Da, znam da zvuci cudno...ali kod na Srba sve sto je za 'dzabe' odmah je sumnjivo, sve sto je iz ciste humanosti, altruizma, gesta dobre volje, zelje da se nekome nesto ucini bez nadoknade i trazenja da se nesto vrati - odmah je sumnjivo i omalovazeno. Cak i u nekim obicnim situacijama - kao ono, neko te pusti preko reda u banci, ili kad ne mozes da uhvatis taksi ponudi ti se da te odveze gde si posao (Boze kolke sam stopere vozila na sasvim drugi kraj od onog gde sam posla, jer je padao sneg...kisa...bilo je uzasno vruce....)
Ponekad mi smeta sve to - stalno prisutna pomisao i paranoja da iza svakog gesta mora da stoji neka namera, i sumnjicavo pitanje 'a sta on ima od toga?'
Zelela bih da svi mi - zajedno! - malo povratimo veru u ljude: d a se stvari cine iz dobre namere, iz volje da se ucini, da se neko usreci, da se jednostavno cini - dobro drugima. Zelela bih da svi mi malo vratimo onu veru u ljude koju smo mozda imali pa izgubili, ili je neki nikad nisu imali - da jos ima dobrote medju nama, ne one komercijalne, za sliku u medijima, za nagradu, za nadoknadu, nego one ljudske i iz duse, da se cini dobro drugima, jer jedino u zemlji gde su i drugi srecni, i mi mozemo biti srecni; tesko je biti srecan covek u nesrecnoj zemlji, zaista.....
Ne znam zasto alokontakt zeli da bude surogat-majka, ne znam da li to cini za novac ili neku naknadu...ali zaista zelim i hocu da verujem, onako ljudski, decije, cvrsto - ko kad se zeli zelja dok pada zvezda - da to cini iz humanosti, i altruizma, i ni iz jednog drugog razloga. To je prosto moj izbor - da VERUJEM. Da se odreknem svog stecenog cinizma koji je sposoban sve da obezvredi, i da nepokolebljivo verujem u dobro nekoga koga ne znam. Zato sto ce jedino vera u dobro u nama biti sposobna da vrati dobro medju nas, i da vrati nadu da smo jos ljudi dostojni ljudskog u nama.....
Mozete reci da sam naivna, i da sam dete, i da sam blesava - ali ja biram da altruizma jos ima, i da ljudskosti jos ima. To je moj izbor i moja odluka, i to je ono sto me tera da idem napred i da verujem u zivot u ovoj zemlji i na ovoj Zemlji......
(Izvinjavam se auditorijumu na ovom unutrasnjem monologu.....imala sam potrebu da ovde 'mislim naglas'...)
