Uskrs 1945.

Пре ће бити на Ускрс '44-те јер да су бомбардовали тада кад си ти навео највероватније би излупали комусте који су већ у јесен '44-те ушли у Београд.
 
"Савезничка" бомбардовања

Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и неколико тек рођених беба, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч.
Чудним случајем, бомбардовања су вршена на велике православне празнике када је грађанство било сакупљено на молитвама у црквама или се тискало на улицама.
Прва жртва наших западних "савезника" био је Ниш, највећи српски град после Београда. Била је среда, 20. октобар 1943. године. Часовници су показивали да је 13 часова и 3 минута.
У међувремену, док су Енглези и Американци, према одлуци Титовог Врховног штаба, други пут сејали смрт по Нишу, свом врховном команданту се 30. марта 1944. шифрованом поруком јавио Пеко Дапчевић. Он је свом маршалу пријавио своју жељу: "Треба тражити да савезници што прије бомбардују Никшић". Недељу дана касније, 7. и 8. априла, Никшић је сравњен са земљом, на Цвијети. У овом граду, који је тада имао 5.000 становника и око 10.000 избеглица, наступио је прави пакао.
- Под рушевинама је нађено 500 мушкараца, жена и дјеце, што мртвих, што рањених, док су други дијелови становништва без крова и помоћи - јавио је Међународном црвеном крсту у Женеви градоначелник Никшића Јеврем Шаулић.
- Непријатељски авиони - извештавао је Шаулић - не само да су засули град бомбама најтежег калибра, него су још гађали цивилно становништво из машинских пушака и ватреног оружја из авиона. Сутрадан, 9. априла, проговорио је и Радио Лондон:
- Приликом напада британских "велингтона" на Никшић бачене су на разне објекте блок бомбе од 2.000 килограма. Порушено је или оштећено пола вароши. Никшић је бомбардован на тражење маршала Тита.
Огласио се и стари српски дипломата др Мирослав Спалајковић, који је рекао: "Титов покушај продора у Ибарску долину и англио-америчко бомбардовање Београда представљају два повезана потеза исте ратне операције".
Истог дана када и Београд, на Ускрс 1944. године, "савезнички" бомбардери су се устремили и на црногорску престоницу. Цетиње је било сво у рушевинама. Истог дана страдала су и Жабљак, Шавник, Колашин, Андријевица, Гацко, Билећа. Само два дана касније, 19. априла 1944. године, маршал Тито се обраћа Пеку Дапчевићу и Митру Бакићу, својим изасланицима у Штабу 2. корпуса НОВЈ: "Јавите нам која мјеста треба бомбардовати." Дапчевић и Бакић радио везом одговарају. "Нека бомбардују Сјеницу, Бијело Поље и Подгорицу. Молимо хитан одговор на ове предлоге. Пеко, Митар." Титов одговор је стигао из ваздуха.
У рану зору 5. маја 1944. на Подгорицу је кренуло 120 до 180 тешких четворомоторних бомбардера у 3 налета. Настао је прави пакао. Пола Подгорице је разорено до темеља. Са велике висине и по систему тепиха бомбардовали су градић, да би га исте ноћи докусурили бомбардери британског РАФ-а. Разарана су и околна села, како би био уништен штаб потпуковника Лашића и та намјера је реализована, јер је он нашао смрт у рушевинама. Енглеске и америчке бомбе убијају сваког шестог житеља Подгорице. Од 15.000 људи, теже и лакше је рањено готово 4.500 деце, жена, стараца. У кући Мила Беговића изгинула је цела породица, он, његова супруга и четворица синова. Иста судибна задесила је и Андрију Ђурашевића и десетине других подгоричких породица. Немачке жртве биле су готово 200 пута мање од губитака невиног цивилног становништва Подгорице. Нацистички окупатор је имао 15 мртвих. Према извештају немачке команде за југоисток "60 одсто града је разорено", а Пеко Дапчевић је, без обзира на све, био веома задовољан. - У Подгорици - јављао је он свом маршалу - бомбардовани углавном војнички објекти, болница Крушевац, ауто-парк, разни магацини и слагалишта и сви положаји: Горица, Љубовић, Коканерешка Гора, мост, на Цијевни и сва околна села. Било десет великих пожара... Према досадашњим подацима око 2.000 жртава. Политички, војнички и МОРАЛНИ ефекат бомбардовања ДОБАР. Губици не би били оволики да РАФ лецима, а и радио Лондон нису обавјештавали народ да се у случају бомбардовања бјежи у центар града. Послије овог бомбардовања свако јутро у 8:00 по 6 британских "тајфуна" су митраљирали град. Народ се скривао у пећине уз Морачу. Подгорица је у источном дијелу Европе најбомбардованији и најразрушенији град од свих градова. Тај град је бомбардован 77 пута.
Само у првој недељи септембра Енглези и Американци су свакодневно са 200-300 ловаца и бомбардера разарали оно што је од Србије остало. Њихови кобни бомбардери су у тој недељи, од 1. до 7. сепрембра 1944. године, извели равно 1.973 борбена лета над Србијом и Црном Гором. Ту монструозну операцију Титови западни савезници назвали су "Недељом пацова": Та класична ваздушна инвазија изведена је 33 дана после признања Титовог најближег сарадника Едварда Кардеља да англоамеричко бомбардовање наших градова не наноси готово никакве губитке" нацистичком окупатору, већ да је једини опипљиви резултат ових акција "на хиљаде наших мртвих људи".
Радио Лондон је објавио да избор циљева врши маршал Тито ради разбијања мјеста отпора на која наилазе партизани.
У тајном документу који је обавјештајац Харолд Шанц јула 1944. из Каира послао својој централи у Вашингтону пише: "Тако је постало јасно да Тито употребљава америчко ваздухопловство, оружје и опрему првенствено за убијање Срба, па је у последњем коминикеу посветио највише простора опису офанзиве против четника. Он чак и не покушава да прикрије да води грађански рат."
 
Не бих да те увредим али колико ти имаш година и где бре живиш?!
Револуција човече!
Исто као што су 1917 бољшевици својој војсци ударили у леђа тако су и овби наши изроди ударили својој војсци у јеку борбе са Немцима и кољачима разних фела.
Па шта ти мислиш како су комунисти дошли на власт?
 
Ne vređam se. Nego glupavo mi je što je to baš usred rata bilo, protiv zajedničkog neprijatelja. I trebalo je imati drskosti i hrabrosti tražiti od saveznika tako nešto, nije se mogla znati reakcija...
 
А ко каже да су Немци били непријатељи комунистима?!
Југословенски партизани нису нападали Немце све док је трајао споразум Рибентроп-Молотов, па шта мислиш због чега су дигли устанак тек 7. јула?
 
Идемо редом.
Немци крше споразум 22. јуна и тек онда Стаљин наређује напад на Немце, до тад су сви комунисти у Европи били на стенд бају јер су у ствари сви били подружнице са центром у Москви.
До тад су играли фудбал са Немцима а постоје и слике њихових више него пријатељских сусрета.
По налогу Гестапоа а пре кршења споразума у Србију је из европских затвора интернирано око 150 шпанских бораца да би изазивали нереде и саботирали покрет Драже Михајловића.
Чувени Коча Поповић је један од тих "јуначина".
Све време рата су имали експозитуру у Загребу уз знање Павелића и немачког представника Кашеа.
То није ништа чудно јер су нацисти скраћеница од национал-социјалисти, значи иста је фела у питању а због тога се слави победа над фашизмом а не над национал-социјалзмом, било би мало глупо признати родбинске везе.
Све време рата су ратовали искључиво против четника све остало су били случајеви свршеног чина кад нису могли да побегну.
Намерно су потенцирали акције које су изазивале покољ српског живља као и усташки геноцид јер им је требала критична маса за дизање устанка али од свега тога не би било ништа да у Србију није на крају упало 1.000.000. совјетских војника на тенковима.
Једну окупацију заменили смо другом.
Американци се нису претерано мешали јер је ово била британкса зона утицаја а и није их нешто баш било ни брига ако ћемо право.
Доказ за то је пропаст мађарског устанка '56-те кад су Британци изазвали вештачку кризу на Суецком каналу да би имали изговор што нису спречили Совјете да тенковима прегазе Мађарску.
За читаву ту лагарију је Черчил добио Нобела за мемоаре.
Све у свему, ми смо сића за поткусуривање.
Обашка што је британски прес биро у Каиру током читавог рата фалсификовао извештаје о борбама у корист комуниста.
Сви чланови биро су након рата пребегли у СССР.
Дуга прича која се може прочитати у књигама.
 

Back
Top