Male lazi

Moja 15-godisnja kcerka je uvijek u biti bila dobro dijete, prilicno poslusno, dobar djak. No, u poslednje vrijeme je cesto hvatam u lazi. Sve su to nekakve glupe lazi..ali opet..ne da mi mira. Daleko od toga da je postala problematicna ali se bojim da ne ide tim putem. Razgovaram s njom ali opet..da li to pubertet uzima svoj danak pa zeli malo da se otrgne od nase kontrole ili sta je u pitanju ne znam, ali me brine. Da li ste vi prolazili kroz takav nekakav preiod sa vasom djecom?

O kakvim lazima se radi?

Obratite pažnju na to kad slaže,šta time dobija.I dobro razmislite o tome koliko puta je ona Vas "uhvatila u laži",možda ne direktno upućene njoj,nego nekom drugom.A mislim da je najvažnije-pričajte s njom o tome.

jaljisa:

Obratite pažnju na to kad slaže,šta time dobija.I dobro razmislite o tome koliko puta je ona Vas "uhvatila u laži",možda ne direktno upućene njoj,nego nekom drugom.A mislim da je najvažnije-pričajte s njom o tome.

Kliknite za proširenje...

Pa npr ako jaoj kazem da nesto uradi u kuci..pola uradi pola ne uradi..kad je pitam da li je to obavila..hladno potvrdi da je sve zavrsila. Pocela je da ne donosi zadacu iz matematike profesorici, i naravno ona joj je smanjila ocjenu. Nakon naseg razgovora obecala je da ce sve zadace koje je ispustila napisati i odnijeti joj, i naredne koje dolaze da ce uredno sve pisati.. Ja kontaktiram profesoricu...nesto je donijela od zadaca , nesto nije. Upitam kcerku da li je sve u skoli u redu sto se tice zadaca iz matematike...ona potvrdno odgovori. Kad me prosla ljutnja odem u sobu kod nje da razgovaram s njom zasto me laze...ona jednostavno kaze da joj se to ne da pisati, a da me slagala onako eto ..Objasnjavala sma joj da svako od nas mora svoje obaveze izvrsavati dopalo se tonama ili ne. Ni ja sve svoje obaveze ne volim i pozelim da ih ne izvrsavam..ali nemam izbora jer uvijek na kraju te obaveze mene sacekaju da ih uradim. Ja je razumijem dajoj se nekad ne pise zadaca i ja sam bila u tim godinama..ali sta da se radi..
Meni je laganje strana stvar.Iz tog razloga sam se uvijek trudila da je nikad ne prevarim i da sve sto se dogovorimo ili joj obecam da svoje obecanje uvijek odrzim.
Nedavno me je /po meni nepotrebno/ slagala da je na pauzi bila u skoli a isla je kod drugarice kuci. Ta joj je drugarica dobro dijete, i za vrijeme dok su bile kod nje kuci uvijek je bio neko od roditelja te djevojcice.
Ako ona skonta da bih ja njoj nesto branila da radi ona meni to pokusava precutati i uraditi mimo mog znanja. A u biti su sve nekakve jos uvijek bezazlene stvari nista ozbiljno..samo mene to sve brine.
Nekad imam osjecaj da me gleda kao stranca.

Suocavate se sa sustinski sasvim normalnim (ne kazem i prihvatljivim!) ponasanjem adolescenata: gleda VAs kao stranca jer ima potrebu da se od VAs odvoji, da presece taj pupcanik izmedju vase apsolutne prisutnosti u njenom zivotu i sebe; trazi svoj prostor, svoje zabave koje ce Vama biti cesto strane, svoje drustvo (i ne pokusavajte da upadnete u zamku roditelja koji kazu 'Ja sam mom detetu najbolji prijatelj!' jer Vase dete ima najbolje prijatelje i potrebno mu je da Vi budete roditelj a ne drugarica!), svoj prostor, svoje vreme, i svoje granice - dokle se moze (a gde pocinju zabranjene stvari). Naravno da ce dete napadati te granice zabranjenog svim silama i snagom, t je prosto prirodno, i naravno da je na vama kao roditeljima da te granice sacuvate i zadrzite ukoliko su one realne i razumne. Naravno da ce Vas dete lagati da bi izbeglo kaznu, prisilu, ili nesto sto je mrzi da uradi ili za sta zna da biste Vi negodovali i da bi je 'smarali' pricom zasto to nije dobro i da 'svako ima svoje obaveze'. Sve to ona zna. Ali je snaga volje i samodiscipline nedovoljno jaka u 15 godina, i zato je tu roditelj, skola, drustvo, zakon, kazna i zabrana, nagrada i pohvala - da prosto pomogne. Zato sto nemaju dovoljno volje i samodiscipline i jesu maloletni., i jesu zasticeni subjekti drustva.

Dakle, Vase je samo da je hvatate u sitnim lazima, i time pokazete da ste uvek korak ispred i da se prosto tesko izvuci, kao i da kaznjavate (ali ne lazi, vec ono zbog cega su lazi izrecene!): dakle, ako pitate je li napisala svu matematiku, ona kaze da jeste, Vi utvrdite sutradan da nije, lepo joj kazete da nije ispunila svoju obavezu i zabranite nesto sto je njoj vazno (bilo da je to kompjuter, mobilni, izlazak sa drustvom) na odredjeni vremenski period. Pronadjite ono sto je VAZNO jer kazna zabranom nebitnih stvari nema svrhe. Takodje imajte na umu da KAZNA mora da bude EDUKATIVNA i ne sme biti VAsa osveta iz osecaja licne nemoci sto VAs laze ili nesto nece da uradi: takodje kazna mora da ima tacno definisano trajanje (dan, tri dana, vikend...), ne sme da traje predugo jer onda gubi svoj smisao, i mora da bude vrlo jasno zbog cega se uvodi. Kazne ne izricite u besu, vec u miru, nakon objasnjenja zasto ste nezadovoljni njenim ponasanjem, uz napomenu da ponasanje ne volite, ali da nju volite, no da to nece spreciti sprovodjenje kazne. I na kraju, budite dosledni: ne dajte se izmanipulisati da se kazna ne sprovede do kraja ili uopste.
Ne uzbudjujte se sto laze, to su sve normalne stvari za taj uzrast, ali trudite se da budete tu kada ste joj potrebni a da je ne pritiskate mnogo Vasim potrebama: u ovom periodu najbolje je biti nekako sto manje vidljiv - budite tu da korigujete ponasanja, da ublazite eventualne 'padove' i utesite, ali ne namecite svoje prisustvo. Ovo je period kad deca imaju potrebu da prosto 'odu' od svojih roditelja; nemogu to fizicki, ali psiholoski i emotivno to je neminovno, ne shvatajte to licno niti kao povredu - vratice se; ako Vi budete znali da u ovom trenutku gradite mostove SAMI.

Hvala Vam WithdrawnWater na savjetu. Malo kao da sam se 'vrtila u krug'. Ne bih da je pritiscem svojim savjetima i kontrolom, a opet moram je kontrolisati i biti u toku sta se s njom desava, a primijetila sam da se nesta pocelo mijenjati u njenom ponasanju...Jos jednom, havala na savjetu bas mi je bilo potrebno necije nepristrasno, ali i strucno misljenje.