophodan kais ili batina?

U konkretnom primeru porno supkulture (ili to mozda treba shvatiti kao kontrakulturu?) mislim da je glupo postavljati pitanje morala onih koji tu ucestvuju, mislim na cirkus koji pred-stavlja. A opet, raspravljati zarad brige o onima koji bi to mogli da posete bi opet bilo izlisno, jer ako vaspitanje i usmerenje iz proslosti ne bi moglo samo da tim ljudima kaze kuda vodi taj put, tada je svako povremeno preusmeravanje uzaludno, da ne govorim o tome koliko bi zanemariv efekat bio.

Po tome kako pise Konstantinovic, cini mi se da mnogi citaoci mogu da zadju u pogresno tumacenje, slicno onom pri citanju Nietzschea, kada je bukvalno razumevanje pogresno.

Dragi prijatelji,
sta bih uradio, prakticno bi, na sve bilborde po gradu izlepio citate iz ovog i slicnih korisnih knjiga, da ih ljudi gledaju, da se u njima ogledaju!!!Hoce li!?!
Pitanje je trebalo postaviti ovako, da ga svako razume:Sta "nas" narod zna, "nasa" nova teorija saznanja?To je bio i naslov moje teme, koju sam hteo da otvorim, mozda je i otvorim nekad.
Teorijski, stvar je mnogo ozbiljnija, jer smo u vremenu slabog subjekta, niceovog poslednjeg coveka, koji sam sebe mora besciljno i nemoralno da podnosi, koji sam sebe vise nece moci da prezire(Nice).

Empedokle:

...koji sam sebe vise nece moci da prezire(Nice).

Kliknite za proširenje...

Odlicno receno.

Dodao bih jos, uz ono sto sam govorio u vezi sa zenskom emancipacijom koja je povezana sa sexualnom revolucijom:

Ona je uslovila navodnu emancipaciju zene, ali na kriv nacin, pa je tako i osudjena na gorke posledice. Kako? Tako sto je zena stavljena u prvi plan kao zeljeni objekat, a ne kao licnost. Rusenje tabua krece postavkom zene kao simbola sexualnosti. S pravom, jer ona jest lepsi pol. Ali to nije put u njeno ostvarenje i priznanje. Ona kao predmet muske zelje biva iza tog privida sigurnosti tretirana daleko gore nego u bilo kom drugom slucaju, i, sto je najgore, gubi na dostojanstvu, sto moze i sama cesto da oseti, i mada bi se nalazila na nekom oficijelno dobrom polozaju (npr. na visokoj poziciji u nekom preduzecu). Njoj se obracaju sa dodatnim postovanjem, nikada strogoscu koju bi zasluzio neko muskog pola, njoj se otvaraju vrata, ustupa prvenstvo pri prolazu, sve to je tek privid postovanja, jer se ne postuju prave ljudske vrednosti, i tako pospesuje polna razlika, i time se zena jos jace obelezava kao predmet, a ne kao licnost.

Moglo bi da posluzi za neku feministicku studiju... ali jednako se uklapa i u ovu temu.

teško je upamtiti tvoj nick:Misanthropos,teško jednako,kao što si i ti ili kao tvoj način viđenja događaja.
A,kome još to danas treba,da se nadovežem,R.K. je potpuno u pravu,bio je i pre 25.g.,a ono što je tad napisao,aktuelno je i danas.I sve je tačno,i to ne važi samo za palanku,nego za bilo koji grad u kome živimo.
Izuzev,što se u "gradu",možemo skrivati,ali svuda,gde god da krenemo,pritiska nas taj duh.
Ono što je neshvatljivo,ne razumljivo izlaže se podsmehu,tako je na žalost,uvek bilo i biće.

Dragi prijatelji,
danasnji gradovi u unurasnjosti Srbije zive palanacki zivot.
O civilizaciji koja ljudsko bice, i zensko i musko, posmatra kao jos samo kao sirovinu ili objekat pogledajte u poglavlju cini mi se Prevladavanje metafizke u knizi Predavanje i rasprave Martina Hajdegera.Skoro slicno i u radovima Frankfurtskih autora.
Posle ce biti neko drugi kriv kad bude epidemija AIDS-a po gradovima, palankama!

Empedokle:

danasnji gradovi u unurasnjosti Srbije zive palanacki zivot.

Kliknite za proširenje...

Ne slazem se. Iz razloga sto ne postoji ni velegrad u kome se ne zivi palanackim zivotom (ne mislim samo na srpski-grad-prestonicu-tiranina-gospodara), sto je to pojava na globalnom nivou, i ne zavisi od toga da li je mesto palanka, selo, grad ili velegrad. Nesto slicno napisao je i ZT.

Moguce je da u bgd-u vladaju drugaciji principi palanke od onih koji vladaju u unutrasnjosti Srbije (ali i u citavoj Vojvodini). Recimo, van bgd-a ne biste mogli da organizujete porno-sajam, u bgd-u mozete, ali kad biste postavili pitanje koliko takav sajam znaci za razvoj ljudskog duha, vidite da je on samo jos jedna mogucnost da zastranite ili zaglavite na nekoj suprotnoj strani, narocito mladi ljudi koji ce u nekom procentu posetiti bilo sta od savremenih instalacija i desavanja (koji su, pritom, vec donekle zastranili u nedostatku dobrog vaspitanja i usmerenja). Milion slicnih - da kazem nepotrebnih - stvari koje mogu samo da odvedu na pogresan put, daleko od umnog, jesu isto tako palanacki. Onaj ko je odgovoran za takve odluke doneo ju je iz pomodarstva, iz zelje da se kopira Zapad, ma sta to znacilo i ma kakve efekte imalo. Sta je to ako nije palanacki duh? I sta je ono sto cine ljudi koji to mogu da posete? Razvija se jedan mnogo opasniji vid kic-ponasanja (po Abrahamu Molu) i kic-navike.

Pink kultura.

Po mom mišljenju naziv nije prenaglašavanje uticaja koji čini ova velika šminkerska televizija...
-----------------------------------
A radi hijararhije u društvu , ljudi su spremni da se ulaguju , ulizuju i grade IN karijere...

I nemojte da mislite da su sva stanja trenutno baš rezultat tokova i težnji kreatora kretanja.
Mnogi od ovih simptoma su nastali kao inercija i reakcija na prethodno stanje....

Tu treba da se vidi mudrost filozofa (ne istoričara filozofije, ne čitalaca filozofskih dela).
Istrajnost i pedagoški prilaz u trenutku kada je Srbija puna "palih andjela" tj. bez pravih autoriteta znanja , već prepuna autoriteta iluzija...

--------------------------------------
P.S. Nije filozof-novinar ono što želim , ali je i to neophodno kao povratna sprega i veza izmedju mediokritetske filozofije i edukacione filozofije.

Dragi prijatelji,
ja sam uvek stroziji kad nesto napisem nego sto se misli.Posto sam iz unutrasnjosti uze Srbije, to je moje misljenje.
To u odredjenom stepenu ne vazi za Beograd, Novi Sad, Nis, Kragujevac, koji imaju odredjeni kulturni dignitet.
Setim se samo koliko se Hajdeger opirao da ode u provinciju ili preciznije da izbegne provincijalizam.
Jednog dana, posto ste jos mladi, postavicete pitanje sta jos Srbija moze da ponudi osim jeftine zabave(seksa) za narod, za siroke razdragane narodne mase i masovne kulture, kao masinerije.
Uvek se setite da ste Vi gradjani sveta, da to treba da bude Vas usud.

dragi prijatelju,jasno je da tebe pritiska,ili bolje rečeno guši,tvoja,učmala,žabokrečna sredina,gde mora da uvek paziš šta radiš,da se osmehuješ,umereno,na unce,da paziš na hiljade detalja.Ali veruj mi,tako je svuda,ti si filosof,znaš šta je čežnja,i znaš da ona nema veze sa konkretnim,iako naš nesavršeni duh ima potrebu da sve konkretizuje,i da opiše,kako bi mu bilo lakše.Veruj mi,ja imam prilike,i imao sam da često putujem po "inostranstvima"(zahvaljujući i pasošu koji posedujem),ovo o čemu mi ovde pišemo je GLOBALNI,ne palanački problem,ja znam da ta konstatacija ne može baš da uteši,ali ipak...Ima jedna pesma,koju ja jako volim,a za koju predpostavljam da će se tebi,M.... i sličnima dopasti,i koja je čini mi se dosta prikladna za ovu temu.

"Kažeš:"Poći ću u neku drugu zemlju,poći ću do
drugog mora.
Naći će se drugi grad bolji od ovog.
Svaki moj napor je ovde proklet,osuđen;
i srce mi je - kao leš - pokopano.
Dokle će mi um ostati u ovoj tmini.
Kud kod da skrenem pogled,kud kod da pogledam
crne ruševine svoga života spazim,ovde,
gde sam proveo tolike godine,prođerdao ih i
upropastio".
Nove zemlje nećeš naći,nećeš pronaći druga
mora.
Ovaj grad će te pratiti.Ulicama ćeš se kretati
istim.U istom ćeš susedstvu ostariti:
u istim ćeš kućama osediti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati.Da nekud drugde
odeš - ne nadaj se -
nema za tebe broda,nema puta.
Kao što si svoj život ovde proćerdao,u ovom
tako malom kutu,
straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj."

dragi prijatelju,jasno je da tebe pritiska,ili bolje rečeno guši,tvoja,učmala,žabokrečna sredina,gde mora da uvek paziš šta radiš,da se osmehuješ,umereno,na unce,da paziš na hiljade detalja.Ali veruj mi,tako je svuda,ti si filosof,znaš šta je čežnja,i znaš da ona nema veze sa konkretnim,iako naš nesavršeni duh ima potrebu da sve konkretizuje,i da opiše,kako bi mu bilo lakše.Veruj mi,ja imam prilike,i imao sam da često putujem po "inostranstvima"(zahvaljujući i pasošu koji posedujem),ovo o čemu mi ovde pišemo je GLOBALNI,ne palanački problem,ja znam da ta konstatacija ne može baš da uteši,ali ipak...Ima jedna pesma,koju ja jako volim,a za koju predpostavljam da će se tebi,M.... i sličnima dopasti,i koja je čini mi se dosta prikladna za ovu temu.

"Kažeš:"Poći ću u neku drugu zemlju,poći ću do
drugog mora.
Naći će se drugi grad bolji od ovog.
Svaki moj napor je ovde proklet,osuđen;
i srce mi je - kao leš - pokopano.
Dokle će mi um ostati u ovoj tmini.
Kud kod da skrenem pogled,kud kod da pogledam
crne ruševine svoga života spazim,ovde,
gde sam proveo tolike godine,prođerdao ih i
upropastio".
Nove zemlje nećeš naći,nećeš pronaći druga
mora.
Ovaj grad će te pratiti.Ulicama ćeš se kretati
istim.U istom ćeš susedstvu ostariti:
u istim ćeš kućama osediti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati.Da nekud drugde
odeš - ne nadaj se -
nema za tebe broda,nema puta.
Kao što si svoj život ovde proćerdao,u ovom
tako malom kutu,
straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj."

Dragi prijatelji,
dragi prijatelju zt, odlicno sto si nam poklonio pesmu.
Pesma je dobra, ali sve sto podseca na umor, zabran, mora se prevazici, ostaviti iza sebe.
Nekom treba jaka hrana(jaki tekstovi, autori, pesme)iz instikta.
Primer umetnika je primer delovanja bez drzavnih granica, pripadanja celom svetu i obratno.
Posto i ja volim pesme, evo nekoliko stihova iz pesme Pesniku od Milana Rakica, jedne evropske pojave:
Gospod ti je dao iskru.Kresni,
i obasjaj tamu gde pesnici zive,
Majusnosti svoje neka budu svesni.

Srusi, ko od sale, njihove oltare
i idole mnoge kojima se dive!
razbi predrasude i kalupe stare!...

Da je lokalni problem , migracija bi bila rešenje.
Ovako mora aktivacija biti rešenje , da ne govorim o isticanju vremena zbog novih otkrića koja će uništiti čoveka , ako ne bude duhovno i svesno spreman da ih razume i prihvati , a ne zloupotrebi i iskoristi...

Tuzni_patak:

Da je lokalni problem , migracija bi bila rešenje.
Ovako mora aktivacija biti rešenje , da ne govorim o isticanju vremena zbog novih otkrića koja će uništiti čoveka , ako ne bude duhovno i svesno spreman da ih razume i prihvati , a ne zloupotrebi i iskoristi...

Kliknite za proširenje...

Migracija u Srbiji i jeste resenje za 99% ljudi iz unutrasnjosti. Evo primera jednog grada: Kragujevac. 60% mladih iz ovog grada ne studira u njemu, a jedina zelja im je da kad odu na studij u bgd, da se odande nikad ne vrate. I to, kazace ti Kragujevcani, odlaze oni najbolji, koji to zasluze trudom i ocenama postignutim do mature.

Sta jos reci? Tuga. Palanacki duh neodgovornosti. Niko da se zauzme za mesto. Svi bi da beze. Lakse je otici tamo gde je vec neko izgradio sve sto ti treba, nego da sam gradis i tako pomognes sebi, ali i mnogim drugim ljudima (sada, u buducnosti, onima koji ce tu doci ili novim generacijama, itd.).

To što si naveo je ekonomska bežanija , a ne bežanija radi intelektualnog i duševnog nivoa....

Ima jedna komponenta koja je duhovna u tom bežanju , a to je da je to i bežanje od samog sebe i svoje neliderske psihologije ličnosti, straha od odgovornosti. Tako se dolazi do sredine gde su neki oblici organizovanja stvar moranja i već postoje po inerciji....

A da ne navodim kako svakodnevno srećem palančane koji žele da rade i imaju ideje za "koje nemaju mogućnosti" . I kada kreneš da im razradjuješ ideju i nudiš sve na tacni (nekoliko puta sam bukvalno nudio sve, novac, finansije, organizaciju, iskustvo, bez kamata, bez uslova) krene predomišljanje JER POSTOJI STRAH OD ODGOVORNOSTI (samo 3% ljudi su lideri ostalo su radnici //ovce i pastiri//).

…I da dodam….U vezi ono malo lidera....
U današnje doba je prisutno ekonomsko prestrojavanje I privatizacija.
Da bi se društvena imovina kupila po što manjoj ceni koriste se mnogi metodi od kojih su neki odugovlačenje privatizacije radi što većeg opterećenja javnim dugovima koje država može ali I ne mora da otpiše. Tako se odstranjuju kupci koji nisu dobri sa državom.
Zatim dilovi sa Rasimom Ljajićem I njegovim pajtosima koji vrše I vršili su zamenu vrućih akcija (preduzeća za koje mogu da povežu političara ) za druge hladnije (preduzeća koja nemaju veze sa datim političarem) I tako se na principu dvostrukog pranja (analogno su se vršila I ubistva izmedju balkanskih mafijaških udruženja, mi za hrvate, hrvati I bugari za nas) sve očisti.
Oni koji su nadareniji oni primete, osete prevaru, osete nepravdu, razočaravaju se I kažnjavaju se I sebe I druge oko sebe.

Oni koji bi trebalo to da rade , recimo privredna komora Srbije , koja bi jednostavno anketno utvrdjivala potrebe I gde postoji ponuda I vršila povezivanje takvih (a najnoviji primer je fabrika kartona , kojoj nijedna banka neće da da kredit za sirovinu , a imaju kupce , a pored tih već postojećih , na Srpskom tržištu je velika nestašica proizvodjača kartonske I ambalaže uopšte.

Ali da se vratim na stvar koja je posledica koja pogadja filozofiju I ljude…
Ovaj period će proći I razdoblje zavaravanja naroda će proći takodje. Isfrustrirani I razočarani inteligentniji I nadareniji ljudi će se polako vraćati od olupina I samokažnjavanju sklonih osoba, u osobe koje osećaju svoju vrednost I doprinos.
Zato malodušnost nemojte da shvatate kao zlu kob ili nešto neizbežno I nepopravljivo.
Naprotiv , potrebno je vrlo malo podrške , malo društva u tim osamljenim tačkama otpora prema nepoštovanju ljudi da se očvrsne I ozari I oživi čovek u svakome od malodušnih olupina….I oni to žele….Čak I kada vas teraju od sebe od stida što se nisu sami izborili ….

Samo da vam kazem da ova tema zasluzuje da se procuje mnogo vise nego sto ce se cuti. E to ti je bajo moj filozofija palanke! Ne radi se ovde o globalnome selu i o stranim zemljama i jezicima i kulturama, vec o vestini odrzavanja ravnoteze i ne gubljenju uma zbog svekolike ustolicenosti cik-cak seljacenja.Samo probaj da budes drugaciji...Ceka te gomila iz prethodne recenice.A zato kriti se i ne biti filozof u ovoj situaciji vodi u ugradjivanje u palanku.Autostoperski vodic kroz palanku jos nije izasao.To je zato sto se i sami vodici gube.A ti budi drugaciji pa vidi kako ces da zavrsis.Nema leba da se ja ovde izrazim kako treba ikako bih zeleo, zato evo vam i ova cudna nedohovito polukonstruktivna puna epiteta recenica. Tek onako.Ja zastupam filozofiju da posto sam ja iz palanke svime onim sto kazem odrazavam palanku.Zato evo vam je u potpunosti. Evo vidite palanku sa svim svojim shizofrenijama, u potpunosti. Nema tu mnogo---samo osnovni instikti za prezivljavanja izostreni na modernoj tehnologiji i mesto za napredak pri prevazilazenju postupno rasporedjenih teskoca...Ili tako nesto. Verujem da sve ovo ima nekog polusmisla.UPRAVO JE TAKVA I PALANKA.A to sam i ja.

Zanimljiv post od strane msch81, ali ga ne mogu odmah komentarisati. Dosao sam da bih ispricao o jednoj zanimljivosti koju sam primetio listajuci danasnji broj Politike. Dakle, Politika, br 32880, str. 14.

Naslov je "Tehnika na groblju u vranjanskom kraju". Radi se o tome da je nadgrobni spomenik podignut tako da je na jednom njegovom "krilu" ili strani nacrtan covek koji svira trubu (ili nekakav duvacki instrument) u pravcu drugog "krila" na kome je nacrtana zena usred igranja kola (podignute ruke za koje se zamislja da bi trebalo da prihvataju sa strane druga dva ucesnika).

Ne znam jesam li najbolje ovo oslikao, i da li sam koristio prave termine jer ne poznajem kamenorezacki zanat, ali ako se ovo moze makar priblizno zamisliti, verujem da nijedan covek od makar malo pameti ne bi mogao da ostane ravnodusan prema ovakvom primerku ljudske svesti koji biva u stanju i da zamisli ovakvu trivijalnost. Trivijalnost je za ovo ipak preslaba rec.

Ono sto se ovde javlja jeste palanacki kic, kic ponasanje i tipicno palanacki duh. Konstantinovic o tome govori kada kaze da se u palanci smrt nikad ne vidi iznutra (nikad palancanin ne postavlja sebe u pravi odnos prema smrti), nego se uvek dozivljava neozbiljno, sa strane, cime se i vrednost zivota, kao i potreba za njegovim osmisljavanjem gubi. Smrt je za palanku i dalje pozorište koje se nekom drugom dogadja. Jos gore: to je samar i smrti i zivotu. Kako se nije zivelo, tako se nije ni umrlo. Ne postoji zal, jer nista nije prekinuto, nista nije ni postojalo.

Gubim se jer ne mogu da nadjem pravu rec da opisem koliko je ovo velika glupost. O tome pise i Abraham Mol, i nema coveka koji razmislja makar malo a koji ovo ne bi posmatrao kao jedno od najvecih bezumlja i gluposti koje ljudsko bice moze da pocini.

Čoveka i u ljubavi i u mnogim stvarima čine dve glavne stavke....

Ideal i društvena hijararhija....
Ovo samo pokazuje koliko je čovek pored psihološkog i sociološko biće....
E ovaj kič ti direktno sledi iz udovoljavanja ovom drugom članu ...

(filozofi treba da budu bez drugog člana, u koji kao derivati spadaju sujeta, hvalisavost,gordost,egocentričnost,licemerstvo i ostale "drušveno-korisne aktivnosti")

A ove prve uglavnom dobija dok raste i oblikuje se kao ličnost i ne sme da ih zanemaruje pa ni zbog ne slaganja sa filozofskim apsolutima, jer je onda zreo čovek sa nesretnim detetom u sebi....A njih je teško biti svestan uočavam po mnogim ljudima....

Dragi prijatelji,
drago mi je da idemo krivudavim, sumskim putevima, ali sto je jos vaznije iskrenim putevima.
Dakle imamo u Srbiji 2 bede:materijalnu i duhovnu(palanacka) bedu.
Duh palanke zivi i u Beogradu, evo jedan moj "blizak" primer:knjigu koja je napisala jedna profesorka iz Nisa, beogradski profesori koji su se najzad smilovali da napisu knjigu o istoj oblasti posle godinu dana, ni rec nisu rekli o toj dobroj knjizi iz Nisa.Jedno je intelektualna konkurencija , a ovo je beogradska palanacka beda.
Na Beograd odlazi 60% svega iz Srbije, nas novi Meksiko Siti.Provinciji se ne da da dise, da uradi makar malo za sebe.
Koliko je beogradski univerzitet "mocan" govori podatak da za zadnjih 30 godina nije imao ni jednog kandidata za Nobelovu nagradu, a toliki univerzitet(po mojim podacima). Na Zapadu Vam se moze dogoditi da Vam nobelovac predaje i sve funkcionise i najmanji univerzitet, skola.
Nema ga ni medju 100 evropskih univerziteta, a medju njima iz ovog dela Evrope je samo neki Temisvarski univerzitet.
Ko o tome odlucuje, ko odlucuje o knjigama, ko odlucuje o stotinama tendera, ko odlucuje o lokalnim samoupravama, ko odlucuje da li cu dobiti posao, naravno Srbi, nemojmo se zavaravati!!!
Pozdrav iz zapadne Srbije