Не треба на основу политике судити читавом народу.Тако постајемо исти као наши непријатељи.Тада су то били савезници и народ и војска су их спасавали.У Прањанима за је за рекордно време направљен аеродром на кога су слетали савезнички авиони и одвозили пилоте.За то време су сељаци у том крају крили у тим кућама.Стотине њих је било пријављено да дођу као сведоци на суђење Чичи,али им то наше власти нису дозволиле,као што нису дозволиле уопште сведоке одране.Тај орден је државни одговор захвалности.А 1995.су они овамо долазили и то јесте био њихов лични ,људски израз захвалности.
Сасвим друга прича је после америчког ангажовања против Србије и на крају и бомбардовања.Сада је немогуће више имати неки други однос према њима сем као према непријатељској држави ,па и народу који такву политику одобрава.И то је нешто што треба имати стално на уму и памтити.Али то нема везе са темом о верским слободама и њиховом поштовању у држави Србији,која се намеће као још један облик притиска.


Odgovorite sa citatom

Pošalji link