Zoroastar
Domaćin
- Poruka
- 3.783
Колико се пре две хиљаде година веровало у могућност да Исус након распећа, односно смрти, васкрсне, толико се и данас верује да ће на све начине пропала Србија устати, васкрснути.
Искрено, када гледам шта јој се званично, па и уопште, нуди као начин и пут за оживљавање – и сам спадам у невернике.
Ови расрбљени килавци, са једне, и нерасрбљене, али празнозборне галамџије са друге стране – не би својим блебетањем и „програмима“ могли да подигну ни перо, а камоли народ и земљу, коју су, како је ко долазио у прилику, урнисали.
Мрзи ме и да набрајам све те политичке хркљуше, који су од Милошевића до данас, успевали само у једноме: да нижу проблем до проблема, промашај до промашаја.
И, ево их опет, орних да постижу нове (не)успехе, у предизборној трци за власт над готово отписаном земљом и народом.
Али – ништа се друго од таквих није ни могло, нити може очекивати. Огромна већина народа међу свим тим претендентима на власт или не подржава никог или једва иког, а и то понајвише из страха од “анархије“…
Како ја онда, упркос свему, ипак верујем да је васкрс Србије могућ?
Чак шта: да ће се и догодити?
Па тако што то код мене није питање вере, него знања.
Вера би ми била потребна да поверујем у могућност да ће се ствари наставити у правцу у којем су већ увелико не само кренуле, него и отишле.
Ма како то звучало – вера је данас потребна политичарима, и то вера упркос знању и чињеницама.
Они се, у предизборном циркусу, и понашају као верници у то да ће све остати као што је било.
Само је нерешено питање ко ће сада с ким у коалицију, колико ће процената освојити једни, колико други,а колико трећи неспособњаковићи.
Они кажу: Потребни су избори.
Ја кажем: Потребно је општенародно изјашњавање, референдум о промени система.
Они кажу: Ствари ће бити завршене 6.маја.
Ја кажем: Праве ствари ће почети 7. маја, дан после срамоте зване избори.
Ко је у праву?
Ја, зато што се држим чињеница и знања.
Они се држе навика и жеље да буду на власти.
То јесте јак мотив, али слабачак ослонац и аргумент у оваквим временима
На предстојећу олују, која води у Васкрс Србије, не вреди махати крпом и изборним листићима.
Биће одувани.
Заједно са „победницима“.
Искрено, када гледам шта јој се званично, па и уопште, нуди као начин и пут за оживљавање – и сам спадам у невернике.
Ови расрбљени килавци, са једне, и нерасрбљене, али празнозборне галамџије са друге стране – не би својим блебетањем и „програмима“ могли да подигну ни перо, а камоли народ и земљу, коју су, како је ко долазио у прилику, урнисали.
Мрзи ме и да набрајам све те политичке хркљуше, који су од Милошевића до данас, успевали само у једноме: да нижу проблем до проблема, промашај до промашаја.
И, ево их опет, орних да постижу нове (не)успехе, у предизборној трци за власт над готово отписаном земљом и народом.
Али – ништа се друго од таквих није ни могло, нити може очекивати. Огромна већина народа међу свим тим претендентима на власт или не подржава никог или једва иког, а и то понајвише из страха од “анархије“…
Како ја онда, упркос свему, ипак верујем да је васкрс Србије могућ?
Чак шта: да ће се и догодити?
Па тако што то код мене није питање вере, него знања.
Вера би ми била потребна да поверујем у могућност да ће се ствари наставити у правцу у којем су већ увелико не само кренуле, него и отишле.
Ма како то звучало – вера је данас потребна политичарима, и то вера упркос знању и чињеницама.
Они се, у предизборном циркусу, и понашају као верници у то да ће све остати као што је било.
Само је нерешено питање ко ће сада с ким у коалицију, колико ће процената освојити једни, колико други,а колико трећи неспособњаковићи.
Они кажу: Потребни су избори.
Ја кажем: Потребно је општенародно изјашњавање, референдум о промени система.
Они кажу: Ствари ће бити завршене 6.маја.
Ја кажем: Праве ствари ће почети 7. маја, дан после срамоте зване избори.
Ко је у праву?
Ја, зато што се држим чињеница и знања.
Они се држе навика и жеље да буду на власти.
То јесте јак мотив, али слабачак ослонац и аргумент у оваквим временима
На предстојећу олују, која води у Васкрс Србије, не вреди махати крпом и изборним листићима.
Биће одувани.
Заједно са „победницима“.
