T@NYA
Zainteresovan član
- Poruka
- 433
VRSTA
INTOXICANT; STIMULANT; PSYCHEDELIC; DEPRESSANT
BOTANIČKA KLASIFIKACIJA
Porodica- Cannabaceae Rod- Cannabis Vrsta- sativa; indica; ruderalis
PODVRSTA
Marihuana je u formi suvog lišća ženske biljke Cannabis, sadrži THC (tetrahydrocannabinol) od 3% to 22% i puši se ili pravi kao čaj.
Hašiš je smola od ženske biljke Cannabis, potentniji je od suvog lišća i u zavisnosti od koncentracije varira u boji od crne do zlatno-braon. Može se pušiti ili žvakati.
Ulje hašiša je koncentrat ekstrahovan iz Cannabis biljke, ima visok procenat cannabinoida (od 40-90%) i može se koristiti u hrani.
Kif je prah koji se pravi od dlačica koje se skidaju sa lišća Cannabisa. Može se kompresovati u hašiš ili konzumirati kao prah.
ULIČNI NAZIV
Trava, Gandža, Vutra, Haš i Džoint, Džokavac, Buksna za cigaretu od cannabisa
TRAJNE POSLEDICE
- Posledice od određenog ponašanja uzrokovanog lošom procenom pod intoksiciranim stanjem
- Dugotrajnija upotreba marihuane u adolescenciji, kako novija istraživanja pokazuju, može dovesti do trajnog oštećenja vizuelne percepcije.
- Marihuana može biti inicijator psihotične reakcije, koja može varirati od kratkotrajne psihotične epizode, do trajnijeg oštećenja psihičkog života individue. Nekoliko studija je pokazalo povezanost korišćenja marihuane kod mladih ljudi i razvoja psihotičnih reakcija u kasnijem dobu.
- Dugotrajnije pušenje marihuane dovodi do problema sa plućima i grlom, hroničnog kašlja, većeg rizika od respiratornih infekcija i oboljenja grla, pa i kancera pluća (istraživanja još uvek daju kontradiktorne rezultate, ali je rizik u najmanjem slučaju isti kao i kod pušenja bilo koje druge vrste).
- Hronična upotreba marihuane smanjuje opšti imunitet, te čini osobu podložniju infekcijama i bolestima
- Rizik od infarkta je diskutabilan. Jedna studija ukazuje na povećan rizik od infarkta kod muškaraca preko 40 godina starosti, ali istraživanje je rađeno na malom uzorku i rezultati druge, veće studije pokazuju da kanabis ne povećava rizik od smrtnosti kod konzumenata ispod 50 godina starosti (Sidney et al., 1997).
- Sa dugotrajnijim korišćenjem osećaj euforije postaje ređi, a osećaji anksioznosti češći
- Hronična upotreba marihuane dovodi do razvoja depresije koja može biti veoma ozbiljnog intenziteta
MOGUĆNOST SMRTNOG ISHODA
Uobičajeno je zanemarljivo mala. Postoji mogućnost izazivanja nesreća zbog umanjene mogućnosti procenjivanja. Takođe, prijavljeni su slučajevi dece koja su slučajno pojela hranu koja sadrži THC, te upala u komu (Erowid, 2009).
RAZLIKA IZMEĐU 'TEŠKIH' I 'LAKIH' KORISNIKA
Iako postoje studije poređenja intelektualnih sposobnosti između korisnika marihuane i ne korisnika, ove studije nisu relevantne, jer nisu kontrolisale faktore kao što su inteligencija i drugi kognitivni kapaciteti ispitanika. U svakom slučaju nađeno je produženo dejstvo marihuane do 48 sati, koje u većoj meri ometa kognitivne sposobnosti.
Jedna interesantna studija se izdvaja u kojoj je pravljeno poređenje između studenata koji su koristili marihuanu skoro svaki dan mesec dana pre ispitivanja i koji su imali THC u krvi sam dan ispitivanja, i onih koji su koristili jednom do dva put za tih mesec dana i nisu imali tragove THC-a na dan ispitivanja.
Noć pred ispitivanje, svi ispitanici su bili pod nadzorom (znači nisu koristili marihuanu), a sutradan su dobili niz kognitivnih testova i zadataka da rešavaju. Rezultati pokazuju sledeće:
- Nisu nađene razlike u psihijatrijskim simptomima i psihičkim poremećajima među korisnicima
- Grupa teških korisnika se pokazala „srećnijim“, gde treba imati u vidu da su i dalje imali THC u krvi
- Teški korisnici su pokazali mnogo manju mentalnu fleksibilnost i sposobnost za rešavanje problema. Često su ponavljali iste greške, zaglavljivali se u istoj strategiji rešavanja problema koja nije donosila rezultate i nisu mogli da smisle novu strategiju kada stara nije radila.
- Teški korisnici su pokazali oštećenu memoriju, mada ne na svim zadacima. Mogli su da zapamte priču jednako dobro kao i laki korisnici, ali nisu mogli da reprodukuju pokazane figure, kao ni da nauče liste reči.
Ono što se ne zna iz ovog istraživanja je koliko dugo traju ova memorijska oštećenja i da li su ona trajna ili se mozak obnavlja nakon prestanka upotrebe (Kuhn, et al., 2003).
Druga studija je pokazala da teški korisnici (oko 5 džointa dnevno) nisu pokazivali značajna oštećenja u mladosti, dok su se kognitivna oštećenja razvila vremenom i pokazala kod ispitanika u 40tim godinama života. Oštećenja su bila u sposobnosti verbalnog učenja, pamćenja i testovima podeljene pažnje. Takođe pokazano je da veliki uticaj ima godina u kojoj se počelo sa konzumacijom. Ako se marihuana puši u većoj meri dok mozak još nije do kraja oformljen (do kraja adolescencije), kognitivni deficiti su značajno veći. Deficit u u razvitku vizuelnog sistema pokazao se u grupi korisnika marihuane koji su je konzumirali pre navršene šesnaeste godine života (Kuhn, et al., 2003).
KONZUMENTI
Procena broja ljudi koji u svetu koriste marihuanu kreće se od 140 do 200 miliona. Istraživanja navode da je između 142.6 i 190.3 miliona ljudi (3.3 – 4.4%), u rasponu godina od 15 do 64 koristilo kanabis u 2007-oj godini. 2006 godine, procenjeno je da je 25 miliona Amerikanaca od 12 godina i starijih koristilo kanabis u prethodnoj godini (National Survey on Drug Use & Health, 2008). U longitudinalnom istraživanju Mičigen Univerziteta, pokazano je da se trend korišćenja marihuana među srednjoškolcima u USA poslednjih godina ustalio na između 30 i 40% (National Institute on Drug Abuse, 2009).
Američki nacionalni institut izveštava da je marihuana najčešće korišćena psihoaktivna supstanca i da su je oko 98 miliona amerikanaca preko 12 godina starosti probali bar jednom. Oko 15% amerikanaca se upoznalo sa marihuanom već do 8-og razreda osnovne škole, tokom srednje škole 42% je probalo marihuanu, dok je oko 18% redovno koristi (National Institute on Drug Abuse, 2009).
UNODC (United Nations office on drugs and crime) izveštava da postoji oko 170 miliona korisnika marihuane širom planete od kojih 53 miliona u Aziji, 37 miliona u Africi, 36 miliona u Americi i 30 miliona u Evropi (od toga 23 miliona u zapadnoj Evropi) (United Nations office on drugs and crime, 2009).
Marihuana u Srbiji ne zaostaje za svetskim trendovima (Knežević-Tasić, 2009). Debate o njenoj štetnosti i pokreti za legalizaciju pružaju šire gledište na problematiku. Adolescenti sve češće govore roditeljima otvoreno o svojim iskustvima sa marihuanom, ubeđujući ih da je manje štetna od alkohola i duvana, pokazujući nisku informisanost o njenom mehanizmu delovanja.
ZAVISNOST OD MARIHUANE
Obično se kaže da marihuana ne stvara fizičku, već samo psihičku zavisnot, ali to nije u potpunosti tačno. Učestalo korišćenje visokih doza dovodi do razvoja tolerancije i blagih apstinencijalnih tegoba po njenoj obustavi.
Nakon određene češće upotrebe, osoba oseća želju da puši sve češće, a zatim ako pokuša da pušenje smanji, nije u stanju da „izgura“ svoju odluku, iako za to može pronaći niz „racionalnih“ objašnjenja i opravdanja. Najbolje je da sami proverite da li ste već razvili zavisnost od marihuane:
Marihuana, osim što spada u psihodelične droge, ima depresorna (sedativna) dejstva, te kao i svaka supstanca te vrste izaziva zavisnost. THC ima i delimično ukrštenu toleranciju sa alkoholom, što govori o sličnom mehanizmu delovanja ove dve supstance (Knežević-Tasić, 2009).
Apstinencijalni sindrom je u principu blagog do srednjeg intenziteta, može trajati od 1 do 6 nedelja, uključuje anhedoniju, demotivacioni sindrom, anksioznost (nervozu, uznemirenost), glavobolju, nekad i blagu mučninu, smanjen apetit, probleme sa spavanjem, želju za konzumiranjem, kao i osećaj da je svakodnevni život dosadan. Jačina apstinencijalnog sindroma zavisi od količine i dužine prethodnog konzumiranja, kao i od same individue.
Postoje još uvek nedovoljno dokazana ispitivanja da marihuana deluje i na activaciju dopamina. U tom slučaju ona bi se upisala na listu adiktivnih aktivnosti zajedno sa nikotinom, hranom, seksom, heroinom i alkoholom. Za sad važi mišljenje da marihuana nema uticaja na lučenje dopamina. Čak i ako se pokaže da marihuana izaziva zadovoljstvo evocirajući dopamin, ipak je očigledno da je mera u kojoj ona to čini značajno manja od drugih psihoaktivnih droga, kokaina ili opiata, te će njen apstinencijalni sindrom uvek biti u istoj tolikoj meri blaži i bila bi velika greška izjednačavati ovakve zavisnosti. U tom smislu se njeno dejstvo može porediti i sa dejstvom čokolade, od koje je isto teško odvojiti se (Kuhn, et al., 2003).
kako da ne.
