Фасцинира ме оволико бављење правима жена ( и овде и у Женском кутку )! Очигледно је то тема која веома иритира, значи нешто ту не штима!
Ако су жене и мушкарци већ равноправни, што се онда стално осећа нека тензија? Што жене не осећају да су равноправне, а што се мушкарци осећају угрожени женском тежњом за равноправношћу?
Да смо равноправни, и да постоји склад у односима између полова не би долазило стално до оваквих суочавања.
Две су ствари које би требало појмити пре било какве расправе о равноправности:
1) РАВНОПРАВНОСТ НИЈЕ ЈЕДНАКОСТ!
Бог нам није дао да будемо ЈЕДНАКИ, али можемо ИМАТИ ИСТА ПРАВА!
2) Тежња за равноправношћу НИЈЕ ТЕЖЊА ЗА ДОМИНАЦИЈОМ!
Нико не треба да се осећа угрожен тиме што неко други има права, док год се његова права остварују.
Иза свега овога очигледно лежи страх од рушења патријархалних односа ( који, сложићете се, још како владају Србијом ), тачније страх мушкараца да ће игубити доминантну улогу ( потпуно разумем њихово несналажење и растрзаност ), и страх жена од огромних обавеза које су тежњом за изједначавањем ( место за равноправношћу ) себи наметнуле.
Тако добијамо мушкарце и жене који се не сналазе у својим родним улогама покушавајући да у себи некако помире оно патријархално, на чему су васпитани, и савремено ,које намећу нови трендови у друштву.
И није лако ни једнима ни другима, и управо зато треба да начинимо корак ка размевању позиција другог пола, а не да се окрећемо борби за доминацију и међусобном оптуживању.
Уф, испаде читаво предавање!
oni moraju biti jedinstveni
