ODLOMCI KNJIGA koje volimo - Strana 68
Strana 68 od 272 PrvaPrva ... 185864656667686970717278118168 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1.006 do 1.020 od 4077

Tema: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

  1. #1006
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    u ♥ Beograda
    Poruke
    115.396
    Tekstova u blogu
    243
    Reputaciona moć
    10610

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    KAD BI AJKULE BILE LJUDI

    "Kad bi ajkule bile ljudi", upitala je mala gazdaričina kćer gospodina Kejnera, "da li bi bile bolje prema malim ribama?" "Naravno", reče on. "Kad bi ajkule bile ljudi, imale bi velike kutije u moru u kojima bi živele male ribe. U ovim habitatima bi držale sve vrste hrane - i biljke i životinje. Starale bi se da kutije uvek imaju svežu vodu, i uopšte bi pazile na sve sanitarne mere. Ako bi, na primer, neka ribica povredila svoja peraja, odmah bi bila zbrinuta, kako ajkule ne bi bile lišene nje zbog prerane smrti.

    Da male ribe ne bi bile utučene, bili bi održavani veliki podvodni festivali, jer srećne ribe imaju bolji ukus od nego tužne. U školama bi ribice učile kako da uplivaju u čeljusti ajkule. Učile bi geografiju, na primer, tako da kada velike ajkule odlutaju negde, umeju da ih pronađu.

    Najvažnije bi bilo, naravno, moralno obrazovanje ribica. Učile bi da je Najveća i Najlepša stvar za ribicu da se žrtvuje radosno i da mora verovati u ajkule, posebno kada joj obećavaju svetlu budućnost. Malim ribama bi se govorilo da se do ovakve budućnosti može stići samo ako nauče da budu poslušne. I nadasve, morale bi da se čuvaju svih osnovnih, materijalističkih, egoističkih i marksističkih frakcija, i da odmah prijave ajkulama ako neke od njih počnu da manifestuju takve tendencije. Kad bi ajkule bile ljudi, naravno, vodile bi ratove međusobno radi osvajanja stranih kutija sa ribicama i stranih ribica. Pustile bi svoje ribice da ratuju za njih. Učile bi strane ribice da postoje ogromne razlike između njih i ribica drugih ajkula. Male ribe, tvrdile bi, su glupe, ali ćute na različitim jezicima i stoga se ne mogu razumeti međusobno. Svaka ribica koja ubije nekoliko neprijateljskih ribica u borbi - malih stranih riba, glupih na različitim jezicima - dobile bi malu medalju od morske trave koju bi zakačile na grudi i bile nagrađene titulom "heroj".

    Kad bi ajkule bile ljudi, naravno, imale bi umetnost. Bilo bi izložbi predivnih slika čeljusti ajkula u slavnim bojama. Pozorišta na morskom dnu bi prikazivala ribice heroje kako ponosno uplivavaju u čeljusti akjule uz melodičnu muziku koja draži njihove uši i velike misli koje uspavljuju njihova čula.

    Čak bi postojala i religija kad bi ajkule bile ljudi. Propovedali bi da ribice počinju da žive tek kada dospeju u stomake ajkula. Štaviše, ako ajkule ikada postanu ljudi, ne bi sve ribice bile ravnopravne kao što su sad. Nekim bi bili dati položaji, bile bi postavljene iznad drugih. Onim značajnijim bi bilo dopušteno da proždiru manje. Ovo bi sigrno bilo na zadovoljstvo ajkula, koje bi za sebe onda imale veće primerke. Značajnije ribice bi bile odgovorne za čuvanje reda među ostalim: postale bi profesori, oficiri, graditelji kutija za ribice, itd. Ukratko, more bi postalo civilizovano tek kada bi ajkule bile ljudi."

    Bertold Breht
    Ja nisam umisljena..samo sam zgodna i volim zute ruze



  2. #1007
    Zaslužan član
    Učlanjen
    01.11.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    20.529
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Zena je, ipak i neosporno,najveca iluzija covekova.Ne postoji ni jedna sreca koja je u stanju da domasi radost ljubavi.Sve drugo moze biti slava, uspeh i satisfakcija, ali je zena jedino pijanstvo srca.Ni sve tamne strane zenina karaktera kao da ne postoje nego zato da bude osvetljen samo jedan njen deo,onaj u kojem ona najvise zraci i koji je uvek bozanstven.

    Jovan Ducic

    "Blago cara Radovana"

  3. #1008
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    u ♥ Beograda
    Poruke
    115.396
    Tekstova u blogu
    243
    Reputaciona moć
    10610

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    A krune carske i kraljevske spadaju u kape odmah iza svetih oreola kojima se kite sveti ljudi sa fresaka po crkvama.
    Nemanjin unuk Uros Prvi , treci sin Stefana Prvovencanog i Ane Dandolo , unuke duzda mletackog Emerika zeni se Jelenom Anzujskom koja mu u miraz donosi Dolinu Jorgovana i talenat da gradi crkve od Skadra do Zadra . Jelena Urosu rodi sinove Dragutina i Milutina . Milutin u istoriji poznat kao deda Cara Dusana Silnog i kao graditelj Gracanice i dograditelj Hilandara , i kao momak koji se cesto zenio i veliki covek koji je postao bugarski svetac.
    A Dragutin , stariji brat , majku , Jelenu pusti da vlada Primorjem , a on uze zemlje od Djerdapa do reke Kupe , preko Macve , Posavine i Podravine i moglo mu se jer je u ono tatarsko doba uzeo za zenu kcer Istvana Petog , sina Bele Cetvrtog , Katalin se zvala , znala je da sije i veze , bavila se rucnim radom iako je bila kraljica. Povremeno je dolazila ovde u Klakar na Vucijaku , tu gde je bio Burgus , tvrdjava jos iz rimskog doba. Tu je rodila Jelisavetu , koju su srecno udali za Stevana Kotromanica , njegov unuk bude bosanski kralj Tvrtko cije je kosti i zastavu pronasao vas otac , udarnik Trece fiskulturne brigade na izgradnji pruge…
    Taj velicanstveni kralj Dragutin umire kao monah Teoktist 1316. Racuna se da je umro u Sremskim Karlovcima , da mu je telo posle preneseno u Ras , u crkvu Sv.Djordja…
    Na freskama se vidi lepi kralj sa krunom , tom vladarskom kapom kojom se mocno vlada. Eno ga u Sopocanima , u porodicnom krugu , sa ocevom rukom na ramenu , eno ga , u crkvi Sv.Ahilija…Kada budete imali nekog sekundarnog posla u tim krajevima pogledajte tu krunu kako cuva mudru glavu naseg pretka koji je bio praunuk Stefana Nemanje , a pradeda Urosa Nejakog , posle koga nema Nemanjica po muskoj liniji… Pogledajte , mladicu , kako se sve u vezi sa nama koji jurimo kroz pejsaz kuda je Dragutin hodao , onako sepav , a mi tu zemlju i puteve samo poganimo…“

    Dusko Trifunovic – Andjel do Andjela
    Ja nisam umisljena..samo sam zgodna i volim zute ruze

  4. #1009
    Zaslužan član REVELIN (avatar)
    Učlanjen
    29.11.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    među javom, i međ' snom
    Poruke
    21.242
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    5064

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Atlantida nipošto ne mora biti raj da bi egzistirala. I mi postojimo, a od raja smo prilično daleko.
    Kao da ima išta razumnije od načina na koji potok traži put kroz kamenjar, kojim se cveće okreće suncu, talasi sustižu, kiše s neba vraćaju, a jata ptica selica drevnim gnezdištima svakog proleća lete? Kao da je išta razumnije od stanja u kome se između života i smrti potire razlika, simbioze u kojoj život sahranjuje smrt, a smrt održava život?
    Možda se ludilo u tome i sadrži? U pristanku na mimosvet, u tome da se čovek samo u njemu dobro oseća. U svetu u kome osim njega nema nikog. Nikog mimo tvorevina slobodne i suverene imaginacije.
    Ogledalo je manje tu da nam pokaže ono što je ispred njega koliko da sakrije ono što je iza njega.
    Istorija se ne ostvaruje. Ona je u prirodi. Ona se samo materijalizuje u događaje. Ništa ne živi večno, i vreme nista ne znači ako je kao sagrinska koza, ako nije nepotrošivo. Onome ko život voli - i malo od njega sve znači, ali mu, na žalost, ništa neće značiti ni mnogo ako nije - sve.

    Ludilo je logika uneta u nemoguće.

    Borislav Pekić - Atlantida
    U oluji, u buri, kraj nedaća svih, uz teške gubitke i tugu kletu, biti nasmejan, prirodan i tih, najveća je umetnost na svetu.

  5. #1010
    Aktivan član
    Učlanjen
    19.02.2009.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.357
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    "Ja postojim ne samo zato što mogu da zamislim i život lepši od ovog već i zato što i pred barbarstvom mogu da branim ovaj koji želim pravednijim. Jer braneći ga u času opasnosti i takvog, ja hoću da budem drukčiji, mada se praktično zalažem za njega takvog kakav jeste. Što znači da shvatam da je koren lepote samo u postojanju koje je fiksni tok, ovaj trenutak sad, ali i nada da će onaj koji dolazi biti lepši ako uspem da poboljšam ovaj što odlazi u nepovrat. I da je puna lepota tek u toj dvosekloj mogućnosti divljenja koje je i ono samo revolt koji ga poriče i, poreknutog, goni da bude ono što čovek hoće. A čovek, imputirajući svemu svrhu, principom finaliteta zapošljuje fiksni tok i daje promenljivom njegovom delu određene zadatke. Već prema ukusu vremena. I svom sopstvenom. Svaki čovek, prema prelomu svog ličnog ukusa, u prizmi i kroz prizmu epohe."

    Oskar Davičo

  6. #1011
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    u ♥ Beograda
    Poruke
    115.396
    Tekstova u blogu
    243
    Reputaciona moć
    10610

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    „Osećam ja to“, kaže on meni. „Možda će me stegnuti kroz mesec dana, a možda kroz godinu dana, ali – tu je, nije mi mnogo ostalo. Treba se nadati. – Sve sam dakle, glavne stvari svršio. I grobarinu sam platio. Zakopaj me pored majke. Živi smo bili zajedno, neka budemo i mrtvi. A ti i Vlada, kad on dođe, nemojte po starom. Dosta je bilo svađa. Više nikoga nećete imati: ti samo njega, on samo tebe. Što je bilo – bilo je. I oženite se. Čovek bez žene je kao truo panj pored puta. Nemojte s tim baš mnogo da žurite, da ne pogrešite. Ali nemojte mnogo ni da čekate. Želim vam da imate takvu sreću kao što sam je ja imao: da sebi nađete takve žene kakav je meni vaša majka bila.“
    Ja zamuknuo pa ne mogu da zinem.
    „Iznenadi ti mene tata“, najzad kažem.
    „Ne znam“, kaže, „da li sam te iznenadio. Kod pošte sam na tvoje ime otvorio štednu knjižicu. Nekako sam skupio trideset hiljada. To će biti dovoljno za sa’ranu; a i da ti se nađe za prvo vreme. I dugove sam sve izmirio: da te, posle, niko ne laže. I još: nemoj da mi praviš neku veliku sa’ranu. Video sam, čak se i u novinama o tome piše: neću to. Nije to nikakva proslava. Sa’rani me prvo, pa onda radi šta znaš. Dovedi posle, Cigane da ti sviraju ako hoćeš.“
    „Dobro ćale“, rekoh. „Lepo ti meni ispriča.“
    „To, da znaš“, kaže on. „Ako te sačekam, i sve posle toga, to će biti čist ćar. Ako te ne sačekam, uradi tako kao što sam ti rekao. ‘Ajd sad, idem. Želim ti srećan put.”
    „Hvala ti, tata. Nisi me baš mnogo obradovao.“
    Zagrlismo se, poljubismo.
    „Bilo je za mene, sinko“, kaže, „i radovanja.“
    I ode. Poguren, s onim crnim šeširom na glavi, u tamnom kaputu – tako se, klimajući glavom, izgubi sa stanice. Ja ostadoh onde držeći ispred sebe onaj zamotuljak sa burekom sa koga se cedi mast…“
    Dragoslav Mihailović, „Kad su cvetale tikve“
    Ja nisam umisljena..samo sam zgodna i volim zute ruze

  7. #1012
    Aktivan član
    Učlanjen
    21.06.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.705
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    ...kada ti ljudi uvrte nesto sebi u glavu oni od toga ne odgstupaju. Njihovu zedj utoljava samo voda sa izvesnog izvora, koja je cesto i ustojala; da se nje napiju, oni ce prodati i zenu i decu; prodace i dusu svoju djavolu. Za jedne taj izvor jeste kocka, berza, zbirka slika ili insekata, muzika; za druge, zena koja ume da ima gotovi slatkise. Ako takvima ponudite sve zene na zemlji, oni ce se podsmehnuti, jer hoce samo onu koja zadovoljava njihovu strast. Cesto ta zena njih ne voli, kinji ih, prodaje im vrlo skupo trtnke uzivanja; ali oni ne sustaju, i odnece u zalozni zavod i poslednji svoj pokrivac da bi njoj odneli poslednji talir. "Cica gorio" je jedan od tih ljudi..
    ...znate li cime se ovde krci put bleskom genija ili umesnoscu nevaljalstva. Treba upasti u tu masu ljudi kao topovsko djule ili se uvuci u nju kao kuga. Postenje ne vodi nicemu. Snazi genija ljudi se pokoravaju; oni ga mrze, pokusavaju da ga oklevetaju, zato sto genije uzima sve za sebe ali ako on istraje, pokoravaju se; jednom reci obozavaju ga kad ga nisu mogli oboriti u blatu...

  8. #1013
    Buduća legenda beatle (avatar)
    Učlanjen
    19.08.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Gdije je moj zivot,tu sam ja...
    Poruke
    9.591
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    118

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    "Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate. Jer dan nije njihovo pravo područje. Dan je samo bela hartija na kojoj se sve beleži i ispisuje, a račun se plaća noću, na velikim, mračnim i vrelim poljima nesanice."

    Jelena, žena koje nema - Ivo Andrić
    Poslednji put ažurirao/la beatle : 23.03.2011. u 12:36
    AP=MP

  9. #1014
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    30.06.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    330
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    30

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Према својим сталним сарадницима, од којих није могао да се одвоји, није био нимало слаб и попустљив. Он није био у стању да им се одупре када су долазили да траже зајмове, али је, у накнаду за то, добијао необично отпорну снагу ако би они покушали да му протуре рђаву ствар за лист. Да врати рукопис на поправку, или да га поправи сам, чак и без пишчева пристанка, била је код њега обична ствар. Ако би се коме сараднику поткрала каква већа омашка, Недић је налазио нарочитог задовољства да му на њу сврати пажњу, и то пред сведоцима, - и после тога, неколико дана, причао би свима својим гостима како се тај и тај незгодно "оклизнуо".Иначе, сараднике је држао у великој стези и непрестано гонио на рад.Онај који не би био на време готов са чланком,имао је да издржи праву шибу. Недић би одмах уочио шта је у његову извињавању имало натегнутога и апсурднога, и подвлачио то са свирепим уживањем. Професор Момчило Иванић, добар Недићев пријатељ, и не само по струци него и по назорима филолог, задоцнио је једнога дана са рукописом, и покушао да се извини оскудицом инспирације. Недић се ухватио за ту реч "инспирација", и није више пуштао. Рекао је Иванићу да он није лирски песник да му треба инспирација, - и онда наставио да су његови чланци просто ређање факата, без нарочитог логичког везивања, писани "сувим филолошким стилом"; да такве ствари човек може писати у свако доба, и "без помоћи Муза";да Иванић самог себе вара кад свој нерад објашњује оскудицом инспирације; да њему не оскудева инспирација него вредноћа; да је он у основи лен човек, који не воли да ради, него воли само да "цуња по књигама", - и да је само код овако необавештене публике као наша могао тим цуњањем стећи глас вреднога човека... Ово је било избачено без предаха;Недић, који иначе није био беседник, и шта више запињао у говору, добијао је у оваквим приликама једну беседничку течност и ширину, која је поражавала. Сиромах Иванић само је тражио шешир - и, како је би кратковид и неспретан, није могао да га нађе.

    Slobodan Jovanović-Ljubomir Nedić
    I da nemam leba da jedem, najke moram da imam.

  10. #1015
    Supermoderator Nina (avatar)
    Učlanjen
    14.07.2004.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    u ♥ Beograda
    Poruke
    115.396
    Tekstova u blogu
    243
    Reputaciona moć
    10610

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Bora Stankovic - Kostana

    Mitke
    I ja gu ne znajem. Samo gu u noc cujem i u s’n snujem. A pesma je moja golema: Kako majka sina imala, cuvala, ’ranila. Dan i noc samo njega gledala. Sto na sina dusa zaiskala, sve majka davala, a sin – bolan! Porasnaja sin. Dosla snaga, mladost... Dosle basc, cvece, mesecina; Zamirisale devojke!... Sin poleteja. Sve sto iskaja, sve imaja. Hatovi, puske, sablje, zene. Koju devojku nije pogledaja, samo njojne kose neje zamrsija i usta celivaja.
    Nijedna mu ne odrece, nijedna ga ne prevari; a on sve gi celivaja, sve varaja i - bolan, bolan bija. Bolan otkako se rodija. – To sam ja! Pa od t’j bol, jad – dert li je, prokletija li neka - eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s’n da me uvati. A s’n_me ne vaca. Zemlja me pije... Noc me pije... Mesecina me pije... Nista mi nije, zdrav sam, a – bolan!
    Bolan od samoga sebe. Bolan sto sam ziv. Otkako sam na svet progledaja, od t’g sam jos bolan. Eh, deca, deca slatka! Pojte! Pustite glas. Ali cist glas! Iskam da slusam vas mlad, sladak, cist glas. Zasto moje se je srce iskubalo, snaga raskomatala, ostarela. Zalno, tesko da mi pojete!
    Kostana
    Koju, gazda-Mitke?
    Mitke
    Koju? Eh, Kostana, zar jedna je pesma zalna? Znas li sta je karasevdah? I toj tezak, golem, karasevdah! Tuj bolest ja bolujem. Eve ostare, a jos se ne nazive, jos ne napoja’ i ne naceliva’... Jos mi za lepotinju i ubavanju srce gine i vene! Aha!
    Poj, Kostan, kako k’d se od Karakule na Bilacu, Presevo i Skoplje udari. Noc letnja. Sar-planina u nebo strci, a ispod njuma leglo pusto i mrtvo Kosovo. Drum sirok, prav, carski. Po njega se rasipali hanovi, seraji, basce, cesme. Mesecina greje... Martinka mi u krilo, konj, Dorca moj, ide nogu pred nogu, a calgidzije, sto gi jos od bilacki han povedesem, peske idev iza mene. Sviriv mi oni i pojev. T’nko i visoko kroz noc i na mesecini sviriv. A iz seraji i basce, kude mlade zene i devojke oko sedrvan i na mesecini oro igrav, grneta sviri, dajre se cuju i pesma...
    I toj ne pesma, vec glas samo. Mek, pun glas. Sladak glas kao prvo devojacko milovanje i celivanje. Pa taj glas ide, s’s mesecinu se lepi, treperi i na men’ kao melem na srce mi pada. I Kostan, tuj pesmu, toj vreme da mi pojes... A toj vreme vise ne dodje. Ete za toj cu vreme ja zalan da umrem, s’s otvoreni oci u grob cu da legnem. Poj „zal za mladost”... Za moju slatku mladost, sto mi tako u nisto otide, i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo jos jedanput vrne, dodje, da gu samo jos jedan put osetim, pomirisem... Ah!
    Da znajes, mome, mori, da znajes, kakva je zalba za mladost,
    na porta bi me cekala, od konja bi me skinula,
    u sobu bi me unela, u usta bi me ljubila
    – of, aman, zaman, mlado devojce, izgore mi srce za tebe!
    Ja nisam umisljena..samo sam zgodna i volim zute ruze

  11. #1016
    Buduća legenda beatle (avatar)
    Učlanjen
    19.08.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Gdije je moj zivot,tu sam ja...
    Poruke
    9.591
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    118

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Ima ljudi na kojima srebro nikada ne tamni.
    Ima ljudi na kojima zlato toplije sjaji. Ima ljudi koji znaju odgovore na sva vasa pitanja, kako god teska ona bila.
    Njih mozete pitati zasto je nebo plavo i zasto drvece uvis raste zeleci dosegnuti sunce, kamo putuju rijeke, tko je nas obojio i odakle cvijecu ime… njih mozete pitati gdje to sunce spava i gdje se kriju drevni gradovi, zasto ne mozete razdvojiti mlijeko i caj da opet budu kao prije nego sto ste ih pomijesali, ne zeleci piti ni jedno ni drugo vec nesto trece… njih mozete pitati zasto rastemo, zasto ucimo, zasto se ponekad osjecamo tako svadljivima ili tuznima…
    Zasto sanjamo.
    Tko je stvorio oblake i zvijezde, slova i brojeve, planine i mora.
    Zasto ljudi stvaraju pa ruse?
    Pa opet grade ispocetka?
    Ne vjerujete?
    A osjecate li se vi katkada, dok ste u blizini nekih ljudi ugodno, pametno, duhovito, plemenito, puni vrlina? Izazivaju li, mozda, neki drugi ljudi u vama cudne osjecaje nelagode, htjeli biste se udaljiti, pobjeci od njih, ili se samo svadjati s njima jer vas ljute, a vi i ne znate zasto?
    Da, to je istina.
    Ima ljudi koji izazivaju i poticu ono najbolje u nama i drugim ljudima, samo…ti se ljudi ne mogu otkriti na prvi pogled. Oni ne vole nositi zlato ni srebro (a po njihovu bismo ih sjaju mozda prepoznali), jednostavno, ni po cemu se ne isticu od ostalih ljudi.. a ipak, cine nam zivot ljepsim, svjetlijim, ispunjenijim, svrhovitijim, plemenitijim. Katkad ih mozemo prepoznati po smijehu onih oko njih, ljudi ili djece, po vedrim licima kojima su okruzeni, po sretnim pricama ili pjesmama, ili po glazbi kojoj uce djecu. U njihovoj blizini nema mrznje, ljutnje ili ruznih rijeci. Okruzeni su dobrotom, a takvih ljudi ima u svakom gradu. Oni nas uce kako zivjeti, kako se radovati, kako voljeti. Zovu ih Zlatni ljudi. Svatko sretne nekog zlatnog covjeka, a toga cak i ne mora biti svjestan. No, trag toga susreta ostaje. Prepoznat cete ga u ocima koje sjaje i u osmijehu koji ostaje na licu, u lijepu, smirenu i ispunjenu osjecaju srece u grudima.
    Potrazite Zlatne ljude… tu su… oko nas…

    J. KLEPAC - PATULJCI ŽIVE U KUGLAMA
    AP=MP

  12. #1017
    Domaćin Rudjer (avatar)
    Učlanjen
    04.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.903
    Reputaciona moć
    234

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    Da je neko tog jutra rekao Stjopi Lihodejevu - ''Stjopa, ustani ili ćemo te streljati'' - mamuran i polumrtav, bez snage da otvori oči, Stjopa bi promumlao: ''Streljajte, ja ipak ne mogu da ustanem!''
    Mihail Bulgakov - Majstor i Margarita

  13. #1018
    Domaćin Rudjer (avatar)
    Učlanjen
    04.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.903
    Reputaciona moć
    234

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    I podignem je, kao dijete, pazljivo je okujem objema rukama, osjecam je toplu i zaobljenu uza se. Dodirujem bradom i obrazima: mlada. Mirisem je kao cvijet: miris cist i drag. Najljepsa zena u gradu, rekao sam. I jeste, zaista, i ne samo u ovom gradu. I znam da mogu sve u zivotu, zar je tesko zivjeti, s njom. I sapcem joj nesuvisle rijeci dragosti.
    Mesa Selimovic - Tvrđava

  14. #1019
    Domaćin Rudjer (avatar)
    Učlanjen
    04.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.903
    Reputaciona moć
    234

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    — Jedan plus jedan — pisala je i naglas sricala Natalija Filipovna — jedan plus
    jedan jesu dva! I to i u ponedeljak i u utornik, upamtite. I juče su bili i biće vo
    vjek i vjekov dva i samo dva.

    U sobi je bilo toplo, peć je počela da šeta ko puštena s lanca, svi su sricali:
    jedan plus jedan jesu dva, Fjodor Aleksejevič i sam je uzeo plajvaz da pribeleži
    ono sa table i tada ne izdrža. On tek sada shvati da se, otkad je uzeo lopatu da
    čisti sneg, ne znoji više i da sve to neisceđeno mora nekud iz njega napolje. I
    prvi put za sve ove godine ne izdrža. Ustao je odlučno, odmah udario glavom o
    tavanicu, izišao na tablu, obratio se svojim predašnjim samouverenim glasom
    Nataliji Filipovnoj koja je nemo gledala u njega i rekao na zaprepašćenje svih
    prisutnih:

    — To je matematika XIX stoleća, draga Natalija Filipovna. Dozvolite da to
    primetim. Današnja, moderna matematika drugačije gleda na stvari. Ona zna
    da jedan i jedan ne moraju uvek biti dva. Dajte mi tu kredu za časak, pa ću
    vam odmah dokazati.
    I Fjodor Aleksejevič je počeo urođenom brzinom ispisivati po tabli brojeve.
    Jednačina za jednačinom se redala, u prostoriji je vladao tajac, profesor je prvi
    put posle toliko godina ponovo radio svoj posao, doduše, onako pognut nije
    imao najbolji pregled brojki, kreda je čudno nekako škripala i odjednom
    rezultat je ispao sasvim protiv očekivanja Fjodora Aleksejeviča opet 1+1=2.

    — Trenutak! — uzviknuo je Fjodor Aleksejevič — nešto nije u redu, samo
    trenutak, odmah ćemo videti gde je greška — a po glavi mu se motala
    besmislica: Sve izgubljene partije karata čine celinu! i od nje nije mogao da
    računa. Misli su grmele u njemu i grmljavina misli zaglušivala je sve ostalo.

    Ali, njegova besprimerna umešnost išla mu je naruku, on je odmah znao gde
    će naći omašku i poleteo kredom po redovima ispisanih brojeva, sa kojih se
    već krunio beli prah.

    I u tom času ceo razred, njih dvadeset četvorica, svi sem Natalije Filipovne
    Skargine, počeli su uglas da mu šapuću rešenje:

    — Plankova konstanta! Plankova konstanta!

    Milorad Pavić - Predeo slikan čajem

  15. #1020
    Domaćin Rudjer (avatar)
    Učlanjen
    04.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.903
    Reputaciona moć
    234

    Podrazumevano Re: ODLOMCI KNJIGA koje volimo

    'Chuh! Isn't it dreadful what's happening in Srebrenica,' I chattered maniacally to try to put out
    problems in proportion. 'To be honest, I never feel I've quite pinned down what's going on in
    Bosnia. I thought the Bosnians were the ones in Sarajevo and the Serbians were attacking them, s o
    who are the Bosnian Serbs?'
    'Well, if you spent a bit less time reading brochures and more time reading the papers you might
    know,' smirked Daniel.
    'So what is going on?'
    'God, look at that bridesmaid's tits.'
    'And who are the Bosnian Muslims?'
    'I cannot believe the size of that man's lapels.,
    Suddenly I had the unmistakable feeling that Daniel was trying to change the subject.
    'Are the Bosnian Serbs the same lot who were attacking Sarajevo?' I asked.
    Silence.
    'Whose territory is Srebrenica in, then?'
    'Srebrenica is a safe area,' said Daniel in deeply patronizing tones.
    'So how come the people from the safe area were attacking before?'
    'Shut up.'
    'Just tell me if the Bosnians in Srebrenica are the same lot as the ones in Sarajevo.'
    'Muslims,' said Daniel triumphantly.
    'Serbian or Bosnian?'
    'Look, will you shut up?'
    'You don't know what's going on in Bosnia either.'
    'I do.'
    'You don't.'
    'I do.'
    'You don' t.'

    Helen Fielding - Bridget Jones' Diary

Slične teme

  1. Lepa tema - odlomci iz vaših omiljenih knjiga
    Autor gospodjica14 u forumu Žene
    Odgovora: 1754
    Poslednja poruka: 12.10.2014., 20:52
  2. Milos Milojevic - Odlomci Istorije Srba
    Autor Dragan_srbcg u forumu Alternativne Nauke
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 28.02.2013., 09:09
  3. DESET knjiga koje moramo pročitati
    Autor craetive u forumu Književnost
    Odgovora: 308
    Poslednja poruka: 12.01.2013., 23:34
  4. Domaće...koje volimo ...
    Autor Mirka Šizika u forumu Muzika
    Odgovora: 43
    Poslednja poruka: 17.10.2010., 01:15
  5. Odgovora: 216
    Poslednja poruka: 23.12.2008., 01:35

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •