Naoruzanje vojske Kraljevine Jugoslavije.

Kao kraljevski oficiri i kao Srbi trebali su valjda biti sa svojima? Ili ne??

Kako je pretjerano reci? Pa evo samo dva glavna primjera, onako sto mi odma padose na pamet.. Arso Jovanovic, bivsi kraljevski oficir, tokom rata nacelnik VS tkz. NOP i NOVJ... ?? Pa onda Gojko Nikolis, isto kraljevski oficir, nacelnik saniteta tkz. NOP i NOV tokom cijelog rata... A bilo ih je jos puno.



Da nijesu bili "basibozluk" dovoljno govori kolko su muke zadali komunistima i tkz. hrvatskoj "drzavi".. A i americki oficiri OSS-a i engleski, imali su jako dobro misljenje o njima.. Kasnije je to bilo pitanje politike, koja vise i nije vodila brige o izvjestajima svoji oficira, jer je politika vec izabrala "pravu" stranu.



Ne znam na koje "cetnike" mislis, ove danas? Nije valjda?? Cetnici su bili u 99% slucajeva Srbi.. To da je medju njima bilo i pojedinaca iz drugih naroda, to se potencira tek u novije vrijeme.. Mislim da imas jedno iskrivljeno misljenje o cetnicima, pod jakim uticajem jugo-skole.

Ako su bili tako beznacajni, kako to onda da su poslije rata u americkoj vojsci postajali oficiri i njihova iskustva u ratu i znanje su se visoko kotirali.. Npr. Slavko Bjelajac, cetnicki komandant iz Gacke doline, je bio pukovnik americke vojske poslije rata i ima ogromne zasluge za pisanje prvog prirucnika za americke specijalne jedinice iz gerilskog ratovanja "Gerilsko ratovanje i operacije specijalnih jedinica"..

Имаш погрешну представу о томе да се регуларна војска заснива на патриотизму, али у томе ниси усамљен, као и у уверењу да се реч "башибозук" пише са л. :) Регуларна восјка се заснива на осећању дужности, лојалности, солидарности и дисциплине. Не на патриотизму, већ и због тога што је питање патриотизма подложно политичким интерпретацијама, а предратним офицрима је бављење политиком било забрањено и чак нису могли да гласају на изборима.

Хтео бих да се исправим. Учешће краљевских официра у командном кадру НОВЈ је ипак веће него што сам мислио у први мах, мада и даље не толико да би се могло говоририти о њима као о некој окосници официрског кора.

Од четири армије ЈА, сва четири команданта су шпански борци, значи нема активних старешина КЈВ. Од 18 корпуса НОВЈ колико је формирано током рата, у пет су команданти били активни официри КЈВ (8., 13., 14., 15. и 16. корпус). Реч је углавном о корпусима формираним крајем рата. Још један нањи број активних официра КЈВ је командовао дивизијама. Све су то нижи официри, углавном млађи, у једном случају (Мирко Брачич, командант 14. словеначке дивизије) реч је и о подофициру, гардијском нареднику. Резервне старешине ту не убрајам.

Генерали Арсо Јовановић и Велимир Терзић су били на дужностима начелника Врховног штаба. Најквалификованија војна места, али нису командовали трупом. Гојко Николиш није био предратни официр, то си погрешио. Он је шпански борац и сем тога по вокацији лекар, не војник.

Важна напомена. Свака јединица НОВЈ је имала свог политичког комесара и они су у рангу били једнаки командантима. Међу комесарима не верујем да је био иједан официр краљевске војске. То додатно расплињава улогу коју су они имали у партизанској војсци. Активни официри су осим тога имали и отпор према тзв. принципу двостарешинства, према којем су паралено јединицама командовали командант и комесар.

Треба имати на уму да су се официри (активни и резервни) налазили у заробљеништву и да већ и стога није било реално очекивати да би у великом броју могли да учествују у рату на било чијој стани. Занимљиво да велики број официра краљевске војске који се придружио партизанима су Црногорци или потиче из јединица које су у Априлском рату се бориле на подручју Црне Горе: пуковник Саво Оровић, капетани Арсо Јовановић, Велимир Терзић, и Петар Ћетковић. Реч је о јединицама које нису признале капитулацију, с обзиром на то да су Италијани на том делу фронта заправо били потучени.
 
Evo, bez linkova.

Konzervativizam vojnih krugova (ne samo srpskih, već i francuskih) najjasnije se ogleda po pitanju vojne doktrine uoči Drugog svetskog rata. Jugoslovenska "ofanzivna doktrina manevra" - pri čemu ostaje nejasno čime bi se izvršili ti ofanzivni manevri, kao i francuska doktrina zasnovana na iskustvima pozicionog ratovanja, pokazuje da su vojne elite predugo spavale na lovorikama. Iz sna su ih trgli Guderianovi tenkovi.

Овде мислиш на "Привремену општу ратну службу" штампану 1937. Она је била базирана пре свега на "моралној снази, смелости и истрајности, духу иницијативе, самосталности и узајамног потпомагања", па онда на "вештини маневра, изненађењу", па на "ватреној моћи и економији снага". Ово је све било планирано, у некој мери и реално против тадашњих противника - Бугарске, Мађарске, Аустрије, али не и након аншлуса.

Након аншлуса разрађена су три ратна плана (С, Р-40 и Р-41) који су били дефанзивни. Иако ратна служба није формално стигла да буде промењена све што је урађено у припремама за рат 1938-1941. осликава дефанзивни дух - ПТ фортификације, запречавање, уништавање саобраћајница при повлачењу, итд. Циљ је био да се "пружи отпор агресору, сачува жива сила и одгоди решење рата". Идејни творац ових промена, базираних на искуствима Пољске и Западног фронта 1939/40 је био нико други до Владимир Ваухник.

По његовим упутствима Генералштаб је усвојио измене доктрине у дефанзивном духу, наглашавајући ПТ одбрану, ноћни маневар и ноћне борбе, противнапад.

Када сам рекао да су војни врхови били "конзервативнији", а сведено на овај случај, МВМ и Генералштаб су стално давали мишљење да је војна опција против Немачке погубна, да су могући добици мали а губици огромни; да помоћи замишљених савезника једноставно неће бити... На крају крајева, између осталог и због овог мишљења је потписан Тројни пакт. Ако мислиш да Симовић представља војну елиту, можда, али њен отуђени, rogue, заверенички елемент.

Nijedan od tri ratna plana, nije nikako mogao biti realan, baš zato što se oslanjao (pored prevaziđenih "veština, iznenađenja i vatrenih moći" koje si naveo iz originalnog dokumenta) na moralne odlike vojnika i borbenu tradiciju, a zanemarivala se prodorna moć neprijateljskih motorizovanih jedinica i avijacije, koja je obesmišljavala podelu državne teritorije na vojnu i pozadinsku. Kordonski raspored jedinica koje su dočekale nadmoćnu vojnu silu, onemogućio je predviđeno povlačenje, uopšte alternativa u slučaju nesprovođenja tih ratnih planova jednostavno nije postojala. Pritom, samo delimično izvršena mobilizacija (600 000 od predviđenih 1 200 000 vojnika), kvalitativno i kvantitativno slabija vojska (npr. samo 110 zastarelih tenkova i tek 250 modernih lovaca i bombardera), šarolikost u pogledu vrsta artiljerijskog oruđa i municije (preko 300 vrsta), na kraju i materijalne rezerve dovoljne tek za 100-tinjak dana ratovanja, morale su vojnu elitu naterati da se zamisle nad mogućnošću stvaranja plana "R-42" (o R-43/4/5 da i ne govorimo).

Tu dolazimo i do političkog faktora..

Koliki je, po tvom mišljenju, bio politički uticaj civilne na vojnu vlast (u smislu pristupanja Trojnom paktu), a koliko je ukupno stanje u jugoslovenskoj vojsci bilo posledica ekonomskih faktora, a koliko "konzervativizma" vojnih krugova? U kojoj meri su vojna i civilna vlast bile koherentne u svom delovanju? Čini mi se da bi odgovori na ta pitanja dali jasniju sliku od prevaziđenih, nesprovodivih ratnih planova.

P.S. Poljsko iskustvo ih je moralo navesti, ako ni na šta drugo, ono bar na odustajanje od kordonskog rasporeda

Сва сврха та три плана је била да се испоштује политички обзир и да се делови земље не препуштају непријатељу без икакве одбране. То пре свега важи за северозападни правац, јер је општа идеја била повлачење у брда и спајање са Грцима и Британцима.

У преводу, и ратни план је прављен по политичким потребама, но, како је војска "последње средство" политике, тако и треба да буде. У априлу 1941. не би нам помогли ни тенковска армија Ротмистрова, ловци Хјуа Даудинга, бомбардери Кертиса Ле Меја нити планови Васиљевског.

Када се деси стратешки miss-match, па прилазе Скопљу и Вардару 7. априла брани један пешадијски пук Шумадијске дивизије против 2 немачке оклопне (око 400 танкова), наравно да ће цео план да колабира другог дана рата.
___

Мислим да је у целом 20. веку утицај војске био најслабији управо у међуратном периоду. Више је узрока томе - војна победа која води некој врсти релаксације; нова земља чије уређење и управљање изискују највећи део друштвене енергије; технички видови војске који су тек у повоју - Ваздухопловство ВКЈ и Морнарица, чија је опрема скупа а кадар малобројан и недовољно спреман; безбедносни аранжмани који доприносе осећају сигурности и "тупе оштрицу" интереса за нова оружја и доктрине.

Буџети за војску су редовно значајно кресани све до 1938. Тада се финансијске стеге мало попуштају, стварају се фондови из државног зајма којим се купују техничка средства (Месершмити, Рено тенкови, Шкодини топови...), подижу фабрике и израђује домаће савремено наоружање. У кризном периоду 1939 - 1941. војска је била под чврстом "контролом"; служила је ономе чему треба - да пружи основну заштиту и да професионалну процену опасности и могућег исхода.

Моје виђење је да су војни кругови махом пратили Француску. Многе ствари се ту поклапају, сем Мажино линије - слична формација војске као и у 1.СР; честе промене на челу које су онемогућавале било какву кохеренцију планова набавки; понеки "бљесак" ту и тамо (домаћа авио-индустрија, на пример). Исто тако и ужурбано спремање за рат у позним '30-им, уз "нелагодни" осећај да је ипак касно за војну акцију, што је опет водило дефетизму, сасвим личе на Француску.
___

У фебруару и марту 1941. Генералштаб је активно контактирао Британце у Грчкој, слао официре за везу да виде каква се врста помоћи може очекивати. Британци нису лагали - рекли су (реално) никаква. То је био можда и кључни фактор за 25. март.

Са друге стране, Британци су преко бар две линије (СОЕ и војни аташе) имали директан утицај на део официрског кора (Симовић, Мирковић, Кнежевићи, па и Д. Михаиловић...) и политичаре - Земљорадничку странку пре свих. У зиму 1940, када су персоналне промене у Обавештајном одељењу генералштаба (уклањање Жарка Поповића са места начелника и постављање на његово место пуковника Калечака, Словенца и могу слободно рећи врхинског патриоту) "зачепиле" цурење информација према Британцима, ова екипа се притајила и чекала развој ситуације. Строго формално гледано, ти људи су због велеиздаје (јер су одавали војне тајне страној сили) заслужили стрељачки строј и пре марта 1941.

Дакле, ако изузмемо 27. март војска је била чврсто под контролом цивилних власти у читавом међуратном периоду. Чак се ни влада Петра Живковића не може подвести под неки милитаризам јер се радило о Александровом баратању са поверљивим људима и "умору" од југо-верзије парламентаризма (свађе, оптужбе, па и нечувени злочин '28).

Posebno mi se sviđa ovaj deo o pružanju nekog šatro otpora na severozapadu čisto da se ne bi reklo da smo Hrvate i Slovence tek tako pustili niz vodu.
 

Back
Top