oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.564
Ко све данас преводи филозофска дела? Да ли та активност има неку контролу, неки стандард, нека правила? Изгледа да нема. Обзиром да се код нас дела великих филозофа преводе и објављују на тај начин да смо ,рецимо, превод на српски Шопенхауровог главног дела "Свет као воља и предсатва" добили тек после 164 године од објавивања истог у Немачкој тј. 1983. у издању Матице српске. А многа друга његова дела нису никада ни преведена, нити објављена на српском до дан данас. Тако да сам се обрадовао када сам наишао на превод Шопенхаурових дела из Парерга и паралипомена" "О етици и О политици" на хрватски језик. Није српски, али је опет нешто слично. Тако да сам се потрудио да дотично дело набавим из Хрватске, преко посредника, уз царину, плаћање свих живих такси и разних трошкова слања из стране земаље. Нема везе. Знање нема цену. Иако сам Парерге и паралипомене прочитао на енглеском волим да имам исто издање и на неком ex- yu језику.
И тако, после пар месеци чекања (јер је ,јелте, књига послата из иностранства) коначно сам имао ту књигу у рукама. Међутим, оно што ме је шокирало ...то је превод! Дело је потпуно нечитиљиво. Као да ја гугл преводиоц преводио, па верујем да би га и он превео боље. То је скуп неповезаних речи. Као да је преводиоц преводио реч по реч искљученог мозга.
Ево само један насумични пример:
Ово се назива "превод" Шопенхаурових мисли.
У првој реченици шкртост се проглашава за претераност која је, даље се признаје, његова супротност. Значи бесмислица коју Шопенахуер никада не би, нити је икада изрекао.
Даље, настваља се градити на појму "претераност" која ето ниче из "бруталности садашњег тренутка"
када се упореди са будућношћу. 
при чему не представља ништа.
Даље, одједном се тврди да задовљства поседују позитивну стварност што је управо супротно ономе што је Шопенхауер учио.
Ево како тај исти пасус ја преводим са енглеског . Дакле, ради се о преводу превода:
Шкртост није порок, већ је то њена супротност, расипност. Јер она извире из животињског ограничења на садашњи тренутак над којим будућност, која постоји само у мисли, не може добити било какву власт, и због илузије да чулни ужици имају позитивну и реалну вредност.
(Даље се мисао наставља) Сходно томе, будућа оскудица и беда цена су коју расипник плаћа за празно, пролазно и често само имагинарно задовољство, или за храњење своје празне ароганције позирањем пред његовим паразитима који му се потајно смеју или зарад дивљења гомиле и оних који бивају љубоморни на његове помпе и показивања.
Ми би требало да бежимо од таквог, као од некога ко је заражен и треба да раскинемо са њим на време након што смо открили те његове мане;тако да, када се последице касније појаве, не морамо да помажемо да их носи, тј. да играмо улогу пријатеља Тимона од Атине. итд. итд.
Склонимо на страну то то што се оваквим издањима људима буквално краде новац из џепа. Јер, ја ову књигу могу само да одложим негде на страну да се не бих нервиро када је угледам.
Много је већа штета у томе што ће неко , ко можда никада није дошао у додир са филозофијом, купити то дело не би ли се сусрео са Шопенхауровим мислима да би се затим сусрео са оваквим горе цитираним реченицама. Шта тај може урадити него побећи главом без обизра од филозофије.
Лоши преводиоци нису никако нешто безазлено. Они заправо уништавају људске судбине одузимајући им једино средство којим се они могу спасити. То је прави грех против светога духа.
И тако, после пар месеци чекања (јер је ,јелте, књига послата из иностранства) коначно сам имао ту књигу у рукама. Међутим, оно што ме је шокирало ...то је превод! Дело је потпуно нечитиљиво. Као да ја гугл преводиоц преводио, па верујем да би га и он превео боље. То је скуп неповезаних речи. Као да је преводиоц преводио реч по реч искљученог мозга.
Ево само један насумични пример:
Ово се назива "превод" Шопенхаурових мисли.
У првој реченици шкртост се проглашава за претераност која је, даље се признаје, његова супротност. Значи бесмислица коју Шопенахуер никада не би, нити је икада изрекао.
Даље, настваља се градити на појму "претераност" која ето ниче из "бруталности садашњег тренутка"
када се упореди са будућношћу. при чему не представља ништа.Даље, одједном се тврди да задовљства поседују позитивну стварност што је управо супротно ономе што је Шопенхауер учио.
Ево како тај исти пасус ја преводим са енглеског . Дакле, ради се о преводу превода:
Шкртост није порок, већ је то њена супротност, расипност. Јер она извире из животињског ограничења на садашњи тренутак над којим будућност, која постоји само у мисли, не може добити било какву власт, и због илузије да чулни ужици имају позитивну и реалну вредност.
(Даље се мисао наставља) Сходно томе, будућа оскудица и беда цена су коју расипник плаћа за празно, пролазно и често само имагинарно задовољство, или за храњење своје празне ароганције позирањем пред његовим паразитима који му се потајно смеју или зарад дивљења гомиле и оних који бивају љубоморни на његове помпе и показивања.
Ми би требало да бежимо од таквог, као од некога ко је заражен и треба да раскинемо са њим на време након што смо открили те његове мане;тако да, када се последице касније појаве, не морамо да помажемо да их носи, тј. да играмо улогу пријатеља Тимона од Атине. итд. итд.
Склонимо на страну то то што се оваквим издањима људима буквално краде новац из џепа. Јер, ја ову књигу могу само да одложим негде на страну да се не бих нервиро када је угледам.
Много је већа штета у томе што ће неко , ко можда никада није дошао у додир са филозофијом, купити то дело не би ли се сусрео са Шопенхауровим мислима да би се затим сусрео са оваквим горе цитираним реченицама. Шта тај може урадити него побећи главом без обизра од филозофије.
Лоши преводиоци нису никако нешто безазлено. Они заправо уништавају људске судбине одузимајући им једино средство којим се они могу спасити. То је прави грех против светога духа.
Evo "Mislim, dakle jesam" je jedna od njih...
, priznajem da ga ne savladjujem, dok ni za nemacki ne mogu reci da sam ga naucila nego ga jos uvek ucim! Ucenje tog jezika(po mom misljenju kao i svakog drugog) je dozivotan proces! Bas kao sto ti kazes, uvek se pojavi nesto novo sto jos ne znam. Ni ja ne verujem da ima ljudi koji savladjivaju perfektno vise jezika odjednom ali ko to zna? Svet je pun fenomena i nas mozak je jos uvek velika zagonetka! Secam se da ima tu nekih slucajeva kada se covek probudio iz kome i poceo da prica perfektno- cisto, pored svog maternjeg i druga dva jezika a nikada ich nije ucio... ili dete koje je se probudilo iz kome, zaboravilo svoj maternji jezik ali zato progovorilo perfektno- cisto, neki drugi jezik...
