srpskohrvatski ?

[ccaterpillar]

bolje unitarnom podjeljenom na okruge umjesto republika .

Не не, тaко се не бисмо осећaли довољно Југословенимa..

[Mrkalj]

круни српске интелигенције?

[Bastiani]

A јеси ти у то сигурaн, мислим зa Србе? Пошто СAНУ тврди другaчије, a и у уџбеницимa зa децу у Србији пише другaчије.
Кaд се једном буде рaшчишћaвaло око језикa, хоћемо ли веровaти теби или круни српске интелигенције?

A зa Хрвaћaне и остaле обрaти се њиховим aуторитетимa дa видимо штa ће они дa кaжу, a aко њимa не верујеш обрaти се међунaродним телимa.

Види како си се насукао. Ајде једно класично школско питање: која је разлика између Хрвата и и Хрваћана? Шта можемо да запазимо у стиховима Бранка Радичевића?

Prikaži sadržaj

Srbijanče, ognju zivi,
Ko se tebi još ne divi!
Hrvaćane, ne od lane,
Od uvek si ti bez mane!
Oj Bosanče, stara slavo,
Tvrdo srce, tvrda glavo,
Tvrd si kao kremen kamen
Gde stanuje živi plamen!
Ao, Ero, tvrda vero,
Ko je tebe jošte ter'o?
Ti si ka'no hitra munja,
što nikada ne pokunja.
Ao, Sremče, gujo ljuta,
Svaki junak po sto puta!
Crnogorče, care mali,
Ko te ovde još ne hvali?
Mačem biješ, mačem sečeš,
Mačem sebi blago tečeš:
Blago - Turska glava suva,
Kroz nju vetar gorski duva!
Oj sokole Dalmatinče,
Divna mora divni sinče!
Oj ti krasni Dubrovčane,
Naš i danas beli dane,
Ta se pesma iz starine,
Puna slave i miline!
Oj Slavonče tanani!
Banaćane lagani!
Oj Bačvani zdravo, zdravo,
Ko j'u pesmi veći đavo!
I vi drugi duž Dunava,
I vi drugi gde je Drava,
I vi drugi, tamo, amo,
Amo da se poigramo!
Hvatite se kola toga,
Od višnjega je ono Boga!

[ccaterpillar]

Види како си се насукао. Ајде једно класично школско питање: која је разлика између Хрвата и и Хрваћана? Шта можемо да запазимо у стиховима Бранка Радичевића?

Prikaži sadržaj

Srbijanče, ognju zivi,
Ko se tebi još ne divi!
Hrvaćane, ne od lane,
Od uvek si ti bez mane!
Oj Bosanče, stara slavo,
Tvrdo srce, tvrda glavo,
Tvrd si kao kremen kamen
Gde stanuje živi plamen!
Ao, Ero, tvrda vero,
Ko je tebe jošte ter'o?
Ti si ka'no hitra munja,
što nikada ne pokunja.
Ao, Sremče, gujo ljuta,
Svaki junak po sto puta!
Crnogorče, care mali,
Ko te ovde još ne hvali?
Mačem biješ, mačem sečeš,
Mačem sebi blago tečeš:
Blago - Turska glava suva,
Kroz nju vetar gorski duva!
Oj sokole Dalmatinče,
Divna mora divni sinče!
Oj ti krasni Dubrovčane,
Naš i danas beli dane,
Ta se pesma iz starine,
Puna slave i miline!
Oj Slavonče tanani!
Banaćane lagani!
Oj Bačvani zdravo, zdravo,
Ko j'u pesmi veći đavo!
I vi drugi duž Dunava,
I vi drugi gde je Drava,
I vi drugi, tamo, amo,
Amo da se poigramo!
Hvatite se kola toga,
Od višnjega je ono Boga!

Нисaм се јa нaсукaо него је сулудо зaснивaти језичку политику нa стиховимa Брaнкa Рaдичевићa..

[Bastiani]

Нисaм се јa нaсукaо него је сулудо зaснивaти језичку политику нa стиховимa Брaнкa Рaдичевићa..

Ne razumeš me. Hrvaćani su Srbi iz Hrvatske.

[ravana2]

prema anket vise od 90 % ljudi smatra da je jezik jedan ali se nemogu dogovoriti oko imena . ko babe na trznici svako bi se cjenkao .

[Mrkalj]

Нисaм се јa нaсукaо

Richard Holbrooke's forceful style earned him nicknames such as "The Bulldozer".

[ravana2]

trebalo bi izdati jedinstvenu kratku gramatiku istoscno hercegovackog sa rjecnikom i onda bi proces jezicnog ujedinjenje bio on dorbrovoljan ili umjetan mogao poceti .

[Rayela]

trebalo bi izdati jedinstvenu kratku gramatiku istoscno hercegovackog sa rjecnikom i onda bi proces jezicnog ujedinjenje bio on dorbrovoljan ili umjetan mogao poceti .

Nekima bi bila potrebna i poduza gramatika.

@ccaterpillar: a ko su te krune ( valjda ih ima barem 3 pa zato koristim plural) srpske inteligencije?
Cenim iste one zbog kojih smo morali da ucimo, citamo i govorimo srpskohrvatski.
A sada su okrenuli curak naopako?

[gost 246399]

prema anket vise od 90 % ljudi smatra da je jezik jedan ali se nemogu dogovoriti oko imena . ko babe na trznici svako bi se cjenkao .

Источнохерцеговачко нарѣчйе има недостатке, нема све падеже. Самим тим йе неподесно за званичан йезик.

[Rayela]

Источнохерцеговачко нарѣчйе има недостатке, нема све падеже. Самим тим йе неподесно за званичан йезик.

Nevski, ako te ne mrzi ( zaista sada ovo prvi put cujem) objasni malo kako to da istocnohervegovacki nema sve padeze.

[gost 246399]

Nevski, ako te ne mrzi ( zaista sada ovo prvi put cujem) objasni malo kako to da istocnohervegovacki nema sve padeze.

Лѣпо, у йеднини има шест (од седам потрѣбних), а у множини само четири (од шест опште словѣнских и србских). Ако желиш видѣти србски са свима падежима, поглѣдай, ако те не мрзи, дѣло Йеротея Рачанина "Путешествийе к граду Йерусалиму", написано само шестдесет година прѣ рођења тршићкога изрода.

http://istorijabalkana.yuku.com/topi...x#.T4BSsXksTAU

А можеш то исто видѣти и у дѣлах нашега познатога писца Лаза Костића (-1910). Као и у многих других войвођанских србских писаца. И наравно, у списах из врѣмен Немањић и Хребељановић.
А имаш и код мене у мрежной књизи три чланка о том.

[ccaterpillar]

Nekima bi bila potrebna i poduza gramatika.

@ccaterpillar: a ko su te krune ( valjda ih ima barem 3 pa zato koristim plural) srpske inteligencije?
Cenim iste one zbog kojih smo morali da ucimo, citamo i govorimo srpskohrvatski.
A sada su okrenuli curak naopako?

Рајка, зар ниси осетила сарказам у мојим речима?
Та круна српске интелигенције је уствари трулеж чији се дах већ осећа на километар, сви су они заузели позиције још у Брозовом времену, па и раније, њихови наследници и данас јашу на српској грбачи, али са југословенским идејама, крајње је време да се с тим прекине...

[Rayela]

Рајка, зар ниси осетила сарказам у мојим речима?
Та круна српске интелигенције је уствари трулеж чији се дах већ осећа на километар, сви су они заузели позиције још у Брозовом времену, па и раније, њихови наследници и данас јашу на српској грбачи, али са југословенским идејама, крајње је време да се с тим прекине...

Onda sorry, a stvarno me je zacudilo jer te znam kolko si naopak bas u tom pravcu)

[ravana2]

istocnohercegovacki je jedini zajednicki za cijelo podrucje imao sve padeze ili ne dok su drugi regionalno rasporedeni tako da mislim da je ipak istocnohercegovacki najbolje rijesenje .

[олга96]

Прочитах тему, било је занимљиво.

[Rudjer]

hajde da anketom rijesimo pitanje srpskohrvatskog jezika . dali je on doista jedan jezik ovog podrucja ili postoje cak 4 posebna jezika ?

moje misljenje je da je to jedan jezik a sada cekam vasa .

Pa naravno da je jedan jezik. Nemoguće je da postoji toliko različitih jezika koji su slični 95%.
Na svjetskim univerzitetima se izučava srpsko-hrvatski jezik. Oni samo to priznaju. Druga je priča što na Balkanu bukti nacionalizam pa svako hoće da ima svoj jezik.

[gost 246399]

istocnohercegovacki je jedini zajednicki za cijelo podrucje imao sve padeze ili ne dok su drugi regionalno rasporedeni tako da mislim da je ipak istocnohercegovacki najbolje rijesenje .

То йе неистина. Источнохерцеговачки нема све падеже: у йеднини има шест падежа (недостайе му мѣстни), док у множини има само четири (недостайу му два од могућих шест множинских, ту се мѣсто мѣстнога, датељнога и творитељнога користи општи, МАкайући падеж). Ко не вѣруйе, нека прѣбройи, па ће се увѣрити.

[Vrela Cica]

То йе неистина. Источнохерцеговачки нема све падеже: у йеднини има шест падежа (недостайе му мѣстни), док у множини има само четири (недостайу му два од могућих шест множинских, ту се мѣсто мѣстнога, датељнога и творитељнога користи општи, МАкайући падеж). Ко не вѣруйе, нека прѣбройи, па ће се увѣрити.

Daj ne lupetaj. Postoji nesto sto se zove sinkretizam. Jedno je nepostojanje padeza, a drugo j kada padezi imaju isti oblik. Tako za neke reci mozes da kazem da imaju samo tri padeza. Pisi srpski i ne lupetaj tu.

[gost 246399]

Daj ne lupetaj. Postoji nesto sto se zove sinkretizam. Jedno je nepostojanje padeza, a drugo j kada padezi imaju isti oblik. Tako za neke reci mozes da kazem da imaju samo tri padeza. Pisi srpski i ne lupetaj tu.

Ти очигледно имаш невоља са разумом. И по теби вѣроватно и Енглези и Бугари имайу по седам падежа, само што су (скоро) сви међу њими йеднаки.
Требала би знати да су падежи различити облици рѣчи. А срПски их очигледно нема седам.

[Vrela Cica]

Ти очигледно имаш невоља са разумом. И по теби вѣроватно и Енглези и Бугари имайу по седам падежа, само што су (скоро) сви међу њими йеднаки.
Требала би знати да су падежи различити облици рѣчи. А срПски их очигледно нема седам.

Ponovo ti kazem da ne lupetas. Trebalo bi da znas, a ne trebala bi da znas.Postoji sedam padeza, koji obavljaju svoje funkcije, to sto reci imaju isti oblik, ili za tebe tako pametnog isti raspored slova, ne znaci da nemaju razlicitu funkciju. Kako si samo glup! Englezi i Bugari padeze izrazavaju pomocu predloga, bez padeznih nastavaka, naravno, pricamo o savremenom jeziku. I da imas mozga i da znas da koristi te hijeroglife, ne znao bi da postiji znak za ju i ja, i ne bi imao lj. I kako te nije sramota da ovde nadmeno piskaras i lupetas gluposti?

[gost 246399]

Ponovo ti kazem da ne lupetas. Trebalo bi da znas, a ne trebala bi da znas.Postoji sedam padeza, koji obavljaju svoje funkcije, to sto reci imaju isti oblik, ili za tebe tako pametnog isti raspored slova, ne znaci da nemaju razlicitu funkciju. Kako si samo glup! Englezi i Bugari padeze izrazavaju pomocu predloga, bez padeznih nastavaka, naravno, pricamo o savremenom jeziku. I da imas mozga i da znas da koristi te hijeroglife, ne znao bi da postiji znak za ju i ja, i ne bi imao lj. I kako te nije sramota da ovde nadmeno piskaras i lupetas gluposti?

Врела Цицо, ти очигледно не схваташ шта су падежи. Ево я ћу ти помоћи. Вѣруй ми, нѣйе тежко. Ево шта каже Википедия:

Граматичка категорија падежа именских речи су различити наставци исте именске речи који означавају различите односе у које именска реч ступа у реченици.

Значи, падежи су различити облици исте рѣчи: напримѣр од рѣчи "ред" у множини су "редови", "редове", "редова", "редовима" (по граматичких правилах бабе Йегде).
Како би утврдила колико у койем йезику има найвише разлилитих облика исте речу, у одређеном бройу.

Простим брояњем се лако може утврдити да рѣч "ред" у срПском йезику у множини има само четири падежа. Лако се може утврдити да и код свих осталих множинских образаца промѣне постойе найвише четири облика, што значи да у тршићком йезику у множини постойе само четири падежа. Ако тврдиш да их има више, молим те докажи то чињеницами.

Само те молим, немой се брукати причом о их намѣнах (ваљда на то мишљаше када написа страну рѣч "funkciju", из Бог свети зна койега странога йезика). Намѣна рѣчий и падежи су два потпуно различита пойма, и не трѣба их мѣшати. Често исти падеж служи потпуно различитим намѣнам, на примѣр родитељни се користи за све и свашта, и са и без прѣдлогъ. Због тога различити йезици имайу различит брой падежев, неки само йедан (на примѣр талиянски, шведски, ) а неки и преко четрдесет. Иако сви они имайу исте намѣне.
На примѣр Цезски йезик (северни Кавказ) има чак 64 падежа, иако нема 32 пута више намѣна од енглескога (койи има само два).

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%...B7%D1%8B%D0%BA

Trebalo bi da znas, a ne trebala bi da znas

А ти би трѣбала знати да я нѣсам Бугарин. Я не дачем. Да ово, да оно, да, да, да .... Я сам Словен, и не избѣгавам неодређени глаголски начин.

[Vrela Cica]

Pa ti sam tom definicijom pobijas sebe: Dakle, nastavci za dativ, lokativ i instrumental mnozine su isti.
Ti nisi nista ucinio mojim pesmama.
Sta ti pricas o mojim pesmama?
Sta da radim sa mojim pesmama?

Dakle, ovo su ti tri razlicita paseza, dakle razlicite funkcije, ali isti nastavci.
Pa, da si Sloven, onda ne bi koristio dopunski infinitiv koji je germanski.

[gost 246399]

[COLOR="#800000"][B]Pa ti sam tom definicijom pobijas sebe: Dakle, nastavci za dativ, lokativ i instrumental mnozine su isti.
Ti nisi nista ucinio mojim pesmama.
Sta ti pricas o mojim pesmama?
Sta da radim sa mojim pesmama?

Dakle, ovo su ti tri razlicita paseza, dakle razlicite funkcije, ali isti nastavci.

Наравно да су исти, значи да йе то йедан облик. Према томе, то йе йедан падеж а не три их. Три падежа би морала имати три облика. Пошто их у йезику бабе Йегде немайу различите, то йе доказ да йе то што ти написа йедан падеж.

По твойих накарадних схватањих би и облици "Грана дрвета" и "Падох са дрвета" морали бити различити падежи, пошто йе очигледно да овдѣ имайу различите намѣне (први означава припадност, а други одваяње, што йе намѣна старога (осмога) одлазитељнога падежа ("ablativ"), стопљенога са родитељним йош у давно прасловѣнско врѣме). Узгред буди речено, данашњи родитељни потиче од старога одлазитељнога, док йе стари родитељни очуван као придѣв у многих примѣрах, рецимо "вучйи", "птичйи, човѣчйи, божйи, пасйи, мачйи ..."

А ти се мораш много више потрудити како би ме убѣдила да су облици "пѣсмама", "о пѣсмама", "са пѣсмама" различити и самим тим да су ово различити падежни облици. Мени вране нѣсу попиле мозак, па да умишљам да йе оно што йе йеднако различито. Ово су све примѣри тршићкога општега множинскога падежа.
Изворни и прави србски су облици: "ка пѣсмам" (датељни), "о пѣсмах" (мѣстни) и "са пѣсмами" (творитељни). Тако рецимо говораше кнез Лазар.

Pa, da si Sloven, onda ne bi koristio dopunski infinitiv koji je germanski.

Немаш пойма ни о чем, па лупеташ о Германах. Допунски неодређени глаголски начин йе старословѣнски, прасловѣнски, и општесловѣнски (погледай друге словѣнске йезике), па и србски. Али нѣйе бугарски, пошто Бугари (и Македонци) немайу неодређени глаголски начин. А ти од нас хоћеш направити Бугаре и побугарити наш србски йезик прекомѣрним дакањем, тамо гдѣ му нѣйе мѣсто.

[Vrela Cica]

Наравно да су исти, значи да йе то йедан облик. Према томе, то йе йедан падеж а не три их. Три падежа би морала имати три облика. Пошто их у йезику бабе Йегде немайу различите, то йе доказ да йе то што ти написа йедан падеж.

По твойих накарадних схватањих би и облици "Грана дрвета" и "Падох са дрвета" морали бити различити падежи, пошто йе очигледно да овдѣ имайу различите намѣне (први означава припадност, а други одваяње, што йе намѣна старога (осмога) одлазитељнога падежа ("ablativ"), стопљенога са родитељним йош у давно прасловѣнско врѣме). Узгред буди речено, данашњи родитељни потиче од старога одлазитељнога, док йе стари родитељни очуван као придѣв у многих примѣрах, рецимо "вучйи", "птичйи, човѣчйи, божйи, пасйи, мачйи ..."

А ти се мораш много више потрудити како би ме убѣдила да су облици "пѣсмама", "о пѣсмама", "са пѣсмама" различити и самим тим да су ово различити падежни облици. Мени вране нѣсу попиле мозак, па да умишљам да йе оно што йе йеднако различито. Ово су све примѣри тршићкога општега множинскога падежа.
Изворни и прави србски су облици: "ка пѣсмам" (датељни), "о пѣсмах" (мѣстни) и "са пѣсмами" (творитељни). Тако рецимо говораше кнез Лазар.


Немаш пойма ни о чем, па лупеташ о Германах. Допунски неодређени глаголски начин йе старословѣнски, прасловѣнски, и општесловѣнски (погледай друге словѣнске йезике), па и србски. Али нѣйе бугарски, пошто Бугари (и Македонци) немайу неодређени глаголски начин. А ти од нас хоћеш направити Бугаре и побугарити наш србски йезик прекомѣрним дакањем, тамо гдѣ му нѣйе мѣсто.

Gora sam ja sto se za neznalicama rasparavljam.