Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika? - Strana 6
Strana 6 od 6 PrvaPrva ... 23456
Prikazujem rezultate 126 do 135 od 135

Tema: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

  1. #126
    Elita Bastiani (avatar)
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.672
    Reputaciona moć
    120

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Statler and Waldorf Pogledaj poruku
    објашњење у загради (non-Orthodox Christians) је напомена писца са Википедије- као тумачење појма 'half-believers' (полуверци), и није преузета из изворног рукописа. православци су постојали и пре Велике шизме- то је израз којим се означавају сви они који следе званично учење Цркве, за разлику од хетеродоксних (неправоверних/јеретика). у том смислу, пре раскола из 1054. и хришћани западног обреда су на Истоку сматрани православним, иако су се повремено јављале напетости због разлика у појединостима.
    питање је ко су дакле арбанашки полуверци са почетка 11. века, ако нису римокатолици (који су тад сматрани правоверним), а свакако нису богумили.
    Објашњење у загради је написао постављач појма на Википедији, наравно да је то јасно.

    Ти дакле кажеш да је значење речи Orthodox у овом случају значи отприлике правоверан, правоверни хришћанин, а не означава православца насупрот католику. Хм, то је и мени пало на памет. Значи, приближно онај смисао који данас имамо у виду када кажемо "ортодоксни Јеврејин".

    Следеће битно питање би било на шта се односи одредница their own language. Ако су арбанашки полуверци говорили албанским језиком, што ми изгледа логично претпоставити на овом месту, онда шта су трагови тих полувераца у данашњем времену? Конкретно, Торбеше у Македонији односно Горанце на Косову бих сматрао преостатком тих полувераца, али не можемо претпоставити да су њихови преци говорили неки други језик који није словенски.

    У сваком случају, закључак је да нису у питању католици. То нас враћа на то да полуверци из Душановог времена или нису католици, или је та реч променила значење током времена. А у целу дискусију не би требало уплитати јеретике Немањиног времена јер то само додатно компликује ствар.
    Poslednji put ažurirao/la Bastiani : 06.02.2012. u 22:01
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."



  2. #127
    Domaćin krinka5 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.773
    Tekstova u blogu
    10
    Reputaciona moć
    193

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Објашњење у загради је написао постављач појма на Википедији, наравно да је то јасно.

    Ти дакле кажеш да је значење речи Orthodox у овом случају значи отприлике правоверан, правоверни хришћанин, а не означава православца насупрот католику. Хм, то је и мени пало на памет. Значи, приближно онај смисао који данас имамо у виду када кажемо "ортодоксни Јеврејин".

    Следеће битно питање би било на шта се односи одредница their own language. Ако су арбанашки полуверци говорили албанским језиком, што ми изгледа логично претпоставити на овом месту, онда шта су трагови тих полувераца у данашњем времену? Конкретно, Торбеше у Македонији односно Горанце на Косову бих сматрао преостатком тих полувераца, али не можемо претпоставити да су њихови преци говорили неки други језик који није словенски.

    У сваком случају, закључак је да нису у питању католици. То нас враћа на то да полуверци из Душановог времена или нису католици, или је та реч променила значење током времена. А у целу дискусију не би требало уплитати јеретике Немањиног времена јер то само додатно компликује ствар.
    Ponoviću , očigledno je da se taj izraz koristio u više značenja . Za svaku od tih situacija ( Nemanjini poluverci , u Dušanovom zakoniku i u ovom slučaju) ima neko drugo značenje.

  3. #128
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    130

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Viestnik hrvatskoga arkeologickoga drustva, 1885

    Na strani 75-76 pise:

    "Svakako, svaki je spomenik starobosanski u Stonu drevan, jerbo god. 1333 srpski car Stefan odpusti dubrovackoj republici Ston i Rat, a republika je tamo slala franceskane, koji su gledali iz petnijeh zila, da iskorijene bogumilsko, pa dakako i istocni obred."


    Iskorijeniti vjeru (bogumilsko) i istocni obred tih "bogumila".

  4. #129
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    130

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?



    Poslusajmo ovu dodolsku pjesmu koju su sacuvali, ne Srbi grkopravoslavnog duha, nego Srbi poluvjerci, dvovjerci, tj. Srbi svetoslavci, jer da ih oni nisu sacuvali, ko bi ih zapisao?

  5. #130
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    130

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?



    Dodolica boga moli,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.

    Da zarosi sitna rosa, da potopi celo polje,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.
    Celo polje i nasheto,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.

    Da se rodi berikjeti, berikjeti po poljeto,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.
    Od dva klasa shinik zhito, od dva grozda vedro vino,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.

    Dodolica boga moli, boga moli preko polje,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.
    Dodolica bliznakulja, bliznakulja sirotica,
    Oj dodole, mili bozhe, daj bozhe daj, sitna rosa.

    Gdje su ovi danasnji grkopravoslavci (zvani svetosavci) da otpjevaju ovu molitvu?
    Poslednji put ažurirao/la Hrastovnik : 18.02.2012. u 17:12

  6. #131
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    130

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Varin dan

    Ovako se radilo u mom rodnom selu sve do progona Srba iz centralne Bosne 1992. godine:

    "Srbi nosijo po nekaterih krajih na „varin dan" (god sv. Barbare, 4/,6 decembra) „varice" na studenec. Varica je razno žito in druge stvari, skuhane na večer pred godom. V noči puste varico pri ognji, da vre, ter prorokn-jejo drug dan („varin dan") kakošna bode letina. V Boci jo nosijo z jutra molčeči na studenec in posipajo vodo z njo, govoreči: „Dobro jutro, ladna vodo, mi tebe varice, a ti nama vodice i jarice, janjiče i muške glavice i svake srečice." (Letopis Matice slovenske, 1879)

    Izvor (u pretrazivac na lijevoj strani ukucaj: varin dan):

    http://www.dlib.si/preview/URN:NBN:S...5-75d0634f4432

    Varin dan je posvecen:

    a) hrišćanskoj mucenici Varvari

    b) vedskom bozanstvu Varuni, bogu neba, vode i kosmickih okeana

    Tacan odgovor je...?

    O vedskom bozanstvu Varuni:

    http://en.wikipedia.org/wiki/Varuna

    Crkva laze o Varin danu, kuvanju Varice i "svetoj Varvari":

    http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika...tum=2011-12-24

    Jasno je da se radi o drevnom vedskom bozanstvu Varuni i to vjerovanje i ritual kuvanja varice i posipanje po izvoru i oko izvora sve do danasnjeg dana sacuvali su Srbi poluvjerci ili dvovjerci.
    Poslednji put ažurirao/la Hrastovnik : 20.02.2012. u 16:19

  7. #132
    Elita Bastiani (avatar)
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.672
    Reputaciona moć
    120

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Hrastovnik, evo malo da te razveselim. Prilažem kratak odlomak iz Gundulićeve "Dubravke".

    Od pastira družbe naše
    do najmanjijeh pastirica
    vjerenik se Grdan zvaše
    a Dubravka vjerenica.
    I redovnik biješe tima
    u Lerovu crkvu uljezo,
    da bi od vjere medu njima
    vjekuvječni vez zavezo.
    Svetilište on najprije
    po običaji davnjoj čini;
    "Hoja, Lero, Dolerije!"
    vapijaše vas puk ini.
    Jagančić se bez biljega
    u žeravi živoj spraži
    i, što rada zemlja, od svega
    prikaza se plod najdraži.
    Ali na ognju plam potamni,
    pod nami se tle ustrese,
    crkva od groma bukom zamni,
    a stup Lerov znojaše se.
    Na ovo čudo vas puk stoja
    ko zapanjen, lje ne prista
    Dolerija, Lero i Hoja
    zvat na pomoć segaj mista.
    Nu što imena od tih veće
    bogova se od nas zvahu,
    trešnje, buke i od smeće
    huda zlamenja ishodahu.
    Nu čim svačija lica blide
    i svak treptit ne pristaje,
    eto Miljenko u crkvu ide,
    izvan sebe ko vas da je.
    Na došastje Miljenkovo
    prista trešnja, gromnja umuknu,
    prosvjetljenje oganj novo
    uze i u čis plamen buknu.
    Bog razvedri Lero sliku
    i, da vidi mladi i stari,
    nje lijepu ljubovniku
    u obraz jedan zrak udari.
    Svak to uze za zlamenje
    da vlas višnja to učini,
    da Miljenko sadružen je
    lijepoj Dubravci a ne ini.
    Tim vaskolik puk se uzbuni
    i zavapi u sve glase
    da se volja božja ispuni,
    dočim lijepu lijepa da se.
    Iz ruka se tako ote
    Grdanovijeh lijepa vila
    i da komu cić lipote
    nje pristoji ljepos mila.
    Tim Miljenko sad, veseliji
    i čestitiji neg ikada,
    lipos dragu ku sveđ želi,
    kad manje ufa, steče s


    Ukratko, opisuje se narodni običaj (fikcija, ali Gundulić je odnekud morao da dobije ideju) gde se obavlja obred u crkvi boga Lera.

    Uz Lera, gotovo uvek se pominje i Hoja (snimljen i film "Hoja! Lero!"), kao i Dolerije, te Silerjan.

    A takođe u zapisu pod nazivom Balada o kneginji Vidosavi s kraja 17. veka se ovih pet božanstava pominje u pripevu, a inače bez ikakve veze sa radnjom, što očito ukazuje na sakralne korene.

    Jadnu mi šetu išeta knez Nikola,
    šetu jadnu,
    davori mi, davori,
    a jadniju knez Bujače sa kneginjom,
    ljubi svojom,
    davori mi, davori.
    Strane dođe knez Nikola s kordom na bedri,
    strane dođe,
    davori mi, davori.
    Konja jaše, kordu paše,
    kopje nosi, rat mi prosi,
    knez Nikola,
    s kordom na bedri.
    Kopje vrže, kordu trže,
    knez Nikola nasred dola.
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane.
    Ništa reče, tijekom teče,
    druga stiže, glavu mu diže
    knez Nikola nasred dola.
    Lero, Hoja, Dolerije,
    Lero, Silerjane.
    Tač knezu Bujaku, prigornjem bratu,
    život uze s glave ruse
    knez Nikola nasred dola,
    Lero, vajmeh, Dolerije,
    Hoja, Silerjane.
    A kneginja Vidosava
    osta, lele, tu udova,
    jadna kneginja,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane;
    skubući ka vlase, mećuć ih za se,
    pogledav se nase, zavapi u glase:
    Hoja, Lero, Dolerije,
    vajmeh, Silerjane,
    Lero, Hoja, Dolerije,
    vrli Silerjane;
    zatim procvili žalosnoj u sili:
    "Kneže Bujače, moj mili brače,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane,
    komu će t' dječica, komu li ih mlada
    sred ovijeh jada, tužna t' udovica?
    Lero, Hoja, Dolerije,
    Hoja, Silerjane,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    hrli Silerjane."

    I to čim izusti s uzdaha duh pusti,
    duh bijedna pusti čim to izusti,
    jadna kneginja.
    Bože Lero, Dolerije,
    bože Silerjane,
    ljubka Hoja, Dolerije,
    silni Silerjane.
    Davori mi, davori, kneže Nikola,
    davori mi,
    i tva sila ohola, davori mi, davori,
    kneže Nikola.
    Tko zlo počne, gore svrši,
    kneže Nikola,
    davori mi, davori,
    ljubka Hoja, Dolerije,
    silni Silerjane,
    bože Lero, Dolerjane,
    bože Silerjane.
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  8. #133
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    130

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Hrastovnik, evo malo da te razveselim. Prilažem kratak odlomak iz Gundulićeve "Dubravke".

    Od pastira družbe naše
    do najmanjijeh pastirica
    vjerenik se Grdan zvaše
    a Dubravka vjerenica.
    I redovnik biješe tima
    u Lerovu crkvu uljezo,
    da bi od vjere medu njima
    vjekuvječni vez zavezo.
    Svetilište on najprije
    po običaji davnjoj čini;
    "Hoja, Lero, Dolerije!"
    vapijaše vas puk ini.
    Jagančić se bez biljega
    u žeravi živoj spraži
    i, što rada zemlja, od svega
    prikaza se plod najdraži.
    Ali na ognju plam potamni,
    pod nami se tle ustrese,
    crkva od groma bukom zamni,
    a stup Lerov znojaše se.
    Na ovo čudo vas puk stoja
    ko zapanjen, lje ne prista
    Dolerija, Lero i Hoja
    zvat na pomoć segaj mista.
    Nu što imena od tih veće
    bogova se od nas zvahu,
    trešnje, buke i od smeće
    huda zlamenja ishodahu.
    Nu čim svačija lica blide
    i svak treptit ne pristaje,
    eto Miljenko u crkvu ide,
    izvan sebe ko vas da je.
    Na došastje Miljenkovo
    prista trešnja, gromnja umuknu,
    prosvjetljenje oganj novo
    uze i u čis plamen buknu.
    Bog razvedri Lero sliku
    i, da vidi mladi i stari,
    nje lijepu ljubovniku
    u obraz jedan zrak udari.
    Svak to uze za zlamenje
    da vlas višnja to učini,
    da Miljenko sadružen je
    lijepoj Dubravci a ne ini.
    Tim vaskolik puk se uzbuni
    i zavapi u sve glase
    da se volja božja ispuni,
    dočim lijepu lijepa da se.
    Iz ruka se tako ote
    Grdanovijeh lijepa vila
    i da komu cić lipote
    nje pristoji ljepos mila.
    Tim Miljenko sad, veseliji
    i čestitiji neg ikada,
    lipos dragu ku sveđ želi,
    kad manje ufa, steče s


    Ukratko, opisuje se narodni običaj (fikcija, ali Gundulić je odnekud morao da dobije ideju) gde se obavlja obred u crkvi boga Lera.

    Uz Lera, gotovo uvek se pominje i Hoja (snimljen i film "Hoja! Lero!"), kao i Dolerije, te Silerjan.

    A takođe u zapisu pod nazivom Balada o kneginji Vidosavi s kraja 17. veka se ovih pet božanstava pominje u pripevu, a inače bez ikakve veze sa radnjom, što očito ukazuje na sakralne korene.

    Jadnu mi šetu išeta knez Nikola,
    šetu jadnu,
    davori mi, davori,
    a jadniju knez Bujače sa kneginjom,
    ljubi svojom,
    davori mi, davori.
    Strane dođe knez Nikola s kordom na bedri,
    strane dođe,
    davori mi, davori.
    Konja jaše, kordu paše,
    kopje nosi, rat mi prosi,
    knez Nikola,
    s kordom na bedri.
    Kopje vrže, kordu trže,
    knez Nikola nasred dola.
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane.
    Ništa reče, tijekom teče,
    druga stiže, glavu mu diže
    knez Nikola nasred dola.
    Lero, Hoja, Dolerije,
    Lero, Silerjane.
    Tač knezu Bujaku, prigornjem bratu,
    život uze s glave ruse
    knez Nikola nasred dola,
    Lero, vajmeh, Dolerije,
    Hoja, Silerjane.
    A kneginja Vidosava
    osta, lele, tu udova,
    jadna kneginja,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane;
    skubući ka vlase, mećuć ih za se,
    pogledav se nase, zavapi u glase:
    Hoja, Lero, Dolerije,
    vajmeh, Silerjane,
    Lero, Hoja, Dolerije,
    vrli Silerjane;
    zatim procvili žalosnoj u sili:
    "Kneže Bujače, moj mili brače,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    Lero, Silerjane,
    komu će t' dječica, komu li ih mlada
    sred ovijeh jada, tužna t' udovica?
    Lero, Hoja, Dolerije,
    Hoja, Silerjane,
    Hoja, Lero, Dolerije,
    hrli Silerjane."

    I to čim izusti s uzdaha duh pusti,
    duh bijedna pusti čim to izusti,
    jadna kneginja.
    Bože Lero, Dolerije,
    bože Silerjane,
    ljubka Hoja, Dolerije,
    silni Silerjane.
    Davori mi, davori, kneže Nikola,
    davori mi,
    i tva sila ohola, davori mi, davori,
    kneže Nikola.
    Tko zlo počne, gore svrši,
    kneže Nikola,
    davori mi, davori,
    ljubka Hoja, Dolerije,
    silni Silerjane,
    bože Lero, Dolerjane,
    bože Silerjane.
    U pravu si. Lero je lokalni naziv za Ljelju, bog proljeća i ljubavi u slovenskoj mitologiji
    Poslednji put ažurirao/la Hrastovnik : 20.02.2012. u 19:02

  9. #134
    Buduća legenda
    Učlanjen
    08.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.687
    Reputaciona moć
    120

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Na odgovor ko su poluvjerci iz Dušanovog zakonika ima tri moguća odgovora, tj. hipoteze:
    1. rimokatolici
    2. bogumili
    3. dvoverci

    1. rimokatolici:
    U prilog prvoj hipotezi nemamo nikakvih pisanih niti etnoloških nalaza.
    Zapravo u prilog toj hipotezi ne ide ništa do subjektivnog tumačenja pojedinih pravnika i istoričara.
    Ta hipoteza ne objašnjava zbog čega bi se u jednom te istom dokumentu od najvišeg pravnog značaja, tj. Dušanovom zakoniku navodila čak četiri različita naziva za rimokatoličku veroispovest: jeres latinska, latinska vera, azimstvo i poluverstvo.
    Da je zaista reč o rimokatolicima član 9. bi glasio:
    И ко се нађе латинске вере, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.
    ili
    И ко се нађе латинске јереси, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.
    Naravno, postavljena hipoteza takođe ne odgovara na pitanje kako tačno car Dušan zamislio da progoni rimokatolike iz srpskog carstva, ako mu u to vreme na vrata kucaju Turci Seldžuci, a srpski car traži pomoć upravo od rimokatolika.
    Pomenuta hipoteza takođe ne objašnjava likovni prikaz poluveraca na fresci iz Arilja.
    I na kraju ova hipoteza ne objašnjava korišćenje izraza Srbi poluverci kod Bartola Kašića u XVII veku, jer je zaista teško poverovati da bi jedan jezuita napisao za rimokatolike da su poluverci.
    Inače, zanimljivo je da pri prevodu na ruski jezik Dušanovog zakonika korišćena reč инаковерующий, koju RPC koristi da označi budiste, rodnoverne (i druge mnogobošce), staroverce, judaiste, protestantske sekte novijeg datuma, sataniste, itd.
    Kako od navedenih veroispovesti u vreme Dušanovog zakonika postoji tek nekoliko, izraz poluverci se ili odnosi na privrednu delegaciju iz Tajlanda, koja je bila mahom budističke veroispovesti ili na turiste sa Islanda i južnog dela istočne Nemačke ili na dvoverce.


    2. bogumili:
    U prilog ovoj hipotezi tek nemamo nalaza, s obzirom da u Dušanovom zakoniku imamo članove 10. i 85. koji se mogu odnositi na iste, a nemamo čak ni stručna mišljenja izražena u korist ove hipoteze.

    3. dvoverci:
    U prilog ove hipoteze ide etimologija same reči poluverci.
    Ova hipoteza se lepo uklapa u period dvoverja, koji je zabeležen među svim slovenskim narodima.
    Ova hipoteza nema probleme koje imaju ostale dve hipoteze, a njome se lako objašnjava atribucija na mramorju rasprostranjenom po srpskim zemljama.
    http://sites.google.com/site/zvezdaraforest

  10. #135
    Buduća legenda Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    130

    Podrazumevano Re: Ko su poluvjerci iz Dusanovog zakonika?

    Caliburn, hvala na realnom sudu.

Strana 6 od 6 PrvaPrva ... 23456
Vrh strane

Slične teme

  1. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 17.01.2012., 17:28
  2. Izmene i dopune Krivičnog zakonika
    Autor dellns u forumu Hronika
    Odgovora: 45
    Poslednja poruka: 29.10.2009., 11:24
  3. Zakon o izmenama i dopunama Krivicnog zakonika RS
    Autor Marsupilami u forumu Zaštita prava životinja
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 22.09.2009., 19:37
  4. Nov način proučavanja Dušanovog zakonika
    Autor Caesar11 u forumu Istorija
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 26.01.2007., 02:25

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •