Солунска Браћа међу Словенима

како објаснити чињеницу да не постоји ниједан глагољички споменик са простора средњовековне хрватске државе. онолике цркве, гробнице, натписи, а нигде ниједног слова глагољице. све што је сачувано из 9. 10. и 11. века потиче са подручја Бугарске, Македоније, јужне Далмације, византијских острва, Истре и Славоније- такорећи глагољицу налазимо свуда около, само не у Хрватској (где би се према општеприхваћеном ставу науке, најпре дала очекивати). изгледа да се то писмо примило међу Хрватима тек у 13. веку кад сењски бискуп добија пристанак од папе да је употребљава као писмо Св. Јеронима.

Значи да су хрватски владари били чврсто везани за Рим још у то доба, који није допустио ширење другог језика осим латинског, за разлику од осталих делова Балкана који су под Византијским утицајем и где се глагољица примила као и ћирилица касније.(Ћирило и Методије су у ту сврху и послати, папа их је додуше подржао док су радили на уштрб интереса франачких бискупа, касније мења свој став).

Само ми није јасно која је та угласта хрватска глагољица, биће да се јавља касније под утицајем ове обле.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Glagoljica
 
Poslednja izmena:
Значи да су хрватски владари били чврсто везани за Рим још у то доба, који није допустио ширење другог језика осим латинског, за разлику од осталих делова Балкана који су под Византијским утицајем и где се глагољица примила као и ћирилица касније.(Ћирило и Методије су у ту сврху и послати, папа их је додуше подржао док су радили на уштрб интереса франачких бискупа, касније мења свој став).

Само ми није јасно која је та угласта хрватска глагољица, биће да се јавља касније под утицајем ове обле.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Glagoljica

угласта глагољица је облик глагољице настао под утицајем готице. дакле, ради се о калиграфском стилу, а не неком посебном хрватском писму.
 
Тома Архиђакон у свом делу Historia Salonitana описује догађаје око сабора у Сплиту из 1060/61. и каже следеће:

''U doba gospodina nadbiskupa Lovre došlo je u kraljevstvu Dalmacije i Hrvatske do neke rasprave o proklinjanju shizme. U doba gospodina pape Aleksandra i nadbiskupa Ivana, prethodnika spomenutoga Lovre, gospodin Majnard, nekoć opat u Pomposi a poslije biskup kardinal, održao je veoma svečanu sinodu svih prelata Dalmacije i Hrvatske, na kojem su sastavljena mnoga poglavlja kapitulara. Među ostalim utvrđeno je i odlučeno da nitko ne uznastoji službu Božju obavljati na slavenskom jeziku, nego samo na latinskom i grčkom i da se nitko, tko pripada tom jeziku, ne može promaknuti u svete redove. Govorili su da je gotsko pismo izumio neki heretik Metodije, koji je mnogo laži napisao protiv normi katoličke vjere na istom slavenskom jeziku. Priča se da je zbog toga bio na osnovi božanske presude kažnjen prijekom smrću.
Kada je ova odluka bila objavljena i potvrđena apostolskom ovlašću, sve je svećenike Slavene obuzeo velik jad. Sve su njihove crkve bile zatvorene, a oni sami zašutjeli i nisu obavljali uobičajenu službu.''

треба имати на уму да Тома Архиђакон своје дело пише негде око 1266. дакле, 200 година након поменутих догађаја. он нам откива само да се око тог питања јавио озбиљан спор, али нигде на наводи прецизно у којим су то областима глагољаши имали упориште (тим пре што је под јурисдикцијом сплитске митрополије био цео простор од Котора на југу до Кварнера на северу). иначе, кад спомиње краљевство Далмације и Хрватске он мисли на угарску Далмацију и Хрватску из средине 13. века, а не на хрватску државу из времена сабора 1061. међутим, даљим читањем текста ипак можемо закључити где се налазило средиште глагољашког покрета:

''Dogodilo se pak da je neki svećenik došljak, po imenu Ulfo, stigao u krajeve Hrvatske na licu noseći izraz pobožnosti a u srcu skrivajući otrov svoje lažljivosti. Odlazio je među narod i krišom šaputao ... Zao svećenik ne odnese papino pismo onima kojima je bilo namijenjeno nego se požurio Gotima koji su ga bili poslali ... Kad su to Goti čuli, bili su veoma radosni i na licu mjesta su nekoga neukog starca, po imenu Cededu, izabrali za biskupa i brzo poslali u Rim u pratnji nekog opata Potepe i svećenika Ulfa, koji je bio začetnik čitavoga nedjela ... Kad je to čuo, budalasti se starac ispuni veseljem. I odmah je nabavio pastirski štap i prsten. Kad su ušli u krajeve Hrvatske, sunarodnjaci su na vijest o njihov u dolasku veselo išli u susret svome biskupu i s velikim su ga oduševljenjem dočekali ... U prvom je naletu najvećom brzinom otjerao krčkog biskupa iz njegova sjedišta i to je stolicu prigrabio kao da mu je dana apostolskom ovlašću. Tada, kakve li sramote, prividni je biskup počeo oskvrnjivati bogoslužje posvećujući crkve, zaređujući klerike i obavljajući druge biskupske poslove.''

дакле, ''лажни'' епископ Цедеда је запосео столицу на острву Крку. нимало случајно, јер судећи по сачуваним глагољичким споменицима, острва Крк, Црес и Лошињ била су жаришта глагољичке писмености. колико је отпор народа на Крку био снажан види се по томе што је свештеник Улфо (вероватно на превару) ухваћен и одведен у Сплит, где му је суђено, а онда је сурово мучен и бачен у тамницу. међутим на епископа Цедеду нису могли силом (што значи да је имао снажну подршку), него га само изопштавају и анатемишу (у Риму двапут, а у Сплиту чак три пута). на крају је умро природном смрћу (а могуће и да је и отрован). поставља се питање како то Цедеда није запосео неку катедру у Крешимировој и Свинимировој (Звонимировој?) Хрватској, него баш на млетачком Крку. није случајно ни то што каснији заштитници глагољаша- Франкопани питичу управо са Крка, којим су још почетком 12. столећа управљали као млетачки вазали (да би се у каснијим вековима с острва проширили на суседни сењски крај, модрушку жупу, Гацку, Лику, Крбаву и подручје око Уне и Купе). међутим, њихово племенско огњиште за све те векове остаје Крк. занимљиво је и то да је им је породична реликвија била једна збирка проповеди отаца Источне Цркве- обиман рукопис (око 1.000 страна) из 11. века писан на старословенском језику облом глагољицом (преписан из старијег македонског предлошка), чији остатак је данашњи Клочев глагољаш.

изгледа да се глагољица с Кварнерских острва проширила на копно упоредо са ширењем моћи крчких Франкопана- најпре на суседно сењско приморје- 1248. године сењски бискуп Филип добија писмено допуштење папе Иноћентија IV за богослужење на народном језику у сењској катедрали и свим подручјима његове бискупије (основана око 1150.) где постоји тај обичај. (исто допуштење дато је 1252. бенедиктинцима самостана Св. Николе поред Омишља на Крку). та дозвола је била важан преседан који је утицао на ширење глагољице на копну, јер су сењској бискупији припадали Гацка, Лика и Винодол (а одатле и на суседну Крбаву). иначе, 1271. град Сењ је изабрао кнеза Вида Франкопана за свог ''потестата и ректора'' с правом наслеђа, што је потврдио и мађарски краљ па је Сењ остао у поседу Франкопана све до 1469. год. од тог времена можемо пратити настанак глагољичких скрипторијума у Лици и Крбави, где ће у 14. и 15. веку настати многи значајни рукописи.. али опет не и на простору тзв. ''краљевске Хрватске''. за то подручје од значаја је оснивање глагољичког скрипторијума у млетачком Задру средином 14. века, одакле ће потећи бројна дела, такорећи цела једна књижевна школа (упоредо са оном која већ од раније постоји на Крку).

према томе, глагољица међу Порфирогенитове Хрвате долази тек у 13. и 14. веку, прилично касно, ако се узме у обзир да је писмо настало средином 9. века. занимљиво је и то да се ширила са византијских/млетачких острва и градова на копно, а не обрнуто. импулс су јој дали крчки Франкопани, а не хрватски Трпимировићи.
 
Морам да се вратим на топоним Мораве у склопу деловања Методијевих ученика јер је превише коициденција.
Иако се ради о терену на коме је данас Шћипетарија, говоримо сада о времену између владавине Мутимира и његовог унука Часлава, дакле 200ак година раније него што ће први помени (код Аталиоте и Комнене) Шћипетара на Балкану настати.


Pominje se i selo Morava, istočno od Gorice (Korytse, današnje Korče), naseljeno novodošlim "varšerima?", od kojih neki žive i u gradu Velice, (gde je nekad živeo Sv.Kliment, u njegovom žitiju se pominje Velice, možda Velika ili Velište?,,, danas je to Bilište (Bilisht).
http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/mpesevska-makedonci_l.php)

http://img525.imageshack.us/img525/1546/korcamboriamorava.png
korcaberatecmenik.png


Ima indicija da je to selo Morava nekada bilo grad Morava, u vreme Klimenta Ohridskog i vreme vladanja Časlava Klonimirovića (koji gosti Metodijevog učenika Angelarija, sudeći po Klimentovom žitiju)
http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/rpetrovic-dracka.php

Изнад Горице (Корче) је планина Морава, на њеном врху огроман православни крст , а око села Мораве (алб.Мборја данас) има остатака тврђаве.Мањих је димензија и смештена на брду одакле се пружа широк видик..а постоји и мала (породична) црква .Кështjella e Mborjes, Kalaja e Mborjes, Korçë

fig125.jpg
Korce2sm.jpg


The Morava Mountains encircle the city.
Mborja castle is built on a high hill, with very steep slopes to the southeast of the city of Korca. (превод преко гугла)

It has a circumference of 150 m, surrounding an irregular polygonal surface and reinforced by 4 round towers, walls have a thickness of 2.50 m and reinforced with wood generations. The small size of the castle show that it has been fortified headquarters of a local mansion.
Also I Mborja century. XIV, built at the foot of the hill in the Byzantine style, with very small size, has the character of a family shrine, which usually built by princes or rulers of the country. Toponym-preserved city still for Mborjen. As the name itself Mborje (Emporio-market) shows that there was a market. So here we have all the elements of the evolution of a typical manor castle: the castle on top of a high hill, hard to climb, while the temple and market town at the foot of the hill. Unlike some other cities of Albania, who originates from the castle, where the market and neighborhoods lie initially closer to the walls of the castle, in Mborje mine hill terrain did not favor such a phenomenon, so it can be assumed The presence of two feudal headquarters; each city in quiet time, where he and his shrine, and the other in the castle, in case of danger.

A similar picture presents us and castles Podgories. Rocky hills east of the village of the same name, called by the residents 'city'. The castle on the top of the hill follow a form planime-trike messy with perimeter 60 m. Like Mborje, four small circular towers are located in the perimeter wall. At the foot of the hill, the field lies here a settlement, which continues until the High Middle Ages.

Castle Mborja, in the early fifteenth century, during the Turkish occupation continued to be used as a garrison fort. Podgorie was abandoned and not mentioned at this time.
http://letersi.com/karaiskaj_gjerak/kapitulli_v.htm
http://www.catsg.org/balkanlynx/04_.../Pdfs/Pllaha_2002_Morava_mountain_Albania.pdf

Bogorodičina Crkva - Svete Marije /Shen Ristoz/ stoji poput skrivenog blaga na vrhu uzvišenja u selu Mborja, na padini planine Morave koja se uzdiže uznad Korče. Selo Mborja, izdignuto iznad doline u kojoj leži Korča je nekada bilo trgovački centar čitavog regiona i nazvano je po grčkoj reci "emporion" što znači pijaca.Stručnjaci UNESCO-a smatraju freske crkve Svete Bogorodice u selu Mborja među najboljim slikarskim ostvarenjima na Balkanu. One su veoma dobro očuvane.
Погледајте обавезно линк, у цркви постоји и златаст крунисан двоглави орао
http://www.panacomp.net/albanija?s=korca

Fotografije crkve i unutrašnjosti (where local population claimed it was the “oldest church in the balkans,”) , кажу да је из 13.в.
https://plus.google.com/photos/101449979670849839330/albums/5040749002751907441?banner=pwa
https://plus.google.com/photos/112687072743530409653/albums/5790720308603088913?banner=pwa
http://michaelhussey.com/albania/2006/08/the-church-of-ristoz-korce-albania/

Посебно је симптоматично да се,на 80 км од горичке (корчанске) Мораве налазио Београд, помиње се и име Часлав, у Житију Св.Климента (Теофилакт) у смислу хришћанина- домаћина који ће Ангеларију (сапутнику Климента,Наума,Горажда и Лаврентија) пружити свако гостопримство, све до његове смрти.
И Ангеларије и Горажд су сахрањени у Београду (арнаутски Белоград , данас Берат),с тим што је Ангелариј умро убрзо по доласку код Часлава.У истом Белграду (арнаутском данас) помиње се и словенски епископ Сергије, а знамо и из папских писама да постоји белградска епископија од давнина.

А топоними који се појављују везани за мисију Климента и четворице сапутника, после прогона од стране бискупа Вилинга, у непосредној су околини планине, насеља и тврђаве Морава- ниједан није даљи од 100 километара- Девол,Велиште, Главиница, Охрид.
Делић бугарског зборника потврђује да је Климент Охридски титулисан " като „епископ на Велика Моравия" (Kirilo-Metodievski studii - Volumes 10-13 - Page 186; БАН, 1995/2000), а Охрид-Морава су удаљени око 50 ак км отприлике.

books

http://books.google.rs/books?ei=d8T...морава+климент&q=морави+климент#search_anchor



Кад сложим списе које сам прочитала везано за ово ,поставићу још нешто.
 
Poslednja izmena:
Погледајте обавезно линк, у цркви постоји и златаст крунисан двоглави ораои уочите такође претпоследњу фотографију
http://www.panacomp.net/albanija?s=korca

Fotografije crkve i unutrašnjosti (where local population claimed it was the “oldest church in the balkans,”) , кажу да је из 13.в.
https://plus.google.com/photos/101449979670849839330/albums/5040749002751907441?banner=pwa
https://plus.google.com/photos/112687072743530409653/albums/5790720308603088913?banner=pwa
http://michaelhussey.com/albania/2006/08/the-church-of-ristoz-korce-albania/

Ипак, могуће је да је локално становништво више у праву него ови што цркву датирају у 13.век, с обзиром да су у цркви сахрањени и св.Горажд и св.Ангелариј из 9.века. Изгледа да је била срећна околност кад је Енвер Хоџа забранио сваку религију, јер су цркве једноставно затворене и избегаване као табу, па нису ни рушене и пљачкане.


It is true that St. Gorazd is mentioned in a list of the Bulgarian Archbishops 3 and that his relics were preserved in the cathedral at Berat in Albania..
Gorazd's relics lie hidden in a shrine in the monastery that bears his name, not far from the city of Berat in Albania...
http://www.google.rs/search?tbm=bks...7a7a0a42e68a27&bpcl=39967673&biw=1195&bih=611

books

http://books.google.rs/books?id=ELh...a=X&ei=tcjLUOP_DsnVtAaEk4GwAw&ved=0CCsQ6AEwAA

Reportaža o postojećim moštima Goražda i Angelarija u Belgradu arnautskom:
One of the medieval Orthodox churches in Berat is very important for history.
“This is the church that contains the relics of Gorazd and Angelarius, two of the disciples of Cyril and Methodius,” Professor Ovcharov points out. “After the creators of the Slavic script passed away their disciples were led by Gorazd and came to Bulgaria at the invitation of the Bulgarian Prince Boris I. ..Thus, some of them went as far as Drach, present-day Dürres in Albania ..... In Berat (we) touched the ossuary that contains the relics of the saints Gorazd and Angelarius, which was a very emotional experience for us.”
http://bnr.bg/sites/en/Lifestyle/Bu...BulgarianstourBalkanarcheologyandcuisine.aspx

Saints Clement, Bishop of Ochrid, Equal of the Apostles, Naum, Sava, Gorazd and Angelar were Slavs, disciples of Sts Cyril and Methodius (May 11). They at first pursued asceticism in Moravia, where St Gorazd succeded St Methodius as bishop.
In the year 893, St Clement became Bishop of Dremvitsa, or Velitsa, and St Naum took his place.
http://www.crkvenikalendar.com/zitije_en.php?pok=0&id=ZVB
Goražd je postavljen za episkopa Morave papskim legatom (Najverovatnija verzija je da su prognanici, lutali bez odeće i skrivali se, sve dok nisu stigli do Belgrada, gde je o njima preuzeo brigu upravnik tvrđave "Berat- kan" ).Radio je u Glavenici u okrugu grada Balš.U katedralnoj crkvi u današnjem Beratu postoji ikona na kojoj su prikazani "nasukani" misionari pred tvrđavom Berata (arnautskog Beograda).
https://docs.google.com/viewer?a=v&...G2FMvM&sig=AHIEtbTNERvMcX2LJqQvkK6wZKfSlPqcZQ

Evo te ikone "nasukanih" misionara (koji su prema žitiju, izmoždeni i gladni, vezali tri stabla lipovom korom da bi prešli reku "Dunav" i stigli pod zidine Belgrada arnautskog.
1_22.jpg

Ево и остатака београдске тврђаве, за поређења:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b4/Berat_Fortress.jpg

Bugarski ministar bez portfelja Božidar Dimitrov ( u članku koji govori o pokušaju bugarskih savremenih vlasti da uzmu od albanskih vlasti mošti svetitelja u svoj posed) objašnjava da su Ćirilo,Metodije, Naum i Sava (Lavrentije?) naslikani rukom slikara Onufrija u gornjem planu ikone, "na nebesima".Ispod njih je srednjevekovni Berat (u to vreme Belgrad, kasnije je arnautizovan) isped koga leže Angelarije i Goražd. Pošto su u Beratu služili, tamo su i sahranjeni.
Петимата - Кирил, Методий, Климент, Наум и Сава, са нарисувани прави, горе в небесата. Под тях е изобразен средновековен Берат с църквата, в чийто двор лежат Ангеларий и Горазд. А това ще рече, че там са служили, там са починали и там са погребани

http://dveri.bg/component/com_content/Itemid,29/id,12448/lang,bg/view,article/
http://paper.standartnews.com/bg/article.php?d=2010-12-07&article=350051

U Muzeju Onufrijevih ikona ( crkva Sv.Uspenje Bogorodičino, ona na padini planini Morave) se čuvaju (tačnije- čuvale su se) mošti sv.Gorazda i sv.Angelarija, zapis je savremenog turiste.
http://poklonnik.mitov.org/?p=503
 
Poslednja izmena:
nastavak..( ono što mi je prilikom editovanja, isečeno iz gornjeg posta)

I konačno, da se pobije laž koja se provlači kroz razne knjige i novine, o nekom bugarskom osvojenju srpske prestonice na ušću Save i Dunave i sve to u 9.veku (još sa navodom da je Trandafil Krstanov pronašao podatak da su mošti Gorazda i Angelarija u arnautskom Beogradu-u Vatikanu):

Проф. Николай Овчаров:
.........историческия град Берат. Слушал съм за него от историка Божидар Димитров и журналиста Максим Караджов. В една от църквите са видели сандъче с мощите на учениците на светите братя Кирил и Методий - Горазд и Ангеларий. Това потвърждава направеното преди години във Ватикана откритие на Трендафил Кръстанов, намерил сведение, че костите на тези ученици се пазят именно в Берат.
Селището съществува вече повече от 2400 години и е основано от македонския цар Касандър. Той го нарича Антипатрея в чест на своя баща, но през II в. пр.Хр. дошлите тук римляни го преименуват на Пулхериополис. Съвременното си наименование градът получава при българския цар Симеон в началото на IХ в. Нашите предци го назовават Белград, което албанците съкращават на Берат
http://paper.standartnews.com/bg/article.php?d=2012-01-14&article=395779

Ja lično ne podržavam da je to istina (prerano je za konačni zaključak),ali u svakom slučaju ako su Blgari ikada osvojili neki srpski Beograd onda je to bio Beograd u Epiru, nedaleko od Klimenta, episkopa Moravske. Taj "arnautski" Velegrad,Belgrad..nosio je to ime do kraja 19.veka, dok ga turski putopisci nazivaju Berat. Na osnovu pogrešno lociranog toponima kroje se svakojake karte danas, potpuno netačno.

Али, албански сајтови подржавају теорију да је арнаутски Београд био под опсадом Бугара, и помињу " the letter of Theoflact of Ohrid , one of the most known personalities of that time , in which describes Berat bishop “ A person illuminated by wisdom “", уз податке које до сада нисам знала, и које свакако треба проверити, да претходно име Белграда није "Антипартеа", већ Баргул
Regarding the name of the city , exists another hypothesis : the name of the antic city as Bargul. This name is mentioned by Tit Livio speaking of Macedonian- Roman pact in 205 A.C. signed in Dimal city. This name , that in Illyrian language means “ white “ , remains later in Byzantine and Slavonic tradition , while the other name Antipatrea was mentioned by Desarets, today the area between Korca and Pogradec... The Romans called the city Albanorum Oppidum ( Albanian Fortress )
http://www.bashkia-berat.net/?p=763

Арбанашки Белград
Pulcheriopolis, Antipatrea, Белиград, Belgradum, Bellogradum,Βελλέγραδα, Belligradum, Belgrad, Arnaüd Belgradi, Berat
Налази се близу планине Томор (2400м), топонима словенског порекла у области некад званој Томориште.

03belgradualbaniji1898.jpg

цела мапа http://lazarus.elte.hu/hun/digkonyv/topo/200e/38-41.jpg

На овом исечку са карте koju su izradili Offiz.W.Kotzauer i Feldw K.Melichar krajem 19.века, топоним Белград/Велграде већ је паралелан албанском топониму Берат.
“У данашњој Горњој Арбанији нису Шкипетари, него су Илири-Срби живели. А у старо доба историја није имала никакве везе са шкипетарским народом.”-написао је Спиридон Гопчевић ( Gornja Arbanija i njena liga. Istoriski deo dela, Izd. Knjižare G. Lazarevića, 1893, 66 страница)

Арбанијом се у средњем веку сматрала област око српског Рабана, у коме још увек има мноштво словенских топонима.
Типичан у том смислу je Београд Арбанаски, ....док је Главиница (данашњи албански Балш), по свој прилици, до 13.века била главно словенско насеље у северном делу епирске "Склавиније".
... на ... од границе Арбана, која је у то време код реке Шкумбе, до обале наспрам Крфа..Види С.Ћирковић,
http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/index.php

U 9.veku, tačnije 878. u Belgradu je hrišćanska episkopija ad episcopatum Belogradensem (Gavro Škrivanić, ibid.)
Pominje se 1281.g. kao de Belgrado (Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. 1959, 41,)


Mapa tomorske oblasti
tomorskazupareljanovako.png

Čelebija je primetio da u starom delu Belgrada - Gorici ima 200ak kuća i nema bazara.
 
Poslednja izmena:
Regarding the name of the city , exists another hypothesis : the name of the antic city as Bargul. This name is mentioned by Tit Livio speaking of Macedonian- Roman pact in 205 A.C. signed in Dimal city. This name , that in Illyrian language means “ white “ , remains later in Byzantine and Slavonic tradition , while the other name Antipatrea was mentioned by Desarets, today the area between Korca and Pogradec... The Romans called the city Albanorum Oppidum (Albanian Fortress)

ма какви Римљани и Albanorum Oppidum :roll:

једини "Albanorum Oppidum" може бити Alba Longa у Лацијуму (из које су потекли Ромул и Рем, оснивачи Рима), чији се краљеви у изворима помиње као Albanorum rex. рекао бих да се ту или ради о средњовековном преводу словенског назива града- Белиград/Београд (данашњи Берат) на латински (albus, alba, album - бео, бела, бело) или се неко од Арбанаса досетио да фалсификује име не би ли како град повезао са измишљеним античким Албанцима, јер ја нигде не нађох у латинским текстовима тај Albanorum Oppidum.
 
Хвала ти што си уштедео време поводом овога , В&С.
Мада сам мислила да ћеш прокоментарисати моравски ветар са моравске планине испод Корче и Подградеца.
Било ми је занимљивије да претражујем поток Морава (источно од планине Морава) што тече кроз Горицу (Корчу ) и дели је на пола, а онда се улива у реку Дунавец (мали Дунав).Топоними постоје и даље у Албанији.

Али, да бих проверила топониме, узела сам да простудирам Теофилактово житије о Клименту Охридском. Нисам нашла на нету никакав српски превод, па сам користила скениране стране оригинале и превод на бугарски постављен на промакедонија сајту.
http://www.promacedonia.com/bugarash/ko/teofilakt2.html

И, обратила сам пажњу како је то Теофилакт писао Дунав или подунавски крај.Помиње га у овим бројевима:

40.Дали су им по комад хлеба и наредили војницима да их пусте на различита места подунавског региона.
41.Војници (Немици)су им скинули о одећу, јер је то било у хладно време око подунавских регија.
Кад су били далеко од града (ког?) започели су пут.
43. Климент је кренуо са Наумом и Ангеларијем путем који води до Дунава и стигли у једно село, намеравајући да се окрепе (липсали без хране).Наишли су на једно село у коме их је угостио ШЧОМ, који је баш туговао што му је једина утеха, лепотан, син- умро.
47.Испраћени су са много почасти, али нису хтеле све дарове, већ колико им треба за пут.Кад су стигли до дунавских брегова и видели непроходну реку, свезали су три дрвета липовом кором и прешли реку, пажени небеском силом.Стигли су у Белград - тај град који је најчувенији од подунавских градова-

Али не пише ни Дунав ни Дунаи нити ишта слично већ ИСТРОН, што значи да говори о доњем току дан.Дунава, на коме најчувенији град Никопољ на реци Јантри.
Ister , Latin Hister , Greek Iστρος Istros was one of the ancient common name for the lower reaches of the Danube .
http://de.wikipedia.org/wiki/Ister

Облик Теофилактовог писања Истрон (Дунава) једнак је писању Никопоља Истерског (иако је на Јантри):Νικόπολις η προς Ίστρον

Подвучено је:
teofilakt33.jpg


teofilakt34istronanedun.jpg


teofilakt36boritakan.jpg



Сад, на страну што је покрштени Богорис/Борис/Михајло само кнез (архонт) Бугарске, а не цар..битније је да су они стигли , несумњиво, у Белград(он), који је најпознатији од свих истерских градова. То значи да се Теофилактов Белград ( a Борита-канос чиста грешка Теофилактова, јер се таква титула никада и нигде другде не помиње) налази у источној Бугарској :hvala:

Где је тачно Белград на Истеру , немам појма.Али морао би бити у овом појасу од Никопоља до Одесе:

То сад битно мења ствар. Свиђа ми се да остаје оно из моје препирке са Славеном и Готским, да Блгари у 9. веку нису ни примирисали Сингидунум, и да остаје оно моје (базирано на Дурнову и старим мапама) да Блгаре, свеже покрштене можемо наћи само око Загоре и региону од Црног мора, па најдаље до реке Јантре...али остаје нерешено (по житију) који Часлав је пружио гостопримство Ангеларију и где , и који "Есхач,Ехајц" је пружио гостопримство осталима и где.

Та забуна је настала ко зна кад - дал је Белград на Истеру, Белград арнаутски или наш Белград..јер сад остаје спорна Онуфријева икона (да су "Истер" прешли на свезаним дрвима до Берата) из моравске цркве. иако није немогуће да су ту живели у кругу Климентове епископије.
У сваком сучају, поука за све, never trust to bulgarian translations.
 
Poslednja izmena:
.....битније је да су они стигли , несумњиво, у Белград(он), који је најпознатији од свих истерских градова. То значи да се Теофилактов Белград налази у источној Бугарској :hvala:Где је тачно Белград на Истеру , немам појма.Али морао би бити у овом појасу од Никопоља до Одесе..То сад битно мења ствар..

Ево га Теофилактов и Кедринов и Скилицин Белград (Белград Тунаи, Дунавбург, Белене)
dunavisterbelene.png


Више детаља има на теми "Средњевековна Бугарска"

http://forum.krstarica.com/showthread.php/573636-средњовековна-Бугарска/page8

Ставићу овде само цитат Кедринов (јер Теофилакта већ имамо у оригиналу), преузет са доњег линка
moravabeogradisterteofi.jpg

http://www.promacedonia.org/vz1b/vz1b_3_5.html

и цитат Скилицин, где се говори о Бел(ен)граду на бреговима реке Истер
ево шта каже Скилица

Српски превод :
Те године одметну се Бугарска и то на овај начин.Неки Петар Бугарин по надимку Дељан као роб неког Цариграђанина,побегавши из града ,лутао је по Бугарској и стигао до Мораве и Београда то су тврђаве Паноније које леже на супротној страни Дунава и суседне су краљу Турске(мисли се на Мађаре)........
 
Poslednja izmena:
сматра се да су ''Панонске легенде'' написане крајем 9. и почетком 10. века,
ево, овде имаш цео текст ''Панонских легенди'':
Житије Св. Константина Ћирила

Нашла сам Кирилово житије у оригиналу (старословенки језик) са коментарима и уводом на блгарском језику..Има 17 преписа и сви су после 15.века урађени , не видим одавде ко је аутор. Неки су ми делови били интересантни јер се помињу топоними и имена и њих сам ископирала и обележила, али разгледајте и цело :
http://bme-pb.blogspot.com/2008/07/blog-post_29.html

Методије је боравио и на Олимпу, у непосредној околини оне наше Србице из 7 .века , доскорашње Сервие.
zitijecirilaolimpmetodi.jpg
olimpmetodijesrbica.jpg

Растислав је кнез "Моравије" , а то значи да су у "кнежевство" ушли Ростисављеви (?) и Моравци, Коцељ је панонски.
Ростислав је словенски кнез.
На сабору у Венети (Код Венета?) окупили су се хијерархијски сви.од епископа до монаха поводом преведених књига на словенски језик.
zitijecirilarastislav.jpg


zitijecirilomorava.jpg


zitijerastislavkoceljve.jpg

Константин умире у 42-ој години (869.), а Методије умире 885.Не знам године рођења, али као да је била велика разлика у годинама измђеу браће, ако су уопште рођена браћа?
smrtirilarim869g.jpg
 
Poslednja izmena:
Нашла сам Кирилово житије у оригиналу (старословенки језик) са коментарима и уводом на блгарском језику..Има 17 преписа и сви су после 15.века урађени , не видим одавде ко је аутор. Неки су ми делови били интересантни јер се помињу топоними и имена и њих сам ископирала и обележила, али разгледајте и цело :
http://bme-pb.blogspot.com/2008/07/blog-post_29.html

Методије је боравио и на Олимпу, у непосредној околини оне наше Србице из 7 .века , доскорашње Сервие.
zitijecirilaolimpmetodi.jpg
olimpmetodijesrbica.jpg

Растислав је кнез "Моравије" , а то значи да су у "кнежевство" ушли Ростисављеви (?) и Моравци, Коцељ је панонски.
Ростислав је словенски кнез.
На сабору у Венети (Код Венета?) окупили су се хијерархијски сви.од епископа до монаха поводом преведених књига на словенски језик.
zitijecirilarastislav.jpg


zitijecirilomorava.jpg


zitijerastislavkoceljve.jpg

Константин умире у 42-ој години (869.), а Методије умире 885.Не знам године рођења, али као да је била велика разлика у годинама измђеу браће, ако су уопште рођена браћа?
smrtirilarim869g.jpg

http://en.wikipedia.org/wiki/Uludağ

Мислим да је овде реч о малоазијском (мизијском) Олимпу који је од 8. до 11. века (и појаве Селџука) био један од центара православног монаштва и где се налазило неколико десетина манастира (по неким рачуницама и 50, само мислим не сви у исто време). У близини Прусе (Брусе, Бурсе) и Никеје, па и Никомедије (а самим тим и Цариграда), манастири су били важно уточиште иконофила у 8. и 9. веку веку (ту су боравили у своје време и Платон Студит, његов познатији сестрић Теодор, патријарх цариградски Методије Први итд). Манастири на Олимпу никада нису били устројену неку ширу заједницу као они на Атосу. Успон Атоса, као и турска освајања, учинили су да ови манастири запусте до 14. века када се последњи пут помињу.

И у Малој Азији било је у то доба Словена или бар њихових потомака, причали смо већ о томе како су их византијске царске власте селиле у 7. веку и насељавале као војне колонисте.
 
Poslednja izmena:
Мислим да је овде реч о малоазијском (мизијском) Олимпу

Витинијски, тако мисли и Ђорђе Трифуновић. Можда, близу је Цариграда.
Невезано за ову тему, да ли можеш да ми нађеш један спис који сам видела само у фусноти ?Овако гласи:
Ansbert, Fontes rer.austriac, V (пета књига или пето поглавље)
Могу у пп да ти објасним о чему се ради.

Житие Наума, издању П. А.Лавров
http://kachi-snimka.info/images/klz1290184031y.jpg

Да ли је Симеон овде Богорис или Богорисов трећи син Симеон? Да поредимо године?
Кад је Наум добио звање био је актуелан први Богорисов син, (Владимир Расате), који је вратио Блгаре паганизму, до 893. је владао.
Блгари пишу да је старац Богорис изашао из манастира и ослепео га, па трећег сина изабрао да влада

Угри пејонског језика, пише на другој страни старословенског текста?
 
Poslednja izmena:
Витинијски, тако мисли и Ђорђе Трифуновић. Можда, близу је Цариграда.
Невезано за ову тему, да ли можеш да ми нађеш један спис који сам видела само у фусноти ?Овако гласи:
Ansbert, Fontes rer.austriac, V (пета књига или пето поглавље)
Могу у пп да ти објасним о чему се ради.



Да ли је Симеон овде Богорис или Богорисов трећи син Симеон? Да поредимо године?
Кад је Наум добио звање био је актуелан први Богорисов син, (Владимир Расате), који је вратио Блгаре паганизму, до 893. је владао.
Блгари пишу да је старац Богорис изашао из манастира и ослепео га, па трећег сина изабрао да влада

Угри пејонског језика, пише на другој страни старословенског текста?

Треба се вратити на то када је житије настало. Стално говорим да треба ићи до ранијих извора чак и када нам не одговара Боритаркан (како беше) и силно бисмо желели Радослава на том месту.

Могуће је да се, у погледу тих Угра очитава утицај византијске историографије или је житије можда превођено или адаптирано са неког грчког прототипа. Као што Србе зову Трибалима или Далматима, Бугаре Мизима, Турке Персијанцима, тако поједини византијски историчари Угре зову Пеонцима тј Пајонцима (Јован Кинам, чини ми се уз ограде).

1152.

СТАЊЕ HA УГАРСКО-ВИЗАНТИЈСКОЈ ГРАНИЦИ HA ДУНАВУ

Сазнавши да Геза, краљ Пеонаца, потиштен због претходних догађаја намерава да изненада нападне на придунавске градове (Παριστρίοις ... πόλεσι) цар пожури да предухитри овај подухват.

Јесте Кинам је, савременик и историчар Манојла I Комнина.
http://www.scribd.com/doc/118826002/Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-IV
 
Poslednja izmena:
Треба се вратити на то када је житије настало. Стално говорим да треба ићи до ранијих извора чак и када нам не одговара Боритаркан (како беше) и силно бисмо желели Радослава на том месту.

Вероватно Теофилакт је писао према неким старим словенским рукопису.
"таркан" (ταρκανος) је титла у Бугаре (управник), стратег у Византији.
Вероватно Теофилакт није могао да прочитати име и написао Боритаркан.
 
Вероватно Теофилакт је писао према неким старим словенским рукопису.
"таркан" (ταρκανος) је титла у Бугаре (управник), стратег у Византији.
Вероватно Теофилакт није могао да прочитати име и написао Боритаркан.
Da, već sam komentarisao da mi pominjanje Borutkana iskače iz logike, i da se vereovatno radi o bugarskoj interpretaciji neke tirule.
Nije ovo jedina stvar koja je nelogična.

Donošenje ovako krupnih zaključaka na osnovu par nepreciznih citata je neozbiljno.
Kocelj, Rastislav i Svatepulk, pozivaju Ćirila i Metodija. Svatepulk ratuje sa Rastislavom, čas je saveznik sa Francima, čas im je protivnik. Franci zarobljavaju Svatopulka, Slavomir diže ustanak, Franci postižu dogovor sa Svatopulkom, i puštaju ga da se obračuna sa Slavomirom, on se okreće protiv Franaka. Moravci i Bugari su u jednom trnutku saveznici protiv Franaka, da bi onda Svetepulk sklapa savez sa Francima, da bi mogao da se obračuna sa drugim Slovenima. Bavarci zarobljavaju Metodija, papa se zalaže za njih. Svetepulk posle smrti Metodija Svatopulk progoni njegove učenike. Počinje sukob Rima i Vizantije...
Svatopulkovi naslednici ratuju međusobno, čime se stvaraju uslovi za dolazak Mađara...
Znači maksimalno kompleksni odnosi, moguće je da su Metodijevi učenici, koji su prebegli u Beograd, dobili dozvolu da idu u Bugarsku (ili bili prognani u Bugarsku).
"Godine 885. su nakon Metodijeve smrti iz Moravske protjerani njegovi učenici, čime je prestalo prakticiranje slavenske liturgije u Centralnoj Evropi; papa Stjepan V je nakon toga zauzvrat Svatopluka priznao za "kralja Slavena" (rex Sclavorum), a istu je titulu za Svatopluka koristio i Arnulf Karantanski. Kasnije je ipak došao u sukob sa Arnulfom; iako on nije imao jasnog pobjednika, kasnije se tumačio kao povodom za dolazak Mađara u Centralnu Evropu, s obzirom da ih je Arnulf koristio kao najamnike. Svatopluk je poginuo 885. nesretnim slučajem za vrijeme jednog pohoda.
Nakon Svatoplukove smrti se njegova država počela raspadati, dijelom zbog sukoba među sinovima i nasljednicima Mojmirom II i Svatoplukom II, a dijelom zbog ustanaka među pokorenim narodima, uključujući Čehe."
Da li ovo ima neke veze sa Regnum Sclavorum i Svetopelekom popa Dukljanina?
" a ko želi da ih upozna neka čita knjigu o slovenima, koja se zove "Metodijus", tamo će otkriti kakva je sve dobra uveo ovaj veoma dobri kralj. "
Jedno je sigurno.
Svatopulk, rex Sclavorum, je prisutan u Sremskoj Mitrovici i Beogradu, to nam i Porfirogenit svedoči.
Moravsku kneževinu, u kasnijem periodu, lociranu južno od Dunava, Porfirogenit pominje u "O ceremonijama".
Mđari su naslednici ove krune, pa nije ni čudo što je na njoj natpis na srpskom. A i kraljevi im se čudno zovu, Ladislav na primer.
 
Poslednja izmena:
Један траг за Методијеву епископију на Морави=Моришу, у корист Бобине теорије коју нам је Тандури пренео.

rl]Била је једна занимљива тема.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/596087-Opis-Raške-i-Srbije-1690-godine
А у оквиру теме један Себренин одговор.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1013/tekst/putovanje-svetog-save-po-ugarskoj-1220-godine/

Изгледа да је написано на основу Доминијановог "Житије светог Саве"
"Pored ustaljene tradicije i narodnog predanja, deo istoričara i naučnih istraživača naše prošlosti, osnivanje manastira Bazjaš vezuju za ime prvog srpskog arhiepiskopa Savu koji je manastir podigao 1225. godine.*
http://www.rastko.rs/rastko-ro/bazjas2.htm

Чанад, некада славна варош Моришени, са православном катедралом и Методијевим словенским епископом, са једанаест цркава и манастира, беше од 864. г. значајан духовни центар Методијеве словенске архиепископије. Али протеривањем православног господара овог града, додуше Мађара, Ајтоња, протеран је и словенски епископ, који је одавде прешао југозападно, у место Оросламош. Све цркве и манастире у Чанаду приграбио је латински бискуп те 1030. г.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1013/tekst/putovanje-svetog-save-po-ugarskoj-1220-godine/

Један од претходних назива тог места "Чанада" био је urbs Morisena (Моришко насеље, насеље на Моришу)

За "Чанад/Морисени" кажу да је име добио по војсковођи Чанаду,од оца Добоке, из времена Иштвана Првог угарског, и да је могуће да му је био нећак.. Паганин Чанад се покрстио , захваљујући римском мисионару Герхарду који ће постати и епископ Морисена 1030.г., а Герхарду се приписује и оснивање манастира у "Оросламошу", односно Банатском Аранђеловцу (где по, Доментијановом житију,ако је Доментијаново, протерани Методије прелази..из Моришког насеља у Банатски Аранђеловац)
http://en.wikipedia.org/wiki/Csanád
http://www.cenad.ro/content/claudiu...mileniu-de-istorie-ecleziastică-1030-19191930

Морисени (Моришко,Моришени) је био назив моришког насеља до 13 века..
Понегде пише да је варварски (вулгарски) покрштеник Ахтум (покрштен 1004.године )имао управу над Моришким насељем.

Cenad / Csanád / Чанад -a Roman castrum existed here, named Morisena. Later was capital of Huns and Avars and around the year 1000 was seat of duke Ahtum that ruled over today Banat. The Byzantines founded an Orthodox bishopry here in 1013, with monks from Vidin ). Gerard, an Italian monk, founded the first school on the territory of Romania, around 1038.The locality was named Morisena up to 13th century.
The Catholic church, built on the place of the ancient Catholic bishopry, dates from 1870.
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=715972&page=371

Градић се налази између Сегедина и Арада:
szeged.jpg

http://infrastruct.wordpress.com/tag/mako/

А место где се протерани Методије склонио, ако смо погодили коначно, јесте у данашњој Србији.У околини Новог Кнежевца је Банатскo Аранђелово (Оросламош)
Банатско Аранђелово (Oroszlámos) је насеље у општини Нови Кнежевац у Севернобанатском округу. Према попису из 2002. године у Банатском Аранђелову живи 1718 становника. Од укупног становништва 1372 је пунолетно, док је просечна старост становника 41,7 година (39,3 код мушкараца и 44,1 код жена). Ово насеље броји 631 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству износи 2,72. Већинско становништво је српске националности – 912 становника (53,08%)...
http://www.noviknezevac.rs/o-novom-knezevcu/naseljena-mesta/banatsko-arandjelovo/
http://sr.wikipedia.org/sr/Нови_Кнежевац

Логичније ми је да су су ченици боравили код учитеља у "уточишту", Банатском Аранђелову.. јер после његове смрти су и они протерани. Иначе би се записало да су боравили у његовој епископији и били би заједно протерани..

Из историје Банатског Аранђелова

Почетком IX века су наши простори на периферији два царства, Франака на западу и Протобугара на истоку, који се боре за превласт над
овом земљом, да би касније овај простор био опет био разлог освајања, сада између словенске Велико моравске кнежевине и Бугара.
824. године је била успостављена гранична линија на Тиси...Цео X век је век пљачкашких похода Мађара ...Из времена Угарске државе потиче прво писано помињање Новог Кнежевца као Цнеса, Кенеса, Кенесна односно Кнежа, реч словенске етимологије која значи кнежево место, а много раније је та реч означавала владара.
Из ових раних векова младе угарске државе из XI-XII века, на територији општине је сачуван велики манастирски комплекс светог Ђорђа у Мајдану, са три цркве и некрополом. Настанак овог комплекса се може повезати са каснијом “Легендом о светом Герхарду”...
http://www.noviknezevac.rs/o-novom-knezevcu/istorija/

Сад сам ја заборавила шта је тачно Имре Боба писао, али , говорећи језиком савремених географских граница, Методијева епископија била је у Румунији, а кад је протеран, нашао је уточише на северу Србије.

Da, već sam komentarisao da mi pominjanje Borutkana iskače iz logike, i da se vereovatno radi o bugarskoj interpretaciji neke tirule.
Nije ovo jedina stvar koja je nelogična.

Da li ovo ima neke veze sa Regnum Sclavorum i Svetopelekom popa Dukljanina?
" a ko želi da ih upozna neka čita knjigu o slovenima, koja se zove "Metodijus", tamo će otkriti kakva je sve dobra uveo ovaj veoma dobri kralj. "
Jedno je sigurno. Svatopulk, rex Sclavorum, je prisutan u Sremskoj Mitrovici i Beogradu, to nam i Porfirogenit svedoči.
Povodom Borita-kana čak se i bugarski prevodilac (kod Zlatarskog u fusnoti) ogradio jer se samo ovde i nigde više ne pominje takva titula, pa se može smatrati greškom Teofilakta

Mislim da nema veze latinska imenica "metod" sa knjigom "metodičkih uputstava" u LDP i imenom Metodius koje je preuzeo hrišćanin iz okoline Soluna, osim što samo njegovo monaško ime ima značenje "postupan".

Ali, Ahile i ostali, preko nekoliko tema koje vodimo ovde paralelno i uz sve upade sa strane, i uprkos tome, ipak smo uspeli da malo razjasnimo neke stvari.Naravno, to je samo početak.Treba nam neka potvrda da je Moriseni, gradić na Moriš reci zvano tako da se može prevoditi kao "moravsko", ili potvrda da je reka Moriš= Morava.
 
Poslednja izmena:
@Србрена и остали
На ком језику је писао Методије?
Ево нечег што говори у прилог веродостојности овог списа.
"Selo Oroslamoš (Banatsko Aranđelovo od 1922. godine) javlja se u istoriji oko 1030. godine za vreme vladavine mađarskog (ugarskog) kralja Stefana I svetog.
Za vreme vladavine kralja Bele IV selo se u „Kruševačkom pomeniku“ pominje kao srpsko naselje 1247. godine. Posle pada srpske države u turske ruke 1459. godine, dolazi do velike migracije srpskog stanovništva koje, u strahu od moguće odmazde Turaka, prelazi Dunav i Savu i naseljava se u Panonskoj niziji. Ugarski kralj Matija Korvin dodeljuje 1471. godine titulu sremskih despota potomcima Đurađa Brankovića, u nastojanju da pridobije naklonost Srba i upotrebi ih kao ratnike koji bi sprečavali prodor Turaka u Mađarsku."
http://www.banatskoarandjelovo.com/o-nama/istorija/
Овде се помиње некакав "Крушевачки поменик".
Знамо ли шта о њему?
" Банатско Аранђелово се некад звало Оросламош, што на мађарском значи Лавље (лавово) село. Садашњи назив добија 1922. године по цркви Св. Архангела Михајла и Гаврила која се налази у селу. Село Оросламош се у историји јавља око 1030. године, а помиње се и 1247. године, за владавине угарског краља Беле IV, у Крушевачком поменику, као српско насеље. У близини села, према Мајдану, налазио се и православни манастир Св. Ђорђа, саграђен у 11. веку за којег се претпоставља да је уништен од стране Татара у 13. веку. Недавно су откривени остаци чак три цркве и једног манастира као и опеке са представом лава. С обзиром да су храмови окренути у правцу исток – запад, верује се (по легенди) да су у њима били грчки монаси. Ови храмови су очигледно у непосредној вези и са називом села (Лавље село). На отприлике 500 метара северније од села налази се насеље Сигет, уништено у 16.в., а обновљено крајем 18.века од стране мађарских радника на дуванским пољима."
Ево нечег што говори у прилог веродостојности овог списа.
"Selo Oroslamoš (Banatsko Aranđelovo od 1922. godine) javlja se u istoriji oko 1030. godine za vreme vladavine mađarskog (ugarskog) kralja Stefana I svetog.
Za vreme vladavine kralja Bele IV selo se u „Kruševačkom pomeniku“ pominje kao srpsko naselje 1247. godine. Posle pada srpske države u turske ruke 1459. godine, dolazi do velike migracije srpskog stanovništva koje, u strahu od moguće odmazde Turaka, prelazi Dunav i Savu i naseljava se u Panonskoj niziji. Ugarski kralj Matija Korvin dodeljuje 1471. godine titulu sremskih despota potomcima Đurađa Brankovića, u nastojanju da pridobije naklonost Srba i upotrebi ih kao ratnike koji bi sprečavali prodor Turaka u Mađarsku."
http://www.banatskoarandjelovo.com/o-nama/istorija/
http://www.poreklo.rs/2012/07/07/poreklo-prezimena-banatsko-aranđelovo-novi-kneževac/
вети Ћирило (право име Константин, име Ћирило узео је након замонашења, рођен у јулу 826. године, умро 14. фебруара 869. у Риму) и Методије (рођен између 816. и 820., умро 6. априла 885. године), обојица су рођена у Солуну. Познати су и као Света браћа и словенски апостоли. Њихов отац Лав био је високи византијски војни заповједник (друнгар)
 
Poslednja izmena:
Put Metodijevih učenika je onda mogao da ima dve verzije, pre prelaska Dunava/Istera i nasukavanja u dunavski Belgrad (Belene):

metodijeputpremblg.png


Ko ne prati temu "Srbi u Mađarskoj", vezano za Segonov put je ovo:
http://img694.imageshack.us/img694/163/sivealba.jpg
http://img811.imageshack.us/img811/6194/kartevongriechenlandund.jpg
http://img835.imageshack.us/img835/1328/kipertsegonkumpulung.png
Osma strana teme
http://forum.krstarica.com/showthread.php/561739-Srbi-u-Mađarskoj/page8

Oroslamoš/ Lavlje selo / "Aranđelovo banatsko", utočište Metodijevo.. udaljeno je samo 54 km od episkopije odakle je prognan, i to savremenim putem koji ide okolo- naokolo, neka realna udaljenost za 9.vek bila bi manje od jednog dana hoda.

Ahile, izmi u obzir da se naselje moglo zvati Lavljim imenom i pre dolaska Metodija (osim oca Lava, mogao je i neki grb sa propetim lavom vezan za Solun ili Aleks.Makedonskog da presudi), viećemo, iskočiće možda još nešto o tome. Neki vojskovođa Leon ili ko zna ko.
 
Poslednja izmena:
На другој теми, повела се прича о гпвору Војводине и Северне Шумадије у средњем веку. http://forum.krstarica.com/showthre...vaca-od-16-do-19-veka?p=24319832#post24319832
800px-Dijalekti-Štokavskog-narečja.svg.jpg

Војвођанско - Шумадијски и Смедеревско - Вршки говор карактеришу канавачки говор и чување незамењеног ЈАТ. Настао на овом подручју, непромењено ЈАТ је формирано око XI veka. На овом пдручју није дошло до замене становништва у време сеоба (Чарнојевић). Дунав и Сава нису границе дијалеката.
http://www.planeta.rs/50/10naukakaozivot.htm
Са друге стране, Радмило Маројевић, каже да је старословенски језик, који су користили Ћирило и Методије, у основи српски језик.
 
Са друге стране, Радмило Маројевић, каже да је старословенски језик, који су користили Ћирило и Методије, у основи српски језик.

Радмило Маројевић је само научно образложио оно што су Добровски и Шафарик раније установили. Маројевић је указао на фонетске одлике иманентне српском језику и његовом развоју које су присутне у старословенском, његовој најстаријој редакцији.
 
Поводом померања расправе и на терен средњевековне Влашке, коначно сам нашла објашњење о чудноватим "Дафнезима" који, по Кунстнану имају чак 257 насеља дуж доњег тока Дунава, одн.Истера.
Ovo je zanimljivo i mislim da će ispasti značajno: Bodrići (Obodriti) u Dakiji, na Dunavi i Iskeru, kao i 257 naselja Dafneza/Tafneza !!
tafnezidonjidunavmorava.jpg


Bodrići- koje vezuju za oblast Braničeva, na južnoj obali Dunava, žive dakle i duž Istera, što nije sinonim za ceo Dunav (kao u Herodotovo vreme) , već posebno ime za donji tok Dunava, pred ušće. Ima autora koji ime Ister povezuju sa zaboravljenom boginjom zore, dana i istoka-Ištar.
Istria,Istros ili Istron je nekada bila jonska kolonija na obali Crnog mora....
Histria (griechisch Ἰστρίη), auch Istria, Istros (Ἴστρος) oder Istropolis (Ἰστρόπολις), war eine antike Stadt .. an der westlichen Küste des Schwarzen Meeres.
Povodom mesta (nemačkog naziva Dafne) na donjem toku Dunava, kako je Kunstman odredio prema gornjem skeniranom citatu i plemena koje je imalo 257 naselja , kao susedskih 70 naselja Brežana, treba mi pomoć jer nisam upela da nadjem na koju lokaciju se odnosi, ali može biti bliska Bodrićima do Jatrusa/Istrusa s obzirom da se radi o donjem Dunavu.

"Дафне" је Константиново утвђење на Истеру из 4.века, Јустинијан га је обнављао.Налазило се на влашкој страни Истера, док се насупрот њему , на доњој страни Истера налазило утврђење "Транс-марисца", данас познато као Тутракан у севроисточној Бугарској.
По Прокопију, и "Дафне"град и мост прко Дунава су уништени.
DafneMap.jpeg
http://www.constantinethegreatcoins.com/DAFNE/
http://apar.archaeology.ro/db_artrjaeng.htm
http://en.wikipedia.org/wiki/Transmarisca

Према Кунстмановом тумачењу баварског географа, било је 257 српских насеља "Дафнеза" и 70 српских насеља "Брежана" у појасу око Дунава, касније Доње Мизије, у области данашњег Тутракана, на североистоку данашње Бугарске
 
Poslednja izmena:
@Србрена и остали
На ком језику је писао Методије?
....Ћирило (право име Константин, име Ћирило узео је након замонашења, рођен у јулу 826. године, умро 14. фебруара 869. у Риму) и Методије (рођен између 816. и 820., умро 6. априла 885. године), обојица су рођена у Солуну.

Izgleda da metod nije od metodičan, nego od "strah" po češkoj vikipediji.

Na češkom jeziku su do polovine 19 veka bili poznati pod (staročeškim) imenima Crha i Strachota.

Až do poloviny 19. století byli svatí Cyril a Metoděj běžně označováni staročeskými jmény Crha a Strachota. Crha vzniklo z Cyril; Strachota špatným překladem: řecké Methodios bylo mylně přikloněno k latinskému metus („strach“) a přeloženo.( hesla Cyril a Metoděj in: Kopečný, František: Průvodce našimi jmény. Academia, Praha 1991.)

http://cs.wikipedia.org/wiki/Cyril_a_Metoděj
 

Back
Top