Empedokle:
Dragi prijatelji,
osecam da sam doveden u poziciju da branim sopstvene,pocetne stavove:1)Svaka promena i reci cu civilizacija u Srbiji je,po meni,pala upravo na moralu.Da li je to rezultat ovdasnjeg slabog subjekta i slabog intelektualca?2)Ovo nije i ne moze biti kritika mladih vec najdalje kritika mladih, koji treba da prethode prvoj samosvesnoj generaciji mladih.3)Svaka akcija je reakcija na datosti.4)Akcija bi bila niceovski govoreci stvaranje novih moralnih vrednosti(npr.iskrenosti,mozda)i uzimanje npr. Zivota mladih pod sopstvenu zastitu od strane mladih(nesto slicno i korisno kaze i Misantrophos).5)Reakcija je i odlazak u inostranstvo uz istovremenu misao o sopstvenom zagrljaju Zivota tamo.
Prvo, ne znam sta ti je referenca. Moja generacija (a sebe ubrajam u mlade) je reagovala! U svakom smislu ;kulturoloskom,politickom...Cim je stasala za reakciju. A, stasavala je, priznajem, duze no sto je trebalo. Kako i ne bi? Ucitelji joj sve sami Suvarovi "usmerenjaci" sa setnim pogledima uprtim ka Trstu (gde su se, valjda, kupovale farmerice).
Niposto ne bih ljude koji odlaze nazivala "pobeguljama", pre izgnanicima.
Srbija, iz nekog razloga, odavno nema sluha za intelektualce (ako se osvrnem stotinak godina u nazad, svako koga bih ja nazvala tim imenom -ovde mislim iskljucivo na ljude poznate siroj javnosti -je na ovaj ili onaj nacin bio nepozeljan, prognan,isteran, odbacen...do ubijen!).
Najbanalnije: coveku koji pise poeziju, a kome kumine kume pastorak (bar!) nije urednik ovoga ili izdavac onoga, nude se dve mogucnosti: da se , bezmalo,prostituise sa svojim stihovima nudeci ih ovom ili onom, ili da se vrati u vreme pre Gutemberga, pa da u svojoj (hladnoj studenskoj sobi, od 150 e) organizuje knjizevne veceri za svoje prijatelje. On, onda, godinu ili dve molerise po Londonu...i pravi je srecnik ako ne upadne u klise.
Da jos malo pojasnim ( a u ovo mozete da se uverite koliko sutra, ukoliko vam se vec nije dogodilo!): u samo jednoj knjizari (izuzimajuci antikvarnice)u gradu radi covek koji je zaista dostojan tog posla. Samo jedan knjizar u Beogradu me ne pita "Kako rekoste ime autora?" i odvodi me pravo do police, bez konsultovanja sa racunarskom bazom. Svi ostali , ruku na srce - nepogresivo - znaju gde su razne Bjelice, Alhemicari, Petke i Petkane, i najtoplije vam ih preporucuju.
Mislim da ne mozemo napraviti stitnik za tu "Ahilovu petu". Bar ne u narednih nekoliko dacenija (gde bi smo, na primer, sve te prodavce iz knjizara, sve i da smo svesni kako oni mogu zavesti na stranputicu -MLADE!). Tu ce se, cini mi se, javiti problem medju - generacije koja se (u sedmoj godini zivota!!!!)nije zaklinjala da ce "braniti ideje za koje se borio Tito", ali je zadojena pinkom ( ili pankom, svejedno), sto je , cini mi se, mnogo opasnije.
p.s. Oprosticete na, po malo, banalizovanju teme. Pripisite to zelji da i resenje bude banalno.
duvek je, prirodno je...).
