Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč - Strana 16
Strana 16 od 26 PrvaPrva ... 6121314151617181920 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 376 do 400 od 637

Tema: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

       
  1. #376
    Ističe se VoSlavu (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Буян
    Poruke
    2.592
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    Citat Original postavio Miina Pogledaj poruku
    Koji manastir/crkva je u pitanju ovde ?
    Nije neobično da se ostatci starijih svetilišta ugrađuju u nova.
    Скажи мнѣ, кудесникъ, любимецъ боговъ,
    Что сбудется въ жизни со мною?



  2. #377
    Početnik
    Učlanjen
    11.04.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    32
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    Manastir Manasija, nalazi se na oko 30 kilometara od auto-puta Beograd-Niš, blizu Despotovca.

    a ovaj snimak je iz Dečana
    Poslednji put ažurirao/la Miina : 13.09.2012. u 15:59

  3. #378
    Početnik
    Učlanjen
    11.04.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    32
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    solarni krst pred hramom u Decanima.jpg

    solarni krst pred hramom u Dečanima

  4. #379
    Ističe se VoSlavu (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Буян
    Poruke
    2.592
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    Lepo. Takvih primera ima širom slovenskog sveta.

    Crkva sv. Petra i Pavla iz 12 veka, Kruszwica (Poljska)


    Crkva sv. Teodor Tiron i Teodor Stratilat, Добърско (Bugarska)


    Parohijska crkva , Altenkirchen na Rujnu (Nemačka)


    Župna Crkva, Žrnovnica (Hrvatska)
    Скажи мнѣ, кудесникъ, любимецъ боговъ,
    Что сбудется въ жизни со мною?

  5. #380
    Početnik
    Učlanjen
    11.04.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    32
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč



    Manastir Visoki Dečani

  6. #381
    Početnik
    Učlanjen
    11.04.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    32
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč



    Горњи Мочиоци, средњевековна Босна

  7. #382
    Početnik
    Učlanjen
    11.04.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    32
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč



    село Рајац, долина Великог Тимока, код Неготина

  8. #383
    Domaćin
    Učlanjen
    27.04.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    3.918
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč


  9. #384
    Domaćin
    Učlanjen
    27.04.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    3.918
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč


    Šumska Majka se nalazi i kod drugih naroda, čak se može predpostaviti da je ovaj duh zaostavština paleolitske kulture, jer se Šumske Majke nalaze skoro kod svih paleolitskih naroda. Takođe ovaj duh ukazuje i na izražen matrijarhat, koji je kasnije zamenjen patrijarhatom, ostao veoma jak kod Slovena. Takođe biće ovog tipa ukazuje na jaku vezu Slovena sa šumom, koja je bila zapravo sveto mesto. Kada nije postojalo svetilište obredi su se činili u šumama, a Šumska Majka je bila gospodarica šuma i čuvar tog svetog mesta.
    Šumska majka je zamišljana kao jako lepa žena, razvijenih grudi, raspletene duge kose i dugim noktima. Razvijene grudi ukazuju na plodnost, što je predstava kod svih božanstava koja imaju veze sa plodnošću. Mislilo se da živi u šumi, da može da boravi u krošnjama drveća. Po šumi je išla ili gola ili odevena u dugu belu haljinu. Takođe ona se mogla javiti i kao ružna starica, ali takođe velikih grudi i izraženim zubima. Takođe mogla se pretvoriti u plast, naviljak sena, ćurku, kravu, svinju, psa, konja, ili kozu. Pojavljuje se samo noću, a pri susretu s ljudima ne želi da nanese zlo. Često je zavodila smrtne muškarce. Pojava da duhovi i demoni vode ljubav sa smrtnicima je prisutna gotovo kod svih naroda. Neki su smrtnike uzimali silom, drugi ih zavodili. Postoje u Srbiji kazivači, koji tvrde da su vodili ljubav sa Šumskom Majkom. Zabeležena je priča jednog mlinara, koji tvrdi da je noću zatekao u mlinu divnu nagu ženu velikih grudi, koja mu se podala. Nakon toga kaže da ju je video u krošnjama.
    Šumska majka je bila gospodarica šuma. Kada bi išla šumom drveće bi se savijalo do zemlje. Verovalo se da jako lepo peva. Takođe se smatrala zaštitnicom bremenitih žena i novorođenčad. Međutim često ih je napadala tako što je donosila bolest dece. Ali takođe od nje se tražila pomoć kada je u pitanju bolest dece. Pri lečenju bajalo se deci i u tim bajalicama često se pominje šumska majka. Iz tih tekstova proističe da ona kako donosi tako i odnosi bolest.
    Postojala je i trava koja se zvala Šumska Majka, za koju se verovalo da kađenjem tom travom obezbeđuje nerotkinjama da zatrudne. Mogla se naći u proleće pored gorskih potoka, pre nego što kukavica zakuka. Žena koja je krenula u potragu za ovom travom, nije smela da govori, a morala je da bude čista, što je podrazumevalo i čistu odeću i to da pre toga izbegava polne odnose. Ova trava je mogla biti još jedan oblik Šumske Majke.
    Kod banatskih Hera, ovo mitsko biće se nazivalo Planinskom Majkom. Kada kunu, govorilo se ,,Uzela te, dabogda, Planinska Majka’’. Kod Đerdapa ovo biće se zvalo Šumenka. Šumenka se mogla javiti i kao lepa i kao ružna žena. Kada bi se javljala kao lepa, ne bi nanosila nikakvo zlo. Dok kao ružna, ona bi imala čarobni štapić kojim je ljudima nanosila zlo (ovako je zamišljana i veštica, verovatno je u ovom kraju Šumska Majka preuzela obe funkcije).
    Bugari su znali za Gorsku Majku. Lešačiha se zvala kod Rusa. Poljaci su imali Mamonu. Mamona je mogla i da ukrade dete. Slovaci su je nazivali Matoha, koja je bila zamišljana bez glave. Česi su imali Dive Ženi i Lesne Pani (međutim Lesne Pani su više ličile na šumske vile). Poljaci su imali Dzivoženi.
    Osnovana može biti pretpostavka da je Šumska Majka nekada bila i Boginja, jer šumska majka ima dosta sličnosti sa boginjama klasičnih mitologija. Po nekim osobinama liči na Dijanu i Artemidu. Kao i Šumska Majka one ne samo što su čuvale decu i žene, već su ih i napadale. Takođe to da je Šumska Majka mogla biti božanstvo potvrđuje i činjenica da su gotovo sve neolitske civilizacije verovale u božanstvo sličnih osobina kao što poseduje Šumska Majka. Tako da je ovo biće verovatno starije od same religije Slovena, ili predstavlja početak stvaranja religije kod Slovena.
    Poslednji put ažurirao/la goost : 23.09.2012. u 17:21

  10. #385
    Domaćin
    Učlanjen
    27.04.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    3.918
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč


    Rusalke su ženski vodeni demoni. Obično su zamišljane kao lepe devojke, duge, riđe, raspletene kose. Rusalka postaje devojka koja je utopljena, a u nekim oblastima se smatra da su to devojke utopljene pred svoju svadbu ili one koje nisu imale pogrebni obred. Boravile su u blizini reka i to samo za vreme takozvane Rusalne nedelje – Trojičke nedelje.
    Rusalke su ziveli pod vodom, u dvorcima. Bile su pod vlašću Vodenog Duha. Rusalke su imale svoju caricu, koja ih je predvodila na put na kopno i koja se vozila u zlatnim kočijama. Prizivala je ostale rusalke trubom. Kraljica rusalki se zvala Diva, Divka, Divšina i Dana. To je bila carska kći koju je maćeha utopila. Izlaze iz vode samo za vreme Rusalne nedelje i to na nedelju dana. Bile su predane muzici, prevanju i igranju. Loše su raspoložene prema ljudima, a naročito ne vole žene. Ukoliko bi neko video rusalke, mogao bi ostati nem ili dobiti zanos igranja, koji se smatrao najgorom kaznom od rusalki. Pri ovom igranju bi dolazio zamor do smrti. Zanos igrom i pesmom bi trajao sve dok su rusalke na kopnu. O ovakvim zanosima svedoče i pisani dokumenti iz 14. veka. Takođe, smatralo se da rusalke donose mnoge neizlečive bolesti. U vreme Rusalne nedelje ljudi su se držali određenih zabrana, kako ne bi uvredili rusalke ili došli s njima u dodir i tako dobili od njih neku kaznu. Bilo je zabranjeno peti se na drveće, jer se smatralo da dok su rusalke na kopnu da često borave u krošnjama drveća. Zabranjeno je bilo raditi u vinogradima ili raditi bilo kakav posao vezan za zamljoradnju. Rusalke su dolazile u vreme Rusalne nedelje da daju potrebnu vlagu poljima, tako da bi taj rad mogao da omete rusalke. Ovo je vazilo pogotovu za sredu u Rusalnoj nedelji. Smatralo se da tamo gde su rusalke igrale kolosve raste bujnije nego na drugim mestima. Zabranjeno je bilo ženama da peru i prosipaju vodu na bilo koji drugi način, jer bi to moglo uvrediti rusalke i one bi udavili te žene. Zabranjeno je bilo spavati na podu. Ova zabrana je vezana za verovanje da duša u toku sna napušta telo, pa bi u toku sna telo mogla zauzeti rusalka ili neki drugi duh. Tada bi ljudi postali opsednuti i kroz njih bi govorila rusalka. Nije trebalo u Rusalnoj nedelji šišati ovce jer bi ovce ,,ošantavile“ a ljude bi napala bolest zvana rusa. A i za druge bolesti koje su se dešavale u Rusalnoj nedelji se govorilo da je obolelog čoveka ,,uhvatila rusalija“. Ukoliko bi se sadila paprika ili paradajz u Rusalnoj nedelji verovalo se da će im opasti cvet i neće uspeti.
    Ukoliko bi neko morao da prekrši zbog nečeg zabrane, kao efikasno sredstvo protiv dejstva rusalki se smatrala trava pelin. U tom slučaju čovek bi sa sobom nosio pelin, koga su se rusalke plašile. Takođe, ukoliko čovek jede beli luk, se smatralo da neće moći doći pod dejstvo rusalki. U nekim krajevima su svaki dan tokom Rusalne nedelje ljudi jeli pelin. Takođe, kao zaštita je mogao da posluži magijski krug iscrtan nožem. Ukoliko bi neko video rusalke, a ne bi imao pelin kod sebe mogao je nožen na zemlji iscrtati krug, koji rusalke ne bi smele da pređu. Verovalo se da se rusalke plaše i noža.
    Rusalke su dolazile u utorak, čime je počinjala rusalna nedelja i povlačile su se sledećeg utorka. Priređivali su se obredi dočekivanja i izgnanja rusalki. Obično su u ovim obredima učestvovale žene, koje su u ritualne svrhe poistovećavane s rusalkama. Obredi u Rusalnoj nedelju su se zvali rusalje i kranjice. Sreda u Rusalnoj nedelji se nazivala kriva sreda. Verovalo se da sve što se zasadi te nedelje će rasti krivo i da će kasnije zakržljati. Četvrtak u rusalnoj nedelji se nazivao zeleni četvrtak. On se strogo praznovao i nije smelo ništa da se radi. U hrišćanstvu Rusalna nedelja je postala praznik Duhovi, odnosno konkretno praznik rusalije je preimenovan u duhovi. Duhovi su praznik koji ima mnogo paganske zaostavštvine, ali taj praznik ne traje čitavu nedelju. Rusalna (duhovska) nedelja predstavlja simbiozu hrišćanstva i paganizma. Praznovanje rusalija u Srbiji je prvi opisao Ohridski arhiepiskop Dimitrije Homitijan kad je zabranjivao ovaj praznik.
    Po mestu stanovanja vile su se delile na primorkinje i zagorkinje, a rusalke kao vodeni demoni ili vile su dobile svoje ime od slovenskog ruslo – reka. Takođe one su imale riđu kosu, a za riđokose se i danas kaže da imaju rusu kosu. Kao što se ženama prema boji kose kaže da su plavuše ili crnke, rusalke su mogle biti mitska bića ruse kose.
    Kako su u matrijarhatu žene bili nosioci poslova u zemljoradnji, samo žene su mogle biti zadužene za plodnost zaseva. Tako su rusalke, po tradiciji, napuštale svoje vodena skrovišta i obilazile useve i škropile ih vlagom da bi usevi bili bolji. O tome svedoči i verovanje da je bilje bolje raslo na mestima gde su rusalke igrale.

  11. #386
    Domaćin
    Učlanjen
    27.04.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    3.918
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč


  12. #387
    Domaćin
    Učlanjen
    27.04.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    3.918
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč



    По древном србско предању, постоје три света :

    ПРАВ (свет Богова и светих предака),
    ЈАВ ( физички свет у којем тренутно живимо),
    НАВ (подземни свет).

  13. #388
    Elita Агарта (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Μπατάγια
    Poruke
    6.562
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    162

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    To die to sleep, To sleep, perchance to Dream; Aye, there's the rub, For in that sleep of death, what dreams may come

  14. #389
    Domaćin
    Učlanjen
    27.04.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    3.918
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč



    Страст

  15. #390
    Domaćin
    Učlanjen
    27.04.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    3.918
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč



    Војска Старих Словена.

  16. #391
    Domaćin
    Učlanjen
    27.04.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    3.918
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč


  17. #392
    fabos nije na forumu
    Ja celi zivot sanjam kako odlazim uz reku starim parobrodom koji vozi skitnice na zapad
    Zainteresovan član fabos (avatar)
    Učlanjen
    22.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    281
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    Yarilo/Jarilo : Bog vegetacije, plodnosti i proleca.
    U nekim Slavenskim kulturama obozavan kao i Bog
    Rata. Yarilo je bio jedan od sinova Peruna, po rodjenju
    ukraden i odveden u svet mrtvih, gde je usvojen i odgojen
    od strane Boga Velesa. Slavi se u prolece i ranu zimu uz
    narodne igre i pesme.


    Kip Yarila u Donetsk Ukraina


    Pesma u slavu Boga Yarila
    "Svi smo mi vec mrtvi, samo sto se redom sahranjujemo."

  18. #393
    Starosedelac
    Učlanjen
    25.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.077
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč


  19. #394
    Starosedelac
    Učlanjen
    25.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.077
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč


  20. #395
    fabos nije na forumu
    Ja celi zivot sanjam kako odlazim uz reku starim parobrodom koji vozi skitnice na zapad
    Zainteresovan član fabos (avatar)
    Učlanjen
    22.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    281
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    Volkodav iz roda serykh psov, je Ruski visokobudzetni film u kom se radnja odvija u vreme
    Staroslavenskih obicaja i tradicije. Film sam po sebi mozda nije remek delo, ali prikaz kulture
    iz tog vremena je svakako lepo uradjen, pejzas i slika su takodjer fascinantni, obavezno pogledati.

    "Svi smo mi vec mrtvi, samo sto se redom sahranjujemo."

  21. #396
    Domaćin
    Učlanjen
    27.04.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    3.918
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    Жива


    Ольга Нагорная

  22. #397
    Ističe se aja63 (avatar)
    Učlanjen
    23.05.2011.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd,Rakovica
    Poruke
    2.053
    Reputaciona moć
    119

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    Citat Original postavio goost Pogledaj poruku

    Šumska Majka se nalazi i kod drugih naroda, čak se može predpostaviti da je ovaj duh zaostavština paleolitske kulture, jer se Šumske Majke nalaze skoro kod svih paleolitskih naroda. Takođe ovaj duh ukazuje i na izražen matrijarhat, koji je kasnije zamenjen patrijarhatom, ostao veoma jak kod Slovena. Takođe biće ovog tipa ukazuje na jaku vezu Slovena sa šumom, koja je bila zapravo sveto mesto. Kada nije postojalo svetilište obredi su se činili u šumama, a Šumska Majka je bila gospodarica šuma i čuvar tog svetog mesta.
    Šumska majka je zamišljana kao jako lepa žena, razvijenih grudi, raspletene duge kose i dugim noktima. Razvijene grudi ukazuju na plodnost, što je predstava kod svih božanstava koja imaju veze sa plodnošću. Mislilo se da živi u šumi, da može da boravi u krošnjama drveća. Po šumi je išla ili gola ili odevena u dugu belu haljinu. Takođe ona se mogla javiti i kao ružna starica, ali takođe velikih grudi i izraženim zubima. Takođe mogla se pretvoriti u plast, naviljak sena, ćurku, kravu, svinju, psa, konja, ili kozu. Pojavljuje se samo noću, a pri susretu s ljudima ne želi da nanese zlo. Često je zavodila smrtne muškarce. Pojava da duhovi i demoni vode ljubav sa smrtnicima je prisutna gotovo kod svih naroda. Neki su smrtnike uzimali silom, drugi ih zavodili. Postoje u Srbiji kazivači, koji tvrde da su vodili ljubav sa Šumskom Majkom. Zabeležena je priča jednog mlinara, koji tvrdi da je noću zatekao u mlinu divnu nagu ženu velikih grudi, koja mu se podala. Nakon toga kaže da ju je video u krošnjama.
    Šumska majka je bila gospodarica šuma. Kada bi išla šumom drveće bi se savijalo do zemlje. Verovalo se da jako lepo peva. Takođe se smatrala zaštitnicom bremenitih žena i novorođenčad. Međutim često ih je napadala tako što je donosila bolest dece. Ali takođe od nje se tražila pomoć kada je u pitanju bolest dece. Pri lečenju bajalo se deci i u tim bajalicama često se pominje šumska majka. Iz tih tekstova proističe da ona kako donosi tako i odnosi bolest.
    Postojala je i trava koja se zvala Šumska Majka, za koju se verovalo da kađenjem tom travom obezbeđuje nerotkinjama da zatrudne. Mogla se naći u proleće pored gorskih potoka, pre nego što kukavica zakuka. Žena koja je krenula u potragu za ovom travom, nije smela da govori, a morala je da bude čista, što je podrazumevalo i čistu odeću i to da pre toga izbegava polne odnose. Ova trava je mogla biti još jedan oblik Šumske Majke.
    Kod banatskih Hera, ovo mitsko biće se nazivalo Planinskom Majkom. Kada kunu, govorilo se ,,Uzela te, dabogda, Planinska Majka’’. Kod Đerdapa ovo biće se zvalo Šumenka. Šumenka se mogla javiti i kao lepa i kao ružna žena. Kada bi se javljala kao lepa, ne bi nanosila nikakvo zlo. Dok kao ružna, ona bi imala čarobni štapić kojim je ljudima nanosila zlo (ovako je zamišljana i veštica, verovatno je u ovom kraju Šumska Majka preuzela obe funkcije).
    Bugari su znali za Gorsku Majku. Lešačiha se zvala kod Rusa. Poljaci su imali Mamonu. Mamona je mogla i da ukrade dete. Slovaci su je nazivali Matoha, koja je bila zamišljana bez glave. Česi su imali Dive Ženi i Lesne Pani (međutim Lesne Pani su više ličile na šumske vile). Poljaci su imali Dzivoženi.
    Osnovana može biti pretpostavka da je Šumska Majka nekada bila i Boginja, jer šumska majka ima dosta sličnosti sa boginjama klasičnih mitologija. Po nekim osobinama liči na Dijanu i Artemidu. Kao i Šumska Majka one ne samo što su čuvale decu i žene, već su ih i napadale. Takođe to da je Šumska Majka mogla biti božanstvo potvrđuje i činjenica da su gotovo sve neolitske civilizacije verovale u božanstvo sličnih osobina kao što poseduje Šumska Majka. Tako da je ovo biće verovatno starije od same religije Slovena, ili predstavlja početak stvaranja religije kod Slovena.
    Jooj, ljepote!

  23. #398
    fabos nije na forumu
    Ja celi zivot sanjam kako odlazim uz reku starim parobrodom koji vozi skitnice na zapad
    Zainteresovan član fabos (avatar)
    Učlanjen
    22.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    281
    Reputaciona moć
    46

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    ZABORAV Desanka Maksimović
    Ne sećamo se starih bogova.
    Ne sećamo se ko beše Volos, ko Svetovid,
    ko behu Dajbog i Vesna. I nije nas stid
    što negdašnjih se ne sećamo snova.
    Izgubili smo sluh za glas vekova,
    kao što se izgubi pamet i vid.
    Isto nam je hram i morska hrid, --
    svojih predanja ne znamo ni slova.
    Nije nas nehaja, ravnodušja stid,
    prekoračili smo žurno prag i zid
    između novih i starih vremena.
    Tvrdimo da smo onakvi kakvi nismo.
    Svaki ima svoje Nesveto pismo.
    Zvonimo u zvona snom neotplaćena.


    "Svi smo mi vec mrtvi, samo sto se redom sahranjujemo."

  24. #399
    Ističe se VoSlavu (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Буян
    Poruke
    2.592
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    Citat Original postavio fabos Pogledaj poruku
    Volkodav iz roda serykh psov, je Ruski visokobudzetni film u kom se radnja odvija u vreme
    Staroslavenskih obicaja i tradicije. Film sam po sebi mozda nije remek delo, ali prikaz kulture
    iz tog vremena je svakako lepo uradjen, pejzas i slika su takodjer fascinantni, obavezno pogledati.
    Тај филм је рађен према истоименом роману Марије Семјонове, то је историјска фантазија.
    Скажи мнѣ, кудесникъ, любимецъ боговъ,
    Что сбудется въ жизни со мною?

  25. #400
    Elita Агарта (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Μπατάγια
    Poruke
    6.562
    Tekstova u blogu
    15
    Reputaciona moć
    162

    Podrazumevano Re: Staroslovenska mitologija, slike, pesme i poneka reč

    To die to sleep, To sleep, perchance to Dream; Aye, there's the rub, For in that sleep of death, what dreams may come

Slične teme

  1. Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 25.04.2007., 11:00
  2. PESME
    Autor u forumu Humor
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 07.06.2003., 20:47

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •