Dragon~Reborn
Iskusan
- Poruka
- 5.799
На целом свету или?
-
- Popularno:
- Zašto se Ivana Maksimović rano...
- Da se zna ko je najbolji košarkaš na...
- Đoković po peti put najbolji sportista...
- Recept za dobar brak.
- Jovana Jeremić "Hoću pet vila, u Monte...
- Dabome
- Pre nego krenete na more, pogledajte...
- Председавајућа седницом СБ УН лупала...
- Evo kako satanisti zele da uniste brak...
- Jedna kašika sadrži
Оснивање и први дани Партизана и Звезде
- Začetnik teme Лекизан
- Datum pokretanja
На целом свету или?
Decky_Nis
Elita
- Poruka
- 18.330
- Poruka
- 26.307
Nek` se zove, nek` se zove...Partizan! ( Tempo, broj 361, 1973.)
http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com/
Nekada najbolji jugoslovenski sportski nedeljnik, "Tempo", u broju 361 iz 1973. godine, objavio je istraživanje na temu kako je Partizan dobio ime. Bio je to još jedan tekst u serijalu "Ko su kumovi prvoligaša". U ovom tekstu ne nalaze se samo detalji o nastanku imena kluba, već i događaji koji su prouzrokovali osnivanje Partizana.
Prekinuta utakmica
Nek` se zove, nek` se zove...Partizan!
Na svečan način, 4. oktobra 1945. godine, osnovan je Partizan. Tako trijumfalan pohod nije imao dosad nijedan jugoslovenski klub. "Crno-beli" su od samog osnivanja dostigli nivo najboljih klubova Jugoslavije, pa i Evrope. O ovom klubu se, gotovo, zna sve. Nas je zanimalo samo ko mu je dao ime, ko mu je bio kum?
Put nas je vodio njegovim osnivačima, inače eminentnim starešinama u jedinicama JNA. Držali smo se one narodne - da kum nije dugme - pa smo krenuli, misleći da će i pronalazak kuma "crno-belih" biti izuzetno lak, bar u odnosu na ostale prvoligaše. Ali, nije bilo tako.
Kada smo upitali sadašnjeg direktora Partizana, Bobu Mihailovića, zna li - ko je kum njegovom klubu - za trenutak se zbunio. Pokušao je da da odgovor ali nije bio siguran. Umesto toga nam je ispričao...
- Meni je ostalo u sećanju prvo stvaranje Partizana. Bilo nas je više igrača po raznim jedinicama, koje su se vraćale u Beograd, pred konačnim oslobođenjem zemlje. Odmah se organizovalo i državno prvenstvo na kojem su učestvovale republičke reprezentacije i reprezentacija JNA. Hajduk je bio zvanični predstavnik partizanske vojske u ratu i njegovi igrači su došli, da se bore za prestiž Armije s civilima. Ali, mi ostali smo se usprotivili. Zbog toga je odlučeno da se Hajduk sastane s jednom našom selekcijom, pa da se onda od najboljih igrača sastavi zvanična reprezentacija JNA. I započeli smo jednu takvu utakmicu. Odmah posle desetak minuta mi smo poveli sa 4-0 pa su se hajdukovci pobunili, igra je prekinuta...ipak, sastavili smo jednu "kombinovanu" reprezentaciju.
Igrači Hajduka su se nakon tog prvog posleratnog prvenstva vratili u Split i nastavili tradiciju: ostali su klub svog grada i Dalmacije. Zbog te okolnosti javila se velika želja za osnivanjem jednog fudbalskog kluba, kao predstavnika JNA, po uzoru na Sovjetsku armiju.
Ko sme pobediti Partizana?
Odmah da kažemo: glavni inicijator za osnivanje jednog armijskog kluba bio je Svetozar Vukmanović - Tempo, tadašnji načelnik političke uprave za JNA. U realizaciji svoje ideje imao je dosta vernih sledbenika, među kojima i Otmara Kreačića, Vladu Mađarića i mnoge druge.
Izuzetnu ljubaznost i želju da pomogne u traganju za kumom "crno-belih" poklonio nam je general-pukovnik Otmar Kreačić. Peo se i na tavan svoga stana ne bi li, u beleškama koje vodi još iz španskog rata, pronašao dokaze o kumstvu. Trud je, nažalost, bio uzaludan.
- Ime je, u to sam siguran, došlo u zanosu, u našem oduševljenju. Meni je ostalo u svežem sećanju da smo se najviše brinuli zbog činjenice: šta se može dogoditi ako neko pobedi našeg Partizana - ispričao nam je Otmar Kreačić.
O toj preokupaciji osnivača kluba najbolje svedoči i sećanje Svetozara Vukmanovića, koji je to izneo u knjizi štampanoj povodom 25-godišnjice osnivanja kluba. Tempo piše...
- Sjećam se tako jedne utakmice u kojoj je Partizan izgubio od Crvene zvezde. U Partizanu je igrao i Jezerkić, koji je tek bio prešao iz Zvezde. Ljuti na svog bivšeg ljubimca, Zvezdini navijači su vikali "Ua Partizan!", što mi je veoma teško palo. Sjećam se da smo nas nekoliko drugova, odmah posle utakmice, otišli na jedan sastanak kod druga Tita, i da smo se tamo malo pokoškali oko Zvezde i Partizana. Titu je, naravno, to bilo smešno, a neko je čak predložio da članovi rukovodstva više ne idu na fudbalske utakmice...
"Svi smo mi Partizani"
Vlado Mađarić, koji je tada bio major i jedan od osnivača "crno-belih", takođe se ne seća pravog kuma. Umesto preciznog odgovora ispričao nam je i ovo:
- Znam da se u kabinetu druga Tempa, uoči osnivačke skupštine, govorilo kako treba nastaviti tradiciju naših jedinica koje su i u ratu imale fudbalske ekipe koje su igrale pod imenom "Partizana". Da li sam to sugerisao ja ili neko drugi, stvarno se ne sećam. Znam da je takvih timova bilo i nekim našim krajevima, možda Slavoniji, Podravini, ali ni tu ne mogu da budem potpuno precizan.
Veliki put smo prevalili a kuma nismo pronašli. Zbog toga smo se požalili i Vladi Marjanoviću, sadašnjem sekretaru celog sportskog društva, koji nam je rekao:
- Uzalud tražite kuma, on je anoniman. Partizan je dobio ime na osnivačkoj skupštini. Jedan vojnik, još s bombama oko pojasa, se digao i rekao: "Svi smo mi partizani, pa neka se onda zove - Partizan!" Mi, koji smo kasnije došli u ovaj klub, zvanično slavimo samo to kumstvo.
Sasvim je sigurno: ime - Partizan - je dato spontano, u revolucionarnom i oslobodilačkom zanosu naših ljudi. U traganju smo došli do zaključka da se svi oni, koji su osnivali klub, osećaju i njegovim kumom.
Kumovi
Evo ko je, iz raznih generacija, vezan kumstvom u redovima "crno-belih": Paunović i Đorđević, Šoškić i Miladinović, Đorđić i Bjeković, Kovačević i Vasović, Boba Mihailović i Čajkovski, Ćurković i doktor Ristić, Budišić i doktor Golubičić, pokojni Belin i Zebec, Hasanagić i general Zekić, Hošić i Paunović, Paunović i Radaković...zanimljivo je da je dr Aca Obradović, još dok je bio u Zvezdi, kumovao i Bobeku i Bobi Mihailoviću.
Rekordna pobeda
Partizan je osvajao trofeje, pobeđivao i najbolje klubove sveta. Kada je, i potiv koga, postigao rekordnu pobedu?
- 1. oktobra 1952. godine Partizan se sastao u prijateljskom dvoboju s nižerazrednim timom Dorćola iz Beograda. Izvojevana je pobeda od 34-0. Približno, na svake dve i po minute postignut je po gol.
Na ovoj utakmici, na primer, half Zlatko Čajkovski postigao je čak 7 golova.
Da je on kum?
- Kad bih ja kumovao Partizanu dao bih mu, bez razmišljanja, isto ime. Uvek sam ponosan što igram u klubu s takvom tradicijom i imenom, kaže sadašnji reprezentativac "crno-belih", Blagoje Paunović.
Aleksandar Pavlovic
http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com/
Moram malo da te prosvetlim i dokazem kolko C.Zvezda nikad nije bila jugoslovenska.Nju su osnovali USAOS (ujedinjeni savez antifasisticke omladine Srbije) a USAOS je nastala od USAOJ-a(ujedinjeni savez antifasisticke omladine Jugoslavije) koja je nastala u Bihacu 1942.Zasedanje je otvorio Josip Broz Tito. Dokaz je i to da je na prvoj godisnjoj skupstini SD.C.Zvezde 1945 ,za pocasnog predsednika drustva izabran hrvat major iz Gospica Slavko Komar, inace tada 1945g predsednik USAOJ-a.Ako istrazujemo dalje, USAOJ je preteca SKOJ-a(savez komunisticke omladine Jugoslavije) koja je nastala u Zagrebu 1919 g. Ne direktno ali indirektno i C.Zvezdu su osnovali vojnici partizani.Jer mnogo njih iz USAOS-a I USAOJ-a su bili vojnici.Prvu zvezdinu utakmicu su gledali uglavnom vojnici.Kao i Krcun i Dedijer sto su bili vojna lica.Predsednik USAOJ-a S.Komar 1945 je bio major.Mnoge klubove je vojska osnovala ili obnovila.Medju njima i Hajduk na Visu 1944.
- Poruka
- 26.307
Одакле информација за овог Комара, уз напомену да је он председник СД Ц.Звезда а не ФК.
Наравно да је већина послератних функционера дошла из армије само што су Крцун и компанија наставили каријере у Удби и полицији а не у војсци.
Звезда је и основана 4. марта 1945 када се рат још није ни завршио а цивилне власти једва да су постојале.
Наравно да је већина послератних функционера дошла из армије само што су Крцун и компанија наставили каријере у Удби и полицији а не у војсци.
Звезда је и основана 4. марта 1945 када се рат још није ни завршио а цивилне власти једва да су постојале.
Da ja sam i napisao da je Slavko Komar pocasni predsednik SD.C.zvezde1945.To priznaje mu je dodeljeno na prvoj godisnjoj skupstini SD.C.Zvezde 31.oktombra 1945
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Није тема, али Спартак из Москве мислим да има више трофеја, бар је имао
Иначе, занимљив чланак о фудбалу за врме немачке окупације. http://srbin.info/2012/12/13/vise-od-igre-fudbal-za-kantu-masti/
- Poruka
- 26.307
Prva utakmica Partizana
Kroz ovaj blog osvežili smo sećanje na mnoge događaje koji su se, svojevremeno, po prvi put desili u Partizanovoj istoriji. Prvi nastup u crno-belim dresovima, prve susrete protiv Dinama, Hajduka i C. zvezde...
Red je da se podsetimo i prve utakmice koju je Partizan odigrao u svojoj istoriji. Desilo se to 6.10.1945. godine. Samo dva dana ranije, 4. oktobra 1945. Partizan je osnovan.
Prvo o osnivanju. Tadašnja "Politika" je ovako propratila osnivanje našeg kluba. Tekst prenosimo u originalu, po pravilima tadašnjeg pravopisa:
Ovih dana Dom Jugoslovenske armije u Beogradu osnovao je svoj futbalski tim "Partizan". Tim će imati zadatak da utakmicama u zemlji i inostranstvu reprezentuje Jugoslovensku armiju u futbalskoj grani fiskulture. U svojoj čvrstoj odluci da uvek pruži što bolju i što lepšu igru, da igrači budu što disciplinovaniji i prema svome protivniku što više fer, "Partizan" će tako nastojati da što više doprinese oslobađanju fiskulture od starih uskoklubaških tradicija i zaostavštine nekadašnjeg sporta, koje još uvek ometaju i sputavaju pravilan razvitak našeg fiskulturnog života i pokreta. Dodamo li tome još i činjenicu da je "Partizan" sastavljen od igrača iz gotovo svih federalnih jedinica Jugoslavije, onda sva ta nastojanja istovremeno imaju i još jedno posebno značenje. Ona će tako ujedno biti i doprinos razvitku bratstva i jedinstva naših naroda, doprinos koji će "Partizan" nastojati da digne na stepen dostojan naše armije, što je najlepši primer i izraz tog bratstva iskovanog u teškom i krvavom ratu koji su naši narodi zajednički i nesebično vodili za svoju slobodu.
Posle tog pasusa, pisanog u duhu tadašnjeg vremena i nove socijalističke vlasti, sledi i konkretna informacija o prvoj utakmici koju će Partizan odigrati:
Svoju prvu utakmicu Partizan će odigrati 6. septembra (očigledna greška - radi se o 6. oktobru, prim. autora) od 15 i 30 časova na igralištu "20. oktobra" sa reprezentacijom Zemuna. Sastav timova, "Partizana": Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Atanacković, Mihailović, Bobek, Rupnik, Matekalo i Šereš; reprezentacija Zemuna: Ignjatović, Otašević, Butina, Đorđević, Obrovski, Dimitrijević, Lešić, Požega, Otašević II, Spasić i Borović.
Cene ulaznica: stajanje 10, tribine 15, lože 20 dinara.
"Politika" u izveštaju sa utakmice i dalje tvrdi da je susret odigran u "starom" Beogradu, na igralištu "20.oktobar". Ostaje enigma, da li je susret zaista odigran u Zemunu ili na mestu današnjeg Stadiona Partizana. Kako god, taj 6. oktobar 1945. ostaće zauvek zapisan u istoriji Partizana. Dan prve utakmice, prvih golova i prve pobede.
Aleksandar Pavlovic
http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com/2015/07/prva-utakmica-partizana.htm
Red je da se podsetimo i prve utakmice koju je Partizan odigrao u svojoj istoriji. Desilo se to 6.10.1945. godine. Samo dva dana ranije, 4. oktobra 1945. Partizan je osnovan.
Prvo o osnivanju. Tadašnja "Politika" je ovako propratila osnivanje našeg kluba. Tekst prenosimo u originalu, po pravilima tadašnjeg pravopisa:
Ovih dana Dom Jugoslovenske armije u Beogradu osnovao je svoj futbalski tim "Partizan". Tim će imati zadatak da utakmicama u zemlji i inostranstvu reprezentuje Jugoslovensku armiju u futbalskoj grani fiskulture. U svojoj čvrstoj odluci da uvek pruži što bolju i što lepšu igru, da igrači budu što disciplinovaniji i prema svome protivniku što više fer, "Partizan" će tako nastojati da što više doprinese oslobađanju fiskulture od starih uskoklubaških tradicija i zaostavštine nekadašnjeg sporta, koje još uvek ometaju i sputavaju pravilan razvitak našeg fiskulturnog života i pokreta. Dodamo li tome još i činjenicu da je "Partizan" sastavljen od igrača iz gotovo svih federalnih jedinica Jugoslavije, onda sva ta nastojanja istovremeno imaju i još jedno posebno značenje. Ona će tako ujedno biti i doprinos razvitku bratstva i jedinstva naših naroda, doprinos koji će "Partizan" nastojati da digne na stepen dostojan naše armije, što je najlepši primer i izraz tog bratstva iskovanog u teškom i krvavom ratu koji su naši narodi zajednički i nesebično vodili za svoju slobodu.
Posle tog pasusa, pisanog u duhu tadašnjeg vremena i nove socijalističke vlasti, sledi i konkretna informacija o prvoj utakmici koju će Partizan odigrati:
Svoju prvu utakmicu Partizan će odigrati 6. septembra (očigledna greška - radi se o 6. oktobru, prim. autora) od 15 i 30 časova na igralištu "20. oktobra" sa reprezentacijom Zemuna. Sastav timova, "Partizana": Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Atanacković, Mihailović, Bobek, Rupnik, Matekalo i Šereš; reprezentacija Zemuna: Ignjatović, Otašević, Butina, Đorđević, Obrovski, Dimitrijević, Lešić, Požega, Otašević II, Spasić i Borović.
Cene ulaznica: stajanje 10, tribine 15, lože 20 dinara.
Ipak, "Politika" se nije pokazala preciznom u najavi utakmice. Prema dostupnim podacima na zvaničnom sajtu FK Partizan, utakmica se ipak igrala u Zemunu, a sastav koji je "Politika" najavila, bio je nešto drugačiji. Za Partizan su, tog 6. oktobra igrali Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Švaljek, Šereš (Mihailović), Atanacković, Ruonik, Božović i Matekalo. Partizan je pobedio sa 4-2, a strelci su bili Matekalo 2, Šereš i Rupnik. Utakmici je prisustvovalo oko 200 gledalaca.
http://crno-bela-nostalgija.blogspot.com/2015/07/prva-utakmica-partizana.htm
- Poruka
- 26.307
- Poruka
- 3.700
Партизан:
Флоријан Матекало, Фрањо Глазер, Стјепан Бобек, Мирослав Брозовић, Златко Чајковски, Кирил Сомоновски, Бела Палфи, Фрањо Рупник, Владимир Фирм, Фрањо Шоштарић, Илеш Шпиц, Марко Валок, Бруно Белин, Бранко Зебец . . .
Звезда:Голубичић, Попадић,, Станковић, Филиповић, Печенчић, Ћирић, Јовановић, Величковић, Томашевић, Шапинац, Стокић, Спасојевић и Хорватовић
Флоријан Матекало, Фрањо Глазер, Стјепан Бобек, Мирослав Брозовић, Златко Чајковски, Кирил Сомоновски, Бела Палфи, Фрањо Рупник, Владимир Фирм, Фрањо Шоштарић, Илеш Шпиц, Марко Валок, Бруно Белин, Бранко Зебец . . .
Звезда:Голубичић, Попадић,, Станковић, Филиповић, Печенчић, Ћирић, Јовановић, Величковић, Томашевић, Шапинац, Стокић, Спасојевић и Хорватовић
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 61.124
- Poruka
- 26.307
- Poruka
- 26.307
Silvester Šereš - strelac prvog gola u istoriji Partizana!
Pripremajući četvrti broj Partizanove istorijske sveske pod nazivom PFC Historical, posvećene prvoj ,,duploj kruni" Partizana iz sezone 1946/47, kontaktirali smo dosta ljudi, u želji da saznamo što više podataka iz tog vremena.
Naime, ne postoji potpuna statistika za te prve posleratne sezone, pa smo pomoć potražili od sportskih radnika, eminentnih sportskih novinara, statističara i navijača. Naravno, nismo zaobišli ni arhive sa starim izdanjima dnevnih novina. U toku te pretrage rešili smo mnoge dileme, saznali mnogo o toj prvoj generaciji Partizanovih fudbalera i došli do nekih podataka koji će po prvi put ugledati svetlost dana u našem izdanju. Verujemo da će sledeća priča biti dobar uvod i prava pozivnica da pročitate naš sledeći PFC Historical.
Tekst priredili:
Pripremajući četvrti broj Partizanove istorijske sveske pod nazivom PFC Historical, posvećene prvoj ,,duploj kruni" Partizana iz sezone 1946/47, kontaktirali smo dosta ljudi, u želji da saznamo što više podataka iz tog vremena.
Naime, ne postoji potpuna statistika za te prve posleratne sezone, pa smo pomoć potražili od sportskih radnika, eminentnih sportskih novinara, statističara i navijača. Naravno, nismo zaobišli ni arhive sa starim izdanjima dnevnih novina. U toku te pretrage rešili smo mnoge dileme, saznali mnogo o toj prvoj generaciji Partizanovih fudbalera i došli do nekih podataka koji će po prvi put ugledati svetlost dana u našem izdanju. Verujemo da će sledeća priča biti dobar uvod i prava pozivnica da pročitate naš sledeći PFC Historical.
Jedno od najbitnijih otkrića do kojeg smo došli je i ime strelca prvog gola u istoriji Partizana. Naime, u svim izdanjima koji su se time bavili, pa čak i u monografijama Partizana, Florijan Matekalo je označen kao strelac prvog gola u istoriji Partizana. Podsetimo se - prva utakmica Partizana u istoriji bila je ona odigrana 6. oktobra 1945. godine, protiv reprezentacije Zemuna, a Partizan je pobedio sa 4-2. Matekalo je proglašen za prvog strelca u istoriji kluba, i to je postao aksiom. Čak je, vrlo često, taj podatak pratila i slika tog, navodno prvog gola, u Partizanovoj istoriji:
Foto: partizan.rs
Stvari stoje sasvim drugačije. Niti je ovo prvi gol u istoriji Partizana, niti je taj prvi Partizanov gol postigao Matekalo. Bez namere da omalovažavamo nemerljiv doprinos koji je Florijan Matekalo, popularni Čika Conja, dao našem klubu, samo želimo da utvrdimo pravu istinu i postavimo stvari onako kako su se i desile.
Na gornjoj slici jeste trenutak kada Matekalo postiže gol, ali to je gol postignut na utakmici Partizan - Pobeda 1-0. Matekalo šalje loptu u mrežu, a iznad njega u svetlom dresu i sa kačketom je golman skopske Pobede Boris Bubi Ivanovski. Bila je to prva prvenstvena utakmica u Partizanovoj istoriji, odigrana 25. avgusta 1946. Partizan je pobedio 1-0, pa se može reći da ovo jeste prvi gol Partizana u istoriji, ali samo kada su u pitanju prvenstveni mečevi.
Inače, ne bi bio prvi put da putem ovog bloga ispravljamo neke uvrežene ,,istine". Podsetimo se da smo jednu od prvih slika Partizana u crno-beloj opremi upravo mi ,,dešifrovali" i utvrdili da niti je to prva slika Partizana u crno-belim dresovima, niti je nastala u Budimpešti, već u Ostravi.
Prvu naznaku da je Silvester Šereš strelac prvog gola u istoriji Partizana, na meču protiv reprezentacije Zemuna, 6. oktobra 1945. dao nam je Saša Petrović, sekretar Stonoteniskog kluba Partizan i vrsni poznavalac istorije Partizanovog sportskog društva. Nešto kasnije, pripremajući četvrti broj našeg fanzina, Igor Todorović Zgro, jedan od članova naše male ekipe koja stoji iza ovog bloga, došao je do kontakta Zoltana Šereša, sina Silvestera Šereša, koji i danas živi u okolini Novog Sada. Uzgred, pokojni Silvester Šereš je osim Partizana, nastupao i za Vojvodinu i Spartak. Malo po malo, došlo se kroz priču i do prve utakmice Partizana, i gospodin Zoltan Šereš je potvrdio da mu je njegov pokojni otac Silvester za života otkrio da je upravo on bio prvi strelac u Partizanovoj istoriji. Nažalost, Zoltan Šereš nije mogao da potkrepi taj podatak nekim dokumentom, slikom ili izveštajem iz novina jer, sticajem okolnosti, sva privatna arhiva Silvestera Šereša više ne postoji. Silvester Šereš je preminuo u januaru 2000. godine.
Ipak, kada nas neki podatak zaintrigira, onda pokušamo da idemo do kraja i saznamo sve što možemo. Vraćamo se prvoj utakmici u istoriji Partizana, protiv reprezentacije Zemuna. Do sada, poznat nam je bio rezultat od 4-2 i strelci (Matekalo 2, Šereš, Rupnik), i pri tom nemamo saznanja kakav je rezultat bio posle prvog poluvremena. Sve što postoji je rukom pisani zapisnik sa te utakmice, prezentovan na zvaničnom sajtu Partizana:
Zapisnik nije baš najprecizniji. Ne kudimo, znamo kakvo je bilo vreme, samo konstatujemo u želji da dođemo do istine. Navodi se Zemun kao mesto odigravanja, a utakmica je odigrana na mestu današnjeg Stadiona Partizana - u Beogradu. Sastav Partizana je prvobitno pogrešno napisan, sa Atanackovićem kao rezervom, pa posle ispravljen - Atanacković je počeo utakmicu. Broj gledalaca se takođe razlikuje od onoga što smo mi pronašli, ali to je ipak stvar procene pa to nećemo smatrati kao previd ili grešku. Videćemo, ipak, da je sporno i dosadašnje navođenje strelaca sa te utakmice. I naravno, opet Zgro, i opet ,,kopanje" po arhivama. A u arhivama ,,Borba" od 7. oktobra 1945, dan posle utakmice Partizana i reprezentacije Zemuna. Krunski dokaz se nalazi upravo u tom izveštaju, u kojem, pored ostalog, piše i sledeće:
... Oko 1.000 gledalaca, večinom boraca Armije, došlo je na igralište ,,20. oktobra" da vidi prvi nastup ,,Partizana". U prvom poluvremenu odmah se opaža premoć Armije, koja je čitavo vreme pokazala lepu kombinovanu igru. U 22. minutu iznenadnim prodorom desna polutka Zemuna Jovanović postiže prvi gol. Iza prvog gola igra postaje življa, navala ,,Partizana" je stalno pred golom Zemuna. U 41. minuti levo krilo Šereš niskim udarcem izjednačuje rezultat a malo iza toga ponovnim udarcem povisuje na 2:1. Na početku drugog poluvremena Matekalo daje i treći gol za Armiju. U 16. minuti Rupnik je iskoristio lepo dodanu loptu od Božovića i postigao četvrti gol za Armiju. Pred kraj igre centar Zemuna Hildrih postiže drugi gol za Zemun. Konačan rezultat je 4:2 za tim Armije...
Ovaj izveštaj potvrđuje da je Šereš postigao prvi gol za Partizan u njegovoj istoriji. Osim toga, iz izveštaja je jasno da je rezultat poluvremena bio 2-1 za Partizan. I da je, prema izveštaju iz ,,Borbe", koji je prilično detaljan za to vreme i svakako mnogo relevantniji od klupskog zapisnika sa utakmice (ručno pisanog, sa pogrešno navedenim mestom odigravanja!) upravo Silvester Šereš postigao dva gola za Partizan na toj utakmici, a ne Florijan Matekalo!Jasno se apostrofira Šereš koji posle gola za izjednačenje ponovnim udarcem povisuje na 2-1.
Da li verovati šturom zapisniku, koji obiluje greškama i bez faktora strelaca sa utakmice, ili detaljnom novinskom izveštaju? Za nas nema dileme: Silvester Šereš je dao prvi gol u istoriji Partizana, i bio je čak i dvostruki strelac na utakmici protiv Zemunaca! Ako neko pokaže relevantniji i detaljniji izveštaj od ovoga, spremni smo da preispitamo mišljenje. Pre ,,Borbe", pogledali smo i šta je o prvom Partizanovom meču pisala i ,,Politika" ali ona je donela samo šturi izveštaj, bez imena strelaca.
Pokušali smo na ovaj način da ispravimo nepreciznost koja se decenijama provlači kroz medije i sportsku štampu i čitavu Partizanovu istoriju. Kao i da ispravimo neku vrstu nepravde prema Silvesteru Šerešu, ne želeći bilo čime da umanjimo zasluge Florijana Matekala. Jer, ni Šereš ni Matekalo nisu krivi što su se podaci poput antičkih ili kosovskih legendi prenosili s kolena na koleno, bez bilo kakve provere.
Igor Todorović Zgro
Poslednja izmena:
Ne znam jel ovo vec postavljano.C.Zvezda je od osnivaanja raskrstila sa predratnim klubovima i osnovana kao nov klub.Nazvavsi predratne klubovima izdajnickim koji su saradjivali sa fasistima.Podvuceno i obelezeno bitno.
- Poruka
- 26.307
Тачније нова власт је раскрстила са предратним клубовима, и она је и оснивала нове.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 61.124
28.03.1945. Međunarodna
CRVENA ZVEZDA – ALBANIJA 11:2 (5:2)
Beograd, Stadion: Jugoslavije Gledalaca: . Sudija: .
Strelci: Jezerkić, Mitić 2, Tomašević 3, Horvatinović 2, Đajić, Pečenčić / Boriti 2
CRVENA ZVEZDA: Popadić (Bijelić), Stanković, Filipović, Đajić, Jovanović, Ćirić, Jezerkić (Šapinac), Mitić, Tomašević, Pečenčić, Horvatinović
ALBANIJA: Nuti, Dnjiko, Lambi, Demneri, Spahiju, Fakija, Meniku, Vasja, Boriti, Porapani, Begeji
CRVENA ZVEZDA – ALBANIJA 11:2 (5:2)
Beograd, Stadion: Jugoslavije Gledalaca: . Sudija: .
Strelci: Jezerkić, Mitić 2, Tomašević 3, Horvatinović 2, Đajić, Pečenčić / Boriti 2
CRVENA ZVEZDA: Popadić (Bijelić), Stanković, Filipović, Đajić, Jovanović, Ćirić, Jezerkić (Šapinac), Mitić, Tomašević, Pečenčić, Horvatinović
ALBANIJA: Nuti, Dnjiko, Lambi, Demneri, Spahiju, Fakija, Meniku, Vasja, Boriti, Porapani, Begeji
- Poruka
- 26.307
То је прва утакмица коју су одиграли са Албанцима у Београду, месец дана касније гостовали су у Тирани против репрезентације тог града.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 61.124
22.04.1945. Međunarodna (prvo inostrano gostovanje)
REPREZENTACIJA TIRANE – CRVENA ZVEZDA 2:5 (1:2)
Tirana, Stadion: . Gledalaca: 25.000. Sudija: .
Strelci: ? / Jezerkić, Mitić, Tomašević, Pečenčić, Stanković (iz jedanaesterca)
REPREZENTACIJA TIRANE:
CRVENA ZVEZDA: Bijelić, B. Stanković, Filipović, Đajić, Jovanović, Ćirić, Jezerkić, Mitić, Tomašević, Pečenčić, Horvatinović.
Iz Rajkovog albuma, slika iz Tirane sa naseg prvog ino gostovanja.
REPREZENTACIJA TIRANE – CRVENA ZVEZDA 2:5 (1:2)
Tirana, Stadion: . Gledalaca: 25.000. Sudija: .
Strelci: ? / Jezerkić, Mitić, Tomašević, Pečenčić, Stanković (iz jedanaesterca)
REPREZENTACIJA TIRANE:
CRVENA ZVEZDA: Bijelić, B. Stanković, Filipović, Đajić, Jovanović, Ćirić, Jezerkić, Mitić, Tomašević, Pečenčić, Horvatinović.
Iz Rajkovog albuma, slika iz Tirane sa naseg prvog ino gostovanja.
- Poruka
- 26.307
Još malo o bojama: Juventus kao uzor a Bobek inicijator
Već smo na ovom mestu detaljno utvrdili sve činjenice o tome kada je Partizan prvi put obukao crno-bele dresove, a traganje za povodom za taj drastičan zaokret u vizuelnom identitetu kluba smo ostavili za kasnije.
Klupske boje su tema kojom se zvanične arhive i istoriografije klubova generalno malo bave. To spada, po nekom uvreženom mišljenju, u manje bitan segment delovanja klubova a stvari stoje sasvim drugačije - upravo su te teme u samom korenu istorije svakog kluba. Ni Partizan nije izuzetak: nema puno sećanja, naročito ne onih pisanih, na dane kada je Partizan svoje crveno-plave boje zamenio crno-belima. A naš klub nije izuzetak ni po pitanju promene boja. Naime, Partizan je samo jedan od mnoštva klubova koji su promenili svoje prvobitne boje. Promene su naravno neizostavni deo života, pa i života jednog kluba. Prisetićemo se da su, poput Partizana, promene boja tokom istorije izvršili i Juventus, Arsenal, Everton, Lids, Totenhem, Dandi Junajted, Vojvodina, Hajduk...
Naravno, zanemarićemo sva ona naklapanja dokonog komšiluka o tome kako je tadašnji predsednik SD Partizan, visoki oficir JNA Franjo Tuđman, navodno ,,namerno promenio boje u crno-belo, shodno svojim pro-fašističkim uverenjima", iz prostog razloga što onima koji se godinama maliciozno zanimaju istorijom Partizana, (a nisu njegovi navijači) treba da se bavi psihijatrija. Jer, po tom umobolnom tumačenju, proizlazi da su svi klubovi koji nose crno-belo promoteri fašizma, pa bio to Partizan, Juventus, Čukarički, BASK, Udineze, Njukasl, PAOK ili Bor. Što se tiče Tuđmana, u to doba bio je oficir jugoslovenske armije na mestu predsednika SD Partizan. Šta je tu bilo za sramotu? Isto kao što je Slavko Komar, takođe oficir i takođe hrvatskog porekla, bio na mestu počasnog predsednika FD Crvena zvezda, ali trinaest godina ranije. Ali, njime se ,,istoričari" iz komšiluka ne bave, gle čuda. Pa, ostavimo ih da skinu prašinu sa prvog gostovanja ,,stuba srpstva" u inostranstvu, tačnije u Albaniji, u proleće 1945, kao i temu zašto se stide svojih počasnih predsednika - da li zato što su bili oficiri JNA ili Hrvati po nacionalnosti?
U skladu s tim da navijači Partizana nemaju potrebe da se stide bilo čega iz svoje istorije, pristupili smo i temi promene boja. Taj revolucionarni potez s početka 1959. godine je, slobodni smo da tvrdimo, jedan od tri najznačajnija događaja u istoriji kluba. Time je Partizan stvorio svoj novi i svetski poznat vizuelni identitet ali i pridobio hiljade navijača u narednim decenijama.
Mi smo pošli od one često navođene rečenice kako je ,,posle jedne utakmice Partizana protiv Juventusa, italijanski tim darivao Partizan garniturom crno-belih dresova". Ta rečenica se pripisuje Stjepanu Bobeku, ali nije sasvim sigurno da je on u tom obliku i izgovorio. Ipak, mi smo proverili istorijat susreta Partizana i Juventusa, i stvari stoje ovako: Partizan i Juventus se nikada nisu sastali do 8. juna 1960. godine. Tada su ova dva kluba odigrala prijateljski meč u Torinu, koji je završen 1-1. Ali, u to vreme Partizan je već više od godinu dana nosio crno-bele boje, tako da priča o tome kako su Partizan i Juventus odigrali meč posle kojeg je Partizan prešao na crno-bele boje jednostavno nije tačna. Partizan i torinski Juventus se nikada nisu sastali u periodu dok je Partizan nosio crveno-plave dresove.
Clube Atletico Juventus Sao Paulo
Vraćamo se na torinski Juventus. Dolazimo do čuvenog omladinskog turnira koji se igra u Vijaređu već decenijama. Godine 1959. na tom turniru su pored ostalih klubova učestvovali i Partizan i Juventus. To je turnir koji je odigran samo mesec dana pre Partizanove promene boja. Nisu se tada Juventus i Partizan direktno sastali, ali nas zanima činjenica da li je zaista Juventus poklonio našem klubu garnituru dresova? U kontaktu sa italijanskim novinarom, Simonem Pjerotom, koji baštini tradiciju turnira u Vijaređu, saznajemo da njemu nije poznat taj podatak. U svakom slučaju, čak da se tako nešto i desilo, teško da bi takav jedan događaj poput darivanja dresova našao mesta u sportskoj štampi tog vremena. Ipak, bitno je da su se ekipe Partizana i Juventusa srele na tom turniru, iako ne na terenu na utakmici. Juventus je eliminisan u četvrtfinalu od Rome, a Partizan je u finalu poražen od Milana.
.......................................................................
Već smo na ovom mestu detaljno utvrdili sve činjenice o tome kada je Partizan prvi put obukao crno-bele dresove, a traganje za povodom za taj drastičan zaokret u vizuelnom identitetu kluba smo ostavili za kasnije.
Klupske boje su tema kojom se zvanične arhive i istoriografije klubova generalno malo bave. To spada, po nekom uvreženom mišljenju, u manje bitan segment delovanja klubova a stvari stoje sasvim drugačije - upravo su te teme u samom korenu istorije svakog kluba. Ni Partizan nije izuzetak: nema puno sećanja, naročito ne onih pisanih, na dane kada je Partizan svoje crveno-plave boje zamenio crno-belima. A naš klub nije izuzetak ni po pitanju promene boja. Naime, Partizan je samo jedan od mnoštva klubova koji su promenili svoje prvobitne boje. Promene su naravno neizostavni deo života, pa i života jednog kluba. Prisetićemo se da su, poput Partizana, promene boja tokom istorije izvršili i Juventus, Arsenal, Everton, Lids, Totenhem, Dandi Junajted, Vojvodina, Hajduk...
Naravno, zanemarićemo sva ona naklapanja dokonog komšiluka o tome kako je tadašnji predsednik SD Partizan, visoki oficir JNA Franjo Tuđman, navodno ,,namerno promenio boje u crno-belo, shodno svojim pro-fašističkim uverenjima", iz prostog razloga što onima koji se godinama maliciozno zanimaju istorijom Partizana, (a nisu njegovi navijači) treba da se bavi psihijatrija. Jer, po tom umobolnom tumačenju, proizlazi da su svi klubovi koji nose crno-belo promoteri fašizma, pa bio to Partizan, Juventus, Čukarički, BASK, Udineze, Njukasl, PAOK ili Bor. Što se tiče Tuđmana, u to doba bio je oficir jugoslovenske armije na mestu predsednika SD Partizan. Šta je tu bilo za sramotu? Isto kao što je Slavko Komar, takođe oficir i takođe hrvatskog porekla, bio na mestu počasnog predsednika FD Crvena zvezda, ali trinaest godina ranije. Ali, njime se ,,istoričari" iz komšiluka ne bave, gle čuda. Pa, ostavimo ih da skinu prašinu sa prvog gostovanja ,,stuba srpstva" u inostranstvu, tačnije u Albaniji, u proleće 1945, kao i temu zašto se stide svojih počasnih predsednika - da li zato što su bili oficiri JNA ili Hrvati po nacionalnosti?
U skladu s tim da navijači Partizana nemaju potrebe da se stide bilo čega iz svoje istorije, pristupili smo i temi promene boja. Taj revolucionarni potez s početka 1959. godine je, slobodni smo da tvrdimo, jedan od tri najznačajnija događaja u istoriji kluba. Time je Partizan stvorio svoj novi i svetski poznat vizuelni identitet ali i pridobio hiljade navijača u narednim decenijama.
Mi smo pošli od one često navođene rečenice kako je ,,posle jedne utakmice Partizana protiv Juventusa, italijanski tim darivao Partizan garniturom crno-belih dresova". Ta rečenica se pripisuje Stjepanu Bobeku, ali nije sasvim sigurno da je on u tom obliku i izgovorio. Ipak, mi smo proverili istorijat susreta Partizana i Juventusa, i stvari stoje ovako: Partizan i Juventus se nikada nisu sastali do 8. juna 1960. godine. Tada su ova dva kluba odigrala prijateljski meč u Torinu, koji je završen 1-1. Ali, u to vreme Partizan je već više od godinu dana nosio crno-bele boje, tako da priča o tome kako su Partizan i Juventus odigrali meč posle kojeg je Partizan prešao na crno-bele boje jednostavno nije tačna. Partizan i torinski Juventus se nikada nisu sastali u periodu dok je Partizan nosio crveno-plave dresove.
Nekoliko godina pre ove utakmice, Partizan je u Beogradu ugostio ekipu brazilskog Juventusa, pa smo pomislili da je, možda, to bio ,,okidač" za promenu naših klupskih boja. Tog 28. juna 1953. Partizan je bio domaćin klubu iz Sao Paula, čije je puno ime Clube Atletico Juventus. Kontaktirali smo ljude koji vode blog posvećen dresovima ovog kluba, a Hamilton Kunioći i Markos Kajafa, veoma ljubazni navijači brazilskog Juventusa, potanko su nam objasnili istorijat njihovih boja. Naime, iako je ovaj klub, osnovan 1924. godine, dobio ime po torinskom Juventusu, jer je osnivač kluba bio navijač Torineza, klupske boje su preuzeli od Juventusovih gradskih rivala, ekipe Torina! Veoma zanimljiv paradoks u svetu fudbala! I ne samo to - naše brazilske kolege tvrde da njihov klub nikada nije nosio crno-bele prugaste dresove. čak ni kao drugu ili treću varijantu! Tako je Juventus iz Sao Paula otpao kao mogući uzor za Partizanove crno-bele boje, jer je reč o klubu čija je klupska boja bordo...
Clube Atletico Juventus Sao Paulo
.......................................................................
- Poruka
- 26.307
Dali smo se u potragu za informacijama po svetu, ali na kraju rešenje nas je čekalo na domaćem terenu. Nedavno je na internetu osvanuo intervju Artura Takača (1918-2004) iz 1995. godine, u kojem se ovaj legendarni sportski funkcioner i jedan od osnivača Partizana, priseća samog osnivanja kluba. Dotakao se tom prilikom i klupskih boja, kako onih prvobitnih, crveno-plavih, tako i sadašnjih, crno-belih:
Ovo izlaganje Artura Takača daje potvrdu onome što smo pretpostavljali i što jasno potkrepljuju slike iz tog vremena - da je Partizan do marta 1959, uprkos činjenici da mu je zvanična boja bila crveno-plava, nastupao u svim mogućim varijacijama crvene, plave i bele boje. Najčešće su to bili prugasti crveno-plavi dresovi, ali neretko su se nosili i jednobojni crveni, plavi ili beli dresovi. To je išlo dotle da su se u jesen 1958, neposredno pred prelazak na crno-belu boju, igrači Partizana u štampi nazivali nadimkom ,,beli" jer su u to vreme najviše nosili bele dresove. U klubu je sazrela svest o tome da je red da se definitivno ustali jedna, prepoznatljiva klupska boja.
............................
- - - - - - - - - -
Bobeku je to ponajviše smetalo, a sam je objasnio zašto:
Bobek u crno-belom, veterani Rijeke i Partizana, foto - Mišo Cvijanović
- Mi smo se iz Sovjetskog Saveza vratili (turneja Partizana po SSSR 1946, prim. autora) sa opterećenjima tradicije CDKA (današnji CSKA, prim. autora), sportskim kolektivom Crvene armije, koji su imali crveno-plavu boju. I iskreno rečeno, bez mnogo razmišljanja, mi smo rekli ,,Partizan će imati crveno-plavu boju, po uzoru na CDKA". I, crveno-plavo, crveno-plavo, bila nam je boja crveno-plava. A trebali smo naravno i grb i simbol, a Branko Šotra je bio vrlo dobar umetnik, i Branko Šotra je napravio nacrt prvog Partizanovog grba, koji je i danas Partizanov grb, prilagođen crno-beloj boji. U tom grbu je tada bila boja crveno-plava, koju smo prihvatili, preneli...jer je takvu boju imao CDKA.
O promeni boja u crno-belo Takač je rekao sledeće:
- Daću vam tačne podatke. Znam da se oko tih boja i predsednikovanja u Partizanu dosta pričalo, da se to povezivalo sa nekim ljudima u vrhu sadašnje situacije u Hrvatskoj, praktično - Tuđmanom. Ako je reč o crno-beloj boji, ona je bila takođe odraz spontanih i optimističkih razmatranja, prilaza...svim tim pitanjima u okviru Partizana. Partizan je igrao i sa Juventusom, i sa drugim klubovima...i nije nama bila nimalo antipatična ta crveno-plava boja. Kao, to neki kažu da nam je smetalo jer je bilo preneto iz Sovjetskog Saveza. Ma nije nam smetalo, nego nam je smetalo što nemamo jednu izrazitu boju, modernu boju, koja bi nas nekako označila i da tim navijačima bude nekako lakše da se opredeljuju. Jer Zvezda je bila crvena, jer je Dinamo bio plavi, jer su Hajduci bili beli. I onda, razmatrajući s Bobekom, jer on je došao s tom idejom...pošteno, Bobek je došao i rekao ,,Arture, bilo bi lepo da imamo crno-belu boju. Ja sam obavestio o tome rukovodstvo društva i rukovodstvo kluba, Boba Mihajlović se s tim jako slagao, mladi igrači su bili sa mnom u Italiji i videli Juventus koji je fino izgledao u tim crno-belim bojama". To je bila moderna boja...mi smo to sa oduševljenjem prihvatili, i dizajnera smo našli, i onda sam lično sa Bobekom i Bobom otišao na Umku, u fabriku trikotaže, gde smo pravili te prve dresove. Tako je došlo do te crno-bele boje, predlogom Stjepana Bobeka.
Ovo izlaganje Artura Takača daje potvrdu onome što smo pretpostavljali i što jasno potkrepljuju slike iz tog vremena - da je Partizan do marta 1959, uprkos činjenici da mu je zvanična boja bila crveno-plava, nastupao u svim mogućim varijacijama crvene, plave i bele boje. Najčešće su to bili prugasti crveno-plavi dresovi, ali neretko su se nosili i jednobojni crveni, plavi ili beli dresovi. To je išlo dotle da su se u jesen 1958, neposredno pred prelazak na crno-belu boju, igrači Partizana u štampi nazivali nadimkom ,,beli" jer su u to vreme najviše nosili bele dresove. U klubu je sazrela svest o tome da je red da se definitivno ustali jedna, prepoznatljiva klupska boja.
Potvrdu ovim Takačevim rečima dao je i Stjepan Bobek, u knjizi Radeta Šoškića ,,Legende fudbala" iz 2005. godine, a taj deo je prenet i u knjizi Fredija Kramera o Bobeku pod imenom ,,Nogomet je moj život":
U prvoj deceniji posle Drugog svetskog rata oprema je sportistima predstavljala priličan problem. Dresovi su bili od lošeg materijala a boje su bile nepostojane. Već posle nekoliko pranja bilo je teško ustanoviti kakvih je boja bio dres kada je bio nov. Partizan je stalno menjao boju dresova. Nekad su to bili beli, nekad plavi, nekad pola plavi a pola crveni, slično Barseloni. Bilo koje boje da su bili, u pranju bi sve to postalo mrljavo, a u to bi se usukali i izgubili svaku formu.
............................
- - - - - - - - - -
Bobeku je to ponajviše smetalo, a sam je objasnio zašto:
- Ja priznajem da sam od detinjstva bio kicoš. Uvek sam želeo da se lepo oblačim, da izgledam uredno. To sam želeo i na terenu. Ja sam, recimo, svoje kopačke glancao po nekoliko puta sve dok ne dobiju visoki sjaj, iako sam znao da će i pre nego to sudija dune u pištaljku, biti već umazane blatom. Ali uvek sam ih iznova dovodio u stanje sjaja. Pa onda, svi su imali crne pertle, a ja sam nabavljao bele. I njih sam redovno prao, sviđala mi se ta kombinacija crnog i belog. Kada je počelo uveliko da se priča da bi Partizan trebalo da odabere jednu boju, ili jednu kombinaciju, ja sam predložio da to bude crno-belo. I to je kasnije usvojeno...
Bila je to 1959. godina - dakle, vreme kada Bobeka više nije bilo na fudbalskom terenu i kreator Partizanove nove opreme nikada nije igrao u crno-belom dresu.
Bobek u crno-belom, veterani Rijeke i Partizana, foto - Mišo Cvijanović
Što se tiče nekih sačuvanih zapisa o promeni boja, prezentujemo vam dva članka iz ,,Partizanovog vesnika". Prvi je iz trećeg broja ovog čuvenog glasila, neposredno po prelasku na crno-belo. U redovnoj rubrici sa pismima navijača, neko ko je očigledno bio blizak klubu a potpisao se sa Stari partizanovac, rekao je sledeće:
- Gledao sam vas u novim, crno-belim dresovima. I red je bio da najzad odaberemo i ustalimo klupske boje. Inače, Savezna liga pati od istobojnih. Čak mislim da bi klubovi i futbalska organizacija trebalo da zavedu neki red. Ako imate materijalnih mogućnosti, ujednačite boje u čitavom Društvu. I to čini tradiciju jednog sportskog kolektiva.
Već u broju 9, od 27.9.1959. godine, ,,Partizanov vesnik" objavljuje da je čitavo SD Partizan prešlo na crno-belu boju, u članku pod naslovom Novi dresovi:
Odluka Upravnog odbora SD ,,Partizan" da društvene boje budu crno-bele, proširila se na sve klubove. Sekretarijat Društva je sklopio ugovor sa preduzećima ,,Zelengorom" iz Umke i ,,Banaćankom" iz Pančeva o izradi garnitura dresova u crno-belim bojama za sve klubove ,,Partizana". Treba napomenuti da će se izraditi veći broj vunenih majica u društvenim bojama, koje će članovi Društva i klubova moći da kupuju za ličnu upotrebu.
Svi ovi napisi potvrđuju precizno svedočenje Artura Takača, jer i on u svom sećanju pominje i fabriku sa Umke, kao i sazrelu svest u klubu te 1959. da je neophodna promena boja. Mislimo da je ovim priča o povodu prelaska Partizana na crno-beli dres te 1959. godine praktično zaokružena. Priča o utakmici protiv Juventusa je očigledno plod mašte, slabijeg sećanja nekog od savremenika tog perioda ili želje da se ovom važnom događaju iz klupske istorije da romantični prizvuk, što inače nije retkost u svetu fudbala. Mi smo se, ipak, vodili činjenicama. Ne tvrdimo da Juventus u Vijaređu nije poklonio Partizanu garnituru dresova, ali jednostavno ne postoje zapisi o tako nečemu. Ali, nepobitno je, prema svedočenju Artura Takača, da je upravo pojava Juventusa u crno-belim dresovima početkom 1959. u Vijaređu, bila konačni povod da se prvo Bobek, a kasnije i čitav FK Partizan kao i SD Partizan, odluče na prelazak na crno-bele boje.
Tekst priredili:
Igor Todorović i Aleksandar Pavlović
http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2017/02/jos-malo-o-bojama-juventus-kao-uzor.html
Svi ovi napisi potvrđuju precizno svedočenje Artura Takača, jer i on u svom sećanju pominje i fabriku sa Umke, kao i sazrelu svest u klubu te 1959. da je neophodna promena boja. Mislimo da je ovim priča o povodu prelaska Partizana na crno-beli dres te 1959. godine praktično zaokružena. Priča o utakmici protiv Juventusa je očigledno plod mašte, slabijeg sećanja nekog od savremenika tog perioda ili želje da se ovom važnom događaju iz klupske istorije da romantični prizvuk, što inače nije retkost u svetu fudbala. Mi smo se, ipak, vodili činjenicama. Ne tvrdimo da Juventus u Vijaređu nije poklonio Partizanu garnituru dresova, ali jednostavno ne postoje zapisi o tako nečemu. Ali, nepobitno je, prema svedočenju Artura Takača, da je upravo pojava Juventusa u crno-belim dresovima početkom 1959. u Vijaređu, bila konačni povod da se prvo Bobek, a kasnije i čitav FK Partizan kao i SD Partizan, odluče na prelazak na crno-bele boje.
Tekst priredili:
Igor Todorović i Aleksandar Pavlović
http://crno-bela-nostalgija.blogspot.rs/2017/02/jos-malo-o-bojama-juventus-kao-uzor.html
- Poruka
- 26.307
После оснивачке скупштине на којој је основан ФК Партизан, Београд, Хумска улица 04.10.1945.
- Poruka
- 3.700
Звезда - Партизан, дерби који је подијелио КПЈ
Вјечити дерби градских ривала Црвене Звезде и Партизана одувјек је привлачио велику пажњу. Оба клуба основана су 1945. године, Црвена Звезда 4. марта, а Партизан 4. октобра. Од самих почетака међу клубовима је постојало велико ривалство, које је утицало и на чланове владајуће Комунистичке партије Југославије. Светозар Вукмановић Темпо, народни херој и револуционар, страсни навијач и један од оснивача Партизана, у својим мемоарима описао је један такав сукоб:
"Сећам се једне утакмице између Партизана и Црвене Звезде. Партизан је губио иако је био појачан Језеркић, играчем кога смо придобили из Звезде. Публика је била наелектрисана. . . против Партизана и Језеркић. Чули су се и повици: ,, Уа партизани! "Језеркић су извиждали. Све ме је то тако узрујало да се после утакмице, на састанку код Тита, нијесам могао уздржати, па сам добацио Нешковићу као навијачу "Звезде":
- Ти си против армије!
- А ти си против народне власти - није ми остао дужан.
Почесмо се препирати и узајамно оптуживати. Пошто је препирка претила да се претвори у свађу, Кардељ је интервенисао:
- Члановима руководства једноставно бих забранио да иду на утакмице ... у супротном се може десити да се створе фронтови у самом руководству.
Побунили смо се јер смо готово сви ишли на утакмице. Чак се и Кидрич побунио иако је само тог дана дошао на игралиште и бучно навијао за "Партизана".
- То ми је једина разонода! - резигнирано сам коментарисао.
- Не идем у лов, не играм карте, гледам филмове и идем на утакмице. А сад треба и тога да се одрекнем. Ранковић је цело време ћутао иако ме је звао телефоном сваког понедељка и прекоријевао уколико би "Партизан" изгубио утакмицу претходног дана. "
Вјечити дерби градских ривала Црвене Звезде и Партизана одувјек је привлачио велику пажњу. Оба клуба основана су 1945. године, Црвена Звезда 4. марта, а Партизан 4. октобра. Од самих почетака међу клубовима је постојало велико ривалство, које је утицало и на чланове владајуће Комунистичке партије Југославије. Светозар Вукмановић Темпо, народни херој и револуционар, страсни навијач и један од оснивача Партизана, у својим мемоарима описао је један такав сукоб:
"Сећам се једне утакмице између Партизана и Црвене Звезде. Партизан је губио иако је био појачан Језеркић, играчем кога смо придобили из Звезде. Публика је била наелектрисана. . . против Партизана и Језеркић. Чули су се и повици: ,, Уа партизани! "Језеркић су извиждали. Све ме је то тако узрујало да се после утакмице, на састанку код Тита, нијесам могао уздржати, па сам добацио Нешковићу као навијачу "Звезде":
- Ти си против армије!
- А ти си против народне власти - није ми остао дужан.
Почесмо се препирати и узајамно оптуживати. Пошто је препирка претила да се претвори у свађу, Кардељ је интервенисао:
- Члановима руководства једноставно бих забранио да иду на утакмице ... у супротном се може десити да се створе фронтови у самом руководству.
Побунили смо се јер смо готово сви ишли на утакмице. Чак се и Кидрич побунио иако је само тог дана дошао на игралиште и бучно навијао за "Партизана".
- То ми је једина разонода! - резигнирано сам коментарисао.
- Не идем у лов, не играм карте, гледам филмове и идем на утакмице. А сад треба и тога да се одрекнем. Ранковић је цело време ћутао иако ме је звао телефоном сваког понедељка и прекоријевао уколико би "Партизан" изгубио утакмицу претходног дана. "
RickRoss
Buduća legenda
- Poruka
- 31.893
ne volim ni jedne ni druge, ali ovo je veoma bolan udarac za Srbende iz Partizana
ocigledno su ustase volele crnu boju za vreme rata, a i posle njega
Decky_Nis
Elita
- Poruka
- 18.330
Partizan se nikad nije pretvarao nekim stubom Srpstva kao neki jer su za klub igrali mnogi stranci koji su usli u istoriju Partizana. Ne vidim sta je problem sto su Hrvati, Slovenci, Bosanci (muslimanske veroispovesti) igrali za klub za vreme Tita kada su se glavom placale podele medju narodima SFRJ? To sada neki vade kao argumente a i sami su kroz istoriju imali i Hrvate, Albance i crnce i pitaj boga koje vere, nacije i boje. Pogledaj sastave danasnjih klubova pa ces i sam videti da od stubova Srpstva nema ni S. Na zalost ova tema sluzi vecini za navijacka prepucavanja a ne za prepricavanje slavnih istorija vecitih.
Poslednja izmena:
Agram14
Domaćin
- Poruka
- 3.660
Da. Jer puno se Bobeka pitalo ide li mu se u Partizan. I kakvim Ustašama ti trabunjaš, neko od tih igrača je bio Ustaša?
