Ko su poluvjerci iz Dušanovog zakonika? - Strana 6
Strana 6 od 15 PrvaPrva ... 2345678910 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 126 do 150 od 351

Tema: Ko su poluvjerci iz Dušanovog zakonika?

  1. #126
    Elita Bastiani (avatar)
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.997
    Reputaciona moć
    125

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Statler and Waldorf Pogledaj poruku
    објашњење у загради (non-Orthodox Christians) је напомена писца са Википедије- као тумачење појма 'half-believers' (полуверци), и није преузета из изворног рукописа. православци су постојали и пре Велике шизме- то је израз којим се означавају сви они који следе званично учење Цркве, за разлику од хетеродоксних (неправоверних/јеретика). у том смислу, пре раскола из 1054. и хришћани западног обреда су на Истоку сматрани православним, иако су се повремено јављале напетости због разлика у појединостима.
    питање је ко су дакле арбанашки полуверци са почетка 11. века, ако нису римокатолици (који су тад сматрани правоверним), а свакако нису богумили.
    Објашњење у загради је написао постављач појма на Википедији, наравно да је то јасно.

    Ти дакле кажеш да је значење речи Orthodox у овом случају значи отприлике правоверан, правоверни хришћанин, а не означава православца насупрот католику. Хм, то је и мени пало на памет. Значи, приближно онај смисао који данас имамо у виду када кажемо "ортодоксни Јеврејин".

    Следеће битно питање би било на шта се односи одредница their own language. Ако су арбанашки полуверци говорили албанским језиком, што ми изгледа логично претпоставити на овом месту, онда шта су трагови тих полувераца у данашњем времену? Конкретно, Торбеше у Македонији односно Горанце на Косову бих сматрао преостатком тих полувераца, али не можемо претпоставити да су њихови преци говорили неки други језик који није словенски.

    У сваком случају, закључак је да нису у питању католици. То нас враћа на то да полуверци из Душановог времена или нису католици, или је та реч променила значење током времена. А у целу дискусију не би требало уплитати јеретике Немањиног времена јер то само додатно компликује ствар.
    Poslednji put ažurirao/la Bastiani : 06.02.2012. u 22:01
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."



  2. #127
    Elita krinka5 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.460
    Tekstova u blogu
    10
    Reputaciona moć
    208

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Објашњење у загради је написао постављач појма на Википедији, наравно да је то јасно.

    Ти дакле кажеш да је значење речи Orthodox у овом случају значи отприлике правоверан, правоверни хришћанин, а не означава православца насупрот католику. Хм, то је и мени пало на памет. Значи, приближно онај смисао који данас имамо у виду када кажемо "ортодоксни Јеврејин".

    Следеће битно питање би било на шта се односи одредница their own language. Ако су арбанашки полуверци говорили албанским језиком, што ми изгледа логично претпоставити на овом месту, онда шта су трагови тих полувераца у данашњем времену? Конкретно, Торбеше у Македонији односно Горанце на Косову бих сматрао преостатком тих полувераца, али не можемо претпоставити да су њихови преци говорили неки други језик који није словенски.

    У сваком случају, закључак је да нису у питању католици. То нас враћа на то да полуверци из Душановог времена или нису католици, или је та реч променила значење током времена. А у целу дискусију не би требало уплитати јеретике Немањиног времена јер то само додатно компликује ствар.
    Ponoviću , očigledno je da se taj izraz koristio u više značenja . Za svaku od tih situacija ( Nemanjini poluverci , u Dušanovom zakoniku i u ovom slučaju) ima neko drugo značenje.

  3. #128
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    131

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Viestnik hrvatskoga arkeologickoga drustva, 1885

    Na strani 75-76 pise:

    "Svakako, svaki je spomenik starobosanski u Stonu drevan, jerbo god. 1333 srpski car Stefan odpusti dubrovackoj republici Ston i Rat, a republika je tamo slala franceskane, koji su gledali iz petnijeh zila, da iskorijene bogumilsko, pa dakako i istocni obred."


    Iskorijeniti vjeru (bogumilsko) i istocni obred tih "bogumila".

  4. #129
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    131

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?



    Poslusajmo ovu dodolsku pjesmu koju su sacuvali, ne Srbi grkopravoslavnog duha, nego Srbi poluvjerci, dvovjerci, tj. Srbi svetoslavci, jer da ih oni nisu sacuvali, ko bi ih zapisao?

  5. #130
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    131

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?



    Dodolica boga moli,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.

    Da zarosi sitna rosa, da potopi celo polje,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.
    Celo polje i nasheto,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.

    Da se rodi berikjeti, berikjeti po poljeto,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.
    Od dva klasa shinik zhito, od dva grozda vedro vino,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.

    Dodolica boga moli, boga moli preko polje,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.
    Dodolica bliznakulja, bliznakulja sirotica,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.

    Gdje su ovi danasnji grkopravoslavci (zvani svetosavci) da otpjevaju ovu molitvu?
    Poslednji put ažurirao/la Hrastovnik : 18.02.2012. u 17:12

  6. #131
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    131

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Varin dan

    Ovako se radilo u mom rodnom selu sve do progona Srba iz centralne Bosne 1992. godine:

    "Srbi nosijo po nekaterih krajih na „varin dan" (god sv. Barbare, 4/,6 decembra) „varice" na studenec. Varica je razno žito in druge stvari, skuhane na večer pred godom. V noči puste varico pri ognji, da vre, ter prorokn-jejo drug dan („varin dan") kakošna bode letina. V Boci jo nosijo z jutra molčeči na studenec in posipajo vodo z njo, govoreči: „Dobro jutro, ladna vodo, mi tebe varice, a ti nama vodice i jarice, janjiče i muške glavice i svake srečice." (Letopis Matice slovenske, 1879)

    Izvor (u pretrazivac na lijevoj strani ukucaj: varin dan):

    http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:S...5-75d0634f4432

    Varin dan je posvecen:

    a) hrišćanskoj mucenici Varvari

    b) vedskom bozanstvu Varuni, bogu neba, vode i kosmickih okeana

    Tacan odgovor je...?

    O vedskom bozanstvu Varuni:

    http://en.wikipedia.org/wiki/Varuna

    Crkva laze o Varin danu, kuvanju Varice i "svetoj Varvari":

    http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika...tum=2011-12-24

    Jasno je da se radi o drevnom vedskom bozanstvu Varuni i to vjerovanje i ritual kuvanja varice i posipanje po izvoru i oko izvora sve do danasnjeg dana sacuvali su Srbi poluvjerci ili dvovjerci.
    Poslednji put ažurirao/la Hrastovnik : 20.02.2012. u 16:19

  7. #132
    Elita Bastiani (avatar)
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.997
    Reputaciona moć
    125

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Hrastovnik, evo malo da te razveselim. Prilažem kratak odlomak iz Gundulićeve "Dubravke".

    Od pastira družbe naše
    do najmanjijeh pastirica
    vjerenik se Grdan zvaše
    a Dubravka vjerenica.
    I redovnik biješe tima
    u Lerovu crkvu uljezo,
    da bi od vjere medu njima
    vjekuvječni vez zavezo.
    Svetilište on najprije
    po običaji davnjoj čini;
    "Hoja, Lero, Dolerije!"
    vapijaše vas puk ini.
    Jagančić se bez biljega
    u žeravi živoj spraži
    i, što rada zemlja, od svega
    prikaza se plod najdraži.
    Ali na ognju plam potamni,
    pod nami se tle ustrese,
    crkva od groma bukom zamni,
    a stup Lerov znojaše se.
    Na ovo čudo vas puk stoja
    ko zapanjen, lje ne prista
    Dolerija, Lero i Hoja
    zvat na pomoć segaj mista.
    Nu što imena od tih veće
    bogova se od nas zvahu,
    trešnje, buke i od smeće
    huda zlamenja ishodahu.
    Nu čim svačija lica blide
    i svak treptit ne pristaje,
    eto Miljenko u crkvu ide,
    izvan sebe ko vas da je.
    Na došastje Miljenkovo
    prista trešnja, gromnja umuknu,
    prosvjetljenje oganj novo
    uze i u čis plamen buknu.
    Bog razvedri Lero sliku
    i, da vidi mladi i stari,
    nje lijepu ljubovniku
    u obraz jedan zrak udari.
    Svak to uze za zlamenje
    da vlas višnja to učini,
    da Miljenko sadružen je
    lijepoj Dubravci a ne ini.
    Tim vaskolik puk se uzbuni
    i zavapi u sve glase
    da se volja božja ispuni,
    dočim lijepu lijepa da se.
    Iz ruka se tako ote
    Grdanovijeh lijepa vila
    i da komu cić lipote
    nje pristoji ljepos mila.
    Tim Miljenko sad, veseliji
    i čestitiji neg ikada,
    lipos dragu ku sveđ želi,
    kad manje ufa, steče s


    Ukratko, opisuje se narodni običaj (fikcija, ali Gundulić je odnekud morao da dobije ideju) gde se obavlja obred u crkvi boga Lera.

    Uz Lera, gotovo uvek se pominje i Hoja (snimljen i film "Hoja! Lero!"), kao i Dolerije, te Silerjan.

    A takođe u zapisu pod nazivom Balada o kneginji Vidosavi s kraja 17. veka se ovih pet božanstava pominje u pripevu, a inače bez ikakve veze sa radnjom, što očito ukazuje na sakralne korene.

    Jadnu mi šetu išeta knez Nikola,
    šetu jadnu,
    davori mi, davori,
    a jadniju knez Bujače sa kneginjom,
    ljubi svojom,
    davori mi, davori.
    Strane dođe knez Nikola s kordom na bedri,
    strane dođe,
    davori mi, davori.
    Konja jaše, kordu paše,
    kopje nosi, rat mi prosi,
    knez Nikola,
    s kordom na bedri.
    Kopje vrže, kordu trže,
    knez Nikola nasred dola.
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane.
    Ništa reče, tijekom teče,
    druga stiže, glavu mu diže
    knez Nikola nasred dola.
    Lero, Hoja, Dolerije,
    Lero, Silerjane.
    Tač knezu Bujaku, prigornjem bratu,
    život uze s glave ruse
    knez Nikola nasred dola,
    Lero, vajmeh, Dolerije,
    Hoja, Silerjane.
    A kneginja Vidosava
    osta, lele, tu udova,
    jadna kneginja,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane;
    skubući ka vlase, mećuć ih za se,
    pogledav se nase, zavapi u glase:
    Hoja, Lero, Dolerije,
    vajmeh, Silerjane,
    Lero, Hoja, Dolerije,
    vrli Silerjane;
    zatim procvili žalosnoj u sili:
    "Kneže Bujače, moj mili brače,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane,
    komu će t' dječica, komu li ih mlada
    sred ovijeh jada, tužna t' udovica?
    Lero, Hoja, Dolerije,
    Hoja, Silerjane,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    hrli Silerjane."

    I to čim izusti s uzdaha duh pusti,
    duh bijedna pusti čim to izusti,
    jadna kneginja.
    Bože Lero, Dolerije,
    bože Silerjane,
    ljubka Hoja, Dolerije,
    silni Silerjane.
    Davori mi, davori, kneže Nikola,
    davori mi,
    i tva sila ohola, davori mi, davori,
    kneže Nikola.
    Tko zlo počne, gore svrši,
    kneže Nikola,
    davori mi, davori,
    ljubka Hoja, Dolerije,
    silni Silerjane,
    bože Lero, Dolerjane,
    bože Silerjane.
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  8. #133
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    131

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Hrastovnik, evo malo da te razveselim. Prilažem kratak odlomak iz Gundulićeve "Dubravke".

    Od pastira družbe naše
    do najmanjijeh pastirica
    vjerenik se Grdan zvaše
    a Dubravka vjerenica.
    I redovnik biješe tima
    u Lerovu crkvu uljezo,
    da bi od vjere medu njima
    vjekuvječni vez zavezo.
    Svetilište on najprije
    po običaji davnjoj čini;
    "Hoja, Lero, Dolerije!"
    vapijaše vas puk ini.
    Jagančić se bez biljega
    u žeravi živoj spraži
    i, što rada zemlja, od svega
    prikaza se plod najdraži.
    Ali na ognju plam potamni,
    pod nami se tle ustrese,
    crkva od groma bukom zamni,
    a stup Lerov znojaše se.
    Na ovo čudo vas puk stoja
    ko zapanjen, lje ne prista
    Dolerija, Lero i Hoja
    zvat na pomoć segaj mista.
    Nu što imena od tih veće
    bogova se od nas zvahu,
    trešnje, buke i od smeće
    huda zlamenja ishodahu.
    Nu čim svačija lica blide
    i svak treptit ne pristaje,
    eto Miljenko u crkvu ide,
    izvan sebe ko vas da je.
    Na došastje Miljenkovo
    prista trešnja, gromnja umuknu,
    prosvjetljenje oganj novo
    uze i u čis plamen buknu.
    Bog razvedri Lero sliku
    i, da vidi mladi i stari,
    nje lijepu ljubovniku
    u obraz jedan zrak udari.
    Svak to uze za zlamenje
    da vlas višnja to učini,
    da Miljenko sadružen je
    lijepoj Dubravci a ne ini.
    Tim vaskolik puk se uzbuni
    i zavapi u sve glase
    da se volja božja ispuni,
    dočim lijepu lijepa da se.
    Iz ruka se tako ote
    Grdanovijeh lijepa vila
    i da komu cić lipote
    nje pristoji ljepos mila.
    Tim Miljenko sad, veseliji
    i čestitiji neg ikada,
    lipos dragu ku sveđ želi,
    kad manje ufa, steče s


    Ukratko, opisuje se narodni običaj (fikcija, ali Gundulić je odnekud morao da dobije ideju) gde se obavlja obred u crkvi boga Lera.

    Uz Lera, gotovo uvek se pominje i Hoja (snimljen i film "Hoja! Lero!"), kao i Dolerije, te Silerjan.

    A takođe u zapisu pod nazivom Balada o kneginji Vidosavi s kraja 17. veka se ovih pet božanstava pominje u pripevu, a inače bez ikakve veze sa radnjom, što očito ukazuje na sakralne korene.

    Jadnu mi šetu išeta knez Nikola,
    šetu jadnu,
    davori mi, davori,
    a jadniju knez Bujače sa kneginjom,
    ljubi svojom,
    davori mi, davori.
    Strane dođe knez Nikola s kordom na bedri,
    strane dođe,
    davori mi, davori.
    Konja jaše, kordu paše,
    kopje nosi, rat mi prosi,
    knez Nikola,
    s kordom na bedri.
    Kopje vrže, kordu trže,
    knez Nikola nasred dola.
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane.
    Ništa reče, tijekom teče,
    druga stiže, glavu mu diže
    knez Nikola nasred dola.
    Lero, Hoja, Dolerije,
    Lero, Silerjane.
    Tač knezu Bujaku, prigornjem bratu,
    život uze s glave ruse
    knez Nikola nasred dola,
    Lero, vajmeh, Dolerije,
    Hoja, Silerjane.
    A kneginja Vidosava
    osta, lele, tu udova,
    jadna kneginja,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane;
    skubući ka vlase, mećuć ih za se,
    pogledav se nase, zavapi u glase:
    Hoja, Lero, Dolerije,
    vajmeh, Silerjane,
    Lero, Hoja, Dolerije,
    vrli Silerjane;
    zatim procvili žalosnoj u sili:
    "Kneže Bujače, moj mili brače,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane,
    komu će t' dječica, komu li ih mlada
    sred ovijeh jada, tužna t' udovica?
    Lero, Hoja, Dolerije,
    Hoja, Silerjane,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    hrli Silerjane."

    I to čim izusti s uzdaha duh pusti,
    duh bijedna pusti čim to izusti,
    jadna kneginja.
    Bože Lero, Dolerije,
    bože Silerjane,
    ljubka Hoja, Dolerije,
    silni Silerjane.
    Davori mi, davori, kneže Nikola,
    davori mi,
    i tva sila ohola, davori mi, davori,
    kneže Nikola.
    Tko zlo počne, gore svrši,
    kneže Nikola,
    davori mi, davori,
    ljubka Hoja, Dolerije,
    silni Silerjane,
    bože Lero, Dolerjane,
    bože Silerjane.
    U pravu si. Lero je lokalni naziv za Ljelju, bog proljeća i ljubavi u slovenskoj mitologiji
    Poslednji put ažurirao/la Hrastovnik : 20.02.2012. u 19:02

  9. #134
    Buduća legenda
    Učlanjen
    08.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.687
    Reputaciona moć
    121

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Na odgovor ko su poluvjerci iz Dušanovog zakonika ima tri moguća odgovora, tj. hipoteze:
    1. rimokatolici
    2. bogumili
    3. dvoverci

    1. rimokatolici:
    U prilog prvoj hipotezi nemamo nikakvih pisanih niti etnoloških nalaza.
    Zapravo u prilog toj hipotezi ne ide ništa do subjektivnog tumačenja pojedinih pravnika i istoričara.
    Ta hipoteza ne objašnjava zbog čega bi se u jednom te istom dokumentu od najvišeg pravnog značaja, tj. Dušanovom zakoniku navodila čak četiri različita naziva za rimokatoličku veroispovest: jeres latinska, latinska vera, azimstvo i poluverstvo.
    Da je zaista reč o rimokatolicima član 9. bi glasio:
    И ко се нађе латинске вере, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.
    ili
    И ко се нађе латинске јереси, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.
    Naravno, postavljena hipoteza takođe ne odgovara na pitanje kako tačno car Dušan zamislio da progoni rimokatolike iz srpskog carstva, ako mu u to vreme na vrata kucaju Turci Seldžuci, a srpski car traži pomoć upravo od rimokatolika.
    Pomenuta hipoteza takođe ne objašnjava likovni prikaz poluveraca na fresci iz Arilja.
    I na kraju ova hipoteza ne objašnjava korišćenje izraza Srbi poluverci kod Bartola Kašića u XVII veku, jer je zaista teško poverovati da bi jedan jezuita napisao za rimokatolike da su poluverci.
    Inače, zanimljivo je da pri prevodu na ruski jezik Dušanovog zakonika korišćena reč инаковерующий, koju RPC koristi da označi budiste, rodnoverne (i druge mnogobošce), staroverce, judaiste, protestantske sekte novijeg datuma, sataniste, itd.
    Kako od navedenih veroispovesti u vreme Dušanovog zakonika postoji tek nekoliko, izraz poluverci se ili odnosi na privrednu delegaciju iz Tajlanda, koja je bila mahom budističke veroispovesti ili na turiste sa Islanda i južnog dela istočne Nemačke ili na dvoverce.


    2. bogumili:
    U prilog ovoj hipotezi tek nemamo nalaza, s obzirom da u Dušanovom zakoniku imamo članove 10. i 85. koji se mogu odnositi na iste, a nemamo čak ni stručna mišljenja izražena u korist ove hipoteze.

    3. dvoverci:
    U prilog ove hipoteze ide etimologija same reči poluverci.
    Ova hipoteza se lepo uklapa u period dvoverja, koji je zabeležen među svim slovenskim narodima.
    Ova hipoteza nema probleme koje imaju ostale dve hipoteze, a njome se lako objašnjava atribucija na mramorju rasprostranjenom po srpskim zemljama.
    http://sites.google.com/site/zvezdaraforest

  10. #135
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    131

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Caliburn, hvala na realnom sudu.

  11. #136
    Domaćin Bajo Pivljanin (avatar)
    Učlanjen
    14.09.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    3.089
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Мени овде привлачи пажњу објашњење у загради (non-Orthodox Christians). Ако је пре шизме, а јесте, какав је смисао назнаке да су неправославци, када православци још нису ни постојали? Исто тако, све да је и после шизме, очигледно је да нису ни католици, јер да јесу, рекли би тако, а не "неправославци". Овако како је написано, изгледа као да су "полуверци" збирни назив за све хришћане који нису православни.

    Мислим да је ово најбоље третирати као једну од википедијских брљотина.
    Ту је Тандорије стари да нас спаси од Вики брље

    http://forum.krstarica.com/showthrea...1#post24040423




    Иако сте друге вјере ви сте браћа наша, јер у жилама вашијем тече српска крв. (Књаз Никола, прокламација Херцеговцима 1876, део за Мухамеданце)

  12. #137
    Domaćin Srebrena (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.339
    Reputaciona moć
    201

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio VoSlavu Pogledaj poruku
    Poluverci su verovatno isto što ruski dvoverci... odnosno narod koji nije prihvati hrišćanstvo u potpunosti već i dalje veruje u paganska božanstva.
    Meni je ovo najlogičnije da su poluverci=pagani, imaju veru - nije da nemaju...ali u nekog Peruna a ne u grčkog Hristosa.
    Beli Srbi, koji su naselili Balkan bili su pagani, a zatekli su hrišćansko stanovništvo..Svakako da je trebalo vremena da narod u celini na celom prostoru prihvati hrišćanstvo, kao što je i logično da pokršteni pagani (tek od neke desete generacije posle seoba) "kaskaju" za ovima (starosedeocima) koji imaju nekoliko vekova vežbanja hrišćanske tradicije prednosti.


    Kod Bartola Kašića, mnogo posle Cara Dušana, dele se vernici na:krstjane, rašane,Srbe-poluverce i Turke.
    Citat Original postavio Srebrena Pogledaj poruku
    Ritval Rimski istomaccen slovinski po Bartolomeu Kaſsichiu Popu Bogoslovçu od Druxbæ Yeſuſovae Penitençiru Apoſtolskomu


    Očigledno je da Bogdančić-Kašić razlikuje Hrvata od Dalmatinca, kao i od Bosanca, Dubrovčanina i Srbljanina , iako svi oni razumiju slovinski jezik, kao i Krštjani, Rašani, Srbi poluverci i muslimani.(kraj prvog i kraj trećeg odeljka)


    „I ko rekne babunsku reč, ako je vlastelin, da plati sto perpera, ako li je sebar da plati dvanaest perpera i da se bije štapovima.“ – Dušanov zakonik, član 85.

    Poslednji put ažurirao/la Srebrena : 30.08.2014. u 23:46

  13. #138
    Zaslužan član Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    20.887
    Reputaciona moć
    295

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Srebrena Pogledaj poruku
    Meni je ovo najlogičnije da su poluverci=pagani, imaju veru - nije da nemaju...ali u nekog Peruna a ne u grčkog Hristosa.
    Beli Srbi, koji su naselili Balkan bili su pagani, a zatekli su hrišćansko stanovništvo..Svakako da je trebalo vremena da narod u celini na celom prostoru prihvati hrišćanstvo, kao što je i logično da pokršteni pagani (tek od neke desete generacije posle seoba) "kaskaju" za ovima (starosedeocima) koji imaju nekoliko vekova vežbanja hrišćanske tradicije prednosti.


    Kod Bartola Kašića, mnogo posle Cara Dušana, dele se vernici na:krstjane, rašane,Srbe-poluverce i Turke.


    Да полуверац не може бити јеретик- патарен, сведочи што њих зову другим именом Немањићи:

    „I ko rekne babunsku reč, ako je vlastelin, da plati sto perpera, ako li je sebar da plati dvanaest perpera i da se bije štapovima.“ – Dušanov zakonik, član 85.

    Mislim da smo već izraspravljali i ustanovili da su poluvjerci u Dušanovom zakoniku - rimokatolici.
    švrakopis

  14. #139
    Domaćin Srebrena (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.339
    Reputaciona moć
    201

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Mislim da smo već izraspravljali i ustanovili da su poluvjerci u Dušanovom zakoniku - rimokatolici.
    Зашто би били?Зашто би неко разуман, у текстуЗакона, пречишћеном више пута, узимао више назива за католике?
    Јел Душан не зна да му је остнивач династије крштен прво по римском обичају, па ће да измисли специјалне вишеструке термине за т у исту веру и прогласи је и вером и полувером?
    У наведеном пасусу разликују се :вера латинска (што је и јерес латинска истовремено), полувера и јерес (скривена међу хришћанима):

    6. О јереси латинској:
    И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.
    7. О јереси латинској:
    И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.
    8. О латинском попу:
    И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина уверу латинску, да се казни по закону светих отаца.
    9. О полувершима:
    И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.
    10. О јеретику:
    И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.

    http://www.dusanov-zakonik.com/


    А из текста Закона је такође јасно да "полуверац" мора да се крсти(да прихвати нову веру) ако ће да се жени.

    Код Бартола Кашића врло је јасно да се помињу 4 вере: католичка (крстјани), православна(рашани),Срби- полуверни (?) и муслимани.
    Мислиш да је Бартол Кашић набројао православне (као крстјане) , православне (као Рашане), католике (као Србе. полуверне) и муслимане(као Турке)?

    Нема шансе.
    Poslednji put ažurirao/la Srebrena : 30.08.2014. u 17:09

  15. #140
    Domaćin Srebrena (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.339
    Reputaciona moć
    201

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Statler and Waldorf Pogledaj poruku

    11th-13th century references to Albanians
    The Arbanasi people are recorded as being 'half-believers' (non-Orthodox Christians) and speaking their own language in the Fragment of Origins of Nations between 1000-1018 by an anonymous author in a Bulgarian text of the 11th century.

    R. Elsie: Early Albania, a Reader of Historical Texts, 11th - 17th Centuries, Wiesbaden 2003, p. 3
    http://en.wikipedia.org/wiki/Origin_of_the_Albanians

    текст са почетка 11. века (дакле, пре Велике шизме) спомиње Арбанасе као полуверце. шта то значи?
    Мислим да је ова брљотина настала зато што Елзи у свему што почиње на слово А види народ Арабанаса.
    Патаренима су давали називе по области у којој су се сакривали, прогониле су их обе цркве.


    Напр.так назив "Патерени" односи се на "гностике" који су остали у предграђу Патариа у Милану.
    "Албанеси" су значи гностици из града Алба у Пијемонту, а не икакви Арабанаси Елзијеви или википедијини.
    Ово је тај град
    Град Алба налази се у југозападном делу Падске низије, на 70 км југоисточно од Торина. Град се налази у валовитом крају, северно од подножја Приморских Алпа. Кроз град протиче река Танаро.
    http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0...D1%98%D0%B8%29

    Још је вероватније да је Елзи хтео да искроји историју Арабанаса преузимајући име ових гностика из Француске, најчувенијих;
    Албигенси су гностици који носе име по месту Алба (опет) у јужној Француској Albižani (po gradu Albi u Langdoku, današnja Francuska)

    ...јер су суседне и повезане (Пијемонт И Окситанија)
    Occitanie, incluse dans tout ou partie des régions administratives : Aquitaine, Auvergne, Calabre (Guardia Piemontese), Catalogne (Val d’Aran), Centre, Languedoc-Roussillon, Ligurie, Limousin, Midi-Pyrénées, Principauté de Monaco (État souverain), Piémont (vallées occitanes), Poitou-Charentes, Provence-Alpes-Côte d'Azur, Rhône-Alpes.

    па онда...гностици "Bagnolesi" носе име према месту "Bagnole"....па "Бабуни" по планини Бабуна ...Катари...Валденце...
    Има код Виктора Новака ово што сам написала, а мора да има и код Жерара де Седа .

    То што се помиње сопствени језик, Бастијани, поводом Албижана/Албанеза (италијанских и француских гностика), то је зато што и гностици покрајине Ланг. Док у Француској имали свој посебни језик, одн. дијалект.То се данас зове ОКСИТАНСКИ језик L’occitan ou langue d’oc (тај Елзијев албански)
    http://sh.wikipedia.org/wiki/Oksitanski_jezik
    http://fr.wikipedia.org/wiki/Occitan

    Вратоломија је рећи на српском Лангьдо(к)шски дијалект по данашњем француском ( Lengadocian у оно време)
    http://fr.wikipedia.org/wiki/Languedocien

    Мапа где се говорио језик полу-верних "верника" који није арабанашки
    Poslednji put ažurirao/la Srebrena : 30.08.2014. u 17:24

  16. #141
    Zaslužan član Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    20.887
    Reputaciona moć
    295

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Srebrena Pogledaj poruku
    Зашто би били?Зашто би неко разуман, у текстуЗакона, пречишћеном више пута, узимао више назива за католике?
    Јел Душан не зна да му је остнивач династије крштен прво по римском обичају, па ће да измисли специјалне вишеструке термине за т у исту веру и прогласи је и вером и полувером?
    У наведеном пасусу разликују се :вера латинска (што је и јерес латинска истовремено), полувера и јерес (скривена међу хришћанима):

    6. О јереси латинској:
    И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.
    7. О јереси латинској:
    И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.
    8. О латинском попу:
    И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина уверу латинску, да се казни по закону светих отаца.
    9. О полувершима:
    И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.
    10. О јеретику:
    И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.

    http://www.dusanov-zakonik.com/


    А из текста Закона је такође јасно да "полуверац" мора да се крсти(да прихвати нову веру) ако ће да се жени.

    Код Бартола Кашића врло је јасно да се помињу 4 вере: католичка (крстјани), православна(рашани),Срби- полуверни (?) и муслимани.
    Мислиш да је Бартол Кашић набројао православне (као крстјане) , православне (као Рашане), католике (као Србе. полуверне) и муслимане(као Турке)?

    Нема шансе.
    Zar se ne sjećaš da smo već pričali o tome? Latinski jeretik - nije rimokatolik, već preobraćenik. Rimokatolici su sankcionisani i građani države Nemanjića; oni su samo otpali od vjere (poluvjerci), a ne jeretici. Pogledaj čl. 8:

    8. О латинском попу:
    И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина у веру латинску, да се казни по закону светих отаца.
    To je kazna ako latinski pop preobrati pravovjernika u latinsku vjeru. U samim članovima je to još jasnije:

    6. О јереси латинској:
    И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.

    7. О јереси латинској:
    И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.
    Jeres latinska - što su obratili hrišćane u azimstvo...

    Jeres se koristi isključivo u kontekstu preobraćenika. Latinin sam po sebi nije jeretik.

    Ti kažeš zašto bi neko; pa nije taj zakonik sastavljan idemo redom, šta da bude član jedan, drugi, itd... niti su članovi pažljivo usklađivani. Članovi su prepisivane odredbe iz raznih pravnih izvora; očigledno je bilo dokumenata o latinskoj jeresi i nekih drugih gdje je termin poluvjerac, i tako je ušlo. Ne treba to percipirati kao nekakvu modernu raspravu u parlamentarnom odboru o dogovaranju zakonika, već kao postepeno ubilježavanje odredbi iz drugih dokumenata, prepisivanjem.
    Poslednji put ažurirao/la Slaven777 : 30.08.2014. u 17:51
    švrakopis

  17. #142
    Domaćin Srebrena (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.339
    Reputaciona moć
    201

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dušanovog zakonika?

    Нема ниједног разлога, Славене777, да су полуверни у целом свету гностици, а само код нас нису гностици негo су католици,(као да не знамо и превише довољно шта је то РКЦ) посебно што француски и италијански гностици имађаху предање да им је са Хелмског полуострва стигло гностичко учење , заједно са прогоњеним гностицима.Има у "Тајни Катара" Жерара де Седа.

    Citat Original postavio Statler and Waldorf Pogledaj poruku
    не видим да латини треба опет да се крсте (уосталом, то је уређено црквеним канонима). законик чак и не говори о њима, него о оним хришћанима (православцима) који су прешли у латинску веру. дакле, држава је толерисала Западну цркву, али је забрањивала прозелитизам латинских свештеника. ово ''јеретик'' може да се односи на бугарске богумиле или неке сличне њима, али ''полуверци'' очигледно нису јеретици, него нешто треће. они чак нису крштени, или су крштени на неки потпуно неприхватљив начин.
    У раној хришћанској цркви (док је још била јеретичка), одакле су гностици и потекли као "нешто треће". крштење је било компликованије него од 4.века и званичног усвајања хришћанства као религије Ромејског царства. За српски део Хлмског полуострва знамо да је у време Будимира-Светопелека то урађено званично, што значи више векова после Цариграда, а знамо (по ЛДПу и Орбинију) да је било прогона староседелачких хришћана, све док пагански владари нису и сами узели грчју веру.Исто тако знамо да је српско хришћанство једна рана врста хришћанства, корелат антиохијском, судећи бар по задржаној и очуваној музици..

    На оној чувеној фресци из (аријевог)) Ариља где су "полуверци" у белом, интересовало ме је зашто су тако насликани.
    Осим што су сви "Катари" (гностици) -"Чисти" а старешине су им Савршени и Савршене ,нађох један опис, за који би било лепо да Вославу да коментар, с обзиром а верујем да се разуме и у ову материју.

    У белом су, први(старешина,, "Савршени") има на огртачу неке латице (петокраке или шестокраке, не могу да проценим),а осталима (у поворци) се виде народне српске шаре на доњој одећи, испод белих кабаница.


    Имам књижицу "Рани хришћански митови" Милана Вукомановића, Чигоја 1997., у којој је на стр 134-138 препричано најцеловитије сведочанство о раном хришћанском крштевању неофита (Traditio apostolica/ Apostolike paradosis) црквеног оца Хиполита из Рима... у 10 корака као 10 сефирота , укратко:

    *трогодишња пасивна припрема слушањем поука, до тренукта кад их ментор одабере за крштење и да им посебно име
    *иницијација до просветљења одн крштења, одиграна тако да свештеник полаже руку на искушеника,да би се "неофит" ослободио јеврејског закона
    *инцијација до просветљења одн крштења, кад свештеник истерује демоне из њега, класичним егзорцистичким методама, ритуалима наслеђеним од Христа и апостола
    *иницијација до просветљења одн крштења, кад свештеника дува у искушениково лице, симболично га посвећујући Св.Духом
    * иницијација до просветљења одн крштења ,кад епископ ставља знак крста на лице.
    *ноћна иницијација, повлачење у засебну собу,катехумену
    *скидање одеће у катехумени, где је и крстионица, као симболични чин првобитној невиности
    *помазање уљем егзорцизма пре уласка у воду, а након уљем евхаристије, по јудејској традицији где намазања.
    *потапање у воду, којим се добија и 10 почасних епитета, слободни, свети, наследници неба;праведни, браћа, наследници Христови;чланови братства, храмови и оруђа Духа
    * облачење белих хаљина (in albis) , које се носе још седам дана (укупно осам), као што (по Флавију) облаче и есени и (по Филону) "Терапеути"
    Poslednji put ažurirao/la Srebrena : 30.08.2014. u 19:29

  18. #143
    Zaslužan član Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    20.887
    Reputaciona moć
    295

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dušanovog zakonika?

    Pa reci Srebrena šta misliš onda da su poluvjerci u legendi iz vremena cara Samuila. Vidimo, hrišćani su Bugari, Grci, Rusi,...a u poluvjerce spadaju Njemci, Hrvati, Poljaci, Arbanasi, Mađari,...

    Meni je Kašićeva terminologija misterija.

    U Rječniku JAZU:

    POLUVJERAC - pripadnik druge kršćanske grane (nekatolik ili nepravoslavac). Riječ se u tom značenju nalazi kod mnogih pisaca.
    švrakopis

  19. #144
    Domaćin Srebrena (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.339
    Reputaciona moć
    201

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dušanovog zakonika?

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Pa reci Srebrena šta misliš onda da su poluvjerci u legendi iz vremena cara Samuila. Vidimo, hrišćani su Bugari, Grci, Rusi,...a u poluvjerce spadaju Njemci, Hrvati, Poljaci, Arbanasi, Mađari,...
    Piše u legendi, nema šta da dodatno mislim.Ta legenda blage veze nema sa terminom "poluveraca" iz vremena Nemanjića.

    Poluverci su, po Genesisu , bili Jafetovi sinovi, Nojevi unuci

    http://books.google.rs/books?id=yMNG...=0CB4Q6AEwADgK
    http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0...B8%D1%82%D0%B8

    Što bi, po legendi značilo da su potomci Sema semiti : Bugari, Gruzijci,Grci ,Sirijci i Rusi - tzv.jedini pravoverci.
    http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%...D1%98%D0%B0%29

    To cak nije ni legenda nego prepricana Knjiga postanja, koja Grujicu ocigledno nije bila poznata ni u opstim crtama, a kamoli u detaljima. Kad se sagleda kroz biblijsko, Jahveansko predanje, pitanje je da li se uopste treba trpati ubilo koje srednjevekovno vreme,a posebno ne u vreme Samuila.
    Poslednji put ažurirao/la Srebrena : 31.08.2014. u 00:00

  20. #145
    Zaslužan član Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    20.887
    Reputaciona moć
    295

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dušanovog zakonika?

    Citat Original postavio Srebrena Pogledaj poruku
    Piše u legendi, nema šta da dodatno mislim.Ta legenda blage veze nema sa terminom "poluveraca" iz vremena Nemanjića.

    Poluverci su, po Genesisu , bili Jafetovi sinovi, Nojevi unuci

    http://books.google.rs/books?id=yMNG...=0CB4Q6AEwADgK
    http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0...B8%D1%82%D0%B8

    Što bi, po legendi značilo da su potomci Sema semiti : Bugari, Gruzijci,Grci ,Sirijci i Rusi - tzv.jedini pravoverci.
    http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%...D1%98%D0%B0%29
    Srebrena, to ne piše u srp. prevodu postanja, već u legendi cara Samuila (pogledaj iznad). Ta bibliografska jedinica, Glasnik Skopskog naučnog društva XIII, upravo jeste odrednica ka raspravi Radoslava Grujića iz 1934. godine.

    Citiraću ovdje šta kaže Đorđe Bubalo, iznoseći još jedan interesantni argument u smjeru tvrdnje da su to zaista bili rimokatolički preobraćenici:

    Citat Original postavio Đ. Bubalo
    Душанов законик сведочи да израз није остао ограничен само на апокрифне списе или симболику уметника. Чланом 9 спречава се мешовити брак између полуверца и православне, уколико се муж не покрсти. У овом случају полуверац означава католика. Томе у прилог говоре чињенице да се овај члан налази у скупини одредаба које се тичу католичке цркве и, још више, да су у време доношења Законика термином полуверци у тадашњој српској држави могли бити обележени само католици.
    * ЛССВ, 549.
    švrakopis

  21. #146
    Domaćin Srebrena (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.339
    Reputaciona moć
    201

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dušanovog zakonika?

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Srebrena, to ne piše u srp. prevodu postanja, već u legendi cara Samuila (pogledaj iznad). Ta bibliografska jedinica, Glasnik Skopskog naučnog društva XIII, upravo jeste odrednica ka raspravi Radoslava Grujića iz 1934. godine.
    Ja gledala i procitala, skinula sa neta citat..ali sad sam ti obeležila i "prevela"..pa gledaj ti isto i procitaj

    Citat Original postavio Bajo Pivljanin Pogledaj poruku
    Ту је Тандорије стари да нас спаси од Вики брље


    ..prepricana, odnosno dopunjena Knjiga postanja/prva knjiga Mojsijeva/, brojevi 5 i 10, gde je tabela naroda

    32. А Ноју кад би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета.
    http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F...%D0%B2%D0%B0_5.
    Таблица народâ.

    1. А ово су племена синова Нојевијех, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови послије потопа.

    2. Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Месех и Тирас.

    3. А синови Гамерови: Асхенас и Рифат и Тогарма.

    4. А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим.

    5. Од њих се раздијелише острва народна на земљама својим, свако по језику својему и по породицама својим, у народима својим.


    6. А синови Хамови: Хус и Месраин, Фуд и Ханан.

    7. А синови Хусови: Сава и Евила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дадан.

    8. Хус роди и Неврода; а он први би силан на земљи;

    9. Бјеше добар ловац пред Господом; зато се каже: добар ловац пред Господом као Неврод.

    10. А почетак царству његову бјеше Вавилон и Орех и Архад и Халани у земљи Сенару.

    11. Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију и Ровот град и Халах,

    12. И Дасем између Ниневије и Халаха; то је град велик.

    13. А Месраин роди Лудеје и Енемеје и Лавеје и Нефталеје,

    14. И Патросеје и Хасмеје, одакле изађоше Филистеји и Гафтореји.

    15. А Ханан роди Сидона, првенца својега, и Хета,

    16. И Јевусеја и Амореја и Гергесеја,

    17. И Евеја и Арукеја и Асенеја,

    18. И Арадеја и Самареја и Аматеја. А послије се расијаше племена Хананејска.

    19. И бјеху међе Хананејске од Сидона идући на Герар па до Газе, и идући на Содом и Гомор и Адаму и Севојим па до Даса.

    20. То су синови Хамови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим.

    21. И Симу родише се синови, најстаријему брату Јафетову, оцу свијех синова Еверовијех.

    22. Синови Симови бјеху: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам.

    23. А синови Арамови: Уз и Ул и Гатер и Мас.

    24. А арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера.

    25. А Еверу се родише два сина: једном бјеше име Фалек, јер се у његово вријеме раздијели земља, а брату његову име Јектан.

    26. А Јектан роди Елмодада и Салета и Сармота и Јараха,

    27. И Одора и Евила и Деклу,

    28. И Евала и Авимаила и Саву,

    29. И Уфира и Евилу и Јовава; ти сви бјеху синови Јектанови.

    30. И живљаху од Масе, како се иде на Сафир до гора источнијех.

    31. То су синови Симови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим;


    32. То су породице синова Нојевијех по племенима својим, у народима својим; и од њих се раздијелише народи по земљи послије потопа.
    http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9F...D0%B2%D0%B0_10.



    samo je taj prepisivac umesto pravoverni /za semite/ napisao pravoslavni, to je sve..sve ostalo je isto, ima i dodataak da su crni narodi,Hamovi potomci, kaznjeni i prokleti davljenjem u Crnom? moru..
    Nije Grujic prepoznao biblijsku pricu uopste, kao ni ti. Mada ni taj prepisivač nije izgleda shvatio tabelu naroda pa sve semite pretvorio u jedine prave hrišćane..
    Šteta što Grujić nije naveo svih 20 naroda..ali sudeći samo po nazivu Arbanasa, koji se ne javlja pre 1198 godine kod nas, "legenda cara Samuila" ( i naslov je pogrešan, propagandističk) nije mlađa od 13 veka, a kad bi znali svih 20 naroda, tačnije bi moglo da se odredi.



    Djura Jaksic ima divnu pricu o zabrani braka "poluverca" sa hriscankom Nemanjinog doba, blizi je poynavanju Dusanovog zakonika, iako ga nije poznavao, nego g.din Bubalo
    http://www.scribd.com/doc/36374430/%...BC%D0%B7%D0%B5

    Zar se ne sjećaš da smo već pričali o tome?
    Ja sam na ovoj temi, bez šale, tek od juče
    Poslednji put ažurirao/la Srebrena : 31.08.2014. u 03:02

  22. #147
    Domaćin Srebrena (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.339
    Reputaciona moć
    201

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Statler and Waldorf Pogledaj poruku
    занимљиво је да законик пружа могућност полуверцу да се крсти и тако буде поштеђен протеривања (није предвиђена физичка казна), док за јеретика нема никакве поштеде- он има да се ожеже и протера, а онај ко га скрива- и он да се ожеже. стиче се утисак да су ''јеретици'' сматрани далеко опаснијим преступницима, а с обзиром да се обавезно протерују- вероватно су дошљаци.
    10. О јеретику:
    И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.
    Izgleda da su najstrože kazne bile za pagane- da su oni zvani "jereticima":

    СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ, пишући Живот Светог Симеона, бележи речи неке жене о постојању кумира:
    „И бих у тих законопреступника и видех, господине, да заиста служе отпаднику од славе Божје, самоме сотони. И не могући трпети смрада глухих кумира и мрске јереси, истргавши се из руке њихове и пребегавши, вапијем држави твојој: порази крстом оне који се боре с нама, да науче нечастиви непријатељи како је моћна вера твоја, господине."

    Citat Original postavio Srebrena Pogledaj poruku
    Jedan rad gde se "jeretici" opisuju kao idolopoklonici.

    свједочење кћери „ једног од велможа“ Жена директно каже да јеретици служе самом ђаволу и „глухим кумирима“.

    Зашто је Стефан Немања морао прогнати јеретике?
    У раду се проблематизује извјештај краља и хагиографа Стефана Првовенчаног о прогону јеретика из државе оца му Стефана Немање.
    ... када Стефан Првовенчани каже да Немања „изобличи безбоштво њихово, и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе своје а домове њихове, и све имање сакупив, разда прокаженим и убогим“,...
    https://www.academia.edu/6925259/Dan..._THE_HERETICS_
    Pesme su pojane idolu (kumiru) Roda i Rožanica

    Citat Original postavio Srebrena Pogledaj poruku
    Нека преводи ко је вештији од мене..неке цитиране реченице из средњовековних рукописа (по Миклошићу) помињу да су се песме појале идолу Роду и рожаницама
    Онда није измишљен савремен назив Родна вера.



    http://books.google.mk/books?id=bwtJ...%D0%B5&f=false

    Citat Original postavio Srebrena Pogledaj poruku
    У житију Стефана Немање, које је писао његов син Стефан Првовенчани, помиње се и служење глувом кумиру (за ралику од "живог", неглувог Бога из Јудеје) и рукописи.
    Ако може Игор да нам преведе тачно, у ком контексту се помиње рукописаније, да ли су то рукописи о Боговима- кумирима или је на дрвеним киповима (као код Лужичких Срба) уписано име Бога.



    Преслов је из Шафарикових "Словенских древности".
    Мада се јеретици изједначавају са триклетим (и проклетим) "бабунима", као и "лажним хришћанима"
    http://books.google.rs/books?id=K_XY..._cloud_r&cad=4
    А такође богомили се "жежу" и прогоне
    http://books.google.rs/books?id=K_XY...gHa-XMQ&edge=0
    Сличност је још у томе што се и гностици, као и пагани, спаљују
    http://www.vesti-online.com/Scena/Ku...li-su-u-Srbiji



    ...i svečasnu veru Hristovu ustanovi da se jasno i velelepno slavi i klanja presvetoj i životvorećoj Trojici … iskorenivši jeretičku i mnogobožačku prevaru po celom svome otačastvu, tako da svi budu hrišćani … I niko se ne nađe da se protivi njegovoj blagočestivoj zapovesti; pa ako se ko i ne sa ljubavlju obraćaše, no ipak od straha prema onome ko je zapovedio, ne zaostajaše. I tako se… svi sabraše u svetu sabornu i apostolsku crkvu, pošto njegova dobra vera beše u sprezi sa vlašću. – Domentijan, „Žitije svetog Simeona“


    A ni ovo nije zanemarivo, iako je s neta, nisam tražila original:

    „Moj položaj beše utoliko teži, jer Gospodar beše odlučio da uništi jeres u državi. Prvi na udaru behu bogomili i sledbenici Peruna, čiji progon i stradanja uliše strah među verne, i sputaše sve rasprave o dogmama vere. Malobrojni, među kojima bejah i sam, nastaviše da tragaju za istinom, verujući i dalje da ona nije samo u svetim knjigama, i da treba da bude tek otkrivena.“
    – Žitije Jeromonaha Zahara
    Poslednji put ažurirao/la Srebrena : 31.08.2014. u 04:10

  23. #148
    Primećen član C2I3 (avatar)
    Učlanjen
    18.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    718
    Reputaciona moć
    26

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Mislim da smo već izraspravljali i ustanovili da su poluvjerci u Dušanovom zakoniku - rimokatolici.
    Опрости ми, али читајући претходни разговор, видим да ништа није закључено, а да су изнета мишљења веоам различита, чак супротстављена.

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Zar se ne sjećaš da smo već pričali o tome? Latinski jeretik - nije rimokatolik, već preobraćenik. Rimokatolici su sankcionisani i građani države Nemanjića; oni su samo otpali od vjere (poluvjerci), a ne jeretici. Pogledaj čl. 8:



    To je kazna ako latinski pop preobrati pravovjernika u latinsku vjeru. U samim članovima je to još jasnije:



    Jeres latinska - što su obratili hrišćane u azimstvo...

    Jeres se koristi isključivo u kontekstu preobraćenika. Latinin sam po sebi nije jeretik.

    Ti kažeš zašto bi neko; pa nije taj zakonik sastavljan idemo redom, šta da bude član jedan, drugi, itd... niti su članovi pažljivo usklađivani. Članovi su prepisivane odredbe iz raznih pravnih izvora; očigledno je bilo dokumenata o latinskoj jeresi i nekih drugih gdje je termin poluvjerac, i tako je ušlo. Ne treba to percipirati kao nekakvu modernu raspravu u parlamentarnom odboru o dogovaranju zakonika, već kao postepeno ubilježavanje odredbi iz drugih dokumenata, prepisivanjem.
    Због чега се онда за преобраћенике не користи реч преобраћеник, или јеретик, или азимљанин?
    Овде се мени чини да си само додатно закомпликовао ствари уношењем претпоставке да су се одредбе Законика преписивале збрда-здола, без реда и промишљања, како је коме пало на памет.
    Имајући у виду значај документа, статус писара, и вредност прибора за писање, налазим да ми је претпоставка коју си увео, не само претерано компликована, већ посве неприхватљива.
    Нема тај Законик на хиљаде чланова и на хиљаде страница, па да је тешко за дан-два у току једног преписа, усагласити појмове у свим члановима.

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Pa reci Srebrena šta misliš onda da su poluvjerci u legendi iz vremena cara Samuila. Vidimo, hrišćani su Bugari, Grci, Rusi,...a u poluvjerce spadaju Njemci, Hrvati, Poljaci, Arbanasi, Mađari,...

    Meni je Kašićeva terminologija misterija.

    U Rječniku JAZU:



    Опрости ми, али ми то не видимо.
    Оно што видимо је једно субјективно тумачење, једно од многих, а не сам историјски извор.
    То што пише у легенди из времена цара Самуила, при чему је и само датирање проблематично, тек треба доказати да се може повезати са Закоником насталом четири века касније.
    Откад је легенда валидан историјски извор, ја уистину не знам.
    Још један је проблем је што се хипотеза о полуверцима као тобожњим римокатолицима брани неусагалшавањем између појмова у различитим члановима Законика, који је настао на релативно малом простору, за релативно кратко време и који је имао једног, евентуално неколико аутора. Са друге стране се сматра да је тај исти сав неусаглашени Законик у савршеном сагласју са некаквом легендом, са истина суседног, али ипак различитог простора, чији је аутор непознат, а која је настала у другој временској епохи.
    Ја се залажем да ипак будемо макар мало критични и одбацимо очигледно наивну и смешну идеју да полуверци у Законику означава римокатолике.
    Зашто кажем да је то смешна и наивна идеја?
    Зато што се ослања на тумачења легенди, идеји да су писари Законика патили од Дауновог синдрома и ко зна којој још хипотези.
    Са друге стране полуверци су највероватније били или двоверци или нека врста ондашњих старообредника.
    Poslednji put ažurirao/la Ројалиста : 01.09.2014. u 11:20

  24. #149
    Elita krinka5 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.460
    Tekstova u blogu
    10
    Reputaciona moć
    208

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dušanovog zakonika?

    U srednjem veku je cvetala verska tolerancija , car Dušan je imao istančano osećanje za potrebe verskih posebnosti dvoveraca pa im je jedino zabranjivao da se žene sa pravoslavkama menjajući ženama veru . No i tada nisu mučeni već samo proterivani. Uostalom tu istančanost je nasledio od svojih predaka, još od Nemanje
    Poslednji put ažurirao/la krinka5 : 31.08.2014. u 11:26

  25. #150
    Primećen član C2I3 (avatar)
    Učlanjen
    18.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    718
    Reputaciona moć
    26

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dušanovog zakonika?

    Citat Original postavio krinka5 Pogledaj poruku
    U srednjem veku je cvetala verska tolerancija , car Dušan je imao istančano osećanje za potrebe verskih posebnosti dvoveraca pa im je jedino zabranjivao da se žene sa pravoslavkama menjajući ženama veru . No i tada nisu mučeni već samo proterivani. Uostalom tu istančanost je nasledio od svojih predaka, još od Nemanje
    Опрости ми, али уколико је сарказам једини аргумент за хипотезу да су полуверци у Душановом Законику римокатолици, онда можемо одмах да ту хипотезу одбацимо као обично шегачење.

Slične teme

  1. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 17.01.2012., 17:28
  2. Izmene i dopune Krivičnog zakonika
    Autor dellns u forumu Hronika
    Odgovora: 45
    Poslednja poruka: 29.10.2009., 11:24
  3. Zakon o izmenama i dopunama Krivicnog zakonika RS
    Autor Marsupilami u forumu Zaštita prava životinja
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 22.09.2009., 19:37
  4. Veličina Dušanovog carstva u km²
    Autor knez srpski u forumu Istorija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 05.11.2007., 14:41
  5. Nov način proučavanja Dušanovog zakonika
    Autor Caesar11 u forumu Istorija
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 26.01.2007., 02:25

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •