DO SADA najveca kazna (46 godina) i za najteze krivicno delo - genocid, izrecena je, 2. avgusta, generalu VRS Radislavu Krsticu, o cijem procesu je srpska javnost prilicno fragmentarno obavestavana. Krstic je optuzen i osudjen za ucesce u likvidaciju vise hiljada Muslimana iz Srebrenice i to je bila prva presuda za genocid posle Drugog svetskog rata.
Sa brojem ubijenih u Srebrenici u srpskoj javnosti se do sada prilicno manipulisalo - nedavno se, recimo, moglo cuti da je ubijeno "samo 200" ljudi, a do javnosti je tesko dopirao podatak da su eksperti UN otkrili 38 masovnih grobnica, od cega je 17 ekshumirano i u njima pronadjeno 1.833 tela. Na osnovu sondaze, procenjuje se da u preostaloj 21 grobnici ima najamnje jos oko 2.500 leseva, dok se u presudi pominje i brojka od 7.500 likvidiranih Muslimana.
Manje je, takodje, poznato da general Krstic i njegovi branioci nisu negirali da je u Srebrenici pocinjen zlocin, vec su pokusavali da ospore njegov karakter. Krsticev advokat Tomislav Visnjic je u zavrsnoj besedi rekao da su zlocini bili "uzasni", ali da i pored toga ne predstavljaju genocid u smislu u kojem je on definisan u konvenciji o genocidu Statuta tribunala.
Sud nije prihvatio ove navode, a sudija Almiro Rodrigez iz Portugalije je pre izricanja kazne zatrazio da nesto kaze i u licno ime i, citirajuci Kanta da "ako se prezre pravda, zivot na ovom svetu gubi svaku vrednost", porucio:
"... Mi zelimo suditi optuzeniku. Ne sudimo narodu. Tacno je da je u bivsoj Jugoslaviji bilo napada na civilno stanovnistvo. Da, bilo je masakra i progona. Da, neke od tih zlocina jesu pocinile srpske snage. No, da parafraziram reci jednog velikog humaniste, smatram da bi bila uvreda za srpski narod i izdaja ideje civilnog drustva poistovetiti to zlo sa srpstvom. Bilo bi, medjutim, isto tako monstruozno ne dati nikakvo ime tom zlu, jer upravo to bi moglo biti uvredljivo za Srbe", rekao je sudija Rodrigez, konstatujuci da se general Krstic "u julu 1995. priklonio tom zlu", i izrekao mu do sada najvisu kaznu.
Pored Krstica, za genocid je pred Tribunalom optuzeno jos osam Srba iz Bosne, a u jednom slucaju (Goran Jelisic, optuzen za zlocine u Brckom) sud nije prihvatio argumente tuzbe i oslobodio je, po tom osnovu, optuzenog. Jelisic je, inace, u prvom stepenu ipak osudjen na 40 godina zatvora posto je priznao ostala dela za koje ga je tuzilastvo teretilo.
Preostali optuzeni za genocid su: Momir Talic, Radoslav Brdjanin, Momcilo Krajisnik, Biljana Plavsic, Dusko Sikirica (navodni upravnik logora "Keraterm"), Radovan Karadzic i Ratko Mladic.
