За вашу информацију, ја сам фамилијарна са рачунаром (на жалост) већ 18 година и радила сам на њему озбиљне ствари док су остали играли игрице на њему или су га видели само на ТВ-у. Пратим развој рачунарске технологије колико могу и зато кажем да је временом све простија, јер ја немам жељу да будем програмер.
a asto moraju sve da znaju? da bi roditeljima bilo lakse jer "nemaju vremena" da se bave decom...pa koce jos da se igra covece ne ljuti se kada ide omiljena turska serija? 
karikiram ali shvatas poentu....
nije retkost da dete otkako dodje iz vrtica pa dok ne krene na spavanje presedi ispred tv-a ili kompjutera. sama to vidim na primeru mog deteta kojem crtaca nikad nije dosta, da ga ja ne odvojim od ekrana sedeo bi ceo dan ispred. a ima i one dece kojima je bitno samo da je crtani na ekranu, da ga cuju iako se igraju u drugoj sobi bitno im je da je crtani ukljucen. sta mislite o tome?
mislim da je tu verovatno pitanje vecine, ako cemo sad u detalje psihologije mase onda bi to bila tema za neki drugi pdf..a mozda i dr moze nesto da nam kaze na tu temu ...
)...mislim da je to i "obaveza" roditelja, i nasa odluka da li smatramo neki crtani i bilo koji drugi sadrzaj primerenim za nasu decu...suprug i ja se grozimo crtanih poput BenTena, Bakugana i slicnih i odlucili smo da to nije dobro za nasu decu (mozda gresim, ali cu kao roditelj morati da zivim sa tim)...takodje smatram turbo folk najgorom mogucom devijacijom jer nista dobro iz toga deca ne mogu da nauce (da piju alkohol i aspirin, da daju svoje telo i da ne misle o tome, da case lome golim rukama???, to su edukativni tekstovi???)...to nikada nisam slusala ni ja niti mm, prema tome dok ja mogu da gradim detetov ukus, pokusacu da to bude nesto normalno (opet kazem, za moj pojam)... i igracke...protiv sam maceva, pistolja, lisica, pendreka,...ali mislim, ipak, da decaci moraju da prodju kroz to (iako se meni to ne dopada), s drge strane nisam sigurna ni da zelim da mi devojcica pegla, kuva, pere ves...pa to je ceka da radi ceo zivot kada odraste...ali eto, ona je devojcica, a on je decak...postoje klisei i kalupi, od kojih nekako ne mozemo da pobegnemo...zato se trudim da sinu usadim osecaj da kao decak treba da pospremi za sobom, da obrise ako je prosuo i da se poigra sa sestrom i njenim posudjem...a cerku da zna da se igra auticima, cekicem, klestima...jer, samo tako mogu da se razbiju buduce predrasude...po mom, skromnom, misljenju...
e zasla sai u jos jednu problematiku a to je da se decacima npr brani da se igraju sa lutkama, posudjem i uopsteigrackama za devojcice, tj deca se vaspitavaju da se decaci igraju igrackama za decake, a devojcice sa igrakama za devojcice. ovoga ima i u pojedinim vrticma. moja deca izmedju ostalog obozavajuda prave rucak, torte kobajagi a i meni da pomazu u kuhinji, mladji cak voli i da voza bebe u kolicima. (cak imamo jedna kolica za bebe iako nemamo zensku decu
) mislim da to ne bi trebalo da bude lose.
...nisam za maksuz kupovanje decacima sporeta, lutkica, pegli i slicno, ili devojcicama maceva i autica...ali ako dete zeli da se igra, a u kuci te igracke vec postoje, nemam nista protiv...mozda mi kad malo odraste sin skuva dobar rucak, kao sto njegov tata to danas radi...
...da, nekako se nas narod plasi toga...jer bi dete moglo da bude gej ako kuva i presvlaci bebu
Hmm.. mislim da je teško naći uzorak nekoga ko nije gledao i partizanske filmove i Kockicu. U lektiri za 2. ili 3. razred smo imali Priče partizanke, gde u jednoj priči, za vreme noći, između dve bitke na ratištu, oružje međusobno razgovara o tome kako ko ubija. Bomba kaže "Ja ubijam samo jednom". Ostali se hvale kako oni mogu da ispale puno metaka itd.
pa mozda bih i trebala da stvari posmatram i iz decijeg ugla (malog princa sam procitala nebrojeno puta ali izgleda da propustam poentu?
) kada gledam svoju decu ponekad sa strane...objektivno, ne kao majka, vec kad ih samo posmatram ( ovo se vise odnosi na starije dete) i kada vidim neke negativne crte koje mogu da zanemarivanjem postanu jos dublje u buducnosti, a koje su proizvod neadekvatnih zanimacija, ne mogu da se spustim na deciji nivo i sagledam to sa decije strane. mozda gresim? nekad se setim nekih mangupa iz mog detinjstva i njihovih igara....nekad me to zabrine jer ti menagupi su postali losi ljudi - i tu gresim jer ne uzimam u obzir neke druge faktore koji su sigurno uticali na njih. setim se ponasanja njihovh roditelja, i ne zelim da nemam vremena za decu i da mislim da ce mi biti zahvalan ako mu kupim velikog gormita kojeg zeli, bejblejd arenu, original patike, najskuplji telefon, besan auto...
