Za "jugonostalgicare";

Verovatno je bila slična tema, ako jeste iščupajte je (ja ne umem ops: ), a ovu možete da zaključate.
Mogu da razumem, sasvim jasno, šta je Juga značila za vas. Ja nisam iz te priče, ali sam iz Slobine. Vrlo je poučna.
Da li smo mi zaista živeli bolje ili je u vazduhu bilo manje depresije? Više tog, nekakvog, "proletarijatskog poleta", fešti, dočeka, ispraćaja, veselja i obožavanih...? Kao što, uostalom, kaže Balašević.
Ipak, mislim da vam to nije opravdanje da i dalje, ne - žalite, već podržavate nekakvu Jugoslaviju, maštate o njenom "povratku" i, što je najgore, branite njeno vreme kao nešto što je bilo idealno. Kada se osvrnemo na SVRHU njenog postanka, koja je njen opstanak činila potpuno apsurdnim, kako možete kritikovati "naše vreme", kada je jedina razilka između "našeg" i "vašeg" u tome što smo mi našu zabludu proživeli daleko teže. Za šta je, opet, dobrim delom, krivo "vaše vreme" i Jugoslavija.
Ma, verovatno sam smorila... Jednostavno želim da potražim odgovor. Može "srce" da žali za vremenom u kome se, kako kažu, bolje živelo, ali - kako razum može to sebi da dozvoli? Niste mi jasni... To je sve.
A ne pišem ja ovo baš napamet. Počela sam da razimšljam o svemu posmatrajući svoje roditelje i moju nemoć da im objasnim njihove "zablude". Došla sam dotle da se pitam - da nema tu još nešto? Da nisu, na neki način, oni u pravu? Neko je ovde slep... Ma, svi smo slepi, samo u svoje vreme.
Pozdrav, :wink:

Хоћеш ли историјску анализу једног периода, или лични доживљај?

За прво ће ти се јавити стручнији.
О другом могу да ти кажем да смо живели мирно и без страхова и трзавица,да смо се потпуно бесплатно лечили и школовали, да смо путовали СВУДА, да се имало пара, да се имало много пријатеља широм те бивше Југе, да су се добијали друштвени станови или повољни кредити за куће, да се лако и често ишло у иностранство, сваке године зимовање и летовање, да смо имали сјајну музику, сјајне спортисте...и да нас је ( бар нас, тадашње клинце ) болело уво за партијско једноумље и култ личности!

О другом могу да ти кажем да смо живели мирно и без страхова и трзавица

Kliknite za proširenje...

да си живела у неком граду у хрватској, не би тако говорила.

лични доживљај

Kliknite za proširenje...

Моја прва трзавица је почела кад сам био стар неколико сати, кад су хрватице изразиле жељу
да "овог ћетника" баце кроз прозор. То је ништа у поређењу са каснијим животом, кад је све горе
од горег долазило, а онда је све кулминирало 90-их...знамо сви
Посебно су предмет мржње (где сам живео)били Срби босанци и Срби муслимани, али нећу да залазим у ту тему.

Да ли је мир -како кажеш- "без страхова и трзавица" наступио после 2.Св. рата на нашим просторима?
Да ли ти је позната чињеница да је Удба или Озна чак до 1957 тражила одбегле СРБЕ (четнике) по шумама
за ликвидацију. Док су многи Срби 1957. г. живели у >миру, без страхова, трзавица< и гледали филмове о братству и јединству, модне ревије, путовали по Венецији и Хималајима и брчкали крај сунчаних плажа Сутомора, Дубровника и Филипина; други су се скривали по шумама и понашали као да и није завршен рат.
И није!

Шта се данас дешава? Они Срби који су после 1945 олако прихватили братство и јединство заборављајући на Јасеновац и све усташке страхоте, данас исто, њихови идеолошки потомци позивају на братство и јединство са дојучерашњим непријатељима. Кад ћемо се више опаметити, зар се нисмо опекли довољно, и из тог искуства нешто закључили. Где нам је наравоученије! Шта балавите више за том демонократијом, транзицијом, толеранцијом, људским правима. Каква је то демократија и људска права кад у Србији Соња Бисерко, она гњида, лепи шамаре у сред Београда на Тргу Републике, деди избеглици са КиМ, а да за то не одговара. Шта је толеранција? Кад NATO убије дете са две-три године старости, Милицу Ракић, а ми им опраштамо, повлачимо тужбе?
Ову Србију јеб? ко стигне, и увек ће, док год имамо сањиве југоносталгичаре! Поздрав, не замерите ми на искрености.

Дрињача, не вреди бацати бисере пред ...

Него, нешто те нема код нас, није ваљда да си се наљутио на своју равногорску браћу?

Него, нешто те нема код нас, није ваљда да си се наљутио на своју равногорску браћу?

Kliknite za proširenje...

Како би ја уопште смео себи дозволити да се наљутим на своју заблуделу браћу. Него ја се надам и молим Богу да ви станете на прави пут, пут истине и спознања.
А што се тиче тог што мене нема код вас! Шта ћу вам ја тамо кад сте алергични на мој avatar, зборашки знак. Нисам вас вређо, чак сам и рекао понеку похвалну реч за покојег четника. А ви хоћете самном преко нишана.

МИСЛИШ ЈУГОСАТАНИЧАРЕ.

Амери су трпали ћопавом Загорцу доларе у џеп док је постојао совјетски блок да не би СФРЈ случајно приступила истом, од тога се "лепо живело".

А онда је берлински зид пао, и дошао је ђаво по своје ( послушати Ујка Сем од "Пушења" )

PAC-PAC:

Дрињача, не вреди бацати бисере пред ...

Него, нешто те нема код нас, није ваљда да си се наљутио на своју равногорску браћу?

Kliknite za proširenje...

Vas dvojica ste bre bolesnici i zivite od mrznje a to nije nikakav zivot

Hellen:

Хоћеш ли историјску анализу једног периода, или лични доживљај?

За прво ће ти се јавити стручнији.
О другом могу да ти кажем да смо живели мирно и без страхова и трзавица,да смо се потпуно бесплатно лечили и школовали, да смо путовали СВУДА, да се имало пара, да се имало много пријатеља широм те бивше Југе, да су се добијали друштвени станови или повољни кредити за куће, да се лако и често ишло у иностранство, сваке године зимовање и летовање, да смо имали сјајну музику, сјајне спортисте...и да нас је ( бар нас, тадашње клинце ) болело уво за партијско једноумље и култ личности!

Kliknite za proširenje...

Da, to je ono viđenje koje je i najčešće... ALI, moram da te pitam, kao jednu Pravoslavku (što mislim da nećeš poreći) - da li ti nije smetalo što je u to vreme bilo "sramota ići u Crkvu", na primer...
Komunizam nas je udario tamo gde smo bili najjači i možda nam se zato sve ovo i dešava. Gledano kroz istoriju, mi smo opstajali toliko dugo zahvaljujući veri, ili su mene lagali
Činjenica da ja nisam krštena (što je već danas neobično) govori sama za sebe... A nije bilo u pitanju: "Ma, neka ona sama odluči..."
Zato me pomalo čudi što pričaš tako, bez obzira što je verovatno istina.

drinjaca:

Моја прва трзавица је почела кад сам био стар неколико сати, кад су хрватице изразиле жељу
да "овог ћетника" баце кроз прозор. То је ништа у поређењу са каснијим животом, кад је све горе
од горег долазило, а онда је све кулминирало 90-их...знамо сви
Посебно су предмет мржње (где сам живео)били Срби босанци и Срби муслимани, али нећу да залазим у ту тему.

Да ли је мир -како кажеш- "без страхова и трзавица" наступио после 2.Св. рата на нашим просторима?
Да ли ти је позната чињеница да је Удба или Озна чак до 1957 тражила одбегле СРБЕ (четнике) по шумама
за ликвидацију. Док су многи Срби 1957. г. живели у >миру, без страхова, трзавица< и гледали филмове о братству и јединству, модне ревије, путовали по Венецији и Хималајима и брчкали крај сунчаних плажа Сутомора, Дубровника и Филипина; други су се скривали по шумама и понашали као да и није завршен рат.
И није!

Шта се данас дешава? Они Срби који су после 1945 олако прихватили братство и јединство заборављајући на Јасеновац и све усташке страхоте, данас исто, њихови идеолошки потомци позивају на братство и јединство са дојучерашњим непријатељима. Кад ћемо се више опаметити, зар се нисмо опекли довољно, и из тог искуства нешто закључили. Где нам је наравоученије! Шта балавите више за том демонократијом, транзицијом, толеранцијом, људским правима. Каква је то демократија и људска права кад у Србији Соња Бисерко, она гњида, лепи шамаре у сред Београда на Тргу Републике, деди избеглици са КиМ, а да за то не одговара. Шта је толеранција? Кад NATO убије дете са две-три године старости, Милицу Ракић, а ми им опраштамо, повлачимо тужбе?
Ову Србију јеб? ко стигне, и увек ће, док год имамо сањиве југоносталгичаре! Поздрав, не замерите ми на искрености.

Kliknite za proširenje...

E, ti si imao nesreću da sve to drugačije doživiš... I sigurna sam da si u manjini. Ono što je bilo karakteristično za to vreme jeste - ko je gledao svoja posla tome je bilo lepo. Što se ne može reći za "one što su se skrivali po šumama".
Ali, svako vreme ima svoje zablude. Danas, eto, možemo da pogledamo i one cenzurisane ratne filmove, u kojima su Četnici, zapravo, pozitivci.
Stariji, kada to vide, ne mogu da dođu sebi od čuda. Srećom, prihvate to relativno mirno.

То није била СФРЈ већ Социјалистичка Федеративна Република Шугославија , па одатле следи уместо југоносталгичара да су то Титини шугоносталгичари .

Lexa:

Hellen:

Хоћеш ли историјску анализу једног периода, или лични доживљај?

За прво ће ти се јавити стручнији.
О другом могу да ти кажем да смо живели мирно и без страхова и трзавица,да смо се потпуно бесплатно лечили и школовали, да смо путовали СВУДА, да се имало пара, да се имало много пријатеља широм те бивше Југе, да су се добијали друштвени станови или повољни кредити за куће, да се лако и често ишло у иностранство, сваке године зимовање и летовање, да смо имали сјајну музику, сјајне спортисте...и да нас је ( бар нас, тадашње клинце ) болело уво за партијско једноумље и култ личности!

Kliknite za proširenje...

Da, to je ono viđenje koje je i najčešće... ALI, moram da te pitam, kao jednu Pravoslavku (što mislim da nećeš poreći) - da li ti nije smetalo što je u to vreme bilo "sramota ići u Crkvu", na primer...
Komunizam nas je udario tamo gde smo bili najjači i možda nam se zato sve ovo i dešava. Gledano kroz istoriju, mi smo opstajali toliko dugo zahvaljujući veri, ili su mene lagali
Činjenica da ja nisam krštena (što je već danas neobično) govori sama za sebe... A nije bilo u pitanju: "Ma, neka ona sama odluči..."
Zato me pomalo čudi što pričaš tako, bez obzira što je verovatno istina.

Kliknite za proširenje...

Још једном напомињем да сам писала о личном доживљају једног детета од 1975. ( откад памтим ), па негде до распада Југе - 1991. ( студентски дани ).
Значи, не причам о судбини српског народа под Титом, не причам о последицама ''братства-јединства'' по српски народ, не причам о једнопартијском систему, о једнуомљу, о религији ... Ја то све нисам тако осећала са 10, 15 или 18 година.Као и сви клинци у тим годинама мислили смо на проводе и путовања, на школовање... тек пред крај осамдесетих, крајем средње школе почели смо се интересовати за неке до тада ''забрањене'' ствари.
Значи, нисам била у ситуацији да ми смета што је религија била ''гурнута у запећак''. Једноставно, такво је време било, а ми превише млади да би нас то нешто погађало.
Нисам неки ''југоносталгичар''...само сам реално испричала како је моја генерација живела до почетка ратова. ( Заборавих рећи да сам пропутовала скоро целу Европу, и Исток и Запад! )
После је та иста моје генерација платила највећи цех распада те исте Југославије, мобилизације, ратишта...и све што је следило деведесетих...

А у време када смо завршавали факултете, када је требало да се запошљавамо, градимо породице и рађамо децу...наишле су најгоре године за Србију...и све се то одразило на целу генерацију. Плаћен је цех срећног детињства...

Lexa:

I sigurna sam da si u manjini. Ono što je bilo karakteristično za to vreme jeste - ko je gledao svoja posla tome je bilo lepo. Što se ne može reći za "one što su se skrivali po šumama".

Kliknite za proširenje...

Mnogi ljudi, uglavnom elita, je bila unistavana i ubijana iako su gledali "svoja posla". Broj nevinih zrtava u decenijama posle WW II se meri u stotinama hiljada. Bilo sta, nastalo na masovnom zlocinu, ne moze biti srecno. I ne sme biti uzdizano i slavljeno jer je direktna uvreda za zrtve i njihove familije.
Nedavno je na nivou EU trebalo da se donese zakon koji sankcionise obelezavanje i velicanje nacizma. Novi clanovi EU iz istocnih zemalja su insistirali na amandmanu gda ce se isto tako tretirati i komunizam. Razlozi leze u cinjenici da je pod komunizmom ubijeno vise ljudi nego pod nacizmom. Time ce i se jugonostalgija moci sankcionisati (kad udjemo u EU).

Југославија је имала и добре и лоше стране:

Добра је то што смо били релативно велика држава ,са високим стандардом и великим угледом у свету.Све је о могло да буде још много боље да смо мирно прешли у капитализам 1990 или да смо остали капиталисти после 2 св.рата(тј. да су четници победили.


Под лошу страну бих само ставио комунизам,значи без оних прича како су нас хрвати мрзели и сл.
Наиме тај нацистички постотак људи,који се могао наћи свуда а погорову у србији,босни и Хрватској је сложићете се производ аустроугарске пропаганде,који смо ми што због глупости што захваљујући страном мешању довели до овога штзо се нажалост десило.

Југославија је дакле могла да буде једна велика сила на Балкану само да смо били довољно паметни да победимо нашу нацистичку страну,а верујем да би се то и десило да су четници победили.

Наиме четници би вратили стање на оно од пре рата...или скоро,а то поврачи и вишестраначки систем па и демократију.Сигурно не би били демократија одмах али би наш систем временом прерастао у то.

Амери би нас укључили у онај Маршалов план и до данас би били следеће:

Унитарна парламентарна монархија енглеског/шпанског типа вероватно са административном поделом на бановине:Србију ,Хрватску,Словенију и МАкедонију.
До сада би били 100 пута у ЕУ,НАТО-у итд.Наш положај на гвозденој завеси би нам бридавао још већи геополитички значај но што смо га имали тако да би данас привдедно били јаки скоро ко Италја.

Могу ја још тога да кажем ал мислим да ме дово0љно сматрате будалом и овако тако да... :wink:

Mali osvrt, a koji je uopshte smisao ove teme. Da opravdavamo ili obesmishljavamo stvaranje i postojanje Jugoslavije? :? Ili da se izjasnimo da li bismo voleli da nam se mozda vrati?
Ako je ovo drugo, odgovor je NE. Pored svog dobra koje je u sebi nosila ideja 'slozne zajednice juznoslovenskih naroda' pokazalo se da ona nije odrziva i da zajedno nismo bili bash toliko jaki koliko smo mislili, a da je srpski nacionalni identitet je pod njom jako, jako stradao, to stoji.

А у време када смо завршавали факултете, када је требало да се запошљавамо, градимо породице и рађамо децу...наишле су најгоре године за Србију...и све се то одразило на целу генерацију. Плаћен је цех срећног детињства...
----------------------------------------------------

Није плаћен сех срећног детињства већ је испостављен рачун за све лажи које је починила предходна генерација.

Како ико може да плаћа цех за једини апсолутно чисти период у животу?!



Царе Душане, стварно си краљ, говориш о занемарљивим процентима који су подлегли некаквој пропаганди а 90% војно способних Хрвата је било у јединицама поглавника Анта Павелића.
Са муслиманима је било мало боље, по који је био и у четницима.
Није овде реч о идеолошком уређењу државе већ је реч о немогућности уређења правне државе због мржње која је постојала и која и дан данас постоји и то на нивоу народа.
Комунизам је само легао мржњи као кец на једанест или је можда било обратно?
У сваком случају исход је исти.

Care, zbilja bi trebao da se odjavljuješ... :wink:

ЈБГ,ћовек немож да има мало приватности...

Не знам колики је био тачно проценат Хрвата у усташама и домобранима ал знам сигурно да није био толики.Ако ниси знао и они су се придруживали партизанима и то поприлично,а што се тиче НДХ она је приступала истом методу као и четници и партизани,тј присилној мобилизацији.

Колко су Хрвати волели усташтво и колико су геноцидан народ говори и то да је усташки покрет до 1941 имао мање од 500 чланова.Неки ће рећи:то је јер су били у иностранству,али није.Током 1 св.рата су се организовале читаве дивизије од Хрвата и Словенаца који су касније учествовале у стварању Југославије.

Иначе колико год то чудно звучало ја сам против обнове Југославије,ја сам само против њеног претераног сатанизовања...јер није она баш толико била лоша.

Ma, ne kažem ja da je bila loša po sebi, već da je bila osuđena na propast. Da je za sve druge imala više smisla, osim za Srbiju.

Tokom prvog svetskog rata hrvatske i muslimanske divizije pod austrougarskom komandom su pochiline najteze zlochine u oblasti Jadra, Machve, jednog dela podrinjske Srbije. Koliko su oni 'uchestvovali' u gradjenju kraljevine SHS mozete naci u literaturi. Setite se shta je vojvoda Zivojin Mishic mislio o stvaranju zajednichke drzave sa Hrvatima, protiv kojih je ratovao u prvim bitkama I sv. rata. Ne moze se zajednichka drzava stvarati sa ratnim neprijateljem!! Chinjenica je da su Srbi ti koji su najvishe krvi prolili pri stvaranju kraljevine SHS, kao i ovoj kasnijoj SFRJ. Temelji Jugoslavije su dizani na zemlji natopljenom srpskom krvlju!!
A koliko su Hrvati ustashnoljubivi i genocidan narod, o tome je istorija davno rekla svoje Dushane. Ideju jugoslovenstva smo shirili mi, a njome su se koristili ponajvishe Hrvati, kako bi se izvukli ispod germanske chizme. Tim narodima hrvatskom i slovenskom smo mi doneli slobodu! Nasha greshka je u tome shto tu ideju nismo znali da odbacimo kada je trebalo, vec su pre nas to uradili Slovenci i Hrvati kada su nanjushili priliku da ostvare svoj nacionalni interes. Istorijski paradoks je to shto smo mi najvece zrtve podneli pri stvaranju Jugoslavije, i najvishe stradali pod njom. Tachka.

Ajduk:

Mali osvrt, a koji je uopshte smisao ove teme. Da opravdavamo ili obesmishljavamo stvaranje i postojanje Jugoslavije? :? Ili da se izjasnimo da li bismo voleli da nam se mozda vrati?
Ako je ovo drugo, odgovor je NE. Pored svog dobra koje je u sebi nosila ideja 'slozne zajednice juznoslovenskih naroda' pokazalo se da ona nije odrziva i da zajedno nismo bili bash toliko jaki koliko smo mislili, a da je srpski nacionalni identitet je pod njom jako, jako stradao, to stoji.

Kliknite za proširenje...

Centar ove teme su posledice i ono što je prethodilo stvaranju jednog sna, a što je u sukobu sa osećanjima koja su se razvila u generacijama iza mene...
Možda deluje filozofski, ali sa njom nema veze. A ponajviše nema veze sa „predlogom da je stvorimo opet“.
A njen smisao je odgovor na pitanje: Da li se starijim generacijama polako menja mišljenje u vezi Jugoslavije? Ili ne? I, da li bi, uopšte, trebalo?
Druga stvar koja može da se tiče teme je: Da li smo uvek u zabludi i da li iz prošlosti ne možemo ništa da naučimo? Po čemu je ovo što nam se sada dešava realnije od Jugoslavije?
Možda će nam se deca jednog dana smejati na ovom „demokratisanju“...
(Imajte na umu da sam napisala „možda“, da ne bismo započinjali raspravu o političkom opredeljenju pojedinaca.) :?
Eto, to je najbolji pokušaj da objasnim šta sam htela da pitam.
Naime, reči koje ljudi koriste pri opisivanju „onoga što nekad beše“ me podsećaju na reči onih koji planiraju put „trbuhom za kruhom“. Radi se isključivo o trenutku, o tome kako je njima i kako je sada, bez razmišljanja, bez opterećivanja, bez „vetrenjača“... Uzroci, posledice, druge vrste promena, padaju u drugi plan i čovek ispoljava svoju čestu osobinu: Ako mi je dobro – ne pitam, ne pričam, ne razmišljam...
Bivamo zaslepljeni i izmanipulisani.
Ne krivim i ne opravdavam nikoga, samo želim da skrenem pažnju da „nije zlato sve što sija“. Ili tako nešto... :shock:

Царе, књигу у шаке и логику у главу.
Усташе су добровољачка јединица а домобрани су регуларна војска НДХ, код првих нема мобилизације тако да нема места разумевању које је присутно код тебе.
Партизани су пред крај рата омасовили своје јединице примањем домобрана и усташа и то не попјединачно него у оквиру јединица у пуном саставу, читави гарнизони су тако преведени и никада нису одговарали за почињене злочине.
У сваком случају, за све је крив Лесандра Луди, ****** га једнородна "браћа" западне провенијеције и непогршивих свјетоназора.
Југославија коју ти помињеш као и не тако лош пројекат је чиста фикција и ствар пропаганде, '50-их док се славио убрзани развој Брозове Југославије још увек су по шумама гањали преостале Србе који нису хтели да одустану од борбе.
Ено, псују нам мајку српску на хрватским сајтовима, плус псују и Броза што нам је направио државу, еј, они ће да причају ко је коме направио државу!!!!!!

Сматрам те за бистрог човека зато бежи од таквих будалаштина.
Републиканизам, парламентарна(?!) монархија, југословенство, ожењени педер... све је то пола корака до пропасти.

Интересантно је да и Хрвати на својим форумима говоре сличне ствари...нпр. да је Тито ЧЕТНИКЕ масовно преворио у партизане те да су ови поклали неѕнам колко милијарди Хрвата...ал нећемо о томе.

Прво бих напоменуо да је идеја југословенства произишла од Хрвата...извесног Штросмајера који је први рекао да су Срби,Хрвати и Словенци један народ те да требају да удруже снаге.Касније су остали развијали ту идеју:Гарашанин је сматрао да су сви Југословени Срби,Старчевић да су Хрвати итд...

И наравно са сваке стране је било оних који су били за и оних који су били против Југе.Срби који су били против ње су радили све што је у њиховој моћи да од Југославије направе велику Србију а Хрвати који су били против све да се одвоје и да направе што већу Хрватску мада им ништа не би сметало да она обухвата целу југу.

Поред тога сам ипак убеђен да је на свакој страни највише било оних који су искрено веровали у зај. државу и колико вам год то чудно деловало највећи Југословени су били Словенци(пошто су најзад добили своју територијалну јединицу (Дравска бановина) и после су масовно одлазили у четике).

Царе, препоручио бих ти за почетак Дучића, предпостављам да си и читао нешто од њега али колико видим ниси баш обраћао пажњу на оно што читаш.
Није проблем у југословенству као идеји колико је проблем у онима коју су ту идеју зачели и на шта је све изашло.
Тако смо могли да направимо и Космославију и опет ником ништа.
Што се тиче Штросмајера и Масарика, њихова идеја је била Југославија као саставни део двојне монархија, каснје су предлагали, пред крај рата, и тројну монархију с тим да Југославија има центар у Загребу.
Српски југословени су се, што се мене и Дучића тиче, занели к'о муда у косидби, то што су они имали у глави није било ни близу хрватског југословенства.
Што се тиче хрватских сајтова, могу они да причају шта хоће, конц-логори су сведоци ко је кога клао и ко је кога на крају рата превео на победничку страну.
Ратови 90-их само потврђују ту причу.
Највећа кривица лежи на нама Србима што не потенцирамо питање хрватских и муслиманских злочина.

Добрим делом си у праву што се тиче Словенаца с тим да се њихово југословенство показало кратког даха.
Истина је да су они углавном били у плавој или белој гарди, што су словеначке варијанте ЈВуО и Недићеве страже, али након рата је и код њих било стрељања и прогона што се на нивоу народа са тако малом популацијом далеко трагичније одразило него код Срба који су и бројнији а и раштрканији.
Плус се мора узети у обзир да су највећи заговорници антисрпске политике у Словенији били управо они Словенци који су као деца у Србији нашли други дом, али то је већ питање комунистичког морала.

Југословенство је у сваком случају промашена инвестиција а у крајњој линији и неприродна, мада бих пре рекао противприродна, појава.

Исувише си пројугословенски орјентисан за неког ко носи надимак који носи, Дучић ти је један од најбољих критичара југословенског питања, прочитај и све ће ти бити јасно.
Нисам против Југославије колико сам против сваке лажи па самим тим и против Југославији, чисто да не дође до забуне.