Филозофијом против еко-кризе
Prikazujem rezultate 1 do 10 od 10

Tema: Филозофијом против еко-кризе

  1. #1
    Zainteresovan član Tegularijus (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    196
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano Филозофијом против еко-кризе

    Ево нечега што сам нашао на интернету, делује занимљиво и тема је доста актуелна, па сам хтео да мало освежим ове дискусије...



    Filozofijom protiv ekološke krize

    Knjiga V. Höslea Filozofija ekološke krize sadrži pet predavanja koja je on držao u Moskvi, 1990. godine. Zašto baš u Moskvi i to o ekološkoj krizi? Sâm kaže da bi se od zapadnjačkog filozofa tražilo da se pozabavi razmatranjima velikih historijskih preokreta i nastavlja kako se može činiti da ekološka kriza nema nikakve veze s time što se dogodilo. Sudbina svijeta, kaže autor, ipak će mnogo ovisiti o novom uređenju bivšeg Sovjetskog Saveza, a i bez toga ekološka je kriza već dosegla vrlo neugodne razmjere.
    Što bi zapravo bila filozofija ekološke krize? Filozofijskom opravdanošću toga pojma i određenjem filozofijski relevantnog u tom skupu fenomena, Hösle se ne bavi, što bi mu moglo priskrbiti zamjerku da zauzima vanfilozofijsko stajalište. Pravom filozofijskom bitku vrsta egzistencije koja može prouzročiti čovjekov moralni kolaps zbog kojeg se loše odnosi prema prirodi, može biti samo odbojna.
    Ipak, većina ljudi ne želi se baviti filozofijom. Ona im je strana jer je vežu uz spekulaciju, a čak i ako je uvažavaju, ne povezuju je sa načinom života. Osim toga, pred sobom imamo negativne stvari koje treba popraviti, a ujedno djelovati na taj način da se one više ne bi pojavile. Borba za opstanak svijeta, borba je i za filozofirajuće, kaže Hösle. Nestane li čovjeka, nestat će i filozofije. Pravi filozof ne može biti ravnodušan prema onome što mori svijet. Ostaje mu, međutim dilema, može li se od vanfilozofijskog stići filozofijskome? Je li ijedno »rješenje« uistinu filozofijsko? Čak i da rješenje postoji, čak i da se neki filozof ozbiljno poduhvati uzbunjivanja čovječanstva – bi li ga itko poslušao ili bi mu netko sudio, kao Sokratu? Je li Hösle svjestan toga? Možda jest, jer na jednom mjestu ističe da dirljive opomene nikad nisu bile efektne i da jedino promjena u djelovanju može čovjeka izvesti na pravi put. Jesu li ovakve filozofove akcije pravi put filozofije? U Hösleovom vidokrugu, to ostaje nerješivo.
    Bez obzira na strogo filozofijske zamjerke koje se mogu uputiti razmatranjima u ovim predavanjima, valja istaći njihove vrijednosti. Prva i najvažnija jest ta da je autor uočio da u promišljanju ekološke krize nužno zahvaćamo sve vidove bitka, te da bi ta refleksija mogla značiti povratak mišljenju cjeline bitka umjesto razmrvljenosti na filozofijske discipline. Naime, u filozofiji ekološke krize ukrštaju se polja gotovo svih filozofijskih disciplina. Iz Hösleovog teksta može se, doduše, razabrati kako on filozofiju ekološke krize smatra filozofijskom disciplinom u nastanku što nije baš spojivo sa jedinstvom znanja koje nazire kroz promišljanje ekološke krize.
    Kao što iznosi ideju o sjedinjenju svih filozofijskih disciplina, ističe važnost povezanosti teorijskih i praktičkih momenata u filozofiji. U eri rehabilitacije praktičke filozofije na uštrb teorijske, to se može učiniti vrlo relevantnim. U prvom predavanju koje donosi ova knjiga (Ekologija kao nova paradigma politike) zanimljiva je teza o izmjeni političkih paradigmi. Prva se gradila po osnovi konfesionalne pripadnosti, druga po načelu nacionalne pripadnosti, trećoj i još uvijek prisutnoj, pripada načelo gospodarstva, dok će četvrta biti ekologija. Prva prestaje nakon velikih vjerskih ratova u 16. i 17. stoljeću. Najkasnije do 19. stoljeća glavnu ulogu preuzima nacionalna homogenost koja je cilj unutrašnje i vanjske politike. U 19. i 20. stoljeću ekonomija preuzima ulogu niti vodilje svjetskoga poretka. Ekonomski interesi prelaze granice nacionalnih država i ne pitaju za vjeroispovijest. Ekološka će kriza, kao što je nekoć razvoj kapitalizma potisnuo naciju, u nekoj budućnosti prevladati ekonomsku paradigmu i to zbog opasnosti koja će se svijetu nadviti nad glavom. U drugom predavanju Duhovnopovijesni temelji ekološke krize govori se, pojednostavljeno rečeno, o napredovanju subjektiviteta kroz povijest filozofije. O tome kako filozofiranje možemo dovesti u vezu sa napredovanjem tehničke manipulacije prirodom načelno nije riješeno, tako da se to razmatranje moderne europske misli može smatrati tek svojevrsnom paralelom sa pripadajućim procesima u društvu. Iz tih se uvida ne mogu iznaći dublji povijesnofilozofijski uvidi. Hösle ne dotiče niti problematičnost međuutjecaja filozofiranja i društva.
    Preostala tri predavanja odnose se na praktičkofilozofijski moment, a zovu se redom: Etičke konzekvencije ekološke krize, Ekonomija i ekologija te Političke konzekvencije ekološke krize. Sva tri poglavlja iznose teze koje su posve protivne uvriježenim shvaćanjima (pa čak i filozofskima) i,dakako, znanstvenim analizama i prognozama.
    Jedna od značajnih jest zahtjev za holističkim pristupom te odustajanjem od tretiranja onog što se proučava kao pukoga objekta koji nema svoju vlastitu vrijednost, već isključivo onu koju mu mi pridajemo sukladno rezultatima istraživanja. To se veže i uz moralno odnošenje spram živih i neživih bića oko nas. Svako biće valja promatrati kao vrijednost po sebi, zaključuje Hösle, a to je moguće to manje što je subjektivitet dublji.



  2. #2
    Zainteresovan član Tegularijus (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    196
    Reputaciona moć
    45

    Podrazumevano наставак

    Trijumf ekonomije i njezina emancipacija od ostalih razmatranja što se dogodilo tijekom razvoja kapitalizma umnogome je uvjetovalo ekološku krizu. Gospodarenje svim dobrima gleda se samo iz ugla profita. Hösle govori o potrebi tržišnih mjera pri zaštiti okoliša npr. ekološki porezi. To bi značilo prestanak čisto novčano profitnog gledanja na poslovanje i uključivalo bi razmatranja o dobrobiti okoliša i živih bića u njemu.
    Nešto još nezamisljivije autor predlaže govoreći o politici novoga doba. Drukčija koncepcija poslovanja značila bi održivi razvoj i veliku pomoć siromašnim zemljama. Ljudi, ostala živa bića te neživa priroda ne bi više smjele biti sredstva za prljave igre, već ciljevi svake odgovorne politike. Svi ovi zahtjevi i teze djeluju čak i utopijski i izazvali bi, sasvim sigurno, buru podsmijeha među ekonomistima, političarima i običnim ljudima kojima se postojeća praksa čini jedinom mogućom. No, to samo znači biti potpuno slijep nad svim problemima i ružnim pojavama ovoga svijeta. To ne znači nikakvu racionalnu prosudbu. Jer, prema riječima Hannah Arendt, bolesno je ne moći biti ganut nad pokoljima, atomskim eksplozijama i istrebljenjima različitih živih stvorenja. Ne moći biti time potresen, znači ne moći spoznati koliko je to pogrešno, krivo i ponižavajuće, ponajprije za čovjeka.
    Zamislivši se duboko nad onim što u ovoj knjizi imamo prilike pročitati i povezavši to sa svime o čemu slušamo i što vidimo, Hösleove uvide, pogotovo one praktičkofilozofijske, valja uzeti u obzir. Moramo se, zajedno s njime, nadati da bi moćnici koji bi mogli promijeniti situaciju na našoj planeti napokon uspjeli progledati. Usput, moramo mijenjati sebe i svoje bližnje. Filozofija ekološke krize svakako je koristan poticaj.


    Поздрав свима

  3. #3
    Zaslužan član
    Učlanjen
    16.06.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    15.794
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Volela bih da znam kako ce izgledati svet i kakvi ce biti ljudi za nekoliko stotina godina. Uzimajuci u obzir postojece stanje, shvatam da ga mozda nece ni biti. Covekova teznja za novim saznanjima udruzena sa pohlepom vode ga u propast. Ni pored ogromnog napretka nauke i tehnologije covek nije u stanju da se izbori sa trenutnim problemima. Veliki jaz izmedju bogatih i siromasnih, ratovi, zagadjena zivotna sredina, prenaseljenost....U covekovoj je prirodi sloboda izbora ali je on cesto koristi da bi unistio ono sto je stvorio. Ipak, kao sto se uspesno borio sa prirodom oko sebe mozda bi mogao da se izbori i sa prirodom u sebi. Bilo bi lepo da ovo dopre do svesti svakog coveka na planeti, ili bar vecine, jer onda ne bi morali da brinemo o buducnosti covecanstva.

  4. #4
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    28.02.2005.
    Poruke
    175
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano buducnost kakvu zelim

    Dragi prijatelji,
    o buducnosti se moze dosta filosofirati, jedna nepresusna tema.Njeno otvaranje je izraz i da jedan mlad covek ozbiljno shvata svoj poziv ili ako hocete svoj zivot.
    Rusi i Sovjetski Savez, u dve reci sva absurdnost jedne situacije.Ono sto ja cenim kod teorijski nastrojenih Rusa je njihovo veliko obrazovanje i ozbilnjost s kojom zahvataju i prate svaki problem, ekologiju npr.Kod nas to nepostoji.
    Kod nas su, koliko ja pratim, visestruko kompromitovani praksisovci u ekologiji i tom pokretu nasli odredjeno pribeziste.To znaci,po meni, nista dobro za ovdasnje mlade ljude koji bi krenuli za njima.
    O ekologiji se moze razmisljati i da tako kazem "putem zelenih" u Evropi koji imaju odredjenu politicku tezinu i koji su jedan konstruktivan pokret, bar ovako gledano spolja.
    Jos nesto, na buducnost se moze gledati na nacin pesimiste u pogledu smaka sveta(Andreavk)ili na mnogo optimistickiji nacin kao npr. da je buducnost sigurno osigurana za narednih 500 godina.Ono sto mene zanima je polozaj bica(subjekta)i buduceg drustva, u kome ne sme biti u buducnosti redukovano i degradirano bice!

  5. #5
    Zaslužan član
    Učlanjen
    16.06.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    15.794
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    ...procitaj jos jednom - nije smak sveta pobeda prirode nad covekom

  6. #6
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    28.02.2005.
    Poruke
    175
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano

    Dragi prijatelju/ice Andreavk,
    u pravu si, samo covek(subjekt) zna za pojam smaka sveta!

  7. #7
    Tuzni_patak nije na forumu
    Trazi forum gde moze procitati svoje postove i posle 2 nedelje
    Zaslužan član Tuzni_patak (avatar)
    Učlanjen
    13.04.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Real Beograd,Virtuelno u preseljenju,bice naknadno objavljeno
    Poruke
    18.170
    Tekstova u blogu
    20
    Reputaciona moć
    256

    Podrazumevano

    A što nebi misaone egzibicije zamenili misaonim eksperimentima...

    Započetak popišite inventar i aparaturu takve misaone laboratorije...

    Za proučavanje i rad je bolji izbor mnoštvo diskretnih svetlosnih izvora nego desetak jakih reflektora....Privremena zaslepljenost i tragovi svetlosti ostaju u oku....

    Da ne prodjete kao svi filozofi , da bolujete od grandomanije...

    "slob.nav. ...Njegovo iskazano mišljenje nije ono što je iskazano već je pod tim pojmom podrazumevao nešto sasvim drugačije"

    Kao da je autor i autoritet autora bitniji od same misli......Ako je tako navedite autoriteta koji može danas da vam promeni mišljenje (a da je živ), da bar znamo na čemu smo....

  8. #8
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    28.02.2005.
    Poruke
    175
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano ekoloska buducnost

    Dragi prijatelji,
    a pogotovo Tuzni Patak, verujem da se u mnogim stvarima vezano za ekologiju vrlo razumemo, slicno promisljamo unapred.
    Ono "grandomansko" ja cu izvesti na put strateskog, sto mogu da planiraju samo najrazvijeniji,(Amerika, Rusija, Evropa, Japan)i da deluju na globalnom nivou ili specijalno, potencijalno ugrozene zemlje(Izrael) i oni to rade, planiraju!
    Sto se tice npr. nekog proizvoda-brenda, podjedjednako ce biti vazna njegova proizvodnja i njegovo recikliranje(biorazgradljivost).
    Ono sto je nauka do sada uradila od Zemlje, zvucacu cini mi se, gadamerski, samo ce jos nauka moci ponovo da ispravi.
    Kod nas se vidimo sprovode brojne eko-akcije, sto je vise nego dobro, uredjaji za preciscavanje voda, vazduha su postali obavezni,itd..
    Sto se tice evropskih zelenih, njihova samosvest ili avangardno misljenje, opisano u jednoj recenici ide ovako-sto da nam drugi donose eko-standarde, kad cemo mi doneti jos bolje i strozije!!!

  9. #9
    Legenda zainteresovana (avatar)
    Učlanjen
    27.09.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    i med javom i med snom - glavni je med
    Poruke
    9.878
    Reputaciona moć
    143

    Podrazumevano Širi pristup

    U jesen 1986. godine Svetski fond za prirodu (World Wide Fund for Nature – WWF) je u Asiziju u Italiji okupio predstavnike budizma, hrišćanstava, hinduizma, jevrejstva i islama da raspravljaju o problemima zaštite čovekove sredine iz ugla religijskih tradicija.
    ...
    Imajući u vidu da su u nekim prilikama religijska učenja išla na ruku aktivnostima koje su vodile razaranju prirodne sredine i prirodnih izvora, ideja je bila da se ljudi iz različitih religijskih tradicija suoče sa zajedničkim problemom očuvanja prirodne sredine, da sagledaju koji to pozitivni doprinosi i stavovi religija govore u prilog jedne ekološke svesti dorasle našem vremenu. Suočeni sa takvim izazovom, oni su uobličili platforme u kojima su objasnili koji aspekti religijskih učenja upućuju ka jednoj višoj ekološkoj svesti, a te platforme sabrane zajedno predstavljaju ono što je kasnije postalo poznato kao Deklaracija iz Asizija. To je inaugurisalo osvešten i aktivan stav religijskih tradicija prema jednom od najvećih izazova za čovečanstvo, a s druge strane potkrepilo je duhovnu i etičku osnovu pokreta za očuvanje čovekove sredine.
    ...
    Generalno, reč je pre svega o tome da se sagleda i zauzme generalni stav – u kome će se složiti i ekološki pokret i religije – a to je da nastavljanje sadašnjih tendencija vodi čoveka u "zločin protiv svekolikog stvaranja i svih stvorenja". To sagledavanje, u kome se slažu naučnici, filozofi i religijski mislioci, kazuje da je čovečanstvo odgovorno ne samo za ubrzano uništavanje biljnih i životinjskih vrsta koje se sada odvija, nego i za proces uništavanja koji će tek uslediti i koji – samoubilački – znači patnju i smrt za velik broj ljudi, ako ne i za celo čovečanstvo. Sa religijskog stanovišta to znači da je čovek uzurpirao sebi pravo koje ima samo bog – da kao stvaralac odluči o uništenju svog dela. Sa ekološkog stanovišta to znači da je čovek – kao najsvesnije biće – umesto da bude čuvar i pastir svekolikog stvaranja i svih bića, zloupotrebio svoju moć postajući najveća štetočina planete, uništavajući pretpostavke opstanka za mnoga bića, pa i za samoga sebe. Umesto čuvara pretvorio se u dželata.
    ...
    U međuvremenu, od donošenja Deklaracije iz Asizija, uz navedenih pet religija u pokret i akcije zaštite sredine uključile su se organizacije i predstavnici drugih religija: đainisti, bahajci i sikhi. Od pravoslavnih crkava za sada je aktivan stav zauzela Grčka pravoslavna crkva i to i u svojim zajednicama na drugim kontinentima.

    Citati iz članka objavljenog u časopisu "Kulture Istoka", br.29, str. 5-9, Beograd, 1991.god. Autor: Dr Dušan Pajin, profesor filozofije umetnosti i estetike na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

  10. #10
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    28.02.2005.
    Poruke
    175
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano ekologija u sluzbi ekumenizma

    Dragi prijatelji,
    svi su se okupili kao pravi ekumenisti da rasprave ekoloske probleme buducnosti, samo ateista nema.Njih nista neinteresuje!!!
    Sram ih bilo!?!

Slične teme

  1. Предлог решења Косовске кризе
    Autor Alekasandar3 u forumu Politika
    Odgovora: 54
    Poslednja poruka: 07.03.2014., 22:21
  2. Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 10.04.2009., 21:56
  3. Ево ко профитира од кризе
    Autor Spencer u forumu Politika
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 27.03.2009., 11:36
  4. Odgovora: 40
    Poslednja poruka: 26.02.2009., 10:33
  5. Odgovora: 22
    Poslednja poruka: 28.10.2008., 02:27

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •