Гдје почивају српски владари

[Лекизан]

Isao sam puno puta u Ravanicu i nikad nisam video glavu da je sa telom. Mada mozda ima eto kao u onom opisu, nije ni vazno toliko sigurno je sve sacuvano sto je moglo. Juce am bio u Manasiji i prelepo je uradjena. Video sam i sarkofag despota Stefana i grob gde je sahranjen. Prelepo mesto i ljudi u njemu.

Иначе и што се тиче моштију деспота Стефана влада жива расправа да ли је сахрањен у манастиру Манасија(Ресава) или у манастиру Копорин,било је већ речи о томе негде на овом форуму.

Где се налазе мошти Деспота Стефана
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/953/...spota-stefana/

Мени се некако чини да ће пре бити да је он сахрањен у Копорину,а његов брат Вук у Манасији.

Зна ли неко нешто више о гробу Вука Лазаревића?

[Берекин]

У цркви св.Марка у Београду,поред/између гробова краља Александра и краљице Драге Обреновић,налази се гроб кеза Милана Обреновића II (Милошевог сина).

[Лекизан]

Свратио сам пре неки дан у Студеницу па сам искористио прилику да попричам са једним монахом у вези моштију које се чувају у манастиру.
Питао сам га и за један саркофаг који је такође изложен у цркви а за који сам ја мислио да је саркофаг кнеза Вукана,брата Стефана Првовенчаног.

Међутим испало је да је то стари саркофаг Стефана Првовенчаног (светог Симона) у коме су се налазиле његове мошти пре него што су пребачене у овај у коме сада почива(овај нови је поклон књегиње Персиде супруге кнеза Александра Карађорђевића).Стари саркофаг се налази са леве стране по улазу у Богородичину цркву,изнад места где је краљ Стефан био сахрањен(још се види покропна плоча).

Што се тиче кнеза Вукана монах рече да је и он сахрањен негде у поду цркве,највероватније поред саркофага Стефана Немање.А на моје питање због чега не позову археологе да испитају тај део,иначе су у току неки радови на фрескама колико сам успео да приметим,он ми је рекао да то тако не иде у православној цркви,већ се чека неки Божји знак или сигнал,и ништа се не ради на силу,као у случају преподобне Анастасије.

Да подсетим Света Анастасија која је такође била сахрањена негде у цркви, се јавила у сну једном монаху са жељом да је ископају и достојно сахране и том приликом му је рекла место где је почивала.
Наредних дана су вршена ископавања у једном углу унутрашње припрате(постоји и спољашња припрата њу је доградио краљ Радослав),где им је Света Анастасија и рекла да копају и нашли су њене мошти.

[Лекизан]

Мошти крушедолских светитеља и владара

Манастир Крушедол на „Светој Фрушкој Гори“ посвећен је Благовештењу, а грађен је од 1509. до 1516. године. Задужбина је деспота Ђурђа Бранковића, потоњег митрополита Максима. Стицајем околности, овај храм нису разорили Хрвати у Другом светском рату, али су га опљачкали и спалили његову веома богату и значајну библиотеку са мноштвом средњовековних књига, које су заувек уништене. Хрвати су однели у Загреб све манастирске драгоцености (у двадесет великих сандука), као и иконостас који је после Другог светског рата враћен и предат Музеју Српске православне цркве у Београду. У манастиру су сахрањене многе знамените личности: краљ Милан Обреновић, кнегиња Љубица, патријарх Арсеније Чарнојевић, Стеван Шупљикац и многи други. У манастиру се чувају и делови моштију блажене Мајке Ангелине, деспота Јована и деспота Стефана Слепог.

Свети Стефан Нови (Слепи) Бранковић

Владао је као деспот само од 1458. до 1459. године. Оженио се у Скадру 1460. године Ангелином (потоњом Блаженом мајком Ангелином). Умро је 9. октобра 1476. године. После смрти над његовим гробом се појавила светлост, па је гроб отворен и у њему нађено цело његово тело нетрулежно. Мошти су пренете у Крушедол, највероватније 1515. године. Над његовим моштима су се дешавала чуда. Данас је остало сачувано само десно стопало.

Свети Јован Бранковић

Био је последњи деспот српски. Владао је од 1493. до смрти, 10. децембра 1502. године. Три године после смрти извађено је из гроба његово нетљено тело. Мошти су се налазиле у Крушедолу све до 1716, кад су их Турци спалили заједно са црквом.

Свети Ђорђе ( Максим) Бранковић

Манастир Крушедол је његова задужбина. Владао је као деспот српски од 1486. до 1495. Био је ожењен Изабелом Арагонском, али се развео 1497. године, када се и замонашио, добивши име Максим. Постављен је за архиепископа влашког, а потом митрополита београдског и сремског. Рођен је 1461. године, а умро је 18. јануара 1516. године. Он је последњи изданак породице Бранковић. Седам година после његове смрти отворена је гробница у којој је нађено цело тело из кога се ширио светачки мирис. Мошти су исечене на делове и спаљене заједно са црквом 1716. али је очуван део леве руке – подлактица и шака. Култ Максима Бранковића је успостављен седам година после његове смрти.

Света Ангелина (Блажена мајка Ангелина) Бранковић,
деспотица српска

Била је жена св. деспота Стефана Слепог. Замонашила се после мужевљеве смрти и живела је у цркви коју је подигла у Крушедолу поред манастира. Ту је и умрла. Неколико година после смрти нађено је цело њено тело у гробу. Њене мошти су тада пренете у манастир Крушедол. Умрла је 30. јула између 1516. и 1520. године. Приликом паљења манастира Крушедол Турци су 1716. године спалили и њене мошти. Сачувана је само десна шака и део подлактице. Њен култ је веома раширен, нарочито у Срему.

Србољуб Живановић