Odlomci knjiga koje volimo

"Trainspotting"
Irvine Welsh

"Pulp"
Charls Bukowski

"Jadi mladog Vertera"
J.V.Gete


Meseceva_kci stvarno sam odusevljena......imamo veoma slican ukus.....
Sada mi je, prosto, dan lep kada sam se setila svega ovoga....

Tuzi mlada, za srce ujeda,
oci gore zivje od plamena,
celo joj je ljepse od Mjeseca,
i ja placem k'o malo dijete.
Blago Andrij' dje je poginuo,
divne li ga oci oplakase,
divna li ga usta ozalise!

Petar Petrovic Njegos

The Garden of Love



I went to the Garden of Love,
And saw what I never had seen:
A Chapel was built in the midst,
Where I used to play on the green.


And the gates of this Chapel were shut,
And `Thou shalt not' writ over the door;
So I turn'd to the Garden of Love,
That so many sweet flowers bore,


And I saw it was filled with graves,
And tomb-stones where flowers should be:
And Priests in black gowns were walking their rounds,
And binding with briars my joys and desires.


William Blake

Neverovatno!
Divlja, nadam se da radis sa decom, jer energija koju posedujes zasluzuje da bude posvecena onima kojih je vredna.

p.s. „moj” mali doprinos antologiji:


Tada smo doista bili na kraju. Stali smo na razmedji puteva i meni se jos jednom, poslednji put, prohtela Iva. Ali da taj poslednji put bude sto duze. I smislio sam:
-Pojasi me jos jednom!
I ja sam, noseci je, isao dok sam bio u njoj, ona je gledala na put sto je ostajao za nama. Kada je najzad sve bilo gotovo, rekao sam joj:
-Nismo vise jedno za drugo. Cak i kada smo najblize, dok se volimo, ti gledas na onu stranu na koju ja ne mogu ici, sem ako bih isao unatrag, a ja idem na onu stranu na koju ti ne mozes gledati, sem ako bi gledala unatrag. Ja znam kuda su me odvele tvoje oci: na obalu, medju tvoje druge, sto biraju nova tela. Izaberi i ti... Duso moja, koja drzis moje telo u sebi, umoran sam. Pusti ga da izadje iz tebe i otpocine na sirini, a ti potrazi drugo da te ponese...
I tako smo se rastali kao sto se rastaju i svi drugi kad god se svrsi

PRICA O DUSI I TELU

M. Pavic

O pesniku

"On je covek koji govori ljudima; covek, istina, obdaren zivljim senzibilitetom, vecim entuzijazmom i neznoscu, raspolaze vecim poznavanjem ljudske prirode, i ima obuhvatniju dusu nego sto se moze pretpostaviti da su prosecne duse u ljudskom rodu; to je covek zadovoljan svojim licnim strastima i voljom, i raduje se vise no ostali ljudi zivotnom duhu koji je u njemu; on uziva u kontemplaciji slicnih teznji i strasti koje se manifestuju u zbivanjima sveta, i obicno oseca nagon da ih stvara i onde gde ih ne moze naci. Pored ovih osobina, on ima jos jednu sposobnost: da odsutne stvari uticu na njega kao da su prisutne vise nego na ostale ljude; sposobnost da u sebi docara strasti koje su zaista daleko od toga da budu iste kao one koje proizilaze iz stvarnih dogadjaja, a koje medjutim ( narocito u onim delovima opste simpatije koji raduju i vesele) mnogo vise lice na strasti koje dolaze od stvarnih dogadjaja nego li ista sto su ljudi, samo svojim sopstvenim umom, navikli da osecaju u sebi;- otuda, a i iz prakse, to je covek koji je stekao vecu spremnost i moc izrazavanja onoga sto misli i oseca, a narocito onih misli i osecanja, koja se po njegovom licnom izboru, ili prema strukturi njegovog sopstvenog uma, radjaju u njemu bez neposrednog spoljnjeg uzbudjenja."

William Wordsworth

BeauVoir:

Neverovatno!
Divlja, nadam se da radis sa decom, jer energija koju posedujes zasluzuje da bude posvecena onima kojih je vredna.

Kliknite za proširenje...

Zaista nema na cemu!
(cvece i poljupci, sta osoba moze vise da pozeli?)

:

divlja-u-srcu:

Svaka budala moze da izmoli neki posao; samo mudri mogu da ne rade nista. Mi to ovde zovemo "provlacenje". Voleo bih da umem dobro da se provlacim.

Kliknite za proširenje...

:-D :-D :-D :-D :-D ;-)

Hteo bih da se svidim puku tom
jer daje on i drugom da zaradi.
Sklepasmo pozornicu, a pred njom
svako se sprema sad da oči sladi.
Već rahat eno sede, šije krive
uzdigli veđe spremni da se dive.
Narodnoj umem da podiđem volji
al' nikad zbunjen ovoliko;
doduše, oni ukus nemaju ponajbolji
ali su načitani kao niko.

Kako da damo nešto što čar novine ima
i da značajno bude, i da se svidi svima?
Jer volim ja kad gomila se tiska
i navire na naču šatru,
i počne jauk, počne vriska
dok se kroz vrata guraju da se satru

Kad se u rane popodnevne čase
već laktaju i krče put do kase,
i samo jedne ulaznice radi
ne zaziru ni vrat da slome
kao pred pekarama za hleb u doba gladi.

Samo je pesnik vičan čudu tome:
da sav raznolik svet očara. - O,
moj prijatelju, učini danas to!


Gete

Amalija ( u vrtu, svira na lauti):


Andjeoski lep, sav milje rajsko,
lepsi bese od mladica svih,
pogled blag mu kao sunce majsko
kad mu s mora zrak odseva tih.

Kada grli- bezumlje nebesko!-
uzmu nam se usne, uzme sluh,
srca bukte, udaraju resko,
vine nam se put nebesa duh.

Kada ljubi- dodire opojni!-
ko plamena dva da spletes tad,
ko da zvuci harfe mnogobrojni
uliju se u bozanski sklad,

duh i duh se vinu, srljaju i lude,
usna, obraz plamte, podrhtavaju,
dusa dusi hrli- zemlja, nebo blude
oko dragih ko da iscezavaju.

Otiso je- zalud za njim grca
tupi uzdah, zaludu je sve.
Otiso je- i sva radost srca
u vapaju bez odjeka mre.

Nije vise moja, nego nasa!

Pravimo najvecu antologiju svetskih bisera, IKAD!

Ja znam sada ovo:

Ja sam neizbežan.
Jedina stvar koja me može sada zaustaviti,
to je ludilo, bolest ili smrt...
Život nije ni potpuno rđav, ni potpuno dobar,
ni potpuno ružan, ni potpuno lep;
on je život, život, život...
On je divlji :-) , svirep, blag, plemenit, strastan, velikodušan,
glup, ružan, lep, bolan, radostan - on je sve to i još više -

a ja sve to želim da upoznam, i tako mi boga upoznaću,
makar me za to i na krst razapeli!
Ići ću na kraj sveta da ga nađem i shvatim.
Upoznaću ovu zemlju,
i kada je prođem
znaću je kao kao dlan svoje ruke
i staviću je na hartiju i načiniti istinitom i lepom.


Tomas Vulf

(Karlo Mor hoce da se ubije)

"Vreme i vecnost- skopcani jedno za drugo jednim jedinim trenutkom!- Svirepi kljucu, sto ces zatvoriti za mnom tamnicu zivota, a otvoriti preda mnom staniste vecne noci- reci mi- o, reci mi- kuda, kuda ces me odvesti?- Strana, nikad ne zabrodjena zemljo!- Gle, covecanstvo mlitavi pod ovom slikom, napetost prolaznoga popusta, a masta, taj obesni majmun nasih cula, docarava nasem lakoverju cudne senke- Ne! Ne! Musko srce ne sme da posrne.- Bilo kakav bio, ti bezimeni drugi svete- samo ako mi ostane ovo verno moje ja- Budi kakav hoces, samo ako ponesem sebe samoga na tu tamo stranu- spoljasnjost je samo ljuska covekova- Ja sam svoje nebo i svoj pakao."

" Proklet bio zauvek prvi zanesenjak
Koji se u gluposti svojoj opi htenjem
Da jalov chvor razmrsi,kom nema reshenja,
I da tajnu ljubavi mesha sa poshtenjem

Jer ko god o mistichnom skladu nekom bunca
Gde se mrak sjedinjuje sa svetloshcu vrelom
Nece ognjem ljubavi,tog crvenog sunca,
Nikada da ogreje obamrlo telo! " ........................
......................................................................
Ta opora jalovost vashih bludnih slasti
Kozu vam sasushuje,zed vas jache mori,
I na vetru pomamnom pohotne vam strasti
Ko stara se zastava vasha put vijori

Kao vuci lutajte,dushe raskalashane,
Daleko od naroda zivih,pustinjama;
Idite za pozivom svoje kobi strashne,
Bezeci od beskraja koji je u vama!
Charles Baudelaire

" Sledeceg dana smo krenuli na put.Natrag u Honolulu,na drugi kraj zemaljske kugle.Majci sam rekao da cu sledece godine opet doci.
Svi su izishli na stanicu.Ja sam se nagnuo kroz prozor voza i mahao maramicom.
Moja majka je stajala tamo kraj praznog koloseka okrenuvshi glavu u neodredjenom pravcu za vozom koji je odlazio.Stajala je tamo nepomichno,samo su joj se naochare svetlucale.Sada je nisu pridrzavali niti Roza,niti Djula.
Dvadeset i osmi septembar,sedam sati uveche.
U Hedešhalamu su madjarski carinici sishli sa voza i austrijski kondukter je vec proshao kroz hodnik .
Tada me je neshto potreslo do dna dushe.Okrenuo sam lice i rukom mahnuo Dženifer da izvede Endrjua iz odeljka.Dženifer je osetila o chemu se radi.Izvela je Endrjua u hodnik da u tom chasu ne vidi svog oca.
Od jecanja mi se treslo celo telo.Znao sam da nikada vishe necu videti svoju majku i svoj rodni kraj."

Lajoš Zilahi - Kad duša zamire

Odgajanje u prirodi



Na suncu i kiši rasla je tri leta;

Tad Priroda reče, ''Još lepšeg cveta

Dosad na zemlji procvalog ne bi;

Uzeću to dete sasvim pod svoje,

Ja ću da je gajim k'o mezimče moje,

Od nje ću da stvorim lepoticu sebi.



Zakone i snagu svoju ću joj dati,

Ljubimčetu svome biću kao mati,

Otkricu joj silu koja svetom vlada,

Što po nebu, zemlji, močvari, planini,

Po kršu i polju, brdu i dolini

Gnevna se razjari i blažena svlada.



Radosno i čilo, kao lane malo

Što se u gori srećno razigralo,

Svud će noge lake trčkarati njene.

Umorna kad stane, legne da počine,

Lahor njenog daha kad utihne, mine,

Nepomična, nema biće kao stenje.



Njenom hodu oblak nežnost će da dade,

U struku će ona kao vrbe mlade

Njihat' se i vitka savladati buru.

Njoj ću da izvajam svog tela obline,

A vihora snagu, strasti i miline

Smestiću u njenu zanosnu figuru.



Drugovaće noću sa zvezdama sjajnim,

Otkrivat' lepotu po mestima tajnim,

Skupljati u sebi sve njihove čari.

Slušati potok kad nežno žubori,

A radost tog toka što tiho romori

Na licu će njenom stati da se zari.



Ta radost života i to ushićenje

Ispuniće stas joj i obline njene,

Najedraće joj grudi i porasti veće;

U nju ću sve misli da usadim svoje

Sve dok ja tako i mezimče moje

Živimo zaj'dno u dolini sreće."





I samo da prvu strofu stavim u originalu, prelepo jeee!


Three years she grew in sun and shower,
Then Nature said, "A lovelier flower
On earth was never sown;
This Child I to myself will take;
She shall be mine, and I will make
A Lady of my own."



Ja se sva najezim!:razz:

Ko umesto ciguljanja trazi muziku, umesto razonode radost, umesto novca dusu, ko umesto spekulisanja trazi istinski rad, a umesto igre istinsku strast, tome ovaj lepuskasti svet ne moze biti domovina.

Hesse

Kublaj Kan


U Zenaduu Kublaj-kan
sazida divan dvor za pir
gde sveti potok Alf zvan,
kroz spilja svod, jos nikom znan,
...........u morski hrli vir.
A poljem dokle seze vid
od kula kruzi drugi zid,
Tu mnogom vrtu potok pruza sjaj,
tu cvate tamjan koji daje kad;
a mnogi suncem obasjani gaj
tu grle sume gde je vecni hlad.


Al' gle taj ponor dubok koji pada
niz breg sto zelen spusta se do kedra!
Ko kraj je divlji gde bled mesec vlada;
sred njega huci ko kad posred hada
za mrtvim dragim zena busa nedra!
A kroz taj ponor, kljucajuci sve vise,
bas ko da zemlja uzurbano dise,
mlaz vode silan sebi probi put;
a tu i tamo dah mu seku ljut
sve parcad krupna sto skacu ko grad,
ko zito kad ga vrse vranac mlad:
i tu gde igra tih gromada splet,
u trenu siknu onaj potok svet.
Pet milja zatim lutase kroz gore,
pa posta rekom potok Alfa zvan;
kroz spilja svod, sto nikom nije znan
on bukom stize u to pusto more:
tu Kublaj-kan zacu, u svoj buci toj,
gde glas predaka prorice mu boj.


...........Pola senke toga dvora
...........lebdi tamo gde je val'
...........gde se cuje odjek hora
...........bucne vode gde je zal.


To cudo jos ne vide ljudski stvor:
na ledenoj spilji sav u suncu dvor.
Uz cimbal jedna devojka
dodje mi na san:
u Abisiniji joj dom,
na instrumentu svira tom,
o Abor-gori peva.
Da mogu da ponovim sad
tu svirku i taj poj,
ocaro bi me njegov sklad,
pa dug i glasan napev moj
sazidao bi taj dvor sred zraka
taj suncan dvor gde vlada led!
I tad bi rekla dusa svaka:
ej, tog se cuvaj vilenjaka,
jer zar mu oko, kosa laka!
Oko njeg bajaj trostruk red,
nek vid ti zastre sveti strah,
jer on je pio rose dah
i rajskog mleka jeo med.



ps. Kolridz je citao istorijsku knjigu i pratio pricu o Kublaj Kanu i stigao je do dela gde se opisuje njegova palata. Tada je zaspao i sanjao san. Kad se probudio poceo je da pise ovu pesmu, a onda ga je omeo nekakav krojac, posle cega su mu utisci izbledali i on pesmu toboze nije zavrsio. Sve ovo ide kao beleska uz pesmu, a smatra se izmisljotinom i Kolridzovom potrebom da mistifikuje pesnika. Romanticarska posla!

Biću iskren- nisam siguran da čak imamo i svoju sadašnjost. Izvesno je da stihijski idem kroz život, pa gde se zaustavim. Jedno je sigurno- nikad ne znam u kom ću smeru krenuti. Dozvoljavam da me emocije povuku, da me prosto uguraju u neke stvari o kojima ranije nisam razmišljao. Ponoviću svoju staru tezu: Sve moje pesme doživljene su više puta i odživljene. Znači, u njima nema ama baš nikakvog foliranja. One su, pre svega, odraz mojih emocija. Rokenrol je moj način života. Moje pesmeto sam ja. One su odraz mojih životnih shvatanja i stremljenja. Motive za njih nalazim u realnim životnim surovostima, a tek ponekad dozvolim imaginarnim snovima da prošetaju kroz neki stih. I to učinim tako da se imaginacija samo nazire, kao kroz maglu... Ja ne mogu da pevam o vanzemaljskoj ljubavi ako me bukvalno guše i razdiru ovozemaljski jadi. Evidentni su, što pritiska i ostale mlade, nedostatak slobodnog mišljenja, materijalna nemoć i sve što ide uz to. Danas, mladom čoveku nije dozvoljeno da radi, jer nema slobodnih mesta, zapravo sva ta potencijalna mesta popunjena su nekim starim, dosadnim, olinjalim tipovima, koji ništa ne preduzimaju da se izvučemo iz blata u koje smo se zaglibili. To opet znači da je mladima, željnim znanja i progresa, sve uskraćeno. A najviše životne radosti! U ovom trenutku, mi mladi nemamo budućnosti... Stojimo na rubu neke razjapljene provalije, koja sa nestrpljenjem čeka da nas proguta. A iznad nas, razbuktala se vulkanska lava koja počinje da curi, rasteže se po nama- narodu. Šta bi mi sad mogli da uradimo? Ne znam ni sam, čini mi se da smo stisnuti- ne možemo ni korak nazad, ali ni korak napred... Mladima su vezane ruke- moraju da se prilagođavaju i iznad svega trpe život... Ako je sve ovako kako sam rekao- a jeste- onda ja tu nikad neću moći da vidim ni jedan zračak slobode. Nama jedino ostaje da se pokrijemo nekim neprobojnim oklopima i protrčimo kroz životni špalir u kome nas, sa svih strana, nemilice udaraju i lupaju! A mi trčimo i grabimo napred, da bismo došli do kraja životne staze. Tada smo beskoisni i sebi i društvu. To je kraj... Prilagođavanje društvu može da bude pozitivna osobina, ali to je samo danak životu. Ukoliko se prilagođavaš nečemu što ne želiš, onda suzbijaš svoju ličnost. U tom smislu, ta prilagodljivost postaje, pre svega, morbidna i negativna. Šta na kraju biva- od mladog i perspektivnog čoveka stvara se krajnje beskorisni tip... Borite se za svoju ličnu slobodu, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo opravdane norme uguše...
Borite se za svoj život !

Milan Mladenović

Ne možemo ozbiljno da se bavimo crnilom naše duše ni otvaranjem teških gvozdenih vrata percepcije sve dok ne naučimo pomerati granice naše fizičke izdržljivosti,zato motiku u šake sestje i bjaćo.

divlja:

I samo da prvu strofu stavim u originalu, prelepo jeee!


Three years she grew in sun and shower,
Then Nature said, "A lovelier flower
On earth was never sown;
This Child I to myself will take;
She shall be mine, and I will make
A Lady of my own."



Ja se sva najezim!:razz:

Kliknite za proširenje...

Divno je, i ja se najezih...

"Ja sam one snage deo koji svagda hoće zlo, a večno dobra stvara."