Чињенице које је првостепени суд утврдио и на којима је заснована како првостепена, тако и другостепена пресуда су сљедеће : на трактору пољопривредне задруге, којим је управљао тужени, мотор је био у квару. Тужилац је упрегнуо коње да трактор пребаци до радионице, али коњи су пријевремено кренули и повукли трактор.
Пошто није био укочен, практор се покренуо с мјеста и једним точком прешао преко ноге тужиоца. Да је трактор био закочен,ово се могло избјећи. Суд је закључио да је тужени због тога што је пропустио да повуче кочницу крив за насталу штету. Суд такође утврђује да кривица за штету постоји и на страни тужиоца и да он треба да сноси половину штете.
Анализа показује да је тужени укочио трактор не би настала повреда ноге тужиоца ни штета која је тиме причињена. Између пропуштања туженог да укочи трактор у вријеме када је тужилац упрезао вучну снагу и настале повреде и штете постоји узрочна веза. Али трактор се није покренуо нити се могао покренути усљед својих својстава, својом моторном снагом која није постојала или усљед своје тежине јер није био на низбрдици. Трактор се покренуо снагом упрегнутих коња.
Првостепени и другостепени суд узимају као чињеницу да је тужени могао предвидјети штету као посљедицу овог свог пропуста и закључили су да је тужени за насталу штету крив усљед своје непажње.
Говорећи уопштено, кривица усљед непажње постоји кад тужилац, тј. учинилац није поступао како се очекује од разумног и пажљивог грађанина у датим околностима, имајући у виду при томе редовни ток ствари. Ако се не може утврдити овакав степен непажње онда не постоји кривица. У сумњи би се могло претпоставити да кривица не постоји.
Дате околности под којима се штета догодила су ове : трактор се покренуо, а да се при томе налазио у стању мировања (мотор није радио), а ни с обзиром на положај (јер се налазио у ували из које се не би могао макнути без дјеловања спољне силе).
Док је тужилац припремао запрегу да одвуче трактор, тужени се налазио иза сједишта заузет прикупљањем алата и баш у том тренутку трактор се покренуо снагом коња и пригњечио ногу тужиоца.
Непосредни узрок штете је према свему, околност да се нога тужиоца налазила испред точка трактора и околности да су коњи остављени без надзора пријевремено кренули.
Да ли се може судити о постојању кривице туженог док се не расправи да ли је он знао или је могао све околности које су непосредни узрок штете? Напротив, према ономе што се по редовном поступку ствари догађа, може се узети да је тужилац знао навике и својства својих коња и да је могао предуприједити изненађење.
По редовном току ствари може се узети да је тужилац могао знати да му трактор може нагњечити ногу па је могао свој положај прилагодити да избјегне опасност. Посебно треба расправити да ли је тужени могао предвидјети да ли ће коњи пријевремено кренути и да ће трактор повриједити ногу тужиоца на правцу свог кретања.
pitanja :
По којим се правилима о одговорности треба расправити овај спорни однос?
Да ли је питање кривице у овом случају потребно утврђивати и ако јесте да ли је
она правилно утврђена или је нужно провести даља истраживања?
Povezivanje sa Fejsbukom
Znam da ovom nije ovdje mjesto...
)
Odgovorite sa citatom
Original postavio sofffy
Pošalji link