Odlomci knjiga koje volimo

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Zima za dvoje:

Mladi Noah: „Najdraža Allie, noćas nisam mogao spavati, jer znam da je između nas gotovo. Nisam više ogorčen, jer znam da je ono što smo imali stvarno. Ako se jednom u dalekoj budućnosti opet sretnemo, nasmijat ću ti se sa veseljem i sjetiti kako smo proveli ljeto pod krošnjama drveća, učeči jedno od drugog i rastući zajedno u ljubavi. Najbolja ljubav je ona koja probudi dušu i pomogne nam da postignemo više, koja upali vatru u našim srcima i donese mir našim mislima, a to je ono što si ti meni pružila. To je ono što se nadam da sam dao tebi zauvijek.“
Noah: „Ja nisam nitko poseban, to sam siguran. Ja sam običan čovjek, sa običnim mislima i živim običan život. Ne postoje nikakvi spomenici dignuti u moju čast, a moje će se ime uskoro zaboraviti. Ali, volio sam nekog sa cijelim svojim srcem i dušom, a meni je to uvijek bilo dovoljno.“
Mladi Noah: „Pa, to je tako, mi se svađamo... Ti meni reci kad sam arogantna budala, a ja ću tebi reći kad si dosadna gnjavatorica. Pa, neće nam biti lako. Ustvari, bit će dosta teško. Morat ćemo radit na tome svaki dan, ali ja to želim, jer želim tebe. Želim tebe cijelu, zauvijek, ti i ja, svaki dan.“
Duke: „Nisu se baš slagali o puno stvari. Ustvari, rijetko su se slagali oko ičega. Prepirali su se neprestano i izazivali međusobno svaki dan. Ali unatoč svojim različitostima, imali su jednu stvar zajedničku: bili su ludi jedno za drugim.“
 
Gradinar - Rabindranat Tagore

...Tužne su tvoje pronikljive oči. Ispituju dušu moju kao mesec kada bi hteo da pronikne more.
Razgolitio sam svoj život pred očima tvojim od kraja do kraja, i ništa nisam sakrio ni zadržao. Zato me ne poznaješ.
Da je dragi kamen, mogao bih ga razbiti u stotinu zrnaca i i nanizati ogrlicu tebi oko vrata.
Da je cvet, svež i malen i sladak, otkinuo bih ga sa peteljke i udenuo tebi u kosu.
Ali to je srce moje, dragana. Gde su obale njegove, a gde njegovo dno ?
Ne poznaješ međe tog kraljevstva i ipak si njegova kraljica.
Da je samo trenutak radosti, on bi procvetao u laki osmejak, i ti bi ga mogla videti i čitati u trenutku.
Da je samo bol, on bi se rastopio u sjajne suze, u kojima bi se ogledala njegova najdublja tajna, tajna bez reči.
Ali to je ljubav, dragana moja.
Njena je radost i bol bez granica, beskrajne su njene želje i njeno bogatstvo.
Ona ti je bliska kao život, pa ipak je ne možeš nikada potpuno poznati...
 
Sopstveni psiholog

Da biste postali sopstveni psiholog, nije potrebno da učite bilo kakvu veliku filozofiju.
Sve što treba je da svakoga dana pregledate sopstveni um. Vi već svakoga dana
predgledate materijalne stvari -- svakog jutra proveravate šta ima od hrane u frižideru --
ali nikada ne istražujete svoj um. A proveravanje sopstvenog uma je mnogo, mnogo važnije.

Lama Yese: Becoming Your Own Therapist


middle_aged_woan_holding_open_a_fridge_door_looking_for_a_snack.jpg
 
....Sebastijan je tražio reči za ono što je hteo da joj kaže. Pažljivo je tražio u samome sebi, proveravajući ono svoje duboko, skriveno mesto koje je bilo ledeno toliko dugo vremena. Leda više nije bilo, shvatio je, ali još uvek se plašio da još bliže priđe tome mestu. To je bilo kao da viri kroz maglu izvan kočije. Nije bio siguran šta ga čeka ispod. Zbog straha da tamo gde je bila hladnoća neće pronaći baš ništa, Sebastijan je oklevao...Posle svega, mogao je bez straha da pogleda u ono mračno mesto u sebi koje je nekada bilo tako ledeno hladno... Ljubav je ispunila ono što je tako dugo pokrivao led.

Amanda Kvik - Dodir opasnosti
 
"Svet je za čoveka dvojak zbog njegovog dvojakog stava.
Čovekov stav je dvojak zbog dvojnosti osnovnih reči koje je on sposoban da kazuje.
Osnovne reči nisu reči svaka za sebe, nego parovi reči.
Jedna osnovna reč je par Ja-Ti.
Druga osnovna reč je par Ja -Ono, pri čemu se takođe, a da se osnovna reč ne promeni, Ono može zameniti sa On ili Ona.
Prema tome je čovekovo Ja dvojako.
Jer Ja u osnovnoj reči Ja-Ti je drugo nego u osnovnoj reči Ja-Ono.
Osnovne reči ne iskazuju nešto što bi postojalo van njih, nego izgovorene zasnivaju neko postojanje."

Ja I Ti -Martin Buber
 
Prigrlivši oberučke ono neizbežno, prestao sam da osećam strah. Reći ću vam u čemu je tajna kod straha:on je apsolutista. Strah igra na sve ili ništa. On će poput svakog tiranina tlačitelja,ili vladati vašim životom s glupom i zaslepljujućom svemoći, ili ćete ga nadjačati, pa će njegova moć iščeznuti u vidu lastinog repa.
Još jedna tajna: dizanje bune protiv straha, svrgavanje tog nakinđurenog despota, uglavnom nema nikakve veze sa “hrabrošću”.
Na nju nas nagoni nešto daleko neposrednije: prosta potreba da se odmaknemo korak napred u životu. Prestao sam da se plašim jer ako su mi dani na zemlji odbrojani, ne ostaje mi ni časak za traćenje na zort.

Salman Ruždi - Dve tajne
 
Čega me strah? Strah me da ću zaboraviti šta je važno.

Sjedimo na obali. U stvarnosti to i nije obala. To je obala grada. Litica se nadvija nad kotlinom u kojoj živi Grad. Nama je Obala. Granica koja spaja stvarno i nestvarno, Granica na kojoj Svjetlost dodiruje Tamu.

Pitam ga šta je važno.
On se zagleda u svjetlost, okrene se prema meni i sa smješkom kaže:
Važno je imati hrabrosti da živiš.

Gledamo dolje na Grad. Šutimo i gledamo u svjetlost sve dok svjetlost ne nestane, a jedna drugačija svjetlost ne zasvijetli iza litice na kojoj sjedimo.

1.
Zašto se ja sjećam samo pet stvari? Da je južilo tog dana, ja sam mirisala na kišu, ti si stajao u bari, oboje smo se smijali i ja sam shvatila da nikada nisam upoznala nekoga sa očima boje meda.
Zato što želiš da se toga sjećaš.
Zašto si izabrao baš mene?
Nisam ja izabrao tebe... nisi ti mene izabrala... mi smo se pronašli!
2.
Sjedimo u mraku. Čujem muziku. Ona pjeva... „Okreni se niz djul bašču...“
Želiš li spavati sa mnom?
Spavati???
Ne mislim na vodjenje ljubavi. Mislim na spavanje. Pravo spavanje.
Ležimo zagrljeni. Čujem otkucaje svog srca.
Šta radiš?
Slušam kako dišeš!

3.
Da li se moliš za mene?
Molim se za tebe.
I šta poželiš?
Da si sretna.
Hoću da si ti uvijek tu.
Da li bi onda odlučila da budeš sretna?
To se ne odlučuje... sretnim se bude... samo ja... ja mislim da znam... šta je sreća.
4.
Da li bi plesala sa mnom?
Da...
Plešemo. Ples ima ukus sladoleda od pistacija. Plešemo. Gledaju nas. Misle da samo plešemo. Griješe.

5.
Ako ti kažem da bih umrla sretna kada bih sad umrla...
Prekini tako govoriti, nećeš sada umrijeti.
Ali samo kažem... stvarno bih umrla sretna...
Zašto jednostavno ne kažeš da si sretna... što živiš ovaj trenutak?
Zato što nisam sigurna da želim da bude drugačije.

6.
Želim da te poljubim.
Znam, ali nemoj jer će me to boljeti čitavu vječnost.

7.
Sjećaš li se kad sam ti počela vjerovati?
Sjećam.
Nije bilo teško... možda malo... nikada ranije moj život nije bio u tudjim rukama.
Tvoj život je često u tudjim rukama. Samo moraš osjetiti kome možeš vjerovati.
Tebi vjerujem.
Znam da mi vjeruješ.
Vadim iz džepa plavo-ljubičasto-srebrni kliker. Spuštam mu ga na dlan. On ga pažljivo posmatra i onda ga baci visoko iznad naših glava. Vrijeme se usporava. Vidim kliker kako leti prema nebu... vidim ga kako zastaje kao da se dvoumi... vidim ga kako lagano odlučuje da se vrati ka zemlji... leti prema dole... lagano...

Usporen u vremenu... nije me strah... vjerujem mu... kliker je već na njegovom dlanu i on mi ga pruža... vrijeme ponovo počinje teći po otkucajima sata. Pogledam ga u oči... smije se i vraća mi kliker...

Znaš li kako je predivno vjerovati nekome toliko da mu povjeriš svoj život u ruke?
Ti si ta koja to zna.

8.
Šta se dešava sa psima i mačkama kada umru?
Daju ih maloj djeci koja su umrla... da im budu najbolji prijatelji!
Sigurno?
Sigurno!
Spavam mu na ramenu. Očiju nateklih od plakanja. Sanjam malu sretnu djecu kako se igraju sa malim sretnim psima i mačkama.

9.
Šta će se desiti kasnije?
Ništa naročito... ti ćeš nastaviti da živiš.
A šta ću ako mi budeš trebao?
Taj ben na tvojoj lijevoj nadlanici... poljubi ga i ja ću doći!
Lažeš?
Možda i lažem... ali ti mi vjeruješ!
10.
Ja nekad pomislim da te više nema...
I...
Srce stane...
Nemoj... pomišljati...
Neću da mu kažem. Iz straha. Samo iz straha... ponekad vježbam srce. Pomislim da ga nema. Srce stane. Pa opet. I opet. I opet.

11.
Znaš... prvo ću zaboraviti kako mirišeš...
Zašto?
Zato što se to prvo zaboravi. I nikada se ne vrati. Nikada...


Šta je Sreća?

Tuga znam šta je. To je jedno tamno mjesto u njedrima. Tamo kad odem, odem sama. Sama sa njenim glasom... „Okreni se niz djul bašču...“

Melina Kameric - Urbana bajka
 
Choose Life. Choose a job. Choose a career. Choose a family. Choose a fuucking big television, choose washing machines, cars, compact disc players and electrical tin openers. Choose good health, low cholesterol, and dental insurance. Choose fixed interest mortgage repayments. Choose a starter home. Choose your friends. Choose leisurewear and matching luggage. Choose a three-piece suit on hire purchase in a range of fuuckingfabrics. Choose DIY and wondering who the fuuck you are on Sunday morning. Choose sitting on that couch watching mind-numbing, spirit-crushing game shows, stuffing fuucking junk food into your mouth. Choose rotting away at the end of it all, pissing your last in a miserable home, nothing more than an embarrassment to the selfish, fucked up brats you spawned to replace yourselves. Choose your future. Choose life... But why would I want to do a thing like that? I chose not to choose life. I chose somethin' else. And the reasons? There are no reasons. Who needs reasons when you've got heroin?
 
Svilena buba melanholje predugo se čaurila u meni, i znao sam da je samo pitanje trenutka kad će neki blesavi šareni leptir prhnuti iz svega toga...
Zaljubiću se, odlučih iznenada? Jesen je, doduše, ali malo sam prestar da bih čekao samo na proleća?

Na ulici je Jedan Tipični Novembarski Ponedeljak, udubljen nad jesenjim receptima, upravo umutio u vetar desetak stepeni celzijusovih, jasno pokazujući da nije raspoložen za saradnju, ali rešio sam da izvučem maksimum iz tog namrštenka...

Da, zaljubiću se, i to odmah, još pre podne, pa sam čitav dan miran? Kao klinac sam time lepio napuklo srce i dobro je držalo. Kako se ranije nisam setio šta se ono radi kad te ostavi devojka?

E, pa...

Nisu mene devojke ostavljale baš toliko da bih mogao da izdam priručnik na tu temu? Jedna – dve, OK, neka bude tri, ako ćemo baš sitničariti, mada je i Ta Treća odlično znala gde me je ostavila, pa svraćala s vremena na vreme da proveri da li sam još tamo?...

...Eto. Pala noć, a nisam se zaljubio?

Obično se te stvari porede sa hemijom, ali ovog puta se radilo o čistoj fizici, za promenu? Da bi se nešto moglo napuniti, prethodno se, naime, mora i isprazniti, u tome je sva nauka...

Dovraga, sve sam rasejani? Da bih se mogao zaljubiti, dakle, prethodno se moram odljubiti (u onoj brzini sam to sasvim smetnuo s uma?), ali sad je gotovo, pala karta, povratka više nema...

Da bih se mogao zaljubiti,prethodno se moram odljubiti -Net
 
Znaš li kako ovi divni divljaci ispovedaju svoju ljubav?
Kada mladić sazre za nežnosti, to jest pošto je isprobao sve poroke i pošto je iskalio sve orgije, onda prilazi na dan Pandelfinskih svečanosti (a to pada prvog maja - 7. januara po našem kalendaru - kada je mesečina najgušća i najzvonkija) onoj devojci koja ga je u snu pohodila više od sedam puta. Međutim, to se smatra, možda s pravom - velikom sramotom za jednog zrelog muškarca, i čak smrtnim grehom.

No evo kako se to radi u Zalivu:
Mladić toga dana kada je mesečina najzvonkija uzima za ruku svoju izabranicu i vodi je na Tanga Sihaka (Hrid ljubavi). Tu, na mesečini, on joj dugo bez reči gleda u oči, satima i satima. Onda, posle te neme ispovesti, posle tog monodijaloga, on skida sa bedara svoj oštri tahinj (neka vrsta krivog bodeža) i preseca sebi kucavicu na levoj ruci. Za sve to vreme on ne skida oči sa nje, tako da ona može da prati u njegovim zenicama kako gasne život i kako mu oči počinju da bele. Onda, ako joj se učini da i ona voi njega, i ona uzima nož. ''A, ako ga ne voli?'' - zapitah Tam- Tama.
''Zavoleće ga dok krvari'', reče on.
''Ipak'', rekoh.
''Onda pusti da umre pored nje. Čim mesec zađe, ona mu izvadi srce i baci ga delfinima. Zato su delfini skloni ljubavi.''
''Čudno'', rekoh: ''Zašto je to tako?''
''Zato'', reče Tam- Tam poučno ''jer posle one noći kada je čovek priznao da njegovo srce nije njegovo, ono više nije upotrebljivo ni za šta. Ako neće da ga uzme ona kojoj je žrtvovano, nije ni za šta drugo nego da se baci delfinima.''''Surovo'', rekoh kao za sebe, no on me je izgleda razumeo, jer mi reče:
''Mi ne trpimo kompromise kao vi Evropejci. Ja mislim da je to pošteno: ko bi bio toliko bezočan da isto srce dva puta nudi.''
''Tam - Tam mudri'', rekoh, ''pa šta se zbiva sa onima na Hridi što su presekli sebi kucavicu?''
''Ništa'', reče on. ''Oni se vole.''
''Znam'', rekoh, ''oni su presekli sebi vene!''
''Meseca mi, ti si naivan'', reče.
''Zašto naivan?'', upitah. ''Zar nisi rekao da su presekli sebi vene?''
''Možda sam ti i rekao, ali ko zna da li su to i učinili.''

Mansarda- Danilo Kis -Zaliv delfina
 
U novom engleskom jeziku timšel znači «može biti» ili, jednostavno «možda».

Možda. Imamo svoju reč.
Najmudriji odgovor na konačna pitanja.

Reč koja ukazuje na otvorena vrata i široke horizonte. Ne verujem u to da je značenje života zagonetka koju treba razrešiti.
Život jeste. Ja jesam. Svašta može da se desi.
A ja verujem da svome životu mogu dati novo značenje.
Neizvesnost je sreća u formi nesreće.
Da sam apsolutno siguran u sve, proveo bih život u patnji, bojeći se smrti. Ali, pošto je uvek sve moguće, čuda su uvek negde u blizini i nikada neće prestati da se događaju.
Verujem da čovekova sloboda može da se definiše jednom jedinom rečju koja, poput sićušnog podupirača omogućava vratima postojanja da ostanu otvorena.
Ta reč je: Možda.

Robert Fulgam - Mozda da,mozda ne
 
Kad ptica prestane voljeti drugu pticu,ona joj ne kaze:
"Odleti sada hiljadu milja daleko da ne bi gledala ravnodusnost kako se gomila u mojim zjenicama!"
Jer ptica nije troma kao covjek; daljina je za nju leprsanje slatke svjetlosti koja raspiruje ljubav.

Ne kaze joj: "Sad se sakrij hiljadu stopa duboko ispod zemlje,da ne cujes kako pjevam u predvecerje njeznu uspavanku drugoj dragani koja lezi sa kljunom u mome krilu !"

Jer ptica nije povrsna kao covjek; ona zna da se otkucaji srca pod zemljom propinju jos snaznije, i umjesto umirujucih zvukova uspavanke cijela bi suma morala slusati tutnjavu podzemlja koju je izbacio bol.
Zato ptica kad prestane voljeti drugu pticu, ona ostane pokraj nje da tu umre u samoci.
A covjek kad prestane voljeti drugog covjeka, od stida i pomutnje ne zna sto bi, i bjezeci sve dalje od njega, ugnijezdi u svom srcu njegovu tugu.

Vesna Parun -Kad ptica prestane voljeti
 
565. Paljenje vatre

Ova naša praksa je nalik čoveku koji trlja dva komada drveta kako bi zapalio vatru. Čuo je da neko kaže: "Uzmi dva komada bambusa, trljaj ih jedan od drugi i dobices vatru." I on ih zaista uzme i počne da trlja. Ali njegovo srce je nestrpljivo. Malo ih je protrljao i očekuje da se upali vatra. Srce navaljuje da se vatra pojavi što pre, ali od toga ništa. Onda mu sve postane dosadno i zastane da se malo odmori. Nakon toga ponovo malo trlja ona drva i ponovo napravi pauzu da se odmori. Tako, i to malo toplote što je stvorio, brzo se izgubi, jer nema kontunitet.

Ako nastavi tako, zaustavljajući se kad god se umori, iako biti umoran i nije tako loše, u sve se to uključuje i njegova lenjost i od čitavog posla na kraju nema ništa. Konačno zaključuje da vatre ni ne može biti, da mu vatra ni ne treba, i tako odustaje. Neće više da trlja ona dva štapa. Posle svega, krene unaokolo da objavljuje: "Nema vatre. Ne može se dobiti na taj način. Stvarno nema vatre. Eto, probao sam i ništa."

Adjan Cha: In Simple Terms


sticks-1.jpg
 
"Život je težak. Ovo je velika istina. Jedna od najvećih. Ovo je velika istina, jer kada jednom sagledamo ovu istinu, mi je prevazilazimo. Kada zaista shvatimo da je život težak - kada to stvarno jednom shvatimo i prihvatimo - tada on prestaje da bude težak. Kada jednom prihvatimo činjenicu da je život težak, ona nam postaje nevažna.

Većina ne shvata u potpunosti ovu istinu. Umesto toga, oni manje više neprekidno kukaju kako su njihove teškoće posebna vrsta pošasti, koja se nekim čudom okomila upravo na njih ili na njihove porodice, pleme, klasu, naciju, rasu, pa čak i vrstu, nikako na druge. Ovo kukanje mi je veoma poznato jer sam i ja imao svoj udeo u njemu.

Život predstasvlja niz problema. Da li želimo da kukamo nad njima ili da ih rešavamo i da naučimo svoju decu da ih rešavaju?

Disciplina je osnovno orudje za rešavanje životnih problema. Bez discipline ne možemo ništa rešiti. Samo uz odredjenu dozu discipline možemo rešiti odredjene probleme. Sa totalnom disciplinom možemo rešiti sve probleme.
Ono što čini život teškim je to što je proces suočavanja sa problemima i njihovo rešavanje veoma bolan. Problemi u zavisnosti od prirode, izazivaju žalost, tugu, očajanje. Ovo su neprijatna osećanja, često veoma neprijatna, ponekad podjednako jaka kao i najintenzivniji fizički bol. Upravo zbog bola koji sukobi i dogadjaji izazivaju u nama, mi ih zovemo problemi. Pošto život postavlja pred nas beskrajan niz problema, on je uvek težak, pun je bola ali i radosti.

Ipak, život poprima smisao u čitavom procesu suočavanja i rešavanja problema. Problemi su oštra granica izmedju uspeha i neuspeha. Problemi podstiču u nama hrabrost i mudrost. Zbog problema mi nentalno i duhovno sazrevamo. Kada želimo da ohrabrimo razvoj i neustrašivost ljudskog duha, mi izazivamo i podstičemo ljudsku sposobnost za rešavanje problema, kao što u školi namerno deci postavljamo probleme za rešavanje. Kao što je rekao Bendžamin Frenklin: "One stvari koje su bolne, poučne su". Ovo je razlog zbog koga mudri ljudi uče da ne strepe već da rado prihvataju probleme i bol koji oni donose.

Većina nas nije tako mudra. Strahujući od bola koji prati probleme skoro svi mi, u većoj ili manjoj meri, trudimo se da ih izbegnemo. Mi oduglovačimo u nadi da će oni sami nestati. Ignorišemo ih, zaboravljamo i pravimo se da ne postoje. Upotrebljavamo i droge da bi ih što lakše ignorisali i da bismo otupelošću zaboravili uzrok bola. Težimo da zaobilazimo probleme umesto da se suočavamo sa njima. Trudimo se da se iz njih izvučemo umesto da ih otpatimo do kraja.

Tendencija da se izbegavaju problemi i emotivna patnja koju oni nose osnova je celokupne mentalne bolesti. Pošto svi mi posedujemo u većoj ili manjoj meri ovu tendenciju, svi smo manje ili više mentalno oboleli. Neki od nas će ići do zapanjujućih granica da bi izbegli svoje probleme ili patnju koju oni podrazumevaju udaljavajući se od svega dobrog ili razumnog da bi pronašli lakši izlaz, izgradjujući kao utočište veoma složen svet mašte, koji ponekad u potpunosti isključuje stvarnost. Karl Jung je to lepo rekao: "Neuroza je uvek zamena za legitimnu patnju."

Put kojim se redje ide - M.Scot Peck
 
Zmijski rep

Mi ljudi ne želimo da patimo. Ne želimo ništa drugo sem zadovoljstva. A zadovoljstvo je tek suptilan oblik patnje. Bol je otvorena patnja. Jednostavno rečeno, patnja i zadovoljstvo su nalik zmiji. Njena glava jeste patnja; njezin rep jeste zadovoljstvo. Glava joj sadrži otrov. U ustima je otrov. I ako se približiš njenoj glavi, ona će te ugristi. Ako je uhvatiš za rep, čini ti se da je to bezbedno, ali ako ga čvrsto držiš i ne puštaš, zmija će se izviti i isto tako te ugristi. Zato što i glava i rep pripadaju jednoj istoj zmiji.

I sreća i tuga dolaze od istih roditelja: žudnje i obmane. Zato ima trenutaka kad si srećan, ali ipak osećaš nemir i nelagodu -- čak i kad ti sve ide potaman u pogledu imetka, statusa i pohvala. Kada dobiješ sve te stvari, srećan si, ali tvoj um nije istinski miran, zato što negde crv sumnje kaže da isto tako možeš i da ih izgubiš. Bojiš se da će te stvari nestati. Taj strah je ono što ti ne da mira. Ponekad zaista i izgubiš te stvari i tada još više patiš. To znači da iako su te stvari prijatne, u zadovoljstvu klija i klica patnje. Samo je nismo svesni. Isto kao kada uhvatimo i držimo zmiju: makar je uhvatili za rep, ako nastavimo da je držimo, ona može da se okrene i ugrize nas.

Tako zmijska glava i zmijski rep, odnosno dobro i zlo, čine krug koji se neprekidno okreće. I upravo zato zadovoljstvo i bol, dobro i loše, nisu pravi put.

Ajahn Chah: In Simple Terms


cry-1.jpg
 
"Igra Ogledala"



"Biti pošten prema sebi znači biti pošten i prema drugima. To takodje izlazi na to da
želeći sebi spokojstvo i radost često znači izgubiti mnoge koristi, previše skupe, preplaćene.
To znači uveriti se da istinski mir ne leži u složenosti života već u njegovoj jednostsvnosti, u punom prisustvu života.
Odvajanje od svoje prirode uvek komplikuje, zamara, čini nas odsutnim i odbačenim, a venost njoj, saglasje s njom
čini život spokojnim i nas u njemu veoma prisutnim."

N. Marinković
 
567. Šta nam ne mogu ukrasti

Neko božanstvo jednom je upitalo Budu:
"Šta je naše dobro, čak i kad ostarimo?
Šta je naše dobro, kad je učvršćeno?
Šta je čovekovo najveće blago?
Šta je lopovu najteže da nam ukrade?"

Buda na to odgovori:
"Vrlina je naše dobro, čak i kad ostarimo.
Poverenje je naše dobro, kad je učvršćeno.
Razumevanje je čovekovo najveće blago.
Naša dobra dela je lopovu najteže da nam ukrade."

Samyutta nikaya I 36


buddha.jpg
 
ukupno:
567. Šta nam ne mogu ukrasti

Neko božanstvo jednom je upitalo Budu:
"Šta je naše dobro, čak i kad ostarimo?
Šta je naše dobro, kad je učvršćeno?
Šta je čovekovo najveće blago?
Šta je lopovu najteže da nam ukrade?"

Buda na to odgovori:
"Vrlina je naše dobro, čak i kad ostarimo.
Poverenje je naše dobro, kad je učvršćeno.
Razumevanje je čovekovo najveće blago.
Naša dobra dela je lopovu najteže da nam ukrade."

Samyutta nikaya I 36


buddha.jpg
Kliknite za proširenje...
budizam = bludizam

(nespojiv sa evropskim vrednostima, načinom razmišljanja, mentalnim sklopom)
 
568. Uzajamno pomaganje

"Monasi, veliku korist imate od bramana i kućedomaćina. Daruju vas onim što vam je neophodno: ogrtačem, isprošenom hranom, prenoćištem i lekovima kad ste bolesni. Isto tako, monasi, bramani i domaćini imaju veliku korist od vas. Pravim značenjem i formom podučavate ih Dhammi, dobroj na početku, dobroj u sredini, dobroj na kraju, oličavate im svetački život u njegovoj sveukupnosti i potpunoj čistoti. Na taj način, monasi, pomažući jedni druge, živite svetačkim životom, kako biste prešli bujicu i sasvim okončali patnju."

Buda
Bahukara sutta -- Velika korist (Iti. 107)


mya_usumana_g-1.jpg
 
Šta je nesanica?

Pitanje je retoričko, odveć dobro znam odgovor.
To je strahovati i brojati u gluvo doba noći surove, neminovne otkucaje; to je pokušavati sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje, to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok, to je stiskati očne kapke, to je stanje slično groznici i koje, svakako, nije java. To je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina, to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju, to je hteti uroniti u san a ne moći uroniti u san, to je užas 'biti' i nastavljati da budete, to je sumnjiva zora.

.....................................
"Nema ni jednog jedinog postupka koji ne krije opasnost da bude magična radnja. Nema ni jednog jedinog dogadjaja koji ne bi mogao biti prvi u jednom beskrajnom nizu."

Sifra - H.L. Borhes
 
"I dalje verujem da Sunce izlazi svakog dana i da svako novo Sunce najavljuje novi dan; dan koji je juče bio budućnost. I dalje verujem da će današnji dan, u trenutku zatvaranja jedne stranice vremena, obećati sutra - ranije nepredvidivo, kasnije neponovljivo."

"Kada god budućnost potisne sadašnjost mi je odbacujemo u ime budućnosti za kojom žudimo, a koju nikada nećemo imati."

Karlos Fuentes -Terra Nostra
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Atomic™
Књига је најјефтније злато
Odgovora
5
Pregleda
264
Black_star
Black_star
Nina
Ko je izmislio "Listu najboljih knjiga"?
Odgovora
5
Pregleda
280
quentin
quentin
Baudrillard
Teror razonode Nova knjiga Aleksandra Ćukovića
Odgovora
0
Pregleda
96
Baudrillard
Baudrillard

Back
Top